Након поделе Косова и Метохије сваки од окупатора је успоставио своју управу, односно квислиншку власт. У Митровици на њеном челу ће се наћи петоколонаш Џафер Дева. Око њега су се одмах окупили Ферат Драга, Асим Салихамиџић, Бајазит Бољетинац, Ибрахим Љутви, Тефик Бектеш, Пашко Пренка, као и емигранти из Албаније Бедри Пејани и Реџеп Митровица, који су похитали из Тиране да би порадили да се и Митровица прикључи такозваној ''великој Албанији''. Од агената најопакији су били Рама Тутић, па Масар, син Ахметаге и други.
Са окупацијом наше земље и уласком Немаца у Косовску Митровицу долази до нагле фашизације највећег дела шиптарске популације што код српског живља уноси страх и неспокојство. Управо су фашизација и савезништво Шиптара са Немцима потпомогли брзом формирању окупаторских органа власти у којима се регрутују и многи проблематични придошлице, али и пуно тадашњих житеља града, па чак и некада веома виђених. Зато и не чуди што се према Србима одмах почињу организовати репресивне мере, претреси, туче, насилна протеривања, пљачке, хапшења и убијања. Тако су се већ првих дана у затвору нашли учитељи Миро Кљајић, Душан Шпадијер, Радун Томашевић и Арсеније Поповић и професор Михаило Шаљић који је овде дошао из Пећи. Сви су у затвору малтретирани, тучени, вређани, понижавани. Пуштени су из затвора тек после шест-седам дана на интервенцију крајскоманданта коме су се за помоћ обраћале породице ухапшених. Арнаутски полицајци ни после овога нису престајали да ноћу упадају у српске куће и одводе људе у затвор и тамо пребијају. Било је много неоснованих хапшења и кињења људи који су после истраге пуштани на слободу због недостатка доказа о кривицама због којих су затварани.
На челу формиране шиптарске жандармерије налазио се Бајазит Бољетини, бивши капетан Југословенске војске. Као командант распоредио их је по свим бившим станицама, а по потреби, најчешће по српским селима, формирали нове. Поред њих формиране су и јединице вулнетара – шиптарских добровољаца и башибозлука којима су командовали сеоски прваци и поглавари. То су у ствари биле полувојне јединице чији је број зависио од моменталних потреба. Немци су шиптарској жандармерији препустили сву власт и они ће одмах започети са репресалијама над српским живљем ради исељавања и насељавања емиграната из Албаније. За председнике срезова и месне команданте жандармерије постављани су Шиптари, најоданији сарадници окупатора. Тада долази и до политичког организовања Шиптара. Фашистичка партија Албаније оснива своје организације и форуме по свим градовима и општинским седиштима. Један од задатака ове власти било је и хитно оснивање школа на албанском језику, како основних, тако и средњих.
