U autokratskim društvima nemaš izbora. Ulica je jedino mesto. Institucije ne rade, mediji su zatvoreni, parlament ne zaseda. Ne postoji društveni dijalog. U normalnim društvima bi studenti bili u medijima, izneli bi svoje stavove i argumente, kao i do sada pristojno i kulturno, ljudi bi mogli da čuju sve strane, pa onda na nekim poštenim izborima da izaberu put kojim žele da se ide itd... Tako se radi u normalnim državama. Međutim, u Srbiji su mediji pod kontrolom, služe za satanizaciju neistomišljenika i propagandu dok su svi ostali kanali političke artikulacije zatvoreni. Klasičan represivan autokratski sistem sa tendencijom prelaska u diktaturu. Građani se prosto ne mire sa činjenicom da je na vlasti neko mimo njihove volje i nezadovoljstvo će postajati sve veće. Izbor ulice kao mesta političke borbe nije nešto što su studenti izabrali već im je sistemski nametnuto. A oni sve što traže jesu izbori. Nikakve revolucije, nikakvi državni udari, već prosto i samo izbori. Ono što se i radi u svakoj normalnoj državi ako postoji društvena kriza ili sumnja u legitimitet vlasti. Nažalost, Srbija sad proživljava jedan od najsramnih trenutaka, posle Miloševića samo dobili Miloševića 2 i sad moramo sve ponovo. Dok se svet razvija, Srbija se vri u krug, ne može da se odlepi od bagre. Kako jedne sklone, tako se pojave drugi, podjednako loši, podjednako podmukli i podjednako skloni da unište perspektivu jednog naroda da bi zaštitili svoje koruptivne poslove.
Čekaj, jel reče predsednik da je Đilas dokazani lopov? Je li uhapšen? Nije. Dakle, zaključak je prost. Je li tako, tako je
