Srpska nacionalna politika i ciljevi do 2050 godine.

Srboskizborim

Srboskizborim

Veoma poznat
Poruka
10.581
Autorska tema.

Svaka iole ozbiljna nacionalna politika mora imati svoje strateške ili dugoročne ciljeve, koji se mere na decenije, najčešće na 30 ili 50 godina a neke ozbiljnije nacionalne politike planiraju i u narednih 100 godina, pa i više.

Postavlja se pitanje, spada li srpska nacionalna politika u tu kategoriju "ozbiljnih nacionalnih politika", koje planiraju svoje ciljeve za napeimer 30 godina, do naprimer 2050 godine i koji su to ciljevi?

Pretpostavimo ili se usudimo "da proročki pogađamo ciljeve" srpske nacionalne politike, do 2050 godine, mogli bismo ih poredati nekako sledećim redom:

1. Zaustaviti stopu negativnog prirodnog priraštaja (mortalitet) 38 hiljada ljudi godišnje u Republici Srbiji i 9 hiljada ljudi godišnje u Republici Srpskoj (brojka zabeležena u 2019 godini), te postepeno makar u promilima preokrenuti stopu u pozitivan prirodni priraštaj (natalitet).

2. Da bi se stvari iz tačke broj 1. odradile potreban je ekonomski ili privredni rast, bez velikih šokova , kao što je trenutna situacija sa korona virusom, koji će napore u tom smeru, znatno vratiti unazad i povećati ekonomsko nazadovanje.

3. Sa tačkom 2. je u najbližoj vezi i iseljavanje, koje u stanovništvu, odnosi isto toliko ko i mortalitet. Trenutno zbog korona virusa, taj trend je zaustavljen i evidentan je povratak stanovnika u Republiku Srbiju i Republiku Srpsku.

4. Pitanje prvo očuvanja a zatim ujedinjenja Republike Srbije i Republike Srpske? Zavisi od spleta međunarodnih odnosa i unutrašnjih snaga Republike Srbije i Republike Srpske. Ukoliko se ne popravi situacija pod brojem 1, 2, 3, tim je taj cilj teže ostvariv, jer se nema resursa za eventualne nove ratove, za ujedinjenje, a sve je direktno vezano za tačke 1,2,3, izuzev ukoliko se ne stvore međunarodne okolnosti za neki "Dejton 2" ili "Berlinski kongres", koji su istini za volju, opet dolazili nakon ratova.

5. Pitanje Srba u Crnoj Gori i Hrvatskoj?
Opet u direktnoj vezi sa tačkama 1,2,3.

6. Kosovo i Metohija, povratak u državni sistem Republike Srbije?
Opet u direktnoj vezi sa tačkama 1,2,3.

Zaključak, na prvom mestu bi trebalo da bude demografska obnova i ekonomski oporavak, kao osnova za ostvarenje i ostalih nacionalnih ciljeva.
 
Poslednja izmena:
sin Juga:
Само нека си нам ти велик.

Тема: Каквих црних 30 - 50 година, нико се не усуђује, осим Кинеза, размишљати даље од изборног циклуса/петољетке.
Kliknite za proširenje...
1587550408389.jpeg
 
Прво да нас буде довољно. Србија од непуних 6 милиона Срба је полупразна. И то што је још увек овде је лоше распоређено.
Треба да се угледамо на Немце. Имају тек пар градова већих од милион људи, а бројнији су од Енглеза или Француза, који све трпају у престоницу (као ми).
Са границама ћемо морати да будемо врло попустљиви, јер друге нема. Да је у БиХ 70% Срба, ова карикатура не би постојала. Да је на КиМ 2 милиона Срба не би било бомбардовања.
Не може јасна већина на терену да се занемари. Радимо на постизању довољне већине свуда где нам је потребна.

Ако нас не буде довољно, све наше границе су неодрживе (без обзира на шаргарепу звану "међународно право").
Ако нас буде довољно... Онда ми немамо више никаквих проблема.
 
Platin:
Прво да нас буде довољно. Србија од непуних 6 милиона Срба је полупразна. И то што је још увек овде је лоше распоређено.
Треба да се угледамо на Немце. Имају тек пар градова већих од милион људи, а бројнији су од Енглеза или Француза, који све трпају у престоницу (као ми).
Са границама ћемо морати да будемо врло попустљиви, јер друге нема. Да је у БиХ 70% Срба, ова карикатура не би постојала. Да је на КиМ 2 милиона Срба не би било бомбардовања.
Не може јасна већина на терену да се занемари. Радимо на постизању довољне већине свуда где нам је потребна.

Ако нас не буде довољно, све наше границе су неодрживе (без обзира на шаргарепу звану "међународно право").
Ако нас буде довољно... Онда ми немамо више никаквих проблема.
Kliknite za proširenje...

Dobro si primetio za neravnomernu koncentraciju stanovništva ili grupisanje na malo teritoriji ili velikim gradovima tipa Beograd, tako je i kod Turaka sa Istanbulom i to da su Nemci ravnomerno raspoređeni sa Berlinom kao najvećim gradom od 3,5 miliona stanovnika.
 
Platin:
Прво да нас буде довољно. Србија од непуних 6 милиона Срба је полупразна. И то што је још увек овде је лоше распоређено.
Треба да се угледамо на Немце. Имају тек пар градова већих од милион људи, а бројнији су од Енглеза или Француза, који све трпају у престоницу (као ми).
Са границама ћемо морати да будемо врло попустљиви, јер друге нема. Да је у БиХ 70% Срба, ова карикатура не би постојала. Да је на КиМ 2 милиона Срба не би било бомбардовања.
Не може јасна већина на терену да се занемари. Радимо на постизању довољне већине свуда где нам је потребна.

Ако нас не буде довољно, све наше границе су неодрживе (без обзира на шаргарепу звану "међународно право").
Ако нас буде довољно... Онда ми немамо више никаквих проблема.
Kliknite za proširenje...


Znači pogodio sam prioritete?
 
Srbija faktor nestabilnosti - Rupa na evropskom tepihu

Srbija faktor nestabilnosti - Rupa na evropskom tepihu


Foto: Avangarda.ba

Zvaničnoj Srbiji je pošlo za rukom da se i u vremenima apokaliptične pandemije zarazne bolesti Covid-19 “nametne“ kao dobrovoljni faktor nestabilnosti u regionu, promovišući sebe kao glavnog – malo kineskog a malo ruskog – igrača na Zapadnom Balkanu, usred Evrope.



Piše: Dinko Gruhonjić

Naime, već na početku krize, kada je koronavirus počeo da se širi i Srbijom, predsednik Aleksandar Vučić je poručio da je kineski predsednik Si Đinping njegov “brat i prijatelj“, te da veruje u pomoć Kine u borbi protiv epidemije. Potom se na sva propagandna zvona udarala svaka moguća i nemoguća priča o pomoći koju je Kina pružila Srbiji, a posete kineskih lekara su u režimskim medijima i kroz “botove“ na društvenim mrežama slavljene do mere da je reč o čarobnjacima koji samo što nisu rešili problem sa virusom.

Veličanje Kine nastavilo se manje-više nesmanjenom žestinom tokom dosadašnjeg trajanja pandemije, do te mere da su na bilbordima širom Srbije prikazane kineske i srpske zastave. Navodno, bilborde je naručio tabloid Informer, koji je jedno od Vučićevih ličnih propagandnih glasila.

Kineska komunistička propaganda

U govoru u kojem je 15. marta proglasio vanredno stanje u Srbiji, a koje je – usput budi rečeno – među 30 najrigoroznijih i najrepresivnijih na svetu, Vučić je najavio da će se za pomoć obratiti Kini a ne Evropskoj uniji, kojoj Srbija zvanično teži. Taj govor je jedva dočekala kineska komunistička propaganda, koja ga je emitovala preko svojih medija, pa se procenjuje da ga je videlo blizu 400 miliona ljudi.

U vreme kada se na Zapadu Kina opravdano proziva zbog svoje uloge u širenju pandemije zataškavanjem ključnih informacija, režimskoj kineskoj propagandi je svaka pohvala više nego dobrodošla, a pogotovo kada dolazi iz jedne nominalno evropske zemlje, kao što je Srbija. Ne postoji niti jedna zemlja na Starom kontinentu koja je sa najvišeg nivoa vlasti izrekla toliko pohvala Kini u vreme pandemije, sem Vučićeve Srbije.

Digitalni forenzički centar (DFC) iz Crne Gore objavio je nedavno da su analizom na Tviteru od 9. marta do 9. aprila pronašli 30.000 tvitova sa naloga u Srbiji koji u sadržaju imaju ključne reči Kina i Srbija, kao i da je 71,9 odsto tog sadržaja poteklo sa takozvanih “botovskih“ naloga. Mreža takvih naloga veličala je kinesku pomoć, ali i prijateljstvo između dve zemlje.

Paralelno s tim, režim u Srbiji slavio je i pomoć koja je stizala od “glavne bratske zemlje“ – Rusije. Da li je u pitanju humanitarna ili neka “druga“ vrsta pomoći, nije poznato. Kao što nije poznato ni čime se bavi Srpsko-ruski humanitarni centar kod Niša. Odnosno, niko nije zasad video da se taj centar bavi bilo kakvim humanitarnim radom u epidemijom pogođenoj Srbiji. Ili je u pitanju prikrivena vojna baza. Zvanični Beograd je svojim uvozom ruskog oružja u mesecima pre pandemije doveo sebe na ivicu od uvođenja američkih sankcija, po Zakonu o suprotstavljanju američkim neprijateljima kroz sankcije (CAATSA), koji je Kongres usvojio posle ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine.

Činjenice govore

Vučić je, s druge strane, oštro napao EU i rekao da “evropska solidarnost ne postoji“, da je to bila “bajka na papiru“. Sličnog stava bio je i ministar inostranih poslova Srbije, nekadašnji portparol Slobodana Miloševića, Ivica Dačić, koji je rekao da se donacija Evropske unije ogleda samo u avionskom letu prilikom transporta pomoći iz Indije. Istine radi, to je koštalo sedam miliona evra, a kada su avioni sa kineskom opremom u pitanju, njih organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a plaća EU.

Činjenice dalje govore da je Evropska komisija nepotrošeni novac od pretpristupnih fondova IPA 2 preusmerila tako da ga zemlje Zapadnog Balkana iskoriste za suzbijanje pandemije. Reč je o 340 miliona evra, a Srbija će, kao najveći primalac IPA fondova u jugoistočnoj Evropi od toga imati najviše koristi: 15 miliona hitne pomoći za zdravstveni sektor i 78,4 miliona evra za prevazilaženje posledica epidemije. Osim ove pomoći, EU konstatno pomaže zdravstveni sektor Srbije. Unija je od 2000. godine Srbiji obezbedila 450 miliona evra u donacijama i kreditima Evropske investicione banke za bolnice širom Srbije, Institut Torlak, vozila hitne pomoći sa respiratorima, kao i opremu za testiranje na viruse.

februar_29_20_nato_vodoravno1.jpg

Nema sumnje da je Vučić u vreme pandemije dodatno natopio javno mnjenje antizapadnom retorikom i stavovima, u čemu mu, svojim ćutanjem u spoljnoolitičkom domenu a neretko i pravim terciranjem, podršku pruža i nacionalistička opozicija okupljena oko Saveza za (veliku) Srbiju. Utisak je, dakle, da je u Srbiji izbor glasača sužen na prorusku/prokinesku vlast i istu takvu opoziciju, dok su glasovi onih koji se otvoreno zalažu za pristupanje Evropskoj uniji i NATO-u potpuno na marginama društva.

Unutrašnja kontaminacija

Umesto oštrih kritika na gomilu propagandnih laži koje je Vučić sa saradnicima izrekao na njen račun, Evropska unija se u prvi mah ponašala uobičajeno servilno prema srbijanskom lideru, gotovo se izvinjavajući zato što je ubedljivo najveći donator Srbije, i u mirnodopsko i u pandemijsko vreme. Takav pristup EU po javno mnjenje u Srbiji imao je efekat ravan nuli, pa je još jednom pobedila “unutrašnja kontaminacija“ građana Srbije od strane nacionalista koji se na taj način ulaguju svom – zbog iseljavanja obrazovanog stanovništva – sve primitivnijem biračkom telu.

Iako za sada ne postoji relevantno istraživanje javnog mnjenja na tu temu, izvesno je da će podrška pridruživanju Srbije Evropskoj uniji dodatno opasti nakon što se izađe iz vanrednog stanja. Potpuno iracionalno, zvanična Srbija, iako makar geografski evropska država, spoljnopolitičku podršku tražiće u hiljadama kilometara dalekim autoritarnim i polufeudalnim režimima u Pekingu i Moskvi.

Takav pristup bi mogao veoma skupo da košta Srbiju, ali to će zavisiti pre svega od toga kako će svet izgledati nakon izlaska iz karantina. Bes Zapada prema Kini raste, a mediji u tim državama ne prezaju da pandemiju nazovu “kineski Černobilj“, otvoreno aludirajući na činjenicu da je zvanični Peking, zarad sopstvenih diktatorskih interesa, sakrivao od sveta koliko je opasna zarazna bolest kovid-19 i na taj način, izvan svake razumne sumnje, raspalio pandemijski požar.

Koliku će cenu Kina platiti zbog toga, da li će se velike sile ipak nekako uspeti dogovoriti i prevazići krizu, da li će svet ostati globalan, kako će proći američki predsednički izbori, kako će se EU izboriti sa sopstvenom neefikasnošću koja je u vreme pandemije potpuno razgolićena – pitanja su na koja je još uvek rano odgovarati. Ali, što se Srbije tiče, svrstavati se na stranu Kine a biti u srcu Evrope – nimalo nije ni mudro ni pametno.

Jednako kao što nije ni mudro ni pametno biti okružen zemljama koje su manje-više odreda članice NATO-a, a uvoziti rusko oružje. Rusija je daleko, Kina još dalje, a jugoslovenski prostor je politički i ekonomski integrisan u EU, bez obzira na članstvo pojedine zemlje u Uniji. Uz to, najmanje četvrtina eksjugoslovenskog stanovništva se u poslednjim decenijama iselila upravo u “mrsku“ EU.

Konačno, iz EU u poslednje vreme sve češće stižu upozorenja da Srbija mora da uskladi svoje spoljnopolitičke, bezbednosne i trgovinske prioritete sa Briselom. Igrati na kartu Rusije i Kine, navodno zbog toga da se osujeti kosovska nezavisnost, ogroman je politički amaterizam zvaničnog Beograda. Jedini interes i Rusije i Kine na Balkanu jeste da, zarad pokušaja jačanja sopstvene spoljnopolitičke uloge, šire nestabilnost u Evropi. Zasad im to najbolje ide upravo preko Srbije.

Ovakva aktuelna spoljnopolitička “doktrina“ uklapa se u onu izjavu bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, Vučićevog najbližeg partijskog saradnika iz Srpske napredne i iz ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, da će Srbija biti rupa na evropskom tepihu. Nikolić se svojevremeno zalagao i da Srbija bude “ruska gubernija“.

Međutim – treba li to reći – i jedno i drugo je nemoguće. Srbija ne može ostati bezbednosna rupa na evropskom tepihu, a pogotovo ne može biti još jedna ruska gubernija jer je to najobičnija budalaština. Ona, doduše, može da ima političare koji se – od Vučića i Dačića do Saveza za (veliku) Srbiju – bore za naklonost Kremlja ili Pekinga, ali će time cena koju će platiti građani Srbije zbog kvislinških, petokolonaških politikanata biti sve veća i veća. I ta priča neće imati sretan kraj.


(Autor je doktor nauka, docent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu)


(Vijesti.ba / Avangarda.ba)
https://vijesti.ba/clanak/488684/srbija-faktor-nestabilnosti-rupa-na-evropskom-tepihu
 
JankoTheGreat:
Srbija faktor nestabilnosti - Rupa na evropskom tepihu

Srbija faktor nestabilnosti - Rupa na evropskom tepihu


Foto: Avangarda.ba

Zvaničnoj Srbiji je pošlo za rukom da se i u vremenima apokaliptične pandemije zarazne bolesti Covid-19 “nametne“ kao dobrovoljni faktor nestabilnosti u regionu, promovišući sebe kao glavnog – malo kineskog a malo ruskog – igrača na Zapadnom Balkanu, usred Evrope.



Piše: Dinko Gruhonjić

Naime, već na početku krize, kada je koronavirus počeo da se širi i Srbijom, predsednik Aleksandar Vučić je poručio da je kineski predsednik Si Đinping njegov “brat i prijatelj“, te da veruje u pomoć Kine u borbi protiv epidemije. Potom se na sva propagandna zvona udarala svaka moguća i nemoguća priča o pomoći koju je Kina pružila Srbiji, a posete kineskih lekara su u režimskim medijima i kroz “botove“ na društvenim mrežama slavljene do mere da je reč o čarobnjacima koji samo što nisu rešili problem sa virusom.

Veličanje Kine nastavilo se manje-više nesmanjenom žestinom tokom dosadašnjeg trajanja pandemije, do te mere da su na bilbordima širom Srbije prikazane kineske i srpske zastave. Navodno, bilborde je naručio tabloid Informer, koji je jedno od Vučićevih ličnih propagandnih glasila.

Kineska komunistička propaganda

U govoru u kojem je 15. marta proglasio vanredno stanje u Srbiji, a koje je – usput budi rečeno – među 30 najrigoroznijih i najrepresivnijih na svetu, Vučić je najavio da će se za pomoć obratiti Kini a ne Evropskoj uniji, kojoj Srbija zvanično teži. Taj govor je jedva dočekala kineska komunistička propaganda, koja ga je emitovala preko svojih medija, pa se procenjuje da ga je videlo blizu 400 miliona ljudi.

U vreme kada se na Zapadu Kina opravdano proziva zbog svoje uloge u širenju pandemije zataškavanjem ključnih informacija, režimskoj kineskoj propagandi je svaka pohvala više nego dobrodošla, a pogotovo kada dolazi iz jedne nominalno evropske zemlje, kao što je Srbija. Ne postoji niti jedna zemlja na Starom kontinentu koja je sa najvišeg nivoa vlasti izrekla toliko pohvala Kini u vreme pandemije, sem Vučićeve Srbije.

Digitalni forenzički centar (DFC) iz Crne Gore objavio je nedavno da su analizom na Tviteru od 9. marta do 9. aprila pronašli 30.000 tvitova sa naloga u Srbiji koji u sadržaju imaju ključne reči Kina i Srbija, kao i da je 71,9 odsto tog sadržaja poteklo sa takozvanih “botovskih“ naloga. Mreža takvih naloga veličala je kinesku pomoć, ali i prijateljstvo između dve zemlje.

Paralelno s tim, režim u Srbiji slavio je i pomoć koja je stizala od “glavne bratske zemlje“ – Rusije. Da li je u pitanju humanitarna ili neka “druga“ vrsta pomoći, nije poznato. Kao što nije poznato ni čime se bavi Srpsko-ruski humanitarni centar kod Niša. Odnosno, niko nije zasad video da se taj centar bavi bilo kakvim humanitarnim radom u epidemijom pogođenoj Srbiji. Ili je u pitanju prikrivena vojna baza. Zvanični Beograd je svojim uvozom ruskog oružja u mesecima pre pandemije doveo sebe na ivicu od uvođenja američkih sankcija, po Zakonu o suprotstavljanju američkim neprijateljima kroz sankcije (CAATSA), koji je Kongres usvojio posle ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine.

Činjenice govore

Vučić je, s druge strane, oštro napao EU i rekao da “evropska solidarnost ne postoji“, da je to bila “bajka na papiru“. Sličnog stava bio je i ministar inostranih poslova Srbije, nekadašnji portparol Slobodana Miloševića, Ivica Dačić, koji je rekao da se donacija Evropske unije ogleda samo u avionskom letu prilikom transporta pomoći iz Indije. Istine radi, to je koštalo sedam miliona evra, a kada su avioni sa kineskom opremom u pitanju, njih organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a plaća EU.

Činjenice dalje govore da je Evropska komisija nepotrošeni novac od pretpristupnih fondova IPA 2 preusmerila tako da ga zemlje Zapadnog Balkana iskoriste za suzbijanje pandemije. Reč je o 340 miliona evra, a Srbija će, kao najveći primalac IPA fondova u jugoistočnoj Evropi od toga imati najviše koristi: 15 miliona hitne pomoći za zdravstveni sektor i 78,4 miliona evra za prevazilaženje posledica epidemije. Osim ove pomoći, EU konstatno pomaže zdravstveni sektor Srbije. Unija je od 2000. godine Srbiji obezbedila 450 miliona evra u donacijama i kreditima Evropske investicione banke za bolnice širom Srbije, Institut Torlak, vozila hitne pomoći sa respiratorima, kao i opremu za testiranje na viruse.

februar_29_20_nato_vodoravno1.jpg

Nema sumnje da je Vučić u vreme pandemije dodatno natopio javno mnjenje antizapadnom retorikom i stavovima, u čemu mu, svojim ćutanjem u spoljnoolitičkom domenu a neretko i pravim terciranjem, podršku pruža i nacionalistička opozicija okupljena oko Saveza za (veliku) Srbiju. Utisak je, dakle, da je u Srbiji izbor glasača sužen na prorusku/prokinesku vlast i istu takvu opoziciju, dok su glasovi onih koji se otvoreno zalažu za pristupanje Evropskoj uniji i NATO-u potpuno na marginama društva.

Unutrašnja kontaminacija

Umesto oštrih kritika na gomilu propagandnih laži koje je Vučić sa saradnicima izrekao na njen račun, Evropska unija se u prvi mah ponašala uobičajeno servilno prema srbijanskom lideru, gotovo se izvinjavajući zato što je ubedljivo najveći donator Srbije, i u mirnodopsko i u pandemijsko vreme. Takav pristup EU po javno mnjenje u Srbiji imao je efekat ravan nuli, pa je još jednom pobedila “unutrašnja kontaminacija“ građana Srbije od strane nacionalista koji se na taj način ulaguju svom – zbog iseljavanja obrazovanog stanovništva – sve primitivnijem biračkom telu.

Iako za sada ne postoji relevantno istraživanje javnog mnjenja na tu temu, izvesno je da će podrška pridruživanju Srbije Evropskoj uniji dodatno opasti nakon što se izađe iz vanrednog stanja. Potpuno iracionalno, zvanična Srbija, iako makar geografski evropska država, spoljnopolitičku podršku tražiće u hiljadama kilometara dalekim autoritarnim i polufeudalnim režimima u Pekingu i Moskvi.

Takav pristup bi mogao veoma skupo da košta Srbiju, ali to će zavisiti pre svega od toga kako će svet izgledati nakon izlaska iz karantina. Bes Zapada prema Kini raste, a mediji u tim državama ne prezaju da pandemiju nazovu “kineski Černobilj“, otvoreno aludirajući na činjenicu da je zvanični Peking, zarad sopstvenih diktatorskih interesa, sakrivao od sveta koliko je opasna zarazna bolest kovid-19 i na taj način, izvan svake razumne sumnje, raspalio pandemijski požar.

Koliku će cenu Kina platiti zbog toga, da li će se velike sile ipak nekako uspeti dogovoriti i prevazići krizu, da li će svet ostati globalan, kako će proći američki predsednički izbori, kako će se EU izboriti sa sopstvenom neefikasnošću koja je u vreme pandemije potpuno razgolićena – pitanja su na koja je još uvek rano odgovarati. Ali, što se Srbije tiče, svrstavati se na stranu Kine a biti u srcu Evrope – nimalo nije ni mudro ni pametno.

Jednako kao što nije ni mudro ni pametno biti okružen zemljama koje su manje-više odreda članice NATO-a, a uvoziti rusko oružje. Rusija je daleko, Kina još dalje, a jugoslovenski prostor je politički i ekonomski integrisan u EU, bez obzira na članstvo pojedine zemlje u Uniji. Uz to, najmanje četvrtina eksjugoslovenskog stanovništva se u poslednjim decenijama iselila upravo u “mrsku“ EU.

Konačno, iz EU u poslednje vreme sve češće stižu upozorenja da Srbija mora da uskladi svoje spoljnopolitičke, bezbednosne i trgovinske prioritete sa Briselom. Igrati na kartu Rusije i Kine, navodno zbog toga da se osujeti kosovska nezavisnost, ogroman je politički amaterizam zvaničnog Beograda. Jedini interes i Rusije i Kine na Balkanu jeste da, zarad pokušaja jačanja sopstvene spoljnopolitičke uloge, šire nestabilnost u Evropi. Zasad im to najbolje ide upravo preko Srbije.

Ovakva aktuelna spoljnopolitička “doktrina“ uklapa se u onu izjavu bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, Vučićevog najbližeg partijskog saradnika iz Srpske napredne i iz ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, da će Srbija biti rupa na evropskom tepihu. Nikolić se svojevremeno zalagao i da Srbija bude “ruska gubernija“.

Međutim – treba li to reći – i jedno i drugo je nemoguće. Srbija ne može ostati bezbednosna rupa na evropskom tepihu, a pogotovo ne može biti još jedna ruska gubernija jer je to najobičnija budalaština. Ona, doduše, može da ima političare koji se – od Vučića i Dačića do Saveza za (veliku) Srbiju – bore za naklonost Kremlja ili Pekinga, ali će time cena koju će platiti građani Srbije zbog kvislinških, petokolonaških politikanata biti sve veća i veća. I ta priča neće imati sretan kraj.


(Autor je doktor nauka, docent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu)


(Vijesti.ba / Avangarda.ba)
https://vijesti.ba/clanak/488684/srbija-faktor-nestabilnosti-rupa-na-evropskom-tepihu
Kliknite za proširenje...
Ono kad muslimančuge.ba pričaju da je neko faktor nestabilnosti.
Tadić vam je bio bolji od Vučića a Vučića će te da pravite od blata.Dodika takođe kad mu prođe vreme.Sanjaćete o zlatnim vremenima kad je on upravljao Republikom Srpskom.
 
Darth Vader:
Ono kad muslimančuge.ba pričaju da je neko faktor nestabilnosti.
Tadić vam je bio bolji od Vučića a Vučića će te da pravite od blata.Dodika takođe kad mu prođe vreme.Sanjaćete o zlatnim vremenima kad je on upravljao Republikom Srpskom.
Kliknite za proširenje...


Piše: Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić (Banja Luka, 15. rujna 1970.), bosanskohercegovački i srbijanski novinar, sveučilišni profesor, glavni i odgovorni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), javni zagovarač Koalicije za REKOM, te bivši predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

On je napisao taj clanak, Srbin.


Srbima u Bosni je dobro dok je tu Dodara. Teska vremena dolaze nakon Dodare
 
JankoTheGreat:
Piše: Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić (Banja Luka, 15. rujna 1970.), bosanskohercegovački i srbijanski novinar, sveučilišni profesor, glavni i odgovorni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), javni zagovarač Koalicije za REKOM, te bivši predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

On je napisao taj clanak, Srbin.


Srbima u Bosni je dobro dok je tu Dodara. Teska vremena dolaze nakon Dodare
Kliknite za proširenje...

Dinko ime je i kod Bošnjaka i Hrvata?
 
JankoTheGreat:
Piše: Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić (Banja Luka, 15. rujna 1970.), bosanskohercegovački i srbijanski novinar, sveučilišni profesor, glavni i odgovorni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), javni zagovarač Koalicije za REKOM, te bivši predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

On je napisao taj clanak, Srbin.


Srbima u Bosni je dobro dok je tu Dodara. Teska vremena dolaze nakon Dodare
Kliknite za proširenje...
Sve si napisao i odlično opisao.

Posle Dodika dolazi neko zbog koga će te praviti Dodika od blata i donositi mu ponude pred kip.
 
JankoTheGreat:
Piše: Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić (Banja Luka, 15. rujna 1970.), bosanskohercegovački i srbijanski novinar, sveučilišni profesor, glavni i odgovorni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), javni zagovarač Koalicije za REKOM, te bivši predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

On je napisao taj clanak, Srbin.


Srbima u Bosni je dobro dok je tu Dodara. Teska vremena dolaze nakon Dodare
Kliknite za proširenje...
Сабахудин Грухоњић је Србин?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

aradjanski
Rumuni nacionalna manjina
Odgovora
24
Pregleda
350
хан Ацо
хан Ацо
Black Hand
Četiri godine, godine tuge, godine bola
2 3 4
Odgovora
94
Pregleda
1.830
Casual Observer
Casual Observer
Straks92
  • Anketa Anketa
Da li će ipak biti izbora do kraja ove godine?
4 5 6
Odgovora
125
Pregleda
1.369
Straks92
Straks92

Back
Top