Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

[leki1]

То ваља. А ко је то икада доказао ?

šta ?

 

[leki1]

Јави ако затреба помоћ (није на А).

jeste

 

[Gledston]

Pitaj Pipera, imam pravo da se pozivam na autoritet

Имаш, али човек који измишља ствари очито није ауторитет, тако да се позиваш на лажни ауторитет.

Уосталом зар ниси учио логику, позивање на голи ауторитет је логичка грешка.

 

[Gledston]

jeste

Арахозија? Добро, близу си.

 

[Gledston]

zarobljenici jesu

Па зар ниси малопре рекао да нису?

 

[leki1]

Па зар ниси малопре рекао да нису?

rekao sam za Dragovice da se svojom voljom nisu selili. Sad imamo Dragovicekoji su zarobljeni i koji vise ne raspolazu svojim zivotima

 

[Boris T]

Pitaj Pipera, imam pravo da se pozivam na autoritet

Већ сам рекао - донеси овде текст за који тврдиш да говори о некој реци Драговици. Иначе, испада да Пиперу приписујеш ствари које можда он уопште није написао.

 

[Gledston]

rekao sam za Dragovice da se svojom voljom nisu selili.

Ниси. Рекао си да се више нису селили.

Sad imamo Dragovicekoji su zarobljeni i koji vise ne raspolazu svojim zivotima

Али имамо ли доказа да су то "Драговићи"?

 

[leki1]

Већ сам рекао - донеси овде текст за који тврдиш да говори о некој реци Драговици. Иначе, испада да Пиперу приписујеш ствари које можда он уопште није написао.

I dalje verujem da postoji Dragovica. Naci ce se. Grci su inace menjali nazive reka.... Polako...

 

[leki1]

Ниси. Рекао си да се више нису селили.

ali nisam rekao da su se raselili. Selili i Raselili nije isto.

 

[Gledston]

ali nisam rekao da su se raselili. Selili i Raselili nije isto.

Ниси, рекао си да се нису селили. Значи, или као сви други извори кажеш да Драгувити нису били у Гордосервону, или још увек трагаш за Драговицом

 

[leki1]

Ниси. Рекао си да се више нису селили.


Али имамо ли доказа да су то "Драговићи"?

Naravno sve se poklapa. SLoveni iz okoline Soluna su zarobljeni, a ko su ti Sloveni nego Dragovići.

 

[leki1]

Ниси, рекао си да се нису селили. Значи, или као сви други извори кажеш да Драгувити нису били у Гордосервону, или још увек трагаш за Драговицом

a i ti za albanskim poreklom Djurdja Skenderbega, od majke Vojislave.

 

[Gledston]

Naravno sve se poklapa. SLoveni iz okoline Soluna su zarobljeni, a ko su ti Sloveni nego Dragovići.

Солун је у Тракији, све се поклапа са непостојећом Драговицом. Јасно.

 

[Boris T]

šta ?

Ма шта си питао?
Који други средњовековни извор подржава тврдњу Порфирогенита из 10. века?

 

[leki1]

Рекао си да се више нису селили.

pa i nisu ali drugi su ih raselili

 

[leki1]

Ма шта си питао?
Који други средњовековни извор подржава тврдњу Порфирогенита из 10. века?

da ali koju trvdnju Porfirogenita, ima ih više

 

[Gledston]

pa i nisu ali drugi su ih raselili

Добро дакле ко их је раселио. У овој папазјанији знамо само да на основу твојих иницијалних критеријума њих није било у Гордосервону.

 

[leki1]

Добро дакле ко их је раселио. У овој папазјанији знамо само да на основу твојих иницијалних критеријума њих није било у Гордосервону.

Ti da hoces da priznas, priznao bi.

 

[Gledston]

Ti da hoces da priznas, priznao bi.

Ја хоћу да признам и потпишем, али бадава моје признање и потпис када обојица видимо да то није истина.

 

[leki1]

Добро дакле ко их је раселио. У овој папазјанији знамо само да на основу твојих иницијалних критеријума њих није било у Гордосервону.

Akademici

 

[Gledston]

Akademici

Пекари, лекари и поготово апотекари

 

[leki1]

Пекари, лекари и поготово апотекари

pa to u tvom svetu

 

[Gledston]

pa to u tvom svetu

Сви заједно играју оро на Драговици у трачком Солуну.

 

[Boris T]

Što se tiče bugarskih zverstava u Makedoniji, tu možeš da ubrojiš i one svoje “ustanke”, zaboravio si I onaj sa Isom Boljetincem i njegovim Šiptarima koji su sačinjavali “ustanike” pored bugarskih oficira i članstva VMRO.

Kad smo kod narodnih jezika, da li imaš objašnjenje za fenomen da vi u Bugarskoj svojatate staroslovenski i proglašavate ga za “drevnobugarski” iako je poznato da:

a) bugarski nema padeže još od XII veka, staroslovenski ima sedam.

b) Staroslovenski uopšte nije govorni pozni praslovenski - tj opšteslovenski, iako je leksika potpuno slovenska: tvorba reči slepljivanjem po nekoliko (na primer kao u “činodejstvovati” i “bogougodno” nije karakteristična za slovenske jezike: preuzeta je iz vizantijskog grčkog, kao i korišćenje gramatičkih formi - glagolska vremena i padeži se koriste strogo kao u grčkom i latinskom tog vremena, a ne kao u slovenskim jezicima. Ostale konstrukcije isto: niko nikada njome nije govorio, u pitanju je samo standardizovani jezik za potrebe grustijanizacije Slovena pa je bilo potrebno da leksika bude razumljiva: struktura jezika ne odgovara ni jednom rekonstruisanom obliku praslovenskog niti opšteslovenskom. Pored problema da je drevnobugarski, tj jezik starih Bolgara iz potpuno druge jezičke porodice tu je još i onaj da bugarski jezik već od od XII veka nema padeže: bugarska nacionalistička konstrukcija, tj mitomanija.

c) Da li ti je padalo na pamet da bi u slučaju pisanja srpskog nekim etimološkim pravopisom kao što je bugarski bilo veoma lako dokazivati i da je bugarski u stvari nekakav “srpski bez padeža”, sa puno turcizama (kolokvijalno) i rusizama (službeni)?

Дакле, језик се посебно развија тамо где постоје области у контакту са другим језицима. То је нормално. Стабилне изоглосе у јужнословенском идиому нису настале пре рецимо 9.-10. века. Односно, распад општег дијалекта постао је могућ тек после прогресивне палатизације, чија је горња граница 9. век. Први бугарски безпадежни облици (употреба предлога у дативу) примећени су крајем 12./почетком 13. века). Опет понављам – губитак падежних облика је дуг процес који је, према историјској лингвистици и славистици, трајао ни мање ни више него 4 века. Односно, горња граница је 16. век. Језик прабугара је углавном непознат, баш као и хазарски језик – односно никако.
О старосрпском језику, односно старосрпској редакцији старословенског језика, можемо говорити тек крајем 11. века.
До тада је постојао заједнички вернакулар који је био готово без дијалекатске разлике. Нигде се у грчким изворима не помиње да се овај говорни језик у 10. веку звао српски, бугарски или македонски. Зато је језик с правом добио назив јужнословенски дијалекaт.