Средњовековни стећци

[Rechke]

Чуо сам да је ужичко гробље по нечему специфично (а не сећам се по чему ) - има ли ту стећака, или је нешто друго у питању?

ne znam, nisam nikada bio, ali sam uvek u literaturi kada se govori o stećcima nailazio na podatak da ih ima na brdima u okolini Užica, ali ne bih rekao da ih ima i u samom gradu, tj na gradskom groblju

 

[gost 304153]

Чуо сам да је ужичко гробље по нечему специфично (а не сећам се по чему ) - има ли ту стећака, или је нешто друго у питању?

Нисам чуо ништа о тој посебности. О чему се ради?

 

[Rechke]

Neki od motiva životinja sa stećaka. Zanimljivo je da se motiv isprepletanih zmija ili zmajeva u donjem desnom uglu javlja i na nekim keltskim i ilirskim spomenicima, u gotovo identičnom obliku

 

[Rechke]

 

[Rechke]

 

[Rechke]

Лијепе слике. Поставих и ја неке слике стећака које гледам скоро сваки дан, у очајном су стању. Ту су негдје при почетку теме.

videh malopre. Ovi koje sam ja postavio i nisu u tako lošem stanju, već je sam lokalitet malo zapušten, zarastao i pomalo zaboravljen

 

[gost 304153]

videh malopre. Ovi koje sam ja postavio i nisu u tako lošem stanju, već je sam lokalitet malo zapušten, zarastao i pomalo zaboravljen

Сличан је случај и са овим овдје. Онај војводе Павла Раденовића јесте и ишаран, али се то да уклонити. А и локалитет је запуштен. Они што је ЈНА набацала на гомилу јесу заборављени. Није локалитет запуштен, али сам увјерен да 99,5% људи овдје не зна да се ради о стећцима већ сматрају да је то обична гомила камења.

 

[gost 304153]

Neki od motiva životinja sa stećaka. Zanimljivo je da se motiv isprepletanih zmija ili zmajeva u donjem desnom uglu javlja i na nekim keltskim i ilirskim spomenicima, u gotovo identičnom obliku

АКо се не варам, и Илири су имали сличне надгробне споменике, не сјећам се како се зову. Нису украшени као стећци, немају натписа али су исто овако велики, камени.

 

[Rechke]

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Stecci-su-svetska-kulturna-bastina.sr.html

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Stecci-na-listi-Uneska.lt.html

evo nekih tekstova o onom zajedničkom pokušaju predlaganja stećaka kao svetske kulturne baštine

 

[Hrastovnik]

„... јер небо постоји да би ти мислећи да ћеш скочити у вјечност лакше скочио у ништа“ Овај је посебан....

Nadji mi taj stecak sa tim zapisom i kazi nam dje se nalazi?

Ili stecak sa ovim natpisom koji ti navodis:

A se lezi Didodrag Gojak,na svojini,na plemenitoj u Zahumlju.

Zasto me mati rodi?

Jer,ovdi ima vislje laznog suncevog zlata no snova,vislje vjetra no dobrih rijeci,vislje praznine no ljubavi,vislje lazi no istine,vislje uzimanja no davanja.

Jer,dani ovdi nisu ispunjeni vrimenom vetc morom,notci nisu zdjele pune slatkih sanja vetc burad puna gortcine.

Zasto me mati ti rodi?

Da budnem zedan,da budnem gladan,umoran,tujzan,....i da me ti vode napojis,sirom i hljebom nahranis,cistom posteljom odmoris,osmijehom razveselis.

O mati,sve bi to bilo isto,a potpuno drugatcije,da to hotce da uradi Kosara.Al` ona to netce.Hotce,al` drugomu.A ja hotcu samo nju.

I zbog toga zgiboh.Al`,mati,nije to bilo zalud.Jer,kad ona budne i stara i ruzna i zla,i kad se za njom,mati,nitko ne budne okretao,a onaj njen Juroje je iz kutce istjera,i kad ne budne imala ni gdje ni kud,tad ce se mene mlada sjetiti,mene i moje ljubavi.

Al` ja tad,mati,iz neba nejcu doc.Ozgo tcu sve to samo glidati.

Zbog tog zmreh majko mlad.Al` zbog toga budutceg trena,vridlo me i rodit.

Ti putnice,koji moju patnju sada znas,ne privali mi biljega,a privalis li ga Bog ti jos terzi na tvoje tijelo stavio.

1167 godne,kad bjehu pune vlkova sume.

Gdje to postoji osim samo u pjesnikovoj masti i u glavama nepismenih neukih Bosnjaka i jos vise neznanjem Srba?

 

[Rechke]

ti si obišao svih 60000 stećaka, i uočio i naučio zapise sa svih nekoliko stotina ispisanih, pa prozivaš ovde?

 

[Hrastovnik]

ti si obišao svih 60000 stećaka, i uočio i naučio zapise sa svih nekoliko stotina ispisanih, pa prozivaš ovde?

Na svim sacuvanim steccima ima oko 320 natpisa. Ima tu poetskog nadahnuca, ali se vrlo cesto stereotipno ponavljaju glavne misli o zivotu i smrti.

Junace, ovo sto ti ovdje postavljas (i sto ti drugi u svom neznanju pomazu), nisu nikakvi natpisi ili zapisi sa stecaka nego umjetnicka poezija iz knjige autora koji je poznat pod svojim punim nadimkom, imenom i prezimenom. On je koristio jezik i stil vec poznatih natpisa i svojom pjesnickom slobodom to kombinovao, dopunjavao i uoblicavao. Ne zamjerim ti neznanje, ali ti zamjeram gordost kojom se iz neznanja ku...s.

Mozda bih se i ja nasukao kao i ti da nisam polagaio ispit iz srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH, te pamtim sta je bilo, koliko je bilo natpisa i procjene njihove umjetnicke vrijednosti.

PS "A se lezi Didodrag Gojak".

Rechke: Osim likovnih motiva, mene su posebno iznenadili i zainteresovali atpisi na stećcima, toliko lepi, dubokoumni, filozofski, religijski... neverovatno da je narod na našim prostorima stvarao takve stvari u ono vreme, prilično sam se iznenadio kada sam se ozbiljnije posvetio čitanju tih natpisa

 

[Rechke]

prema podacima iz marta 2008. godine natpisa je bilo na 384 stećka, s tim što se svake godien otkrije po neki novi stećak sa natpisom. A ja te opet pitam da li ti u glavi držiš natpise sa svih 300 i više stećaka, možda sada i 400?

Od 1971. do danas, broj registrovanih stećaka povećan je za više od 3000, a samo 2008. godine tokom priprema jedne izložbe i skupa o stećcima u Zagrebu pronađeno je 200 novih lokacija sa stećcima u Hrvatskoj, ne 200 novih stećaka, već loakcija sa više stećaka na svakoj od njih!

Inače, većina natpisa koje sam postavio su samo delovi većih celina, uz koje stoji godina i ime, a za pojedine i mesto gde se stećak nalazi

 

[Hrastovnik]

prema podacima iz marta 2008. godine natpisa je bilo na 384 stećka, s tim što se svake godien otkrije po neki novi stećak sa natpisom. A ja te opet pitam da li ti u glavi držiš natpise sa svih 300 i više stećaka, možda sada i 400?

Od 1971. do danas, broj registrovanih stećaka povećan je za više od 3000, a samo 2008. godine tokom priprema jedne izložbe i skupa o stećcima u Zagrebu pronađeno je 200 novih lokacija sa stećcima u Hrvatskoj, ne 200 novih stećaka, već loakcija sa više stećaka na svakoj od njih!

Ja sam ti naveo broj stecaka sa natpisima iz BiH, a ne sa prostora cijele bivse Jugoslavije:

"Po završetku opšte sistematske akcije evidentiranja stećaka 1969.g. utvrđeno je brojno stanje primjeraka sa natpisima, koje je publicirano 1971. g. Kako je u međuvremenu bilo naknadnih akcija evidentiranja stećaka, i to kako na teritoriji Bosne i Hercegovine tako i na susjednim republi čkim podru čjima, a u vezi s tim i pronalaženja dotle nepoznatih natpisa, od kojih neki još nisu publici ra-ni, potrebno je a i moguće da u ovome momentu pružimo maksimalno tačne i kompletne podatke: Na teritoriji Bosne i Hercegovine do prije 10 godina bila su 323 natpisa, u međuvremenu su pronađen a još 3, tako da ih sada u svemu ima 326.

Na tenitoriji Hrvatske je bilo 13, u međuvremenu ih je nađeno još 9, pa njihov ukupan broj danas iznosi 22. U Crnoj Gori je bilo 12, nađeno je 6, tako da ih danas ima ukup.no 18. U Srbiji je ranije bilo 15, u međuvremenu su otkrivena 3, što znači da danas tamo postoji 18 natpisa.

Prema tome, umjesto 363, koliko je ranije iznosio ukupan broj natpisa na stećcima 'll Jugosla\"iji , danas imamo u svemu 384 natpisa." (Sefik Bešlagić, STECCI - KULTURA I UMJETNOST)

Beslagic je ovu knjigu priredio 1979. godine, dakle taj popis iz 2008. god. nista promijenio nije.

Rechke: Има још један са врло сличним натписом:
"Живјех мирно, Бога молећи и зла не мислећи. Овден где ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем."

Ne pecajte se na ovo, ovo nisu zapisi sa stecaka, ovo je umjetnicka poezija u prozi:

http://bhmedia.se/bazar/knjiga/Tanovic.PDF

 

[Bastiani]

Na svim sacuvanim steccima ima oko 320 natpisa. Ima tu poetskog nadahnuca, ali se vrlo cesto stereotipno ponavljaju glavne misli o zivotu i smrti.

Junace, ovo sto ti ovdje postavljas (i sto ti drugi u svom neznanju pomazu), nisu nikakvi natpisi ili zapisi sa stecaka nego umjetnicka poezija iz knjige autora koji je poznat pod svojim punim nadimkom, imenom i prezimenom. On je koristio jezik i stil vec poznatih natpisa i svojom pjesnickom slobodom to kombinovao, dopunjavao i uoblicavao. Ne zamjerim ti neznanje, ali ti zamjeram gordost kojom se iz neznanja ku...s.

Mozda bih se i ja nasukao kao i ti da nisam polagaio ispit iz srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH, te pamtim sta je bilo, koliko je bilo natpisa i procjene njihove umjetnicke vrijednosti.

PS "A se lezi Didodrag Gojak".

Pa kad si tako načitan što ne kažeš koja je to knjiga i kako se zove taj pisac. Pa da uporedimo.

Ti po svemu sudeći misliš na Maka Dizdara i zbirku "Kameni spavač". http://zepa-online.com/html/Kameni_spavac/Kameni_spavac.pdf

Nisam našao pesmu koja bi odgovarala ovim natpisima sa stećaka koji su ovde navedeni, ali možda mi je i promaklo. Zato si ti tu da nas ispraviš.

A što se tiče "srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH", nemoj da me vučeš za jezik.

 

[Hrastovnik]

Pa kad si tako načitan što ne kažeš koja je to knjiga i kako se zove taj pisac. Pa da uporedimo.

Ti po svemu sudeći misliš na Maka Dizdara i zbirku "Kameni spavač". http://zepa-online.com/html/Kameni_spavac/Kameni_spavac.pdf

Nisam našao pesmu koja bi odgovarala ovim natpisima sa stećaka koji su ovde navedeni, ali možda mi je i promaklo. Zato si ti tu da nas ispraviš.

A što se tiče "srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH", nemoj da me vučeš za jezik.

Strana 20:

40.
A se lezi Didodrag Gojak na svojini na plemenitoj u Zahumlju.
Zasto me mati rodi?
Jer ovdi ima vislje laznog suncevog zlata no snova, vislje vjetra no dobrih
rijeci, vislje praznine no ljubavi, vislje lazi no istine, vislje uzimanja no davanja,
...


Jer dani ovdi nisu ispunjeni vrimenom vetc morom, notci nisu zdjele pune
slatkih sanja, vetc burad puna gortcine.
Zasto me mati ti rodi?
Da budnem zedan, da budnem gladan, umoran, tujzan, ... i da me ti vode
napojis, sirom i hljebom nahranis, cistom posteljom odmoris, osmjehom
razveselis.
O mati, sve bi to bilo isto, a potpuno drugatcije da to hotce da uradi Kosara.
Al' ona to netce. Hotce, al drugomu.
A ja hotcu samo nju.
I zbog tog zgiboh. Al mati, nije to bil zalud.
Jer kad ona budne i stara i ruzna i zla i kad se za njom, mati, nitko ne budne
okreto, a onaj njen Juroje je iz kutce iscera i kad ne budne imala ni gdje ni kud
tad ce se mene mlada sjetiti, mene i moje ljubavi. Al ja tad, mati, iz neba nejcu
doc. Ozgo tcu sve to samo glidati.
Zbog tog zmreh majko mlad. Al zbog tega budutceg trena mati, vridlo me i
rodit.
Ti putnice koji moju patnju sada znas ne privali mi biljiga, a privalis li ga Bog
ti jos terzi na tvoje tilo stavio.
1167. godne kad bjehu pune vlkova sume

Strana 20-21: http://bhmedia.se/bazar/knjiga/Tanovic.PDF

Na tom linku je knjiga sa subjektivnom pjesnickom preradom i doradom natpisa na steccima.

Sta ti nije jasno za srbsku knjizevnost?

 

[svarozic]

prema podacima iz marta 2008. godine natpisa je bilo na 384 stećka, s tim što se svake godien otkrije po neki novi stećak sa natpisom. A ja te opet pitam da li ti u glavi držiš natpise sa svih 300 i više stećaka, možda sada i 400?

Od 1971. do danas, broj registrovanih stećaka povećan je za više od 3000, a samo 2008. godine tokom priprema jedne izložbe i skupa o stećcima u Zagrebu pronađeno je 200 novih lokacija sa stećcima u Hrvatskoj, ne 200 novih stećaka, već loakcija sa više stećaka na svakoj od njih!

Inače, većina natpisa koje sam postavio su samo delovi većih celina, uz koje stoji godina i ime, a za pojedine i mesto gde se stećak nalazi

Prije 15-ak godina je u Ugljeviku kod Bijeljine (ili nekom selu pored) pronađen veliki stećak sa nečitkim natpisom... u stvari i prije toga su lokalni ljudi znali za njega i tvrde da je prije više 10-ina godina bilo mnogo čitljivije šta piše... prije par mjeseci sam gledao taj stećak, toliko je potamnio da se uopšte ne primjeti da je nešto pisalo na njemu...

 

[svarozic]

Pa kad si tako načitan što ne kažeš koja je to knjiga i kako se zove taj pisac. Pa da uporedimo.

Ti po svemu sudeći misliš na Maka Dizdara i zbirku "Kameni spavač". http://zepa-online.com/html/Kameni_spavac/Kameni_spavac.pdf

Nisam našao pesmu koja bi odgovarala ovim natpisima sa stećaka koji su ovde navedeni, ali možda mi je i promaklo. Zato si ti tu da nas ispraviš.

A što se tiče "srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH", nemoj da me vučeš za jezik.

Slobodno reci šta misliš, nemamo razloga ništa da krijemo... mi Srbi ne treba istine da se bojimo!

 

[Rechke]

Strana 20:



Strana 20-21: http://bhmedia.se/bazar/knjiga/Tanovic.PDF

Na tom linku je knjiga sa subjektivnom pjesnickom preradom i doradom natpisa na steccima.

Sta ti nije jasno za srbsku knjizevnost?

A šta ti pokušavaš da dokažeš ovom knjigom? Čovek je sakupio spise sa stećaka i objavio ih, nije autor istih!

 

[Bastiani]

Ja sam ti naveo broj stecaka sa natpisima iz BiH, a ne sa prostora cijele bivse Jugoslavije:


Beslagic je ovu knjigu priredio 1979. godine, dakle taj popis iz 2008. god. nista promijenio nije.



Ne pecajte se na ovo, ovo nisu zapisi sa stecaka, ovo je umjetnicka poezija u prozi:

http://bhmedia.se/bazar/knjiga/Tanovic.PDF

Tako reci, sad je jasno. I korisno. A i bila bi misterija zaista da su svi oni zapisi zaista sa stećaka.

A što se tiče ispita iz srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH.

prvo; iz srbske književnosti ispit nisi polagao sigurno nego iz srpske;

drugo; ne znam kakva je to "srednjevekovna usmena književnost", postoji srednjevekovna i postoji narodna (usmena) književnost. Svođenje usmene književnosti na Srednji vek je besmisleno.

Treće; ne znam kakva je to "srpska usmena književnost u BiH", specifikovanje BiH kao zasebnog područja u okviru srpske usmene književnosti takođe je potpuno besmisleno.

Sve u svemu, ne znam da li predmet sa takvim nazivom se zaista uči u nekoj školi, ali ako se uči, onaj ko ga je tako nazvao brutalna je neznalica.

 

[Bastiani]

A šta ti pokušavaš da dokažeš ovom knjigom? Čovek je sakupio spise sa stećaka i objavio ih, nije autor istih!

Mislim da je Hrastovnik u pravu, to je zbirka poezije.

 

[Hrastovnik]

A šta ti pokušavaš da dokažeš ovom knjigom? Čovek je sakupio spise sa stećaka i objavio ih, nije autor istih!

Jesi ti tvrdoglav, cudo jedno. Deset puta ti objasnjavam da su mu natpisi posluzili za ovo. Autor je pojedine natpise ili njihove dijelove ubacivao, medjusobno mijesao i dopisivao. To nisu natpisi sa stecaka, to je umjetnicka proza.

 

[Hrastovnik]

Tako reci, sad je jasno. I korisno. A i bila bi misterija zaista da su svi oni zapisi zaista sa stećaka.

A što se tiče ispita iz srbske srednjovijekovne usmene knjizevnosti u BiH.

prvo; iz srbske književnosti ispit nisi polagao sigurno nego iz srpske;

drugo; ne znam kakva je to "srednjevekovna usmena književnost", postoji srednjevekovna i postoji narodna (usmena) književnost. Svođenje usmene književnosti na Srednji vek je besmisleno.

Treće; ne znam kakva je to "srpska usmena književnost u BiH", specifikovanje BiH kao zasebnog područja u okviru srpske usmene književnosti takođe je potpuno besmisleno.

Sve u svemu, ne znam da li predmet sa takvim nazivom se zaista uči u nekoj školi, ali ako se uči, onaj ko ga je tako nazvao brutalna je neznalica.

Nemoj da cjepidlacis! Kad novostvorene nacije cijeli jedan jezik (srbski) mogu da nazovu bosnjackim ili crnogorskim, zasto i ja ne bih mogao usmenu knjizevnost srednjeg vijeka nazvati srbskom, jer zaista su je stvorili Srbi (u srednjem vijeku nije bilo Jugoslovena)?

Natpisi sa stecaka pripadaju srednjem vijeku. Ako to ne moze biti nastavni predmet, moze biti tema ispita.

 

[Bastiani]

Nemoj da cjepidlacis! Kad novostvorene nacije cijeli jedan jezik (srbski) mogu da nazovu bosnjackim ili crnogorskim, zasto i ja ne bih mogao usmenu knjizevnost srednjeg vijeka nazvati srbskom, jer zaista su je stvorili Srbi (u srednjem vijeku nije bilo Jugoslovena)?

Pa možeš da je nazoveš onako kolokvijalno, uz kafu, ali ti reče da si polagao nekakav ispit koji se tako zove.

A ni tada ne možeš da je nazoveš srbskom, teško se izgovara. Eventualno možeš srbzgom.

 

[VoSlavu]

Jesi ti tvrdoglav, cudo jedno. Deset puta ti objasnjavam da su mu natpisi posluzili za ovo. Autor je pojedine natpise ili njihove dijelove ubacivao, medjusobno mijesao i dopisivao. To nisu natpisi sa stecaka, to je umjetnicka proza.

Tačno.

Ljudi često greškog smatraju da su ovi natpisi originalni a ne delo pisca Maka Dizdara.
Kao što smatraju da je "Zaveštanje Stefana Nemanje", koje je napisao Mile Medić originalno.