Средњовековни стећци

[gost 304153]

Згошћански стећак, најпознатији, данас у Земаљском музеју у Сарајеву

Интересантан стећак на Пашиној Ливади крај Невесиња

Крстача у Љубињу

Височица, 1500 м надморске висине чини ми се

Ходово, Столац

 

[gost 304153]

Можда најчуднији стећак икада. Висок око 4 метра, не сјећам се гдје се тачно налази, пронаћи ћу па ћу поставити.

 

[Hrastovnik]

Pogledajte prilog 237727

Можда најчуднији стећак икада. Висок око 4 метра, не сјећам се гдје се тачно налази, пронаћи ћу па ћу поставити.

Da se ne bi mucio trazeci, evo ti ba ovde: http://forum.krstarica.com/showthread.php/372481-Bogumilski-verski-objekti/page23

Samo klikni i rolaj!

Ima oi ovdje o steccima: http://forum.krstarica.com/showthre...ski-verski-objekti?highlight=nemanjini+babuni

 

[gost 304153]

Значи онај огромни стећак се налази у Олову. Хвала.

 

[Hrastovnik]

E, vidis, onaj stecak nema natpisa, nema ni groba kod njega, a zovu ga stecak.

 

[gost 304153]

E, vidis, onaj stecak nema natpisa, nema ni groba kod njega, a zovu ga stecak.

Знаш колико стећака нема натписа? Гдје си нашао податак да нема гроба? Ја сам читао да га је подигао неки локални властелин.

 

[Hrastovnik]

Знаш колико стећака нема натписа? Гдје си нашао податак да нема гроба? Ја сам читао да га је подигао неки локални властелин.

Samo nesto preko 300 stecaka ima natpise, a preko 57 hiljada nema natpise.

I reci mi po cemu se moze odrediti starost stecka bez groba i bez natpisa? Pa cak i sa natpisom i grobom nije pouzdan podatak o starosti samog stecka, jer stecak moze da se premjesta sa mjesta na mjesto i da se upise necije ime kao i na svaki kamen danas.

Gdje sam nasao? Zar je vazno gdje sam nasao. Istina je da ispod tog stecka nema groba, oko tog stecka nema drugih stecaka ni groblja. To sto neki pricaju je trla baba lan. Jedni pricaju da su stecci "grcki", "izginulih svatova", a sad odjednom neki cak znaju da je taj stecak nekog lokalnog vlastelina, a drugi cak tvrde da je to stecak licno kralja Tvrtka. Sto je babi milo, to joj se i snilo.

 

[gost 304153]

А што је онда?

 

[Hrastovnik]

А што је онда?

Ne znam, ali nadgrobni spomenik nije.

 

[gost 304153]

Ne znam, ali nadgrobni spomenik nije.

Кад спомену већ Твртка, гдје је он уопште сахрањен?

 

[Hrastovnik]

Кад спомену већ Твртка, гдје је он уопште сахрањен?

Ne zna se.

 

[gost 304153]

Ne zna se.

То је мени заиста чудно. Као и за херцега Стјепана. Док се за владаре Србије илити Рашке зна поприлично добро. Хрвати нешто пропагирају Бобовац и краљевске гробнице у њему, али је то све сумњиво јако.

 

[Hrastovnik]

То је мени заиста чудно. Као и за херцега Стјепана. Док се за владаре Србије илити Рашке зна поприлично добро. Хрвати нешто пропагирају Бобовац и краљевске гробнице у њему, али је то све сумњиво јако.

Lako je biskupske grobnice prikazivati kao grobnice bosanskih kraljeva, a imali su i vremena da traze i prenose u Bobovac.

 

[gost 304153]

Lako je biskupske grobnice prikazivati kao grobnice bosanskih kraljeva.

Бобовац је кратко био пријестоница Босне и Турцима се одупирао свега 2 дана. Хрвати од њега направише култно мјесто и гробницу свих Котроманића.

 

[D U K Lj A N I N]

 

[Лекизан]

у сваком случају- одличан предлог да се упишу у светску културну баштину.

Само је питање као чије наслеђе.

 

[gost 304153]

Само је питање као чије наслеђе.

То јесте проблем. Стећци заслужују да се упишу у свјетску културну баштину, али ми смо луди народи овдје, око свачега смо се ми у стању поклат.

 

[Hrastovnik]

Само је питање као чије наслеђе.

Naslijedje slovenske crkve, rodovjernih hriscana: http://www.scribd.com/doc/76018160/LAZ-I-BOGUMILI

 

[gost 265083]

Po zvaničnim podacima od nekih 70.000 stećaka, 60.000 se nalazi u BiH. A da li se zna koliki je postotak od tih 60.000 u RS ?

 

[Hrastovnik]

Po zvaničnim podacima od nekih 70.000 stećaka, 60.000 se nalazi u BiH. A da li se zna koliki je postotak od tih 60.000 u RS ?

Izvini, junace, ali broj stecaka u RS nema veze sa time ciji su stecci.

 

[gost 265083]

Izvini, junace, ali broj stecaka u RS nema veze sa time ciji su stecci.

Pitao sam informacija radi, ljude koji bi mogli znati i kojima je kultura jača strana.

 

[Hrastovnik]

Pitao sam informacija radi, ljude koji bi mogli znati i kojima je kultura jača strana.

U ono vrijem stecaka Republika Srpska bila je sirom BiH.

 

[Lesandar]

Само је питање као чије наслеђе.

Mogu li da pomognem? Vinča je upisana kao evrosko nasleđe mada je sazdana kada 90% predaka današnjih Evropljana nije prišlo Evropi.

 

[gost 304153]

Po zvaničnim podacima od nekih 70.000 stećaka, 60.000 se nalazi u BiH. A da li se zna koliki je postotak od tih 60.000 u RS ?

Не зна се. Мислим да је већина у Федерацији. АЛи то нема никакве везе.

 

[Mrkalj]

Da je tzv. "bosančica" izmišljena od strane austrijskih agenata nama su otvoreno rekli i neki od najboljih poznavalaca bosanskog srednjovekovlja:

,,Изумитељем“ босанчице сматра се Хрват, Ћиро Трухелка, који од локалне варијанте српске ћирилице прави посебно, наводно потпуно независно, писмо од ћирилице коју назива босанчица. Овај термин је у неким крајевима ушао у употребу па се тако у ,,Енциклопедији ликовних умјетности“, 1959., Загреб, може пронаћи одредница ,,босанчица“, а као објашњење да је то ,,босаница, босанска буквица, хрватска ћирилица, звана и женско писмо“.

Bogumili u Bosni nisu postojali kao ni bosančica, koja je starosrpska ćirilica
http://forum.krstarica.com/entry.php/20141-Bogumili-u-Bosni-nisu-postojali-kao-ni-bosan%C4%8Dica-koja-je-starosrpska-%C4%87irilica

Merijen Vencel (Marian Wenzel), britanska profesorka,
u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka.

Britanski istraživač Merien Vencel je na osnovu višegodišnjih istraživanja dokazala "da stećke nisu pravili bogumili", jer oni nisu ni postojali. U posebnosti "bosanske crkve", u podizanju jednog vida srpske ćirilice na nivo posebnog pisma "bosančice", kao i u nametanju "bosanske nacije" M. Vencel vidi argumente za konačni zaključak da je u svim tim falsifikatima okupaciona vlast "tražila ideološko uporište za razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije"

Merijen Vencel (Marian Wenzel), britanski, u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka, 1999. je u Sarajevu objavila dve studije o bogumilima. Veli da je 1960. došla u Sarajevo da istražuje bogumile i živela je u ubeđenju da su stećci njihovi. „Ovome su sledile godine istraživanja, tokom kojih sam shvatila da stećke nisu pravili bogumili“, i da oni nisu ni postojali. Napisala je da su ovu teoriju prvi zastupali habzburški političari „tražeći ideološko uporište njima neophodnog razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije“. Urednik koji je u Sarajevu objavio prevod ove studije Merijen Vencel, autor je velike knjige o nastanku bošnjačke nacije od srednjovekovnih bogumila. Zapadna politika ne bi bila tako nemilosrdna u razbijanju Jugoslavije a danas srpske države, da počiva na nekim istorijskim istinama.