cetka
Iskusan
- Poruka
- 5.505
http://fakti.org/srpski-duh/pavic-vreme-je-za-srpsku-kontraofanzivu-po-pitanju-srebrenice
"Прво издање моје књиге ”Забрањена истина о Сребреници – приручник заснован искључиво на страним изворима”, изашла је 2006. године. Имала је још три издања у време кад је у јавности у Србији било представљано скоро као аксиом да су Срби починили ”геноцид” у Сребреници.
Та књига је била великим делом заснована на раду једне у потпуности независне групе, Сребреничке истраживачке групе, која није имала никакве везе са било којим државним органом ни у Србији ни у Републици Српској. Наиме, 2005. године се скупило десетак еминентних, стручних људи, углавном из англо-америчког света, под вођством покојног професора Едварда Хермана са Универзитета Пенсилваније – једног од најугледнијих америчких универзитета.
Осим професора Хермана, ту су били и професор међународног права из Канаде Мајкл Мандел, бивши новинар Би-би-си-ја Џонатан Рупер, британски професор Филип Хемонд, познати британско-мађарски колумниста Џорџ Самуели, британски истраживач Тим Фентон и амерички режисер српског порекла Џорџ Богданич, уз сарадњу португалског генерала Карлоса Мартинса Бранка, заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ од 1994. до 1996. и Американца Филипа Корвина, некадашњег цивилног координатора мисије УН у БиХ и највише политичког службеника УН у Сарајеву у јулу 1995. године.
Оно што се десило са том групом и њиховим радом је упозоравајуће."
Šta se desilo sa tim naučnicima, novinarima, profesorima? Da li su zbog svog stava bojkotovani i blokirani na internetu?
"Гугл је такође избрисао скоро сваки помен Сребреничке истраживачке групе и њиховог рада. С друге стране, на истом претраживачу се много лакше могу наћи непријатељски, антагонистички, критични осврти на њихов рад, па и напади на личности чланова ове групе људи који су о свом времену и трошку кренули у потрагу за истином, у време још увек једнополарног света, када су и домаћи интелектуалци и политичари у огромној већини бежали од сребреничке теме као ђаво од крста.
Ипак, нешто више о раду Сребреничке истраживачке групе се може наћи преко једног другог претраживача – руског Јандекса – што нам такође нешто говори."
Ko je započeo rat? KO je zapalio Bosnu i Hercegovinu?
"Једна од драгоцених појединости из Извештаја Комисије за Сарајево је што је у њему јасно назначено ко је започео рат. Ми на томе треба да инсистирамо непрестано, макар све то већ одавно знали. У информативном рату, понављање је мајка успеха.
Знамо ко је повукао потпис са Лисабонског споразума, који би обезбедио мир у Босни и Херцеговини. То је био Алија Изетбеговић.
Зна се ко је повукао подршку тзв. историјском споразуму између Срба и Муслимана 1991. године. Опет Алија Изетбеговић, иако му је Слободан Милошевић чак нудио да буде први председник нове, ”скраћене” Југославије.
То, дакле, непрекидно треба понављати, што у широј српској и регионалној јавности, што у свим разговорима на ту тему са странама које нас лажно оптужују и сатанизују. Злочин против мира – како је утврђено послератним Нирнбершким принципима,произашлим из суђења нацистичким злочинцима – је највећи и најтежи ратни злочин, из ког произилазе сви други који ће се у рату десити. То што га Хашки трибунал за бившу Југославију није уврстио у свој статут нас не треба да обавезује. Напротив – треба да нас упозори на оно чега се они који су га створили највише плаше."
Zašto nikog od zvaničnika MH federacije nema na pomenu srpskih žrtava u Podrinju?
" На помену за 3267 Срба из средњег Подриња убијених од стране муслиманских снага 1992-95. одржаном 10. јула ове године у Братунцу није било ниједног представника политичког Сарајева, нити и једног западног дипломатског представника. Они наше жртве не само да не признају, већ их и презиру.
То значи да се може очекивати да ће своје злочине првом приликом да понове."
Apsurdna situacija da potomci onih koji su baštinili ustaško-naci tekovine, danas pokušavaju Srbima da nametnu krivicu.
" Потомци припадника Ханџар дивизије покушавају да Србима наметну кривицу, родбина злочинаца који су чинили злочине и покоље над Србима у Сребреници и њеној околини држи нам моралне лекције. Мајке Сребренице иду на прославе тзв. Олује и траже да се осуде сви Срби који су били војно способни у време ослобађања Сребренице у јулу 1995. године."
Zašto je država Srbija dozvolila (i Srpska) da se nekažnjeno i bez adekvatnog odgovora dešavaju napadi na srpski korpus? Zašto su oni koji su počinili zločin protiv mira i dalje nekažnjeni?
Zašto je najviše izbeglih Srba ako su oni zločinci?
I na kraju, zašto i nakon 25 godina se potežu optužnice protiv pojedinaca iz srpskog korpusa? Da li te optužnice imaju neku drugu pozadinu a ne želju za pravdom i istinom?
"Прво издање моје књиге ”Забрањена истина о Сребреници – приручник заснован искључиво на страним изворима”, изашла је 2006. године. Имала је још три издања у време кад је у јавности у Србији било представљано скоро као аксиом да су Срби починили ”геноцид” у Сребреници.
Та књига је била великим делом заснована на раду једне у потпуности независне групе, Сребреничке истраживачке групе, која није имала никакве везе са било којим државним органом ни у Србији ни у Републици Српској. Наиме, 2005. године се скупило десетак еминентних, стручних људи, углавном из англо-америчког света, под вођством покојног професора Едварда Хермана са Универзитета Пенсилваније – једног од најугледнијих америчких универзитета.
Осим професора Хермана, ту су били и професор међународног права из Канаде Мајкл Мандел, бивши новинар Би-би-си-ја Џонатан Рупер, британски професор Филип Хемонд, познати британско-мађарски колумниста Џорџ Самуели, британски истраживач Тим Фентон и амерички режисер српског порекла Џорџ Богданич, уз сарадњу португалског генерала Карлоса Мартинса Бранка, заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ од 1994. до 1996. и Американца Филипа Корвина, некадашњег цивилног координатора мисије УН у БиХ и највише политичког службеника УН у Сарајеву у јулу 1995. године.
Оно што се десило са том групом и њиховим радом је упозоравајуће."
Šta se desilo sa tim naučnicima, novinarima, profesorima? Da li su zbog svog stava bojkotovani i blokirani na internetu?
"Гугл је такође избрисао скоро сваки помен Сребреничке истраживачке групе и њиховог рада. С друге стране, на истом претраживачу се много лакше могу наћи непријатељски, антагонистички, критични осврти на њихов рад, па и напади на личности чланова ове групе људи који су о свом времену и трошку кренули у потрагу за истином, у време још увек једнополарног света, када су и домаћи интелектуалци и политичари у огромној већини бежали од сребреничке теме као ђаво од крста.
Ипак, нешто више о раду Сребреничке истраживачке групе се може наћи преко једног другог претраживача – руског Јандекса – што нам такође нешто говори."
Ko je započeo rat? KO je zapalio Bosnu i Hercegovinu?
"Једна од драгоцених појединости из Извештаја Комисије за Сарајево је што је у њему јасно назначено ко је започео рат. Ми на томе треба да инсистирамо непрестано, макар све то већ одавно знали. У информативном рату, понављање је мајка успеха.
Знамо ко је повукао потпис са Лисабонског споразума, који би обезбедио мир у Босни и Херцеговини. То је био Алија Изетбеговић.
Зна се ко је повукао подршку тзв. историјском споразуму између Срба и Муслимана 1991. године. Опет Алија Изетбеговић, иако му је Слободан Милошевић чак нудио да буде први председник нове, ”скраћене” Југославије.
То, дакле, непрекидно треба понављати, што у широј српској и регионалној јавности, што у свим разговорима на ту тему са странама које нас лажно оптужују и сатанизују. Злочин против мира – како је утврђено послератним Нирнбершким принципима,произашлим из суђења нацистичким злочинцима – је највећи и најтежи ратни злочин, из ког произилазе сви други који ће се у рату десити. То што га Хашки трибунал за бившу Југославију није уврстио у свој статут нас не треба да обавезује. Напротив – треба да нас упозори на оно чега се они који су га створили највише плаше."
Zašto nikog od zvaničnika MH federacije nema na pomenu srpskih žrtava u Podrinju?
" На помену за 3267 Срба из средњег Подриња убијених од стране муслиманских снага 1992-95. одржаном 10. јула ове године у Братунцу није било ниједног представника политичког Сарајева, нити и једног западног дипломатског представника. Они наше жртве не само да не признају, већ их и презиру.
То значи да се може очекивати да ће своје злочине првом приликом да понове."
Apsurdna situacija da potomci onih koji su baštinili ustaško-naci tekovine, danas pokušavaju Srbima da nametnu krivicu.
" Потомци припадника Ханџар дивизије покушавају да Србима наметну кривицу, родбина злочинаца који су чинили злочине и покоље над Србима у Сребреници и њеној околини држи нам моралне лекције. Мајке Сребренице иду на прославе тзв. Олује и траже да се осуде сви Срби који су били војно способни у време ослобађања Сребренице у јулу 1995. године."
Zašto je država Srbija dozvolila (i Srpska) da se nekažnjeno i bez adekvatnog odgovora dešavaju napadi na srpski korpus? Zašto su oni koji su počinili zločin protiv mira i dalje nekažnjeni?
Zašto je najviše izbeglih Srba ako su oni zločinci?
I na kraju, zašto i nakon 25 godina se potežu optužnice protiv pojedinaca iz srpskog korpusa? Da li te optužnice imaju neku drugu pozadinu a ne želju za pravdom i istinom?
