Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana

[VranV]

Zovem se Srđan Valjarević
rođen 16. 7. 1967. Beograd
imam male šake i debele usne
imam hiljadu dolara
zarađenih u mašinbravarskoj radionici
čitam Šervuda Andersona
veoma sam loš udvarač
ne studiram ništa
ne govorim razgovetno
volim flomastere
volim kad žensko nosi
mušku košulju
volim Patagoniju
volim punjene paprike
mislim da sam dripac

Klinč iz zbirke poezije „Džo Frejzer i 49 (+ 24) pesama“

 

[Džudi S]

Hvala za otvaranje teme o Srđanu Valjareviću, odličnom piscu o kome se malo govori i zna.

 

[quentin]

Hvala za otvaranje teme o Srđanu Valjareviću, odličnom piscu o kome se malo govori i zna.

Je li ovo neka ironija o Valjareviću o kome se "malo govori i zna"?
Čovjek je bukvalno jedan od najpoznatijih savremenih srpskih pisaca.

 

[VranV]

Ja Džo Frejzer
rekoh
došlo je vreme da odjebem
sve one sitne i slabe
jer ja sam zver
nemam konkurenata
ne može bilo ko da bude sa mnom
moraš se izboriti za stolicu pored mene
moraš zaslužiti pivo kojim ćeš mi nazdraviti
Džo Frejzer
ne mogu više da se osvrćem
ne mogu više da vučem one koji ne mogu sami
ne mogu više iz sažaljenja
ili iz nekog drugog razloga
da primam bilo koga da hoda pored mene
da mi se javlja na ulici
ja Džo Frejzer vešt na malom prostoru
koji ne govori istinu i ne drži do drugih
nikome ne želi ništa posebno
rekao sam za sebe
Frejzeru ti si na vrhu i usamljen si
ne žali zbog toga
ne izmišljaj patnju to ne postoji
Frejzeru niko ne zna da si pobedio
ti znaš da jesi
Frejzeru lutko moja
82 puta su te nokautirali oni lošiji od tebe
oni osrednji
ali zato si tukao one važne
onda kada je bilo najpotrebnije
teško je biti šampion
nikada nisi pokazao da ti je stalo do pobede
a to drugima teško pada
naročito kad dobiješ sve njih zajedno
kroz jednu borbu
Frejzeru
zbog toga i nemaš prijatelja i podršku
niko od njih nije dobio tu jednu
najtežu odlučujuču.

 

[VranV]

’’Shvatio sam zašto su sve ptice zamukle. On je bio jedan, veliki, gore, iznad svih nas. Osećao sam se kao žaba. Mogao je sve, šta god je hteo. Nikad nisam bio beznačajniji. Bio sam mali, baš kao i moj život, i sve u meni, sve iluzije u meni, sve što me je činilo. Sav onaj vazduh kojim sam bio ispunjen izbio je napolje. Telo mi je izdahnulo od straha i divljenja. Zaboravio sam na dvogled. Pukao je po mom mozgu i meni jednim laganim preletom preko svoje teritorije, taj orao. I upisao sam:

- Veliki zlatni orao; jedan, sam, veličanstven, ogroman, iznad Monte San Prima, nad jezerom Komo.’’

iz romana Komo.

 

[VranV]

"Uf, evo ih. Prvo jedan vrabac, pa za njim još nekolicina. U 10:15 otoplilo je i razleteli su se. Gradski prevejani tipovi. Svi ostali su smešni, psi, mačke, golubovi, svi su oni ništa u odnosu na vrapca. Svi se ulaguju ljudima, ali oni ne. A šta možeš da misliš o životinji koja se ulaguje ljudima? Umiljava se kao mačka, ili maše repom kao pas, ili sleti na rame čoveku kao golub? Šta da misliš o njima? Ništa. Sranje. Samo vrabac. Nezaštićen, nezavisan, slobodan i živi od mrva. Vrabac je heroj. Haklberi Fin medju svim pticama."

Dnevnik druge zime

 

[VranV]

Čekao sam, čini mi se da sam čekao od početka,
od 11 pre podne,
tad sam se probudio,
tad sam počeo da čekam.
Jeste, jeo sam,
jeo sam dvaput.
Muvao se kraj prozora,
ukrašavao neke kartonske kutije.
Bojio sam ih četkom i vodenim bojama,
negde oko 6 sam pomislio : neće zvati.
Pustili su film na televiziji,
radilo se o nekom momku koji je želeo na fakultet
ali njegova porodica je siromašna,
problemi i nevolje,
deda umire nesrećnim slučajem,
otac slomi nogu i nije sposoban za rad,
ali nekako uspevaju i na kraju
cela porodica prati momka na autobus.
Nije zvala

Ljubavni poziv - zbirka poezije „Džo Frejzer i 49 (+ 24) pesama“

 

[VranV]

Zaljubio sam se.
I nije mi do opisivanja.
**** predele i pejsaže i
**** ljudske osobine i
pisanje o tome.

U koga?
Ne znaš je.
Kad?
Sinoć.
I kako si?
Stalno sam žedan,
pijem kiselu vodu
i život mi nije bogznašta
i očajavam al’ ne brine me neizvesnost,
**** sutrašnjicu i **** sekiraciju,
sve životinje očajavaju,
to se mora,
znam to,
ne znam samo za biljke.

 

[VranV]

Samo u emociji nema ničeg modernog, nema tu mode. Tu nikada ništa nije u novo, nikada ništa nije zastarelo. Tu je sve kako jeste.
Zato je sve drugo golo *****. Prvo je nastala emocija, pa onda reč, tako je, otprilike, rekao Selin, a taj je zbog toga i nadrljao.
Samo u emociji je sve kako jeste, svi životni sokovi, sve ljudsko i ništa moderno. Sa stilom. „Slušanje je stil“. Muzika i reči.

(◓‿◓)

 

[VranV]

Imam petnaest minuta da napišem nešto ravnodušno

 

[Džudi S]

Je li ovo neka ironija o Valjareviću o kome se "malo govori i zna"?
Čovjek je bukvalno jedan od najpoznatijih savremenih srpskih pisaca.

Nije ironija. Dopada mi se Valjarevićev stil pisanja.

Nema ga mnogo u medijima, na to sam mislila. Ostali savremeni pisci su poznati široj javnosti.

Igor Marojević često gostuje na televiziji, radiju, voli i da novinari sa njim rade intervjue. Sa svojim čitaocima je stalno u kontaktu putem društvenih mreža.

Isto važi i za Vladu Arsića. kao i za Zorana Petrovića pisca epske fantastike koji je nedavno objavio svoj prvi istorijski roman.

 

[VranV]

Pomislio sam u jednom trenututku da ga jedini čitam i da volim njegov stil pisanja.

 

[Džudi S]

"
Bilo je deset sati pre podne, Dobrila je sedela na stolici u trpezariji i vezivala pertle na patikama koje je obula. Fric je sedeo za stolom u trpezariji i gledao te‑ve.
Mate se izležavao na krevetu i gledao u svoj mobilni. Dobrila je rekla: „Nedelja je danas, sportski dan.“ Fric je ćutao, Mate se nasmejao n‑čemu što je video na mobilnom.

Dobrila je rekla: „Ajde, idemo, dogovorili smo se da nam je ova nedelja sportski dan.“ Fric je isključio te‑ve i pitao: „Dokle idemo?“ Dobrila je rekla: „Kalemegdan, sedam kilometara, to nam je dovoljno.“
Fric je pitao: „Koja je tačka sedmi kilometar?“ Dobrila je rekla: „Sahat‑kula.“ Fric je obuo levu patiku i vezivao pertlu: „A posle?“ Dobrila je rekla: „Spustimo se do pristaništa pa prošetamo pored reke.“ Fric je rekao: „Pakao.“
Mate je pogledao u Frica: „Što?“ Fric je rekao: „Onako.“

Dobrila je pitala Matu: „Ajde s nama? Šta ti imaš danas?“ Mate je rekao: „Ne mogu sa vama, evo čitam neke recepte, hoću da skuvam sebi ručak.“

Fric ga je pogledao, pa je rekao: „Pakao.“ Dobrila je pogledala u Frica: „Što?“ Fric je rekao: „Onako.“

- Fric i Dobrila

 

[quentin]

Valjarević je kultni pisac još od devedesetih, a Komo je bio ozbiljan bestseler. Mene ta knjiga i nije nešto oduševila, ali mi se dopala Valjarevićeva poezija. Nedavno sam pročitao Zimski dnevnik i mogu da kažem da je ta knjiga baš dobro ostarila.

U medijima Valjarevića ima, bar u poređenju sa drugim ozbiljnim piscima. Dugo nije ništa objavio, ali mislim da mu je sad nešto izašlo. Vidio sam ga kod Bevca u podkastu nedavno.

 

[VranV]

Meni je legla njegova poezija. Osveženje.

 

[bird again]

Komo
“Video sam skupe radnje, lepo obučene ljude, luksuzne automobile, i shvatio sam da to nije obično selo, već mesto gde žive bogati ljudi. Nije loše biti bogat, pomislio sam, imati jahtu, kuću na ovom jezeru, kupovati sve ove kapute, košulje, jakne, cipele i džempere od nekoliko stotina ili hiljada dolara. Ali nije loše ni kad nisi bogat, i kad nemaš ništa od toga, jer sve to i nema neke velike veze sa samim životom.”

 

[bird again]

“Ljudi, kakav je tip onaj Marko Aurelije: „Nauči se da radiš i ono što ne daje nikakvu nadu za uspeh“. Pa taj je stvarno neverovatan. I još kad ga čitaš noću, pred spavanje, u 23.50. Pa zato su i noći uzbudljive, zbog tih tipova. Oni su to i radili zbog nas. Sve te stvari...”


Dnevnik druge zime

 

[Džudi S]

Izlazi uskoro nov roman Srđana Valjarevića

https://laguna.rs/n7000_knjiga_romanu_o_agoniji_i_vedrini_laguna.html