Srce

[zainteresovana]

-Gle, sad će pola osam, a ekran mi slobodan. Šta će to biti? – tata se začuđeno smeštao u fotelju, paleći cigaru. – Dobro, šta čekate, ljudi? – upitao je svoju decu.
-TV dnevnik – mirno je odgovorio Dima.
-Da ne misliš, možda, da će prikazati izveštaj sa izložbe? – upitao je tata i stavio naočare.
-Ma ne... onako, čisto nas interesuje dnevnik... – dodao je nedužno Milan.
Kaja je osećala kako u njoj raste uzbuđenje.
Već je otkucalo pola osam, i š**** dnevnika, sa planetom koja se okreće uz jaku muziku, već se vrtela na ekranu... Vrtela... I onda... Onda je nestala!
Njih troje su se pogledali.

Sledećeg trenutka je počeo Pink Panter.

 

[Bretagne]

 

[Zena s greskom]

 

[Nemir]

 

[zainteresovana]

Prever

 

[Nemir]

Liebe ist wie ein Tornado,
Liebe ist ein Sturm.
Wen die Liebe trifft,
den kann nichts mehr stören.
Alle Liebenden sind verrückt,
ganz und gar der Welt entrückt.
Liebe kann so schwierig sein
und macht alles leicht.
Sieh, all die verlorenen Seelen,
die Liebe zieht sie in ihren Bann.

Wie soll ich es sagen,
dein Anblick rührt mein Herz.
Wie soll ich erklären,
wie dieses Wunder geschah ...
Mein Herz ist ein Reisender,
und du bist sein Ziel.
Mein Herz ist ein Boot,
und du bist das Ufer.
Was kann ein Herz noch begehren,
wenn es dich hat?
Mein Herz ist so einsam,
es jubelt,wenn du kommst.

Liebe bringt dir Glück
und kann auch zerstören.
Liebe hält dich gefangen
und kann auch befreien.
Im Haus der Liebe, Freunde,
wohnen unsere Träume.
Verloren sind die,
denen die Liebe den Weg weist.
Sieh all die verlorenen Seelen,
die Liebe zieht sie in ihren Bann.

Ich verehre dich.
Nur dich allein bete ich an.
Wenn ich dich je liebte,
dann nur in diesem Sinne ...
Mein Herz dreht völlog durch,
oh,Liebe,rette es.
Warum ist es so erregt,
sag mir,Liebe,was ist los?
Wenn dein Schal Duft versprüht,
dann lass ihn wehen.
Wenn dein Haar eine Wolke ist,
dann lass es regnen.

Liebste, hier ist ein Verrückter,
der dir sein Leben schenkt.
Liebste, dieser Verrückte
würde für dich sterben.
Liebste, noch weißt du nicht,
was in meinem Herzen ist.
Liebste, einst wirst du dich errinern
an meine Geschichte.
Sieh, all die verlorenen Seelen,
die Liebe zieht sie in ihren Bann.

 

[Zena s greskom]

 

[JA-OPIJUM]

Za srecu moju
dovoljno je malo.

Jedan tvoj pogled,
pa da procvetam,
jedan tvoj osmeh,
pa da poletim,
visoko, visoko,
cak do neba.

Jedan tvoj pogled,
blagi pogled,
jedan tvoj osmeh,
dragi osmeh,
pa da poletim,
da ti se predam.

[/IMG]

 

[zainteresovana]

-Šta je ovo? – zabezeknuo se tata i dohvatio daljinski.
Brzo je prebacio na drugi kanal. Na njemu je počinjala Mikijeva radionica.
-Ostavi, ostavi to da gledamo! – veselo je uzviknula Kaja, ali on je panično okrenuo i treći kanal. Tu su ugledali poznate scene iz Male sirene. Na četvrtom i petom su bili Tom i Džeri. Tata je okrenuo nanovo prvi, ali Pink Panter je još bio tu.
-Uspelo je! – šapnuo je Dima Kaji, kikoćući se.
-Ma, šta je ovo, dođavola – tata je sumnjičavo odmerio decu. – Da niste vi nešto dirali?
-Svašta, tata, kako to misliš, nešto dirali- rekao je podrugljivo Milan i tata je besno ustao iz fotelje, prišao telefonu i okrenuo neki broj. Posle par trenutaka, čuli su ga kako pita:
]-Šta je to kod vas u studiju, pobogu!? – a onda je odmahnuo rukom. -Stvarno smešno! Ma nije smešno, ovo je bezobrazluk!!!

 

[zainteresovana]

Zatim je ponovo seo, ne ispuštajući daljinski iz ruke. Počeo je mahnito da menja kanale. Televizija je bila blokirana veselim, živim bojama jednog lepšeg i radosnijeg, crtanog sveta.
-Zar ti nije lepše, tata? – nedužno je zacvrkutala Kaja, a on je ošinuo ljutitim pogledom.
-Ćut’! – rekao je Milan i više nije mogao da izdrži. Prasnuo je u smeh i izleteo napolje. Za njim su istrčali i Dima i Kaja. U tom trenutku začuo se telefon i tatin ljutiti glas:
-Katarina, za tebe!

 

[zainteresovana]

Brzo je potrčala i dohvatila slušalicu iz njegove ruke.
-Gledaš li dnevnik? – začula je poznati glas, a zatim i smeh pomešan sa lavežom psa.
-Ćao, Vladimire! Gledam, kako da ne, i prvi put mi se sviđa... ‘dnevnik'! – odgovorila je. Odjednom, glas joj je bio razdragan i prozračan, kao crtež kredom.
-Jedva čekam da se vidimo u školi – rekao je on zatim, a njoj se učinilo da je sila teže istog časa prestala da deluje, bar kod nje.
-I ja – tiho je izustila i spustila slušalicu.
To je, naravno, april, pomislila je, i prvi put u životu jedva je čekala da svane novi dan i da ide u školu. Isto zbog aprila, prošlo joj je kroz glavu pa se nasmejala.

 

[AQUARlUS]

Za srecu moju
dovoljno je malo.

Jedan tvoj pogled,
pa da procvetam,
jedan tvoj osmeh,
pa da poletim,
visoko, visoko,
cak do neba.

Jedan tvoj pogled,
blagi pogled,
jedan tvoj osmeh,
dragi osmeh,
pa da poletim,
da ti se predam.

[/IMG]

jako jako romanticno........

 

[Zena s greskom]

Rekao si da volis da volis?
Smesna mi je tvoja ljubav, ljubavi moja!
Istinska ljubav je neustrasiva!
Ko voli taj se ne boji, ne strahuje
I ne razmislja u svojoj ljubavi, ljubavi moja!
Ko voli daje svoje krvavo srce na dlanu!
Daje ga da bude prozdrano! Duso moja!
Tako ljubav postaje sve jaca,
A srce postane tako veliko i jako,
Da bol izgubi svaki smisao.
Tako se voli ljubav!
Zato mi ne pricaj o svojoj tricavoj ljubavi,
Jer vredjas ljubav i one koji vole,
Istinski, duboko i zauvek!

 

[Che Guevara]

Prolaze dani...
Ponekad nisam ni svestan vremena koje protekne od prve jutarnje kafe do ovog osećaja usamljenosti...
dani prolaze bez ikakve priče...
pa iako svaka priča ima kraj, i to bi bilo bolje od ove praznine koja me prati danima...
znam ja ko je kriv za prazninu...
krivo je moje otupelo srce...
a znam i ko je kriv za srce...
ona...
ma ne volim je više...niti mi nedostaje ona...
nedostaje mi neka druga...
neka koja je možda blizu mene...
neka za koju se plašim...
zbog sebe...
i te neke...
plašim se da je pustim u svoje srce...
otupelo..
ogrubelo...
ali ipak ranjivo...
o, neću više tako...
hoću novo srce...
nečije...
da ga čuvam...
bolje nego ovo moje...
ponovo...

 

[*Purple Baby*]

Prolaze dani...
Ponekad nisam ni svestan vremena koje protekne od prve jutarnje kafe do ovog osećaja usamljenosti...
dani prolaze bez ikakve priče...
pa iako svaka priča ima kraj, i to bi bilo bolje od ove praznine koja me prati danima...
znam ja ko je kriv za prazninu...
krivo je moje otupelo srce...
a znam i ko je kriv za srce...
ona...
ma ne volim je više...niti mi nedostaje ona...
nedostaje mi neka druga...
neka koja je možda blizu mene...
neka za koju se plašim...
zbog sebe...
i te neke...
plašim se da je pustim u svoje srce...
otupelo..
ogrubelo...
ali ipak ranjivo...
o, neću više tako...
hoću novo srce...
nečije...
da ga čuvam...
bolje nego ovo moje...
ponovo...

Nadmasio si Balasevica,iskreno...
Prelepo...

 

[zainteresovana]

Hvala svima koji otvarate svoje srce na ovoj, i na drugim temama. Emocije boje naš sivi svet. Kap po kap boje, i svet će se opet zašareniti, kao ove stranice. Zahvaljujući srcu. Srčanosti. Toplini. Nežnosti. Tugi. Ljubavi. Besu. Radosti. Sve to podjednako potiče iz srca. Sve. Iako su sada neka čudna vremena, kada se veliča ružno i tužno.
Bez emocija bi nam život iscureo kroz prste, neuhvatljiv kao pesak.

 

[*BlueLove*]

Mislila sam da mi je srce raslo primajuci ljubav koja mi je pruzana.... sada shvatam u kolikoj zabludi sam bila.... po prvi put dobilo je na velicini i snazi kada je pocelo za tebe da kuca... od tada nekako... kuca u ritmu...neke romanticne pesme.... prosto zraci toliko,da je vidiljivo okom.... kao da ce da izviri svakog momenta i popne mi se na glavu da ga bolje vide.....

 

[*Purple Baby*]

Srce...tako malo ...a tako ogromno!
Tako snazno,a u isto vreme veoma ranjivo!
Ono nas vodi divnim stazama ljubavi,ono nas ispunjava radoscu i srecom!
A samo ono tako malo i nemocno,tuguje i pati...za nama...umesto nas!
Srce ,srce...
koliko imamo ljubavi u srcu,toliko vredimo!

 

[Nemir]

Gde to jeci violina kome place pod gudalom kazite mu da i meni zaplace
nad sudbinom Kome nocas tuga drug je ko sudbinu proklinje kazite mu iste tuge moje srce tuguje




"Pitam se cesto koliko jedno srce moze bolova da izdrzi ?

Kad mi je tesko i sve me boli
kad mi lose krene
ja stegnem srce podignem glavu
necu da zale mene

 

[zainteresovana]

Don't look to the ocean
Restless in its dreaming
Don't look to the heavens for they will tell you nothing
If living is for learning
Then dying is forgetting

Once we have forgotten then we can go on loving

 

[zainteresovana]

Svuda je bilo isto smešno ludilo.
Čim je izašla na dvorište, ugledala je nana Ljušu kako stoji pored ograde i žali se njenoj mami. Vrtela je glavom i grdila, a vetar je u naletima dobacivao njene reči: - I kome čovek uopšte da se žali!? Dali crtaće na svim kanalima umesto vesti, to stvarno nema smisla! Baš sam htela da čujem vesti... Ma nije mi zbog vesti, njima baš i ne verujem. Nego, htela sam prognozu vremena! Ne znam ni šta misle ovi meteorolozi, dokle će ova košava da duva? Šta rade ti ljudi!?
Kaja je videla kako njena mama pokušava da ostane ozbiljna, i kako neprestano klima glavom slušajući nana Ljušu. Obe ruke stavila je u džepove na farmerkama, one sasvim pozadi, pa joj je tako izgledala vesela i poletna, kao neka devojčica.
-Opet je iskočila iz okvira, i TAD je mnogo volim! Moram joj to jednom reći – šapnula je u mrak.
-I treba ponekad reći da ih voliš, onima koje voliš, naravno... Od toga ne otpada jezik – začula je glas iza sebe. Nije morala da se okreće. Znala je da je tu i da se smeši onim svojim najširim osmehom koji je lako mogao obuhvatiti sve zvezde, da ih prekrije, i da im umanji značaj svojom zaraznom veselošću. Seo je kraj nje na klupu i zagrlio je.

 

[zainteresovana]

-Vidiš, održale su obećanje – rekla je Kaja i pogledala u tamno nebo, koje je, očišćeno vetrom, više nego ikad bilo iskićeno svetlucavim zvezdama. U trenu, bila je prestravljena njegovom lepotom.
-Šta misliš, da li su stvarno bile tu, MOŽDA SMO SAMO VOLELI VETAR!? – upitao je vragolasto ujka Žabac. Njegova čekinjasta brada golicala joj je obraz. Mirisao je na duvan i losion, a opet, izgledao joj je kao dečak koji je na istom ovom mestu, davno, čekao da mu neko dođe iz one modre daljine.
U istom trenu je ugledala jednu zvezdu kako pada iznad bagremove krošnje u deda Antonijevom dvorištu.
-BILE SU, naravno! – brzo je rekla u naletu neke čudne panike koja je sevnula kao srebrni trag zvezde na nebu. – Uđi unutra i pokušaj da vidiš vesti, hajde, samo napred! A tu su i mamine cipele!

 

[zainteresovana]

-Šalim se, šalim se, Kajo! – rekao je ujka Žabac a zatim potražio njen dlan. – Ovo ste zaboravile kad ste bile kod mene u stanu.
U ruci joj se našla četkica za zube na čijoj je dršci bila odštampana Mini Maus, luda mišica sa crvenom mašnom, od koje je Kaju preplavila silna nežnost. Odjednom, opet joj se učinilo isto, kao pred kockastom letelicom ispred Nebojšine kule: da je svetlost zvezda prijateljska. I da su svi svetovi, ma koliko da ih ima, puni divnih podudarnosti i duplikata, kao što su ona i Aja. Da su puni čuda koja će uvek postojati iznad dobra i zla. I da onaj ko zna zaposliti sva svoja srca čežnjom nikada neće biti sam...
Sve dok je beskrajnih galaksija, sve dok je priče..........

 

[Nemir]

Nemam sliku srca, ne postoji slika srca koje neprestano udara u grlu
moje srce otkucava svaku njegovu rec
i topi se za njega, uz njega
za NAS

 

[Nemir]