srce ili razum?

  • Začetnik teme Začetnik teme abvg
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
milan11:
malebrain.jpg
Kliknite za proširenje...

"UVOD U ANATOMIJU" :lol::lol:
 
Kad umrem želim tvoje ruke na svojim očima:
želim svjetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svježina,
da osjetim nježnost što izmijeni moju sudbinu.

Hoću da živiš dok te uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vjetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastaviš hodati pijeskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi živjeti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvjetaj i dalje rascvjetana,

da bi dosegla sve što ti moja ljubav naređuje
da bi sjena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome pjevanju

Neruda


eoJ2sunt1t.gif
 
Vlado Janevski
I onda nadje se budala

Kad me netko pita, kazem, dobro je
srecu sebi sam odabirem
pjevam, sviram, natocim pice
lakim curama uz put
mene tuga rijetko dotice

Citav svijet u patnjama zbog ljubavi
a ja se smijeskam u sebi
ma, ni jedna nije bila
da mi je srce smrvila
i najbolje je tako ljubit' povrsno i lako

Ref.
I onda nadje se budala
da ime spomene ti, mala
a ja progutam kletvu u sebi
da se ne vidi
da jos ne znam te preboljeti

Korakom macijim tiho klize godine
al' ostave trag od noktiju
i kazu, dalje je od srca
ko nije ispred ociju
ne brinem, sakrice te vrijeme
negdje daleko od mene

Ref.

I uvijek nadje se budala
da ime spomene ti, mala
a ja progutam kletvu u sebi
da se ne vidi
da jos ne znam te preboljeti
 
Vlado Janevski
Hajde, vodi me (duet Tijana Dapcevic)

Hajde, idemo iz ovog grada
evo, ja bih posla odmah sada
negde malo dalje, negde preko
samo da je toplo i daleko

Tamo gde su bele tropske plaze
tamo nece moci da nas traze
da nas nadju, nista ne bi bilo
radicemo sto je nama milo

Postoje za dvoje
trenuci spajanja, kratkog su trajanja
moje i tvoje
srce odredjuje, ljubav pobedjuje

Sta se desava u tvojoj glavi
kada ti niz ledja podju mravi
svaki dodir kao grom u nizu
tako volim kad si ovde blizu

Ref.
Hajde, vodi me ove godine
od svih nevolja oslobodi me
hajde, vodi me, vreme prolazi
da l' je ljubav to sto nam dolazi

Mesec dana necu da se brijem
samo kokosovo mleko pijem
nema pravila sto za nas vaze
samo topli vetar i masaze
 
PONOVO SE ZALJUBLJUJEM U TEBE

Saznajem iz starih knjiga mudrosti
u svemu smo vremenom pametniji
točno je i zvuči kao istina
ali ne i u ljubavi

A naša je jednom blistala ko sunce
u srcu mi još odjek te svijetlosti
a to što znam o tebi skoro sve
neće mi pomoći

Ponovo se zaljubljujem u tebe
osjećaj taj što znači "volim te"
ko igla kompasa što samo sjever zna
srce mi tebe pokazuje

Ponovo se zaljubljujem u tebe
kroz labirint duše tražim puteve
ko igla kompasa što samo sjever zna
srce mi tebe pokazuje

Izmedju nas "zbogom" preteška je riječ
podigla zid od sujete i ponosa
a sad mi opet šalješ bisere
sa dna tvog pogleda

Ponovo se zaljubljujem u tebe...


Mada nikada nisam ni prestao da te volim...
 
LJUBAV JE RELIGIJA
(feat. Vesna Pisarović)

Od malih nogu svi su me učili
da vjerujem u bajke i u anđele
Al’ nikog nema da mi objasni
zašto zaboli do srži kad te jednom povrijede
Dušu sam tebi dala i sve što uz nju sljeduje
sreća je kad se uz tebe privijem

Ponijela si tražeći istinu
samo miraz od dobrote i naivnosti
u svijet u kojem jedva čekaju
neku dušu od kristala tek da bi je smrvili
A svoju sam tebi dao i sve što uz nju sljeduje
sreća se uz tvoje ime rimuje

Jer moje srce ti uskrsavaš
i ljubav sad je moja religija
S tobom sam shvatila da rođena sam s tim
da volim sve dok postojim


Sa tvoga dlana kaplju mi nježnosti
u okna moga stana sunce si stavio
tvoj mi dodir jasno govori
da si onaj dio mene što je dugo falio

Dušu sam tebi dao i sve što sljeduje uz nju
ja iznutra blistam uvijek kad si tu

Jer moje srce ti uskrsavaš...
 
Skamenjena na velikom trgu snova,
naslonjena uz bridove neba,
prestrašena u grlu rose,
nema poput leptira
okrecem svoje lice zemlji,
jer svuda nalazim tebe.
Hrabra
na žici iznad ponora,
ponosna medju obalama
ohole reke,
ja dozivam noć prisutnih godina,
sav očaj napuštenih drvoreda,
sve naricaljke predaka,
jer svuda nalazim tebe.
U ustima ovog zdenca
ne dodirujem rubove vode,
ni dno u srcima riba,
prolazim poput kise
kroz tkanine jesenjih gradova,
vezujem se gladju,
ranjavam vid na oštrici sluha,
poklanjam se izvoru mora
koje pronalazi moj strah.

Odrezala sam kosu
spalila sam lice
oderala sam kozu
pretvorila sam se u izgoreo pejsaz
ali ti me prepoznajes.


Zbog tebe
odevala sam se u lice trave
i zaustavljala sene meseca
na svim oblicima tvog vrata,
zbog tebe
u ovoj polovini mog dana
rasprostirala sam vrtove reči,
koje pamtim od detinjstva,
kad su igre bile svečane
a kosa još mlada.
Nisam zaboravila korenje očiju
na obali onog drugog svetla,
što me doziva
mrežom svog glasa
i teškobom snega,
nisam stajala kraj reke ,
nisam gledala brodove,
koji odnose delove našeg tela,
nisam okusila ruže
na snopovima plemenitog leta.

Zbog tebe
pamtila sam oblike zagrljaja,
dve malene bitke
na obronku straha,
robovala sam stablima
i pesku pred zatišje vetra,
nosila sam tudje haljine,
pretvarala sam se u zeca i u srnu,
moja su stopala
bila ograde od žice.

Zbog tebe
Neznam vitka i rana jutra
na oronulim bregovima mojih ruku,
i ja se bez sećanja
radujem oblini mladog šljunka,
jer ko će od sinova mojih
nalik menama duge
zaustaviti mahovinu i dane
što prodiru u pore mog sna?

Ko će kad tebe nema
zatvoriti vrata
zatvoriti usta
zaustaviti krv
pred dolaskom divljeg stada godina
 
Bila sam i ostala sto sam bila
slucajna pena
cvor koji se povija
gledan iz daleka
koso sunce ali najdraze od svih
ispod plemenite soli
srce koje treba izgubiti
ali sada je vec ovde
u blizini mesa
bila sam i ostala sto sam bila
samo uspomena
izmedju dve vode
samo vatra
zatvorena u casi
neprozirnog stakla
ako moze da postoji takav plamen
i takva casa
to nije toplina koja se obnavlja
ni vatra koja se moze sacuvati
to nije biljka
ni zivotinja
ni stvar cudna
pukotina u koju slazemo
krhotine placa
zatvoreno seme

savijala sam u zglobovima cevi
izrasle do neba
zubima tvrdim od straha
lomila krila leptirima
i zatvarala im oci
slagala u male hrpe
dobrotu
i poverenje

palila i ponovo palila svetlo
u tabakeri pokrivenoj prasinom,
u malim ogradama srca
i sada sve to stvarno zamorno
otkide deo po deo
poverenja
u zajednicku stvar
srca

ona koja je stajala sama
na jednoj strani
i bacala komade stakla
u krcag skriven duboko pod zemljom
u korenu sluha
rukom
netaknutom od kise

ona koja je otvarala vrata i ona
koja je zaboravila kako se otvaraju
ona koja je sadila i ponovo sadila
seme ludila
u svoju krv
bacala zrno vetra
na cetiri strane sveta
i slusala zvuk svojih koraka
na povrsini izvora

ona koja je zaboravila kako se prasta
i ucila kako se zaboravlja
ona koja je palila svetlo
i izgubila oci
i ona koa je sanjala stvarnost
i u stvarnosti sanjala

svejedno
ona koja je izmislila ljubav
i dala ime
ona koja je izmislila godine
i dodala smrt na kraju
kao visoki zid mermera
iza koga nema nista
a pre toga nije bilo nista
samo pepeo
samo pepeo bivsih stvari
previse mnogo da bi bilo nista
previse malo da bi bilo sve
ili donekle sve
ona koja je davala i oduzimala i ona
kojoj su oduzimali
a nisu davali nista
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top