Srbistika

[Rayela]

Курди бели ко Срби, а Срби ко Турци.
Знао сам и једног Арапина с плавим очима. Каже да се код њих понеко нађе с плавим очима и да је то остало од крсташа.
Курди су индоевропског порекла, блиски Иранцима. Претпостављам да им је изглед и језик сличан, и вероватно су претежно муслимани.

Aleviti su, ali nema veze.

Sinoc citam jedno pismo ( ne Nikolicevo britanskoj kraljici) koje je Z.Milanovic premijer hrvatski uputio Platiniju u vezi one svastike
na fudbalskom terenu u Splitu i prvo sam se naravno smejala jer on moli da se Hrvatskoj ne udeli neka velika kazna posto je Hrvatska
u WWII dala silan otpor fasizmu , ali me je zapravo zacudilo da koristi jedan izraz za koji ja nikada u zivotu nisam cula da se koristi
tako kako to on radi. Izgleda da je stvarno hrvatski postao poseban jezik.


U ovom kontekstu, želio bih istaknuti kako je Hrvatska tijekom Drugog svjetskog rata imala najveći udio antifašističkih snaga među stanovništvom u okupiranoj Europi. Građana Hrvatske bilo je najviše u partizanskim postrojbama tijekom rata. Ističem ovo kako bih pojasnio da za počinitelje gnjusnog čina u Splitu nema podrške niti razumijevanja u hrvatskom društvu. Njihov čin usmjeren je ponajprije protiv Hrvatskog nogometnog saveza, i to zbog unutarnjeg sukoba Saveza s dijelom navijača, a nikako nije podrška nacističkoj ili fašističkoj ideologiji, niti je usmjeren protiv hrvatske reprezentacije.

Razumijem da će najvjerojatnije biti sankcija protiv Hrvatskog nogometnog saveza. Međutim, želio bih apelirati na razumijevanje UEFA-a i upozoriti na činjenicu da Hrvati žive i dišu sa svojom reprezentacijom. Navijači su bili duboko šokirani nakon incidenta, u strahu od pravične kazne. Drakonska sankcija koja bi ozbiljno naštetila ili čak spriječila uspjeh reprezentacije u dosadašnjim, za našu nacionalnu vrstu, izvrsnim kvalifikacijama za Euro 2016, išla bi na ruku upravo onima koji žele srušiti Savez, ali to bi uništilo i reprezentaciju. To bi bio neizbrisiv ožiljak na duši hrvatskih navijača te bi dugoročno naštetio nogometnoj igri u Hrvatskoj.

Apeliram na Vas, gospodine predsjedniče, ne dopustite da se Euro 2016 održi bez sudjelovanja svih najboljih nacionalnih vrsta. Igra se mora odigrati na nogometnom terenu."



Sta je sada ovde ta vrsta?
ovo " svih najboljih" malo je nepismeno, ali kod politicara to nije cudo.

 

[Пилипенда]

Врста је покушај да се избјегне „српски” тим. Прво је то била момчад, али је настајао проблем кад год се говорило о женској момчади.

 

[kaljarink]

Врста је покушај да се избјегне „српски” тим. Прво је то била момчад, али је настајао проблем кад год се говорило о женској момчади.

Naravno, TIM je izvorna srpska riječ

 

[Rayela]

Врста је покушај да се избјегне „српски” тим. Прво је то била момчад, али је настајао проблем кад год се говорило о женској момчади.

Ne mogu da verujem, pa to je nesto potpuno novo? Prvo sam pomislila da je narod, turala na na rod,
prisecala se nekih narodnih pesama gde se pominje ko je iz kog roda, kad ono vidi. Jednostavno objasnjenje.

- - - - - - - - - -

Naravno, TIM je izvorna srpska riječ

Pa nije ni aerodrom srpska rec, ali oni to zovu drugacije.

 

[Елени]

Naprotiv, razvodnio se i taj patentni zavod za jezike pa su sada sve knjige ( barem one koje ja kupujem u Nemackoj) americkih autora prevodjene sa
americkog. I tako, jezici su zivahne neke kategorije.

Можда је то пракса у Немачкој, али Американци свој језик још увек називају енглеским.

Сад се питам да ли се у Немачкој аустријски аутори, нпр. објављују на немачком или аустријском језику?

 

[Елени]

Курди бели ко Срби, а Срби ко Турци.
Знао сам и једног Арапина с плавим очима. Каже да се код њих понеко нађе с плавим очима и да је то остало од крсташа.
Курди су индоевропског порекла, блиски Иранцима. Претпостављам да им је изглед и језик сличан, и вероватно су претежно муслимани.

Spojler

Да, већина су муслимани (опет већина, сунити). Међу онима који нису, има присталица различитих религија, али све су то мање религијске заједнице.

 

[HamzaHumo]

Neko pomenu Krlezu ovdje. Taj Krleza jedva da je znao dvije sastavit na nasem jeziku. Svaka treca, cetvrta mu je njemacka rijec. To mi dokazuje da oni u Zagrebu nisu znali beknut na nasem jeziku prije 100 godina. Trebali su u Sloveniji i ostat.

 

[Rayela]

Можда је то пракса у Немачкој, али Американци свој језик још увек називају енглеским.

Сад се питам да ли се у Немачкој аустријски аутори, нпр. објављују на немачком или аустријском језику?

Da, postala je praksa, ocigledno ima mnogo razlika , a mozda su i nemacke izdavacke kuce glupave pa ne znaju sa kog se i na koji jezik prevodi.
Slicno je i u Americi, naime ako je recimo Orhan Pamuk preveden na engleski u Engleskoj nece ga prihvatiti americka izdavacka kuca nego
ce ga prevesti neki americki prevodilac za americko trziste.
Razlika u nemackom knjizevnom jeziku nema pa je tvoje pitanje apsurdno. Cak i Svajcarci koji govore jednim potpuno nerazumljivim
nemackim pisu nemackim knjizevnim jezikom tako da ako citas samo dnevnu stampu ne znas da li je iz Ciriha, Beca ili Hamburga.

- - - - - - - - - -

Neko pomenu Krlezu ovdje. Taj Krleza jedva da je znao dvije sastavit na nasem jeziku. Svaka treca, cetvrta mu je njemacka rijec. To mi dokazuje da oni u Zagrebu nisu znali beknut na nasem jeziku prije 100 godina. Trebali su u Sloveniji i ostat.

Pa on je bio purger par ekselans, u Glembajevima ima i mnogo italijanskog, ali recimo u njegovom ( mnogo dobrom) romanu Na rubu pameti
nema stranih reci i izraza.

 

[Bastiani]

Aleviti su, ali nema veze.

Sinoc citam jedno pismo ( ne Nikolicevo britanskoj kraljici) koje je Z.Milanovic premijer hrvatski uputio Platiniju u vezi one svastike
na fudbalskom terenu u Splitu i prvo sam se naravno smejala jer on moli da se Hrvatskoj ne udeli neka velika kazna posto je Hrvatska
u WWII dala silan otpor fasizmu , ali me je zapravo zacudilo da koristi jedan izraz za koji ja nikada u zivotu nisam cula da se koristi
tako kako to on radi. Izgleda da je stvarno hrvatski postao poseban jezik.


U ovom kontekstu, želio bih istaknuti kako je Hrvatska tijekom Drugog svjetskog rata imala najveći udio antifašističkih snaga među stanovništvom u okupiranoj Europi. Građana Hrvatske bilo je najviše u partizanskim postrojbama tijekom rata. Ističem ovo kako bih pojasnio da za počinitelje gnjusnog čina u Splitu nema podrške niti razumijevanja u hrvatskom društvu. Njihov čin usmjeren je ponajprije protiv Hrvatskog nogometnog saveza, i to zbog unutarnjeg sukoba Saveza s dijelom navijača, a nikako nije podrška nacističkoj ili fašističkoj ideologiji, niti je usmjeren protiv hrvatske reprezentacije.

Razumijem da će najvjerojatnije biti sankcija protiv Hrvatskog nogometnog saveza. Međutim, želio bih apelirati na razumijevanje UEFA-a i upozoriti na činjenicu da Hrvati žive i dišu sa svojom reprezentacijom. Navijači su bili duboko šokirani nakon incidenta, u strahu od pravične kazne. Drakonska sankcija koja bi ozbiljno naštetila ili čak spriječila uspjeh reprezentacije u dosadašnjim, za našu nacionalnu vrstu, izvrsnim kvalifikacijama za Euro 2016, išla bi na ruku upravo onima koji žele srušiti Savez, ali to bi uništilo i reprezentaciju. To bi bio neizbrisiv ožiljak na duši hrvatskih navijača te bi dugoročno naštetio nogometnoj igri u Hrvatskoj.

Apeliram na Vas, gospodine predsjedniče, ne dopustite da se Euro 2016 održi bez sudjelovanja svih najboljih nacionalnih vrsta. Igra se mora odigrati na nogometnom terenu."



Sta je sada ovde ta vrsta?
ovo " svih najboljih" malo je nepismeno, ali kod politicara to nije cudo.

Врста, покушај да се реч репрезентација замени домаћом речју. Не бих то сматрао неким изразитим кроатизмом. Сећам се да су на једној олимпијади, коментаришући гимнастику, београдски коментатори користили реч "врста". Не знам зашто су то радили, можда би требало видети коју реч Руси користе и можда постоји нека специфичност када је гимнастика у питању.

Осим тога, ово значење је свакако и у вези са речју "врста" у значењу "строј, колона", "станите у врсту", сваки час физичког је почињао тако, баш као што почиње и свака утакмица.

Иначе, Хрвати у шатровачком за репрезентацију кажу "репка", из очигледног разлога. Чак бих рекао да смо и ми ту реч усвојили од њих.

 

[Rayela]

Врста, покушај да се реч репрезентација замени домаћом речју. Не бих то сматрао неким изразитим кроатизмом. Сећам се да су на једној олимпијади, коментаришући гимнастику, београдски коментатори користили реч "врста". Не знам зашто су то радили, можда би требало видети коју реч Руси користе и можда постоји нека специфичност када је гимнастика у питању.

Осим тога, ово значење је свакако и у вези са речју "врста" у значењу "строј, колона", "станите у врсту", сваки час физичког је почињао тако, баш као што почиње и свака утакмица.

Иначе, Хрвати у шатровачком за репрезентацију кажу "репка", из очигледног разлога. Чак бих рекао да смо и ми ту реч усвојили од њих.

Pa govorili su nam da stanemo u red, nikako u vrstu
Da se postrojimo ( ovo sada po secanju).

Ne, u ruskom ne postoji ta rec, a ni u poljskom.
U ruskom je ovako: России по футболу/Sbornaja Rossii po futbolu
Znaci neki zbor, kolektiv.

Nemam ja nista protiv takvih reci , ali ipak ne moze jezik od danas na sutra tek tako da se menja. Moze, ali to niko ne yebava za suvu sljivu.
U nemackom je to malo zgodnije jer nije za tim uzet osnov reci momak nego covek pa tako moze da se koristi i za zenske ekipe.
Eto, i ekipa je odlicna rec

 

[Елени]

Da, postala je praksa, ocigledno ima mnogo razlika , a mozda su i nemacke izdavacke kuce glupave pa ne znaju sa kog se i na koji jezik prevodi.
Slicno je i u Americi, naime ako je recimo Orhan Pamuk preveden na engleski u Engleskoj nece ga prihvatiti americka izdavacka kuca nego
ce ga prevesti neki americki prevodilac za americko trziste.
Razlika u nemackom knjizevnom jeziku nema pa je tvoje pitanje apsurdno. Cak i Svajcarci koji govore jednim potpuno nerazumljivim
nemackim pisu nemackim knjizevnim jezikom tako da ako citas samo dnevnu stampu ne znas da li je iz Ciriha, Beca ili Hamburga.

Spojler

Апсурдна су твоја запажања.
Између америчке и британске варијанте енглеског не само да нема велике разлике, него су занемарљиве - случајно, читам доста на енглеском, па знам о чему причам. Књиге се издају у посебним издањима због великих захтева тих тржишта, а не због разлика у језику. И тада се оне свакако не преводе, већ издавачке куће адаптирају (да тако кажем) постојеће преводе, са једне варијанте на другу (у зависности од тога да ли је реч о издавачу са седиштем у Британији или Америци). Све у свему, разлике између ове две варијанте енглеског, у писаном облику, су једва нешто веће од оних између немачке и аустријске варијанте немачког, а од оних између немачке и швајцарске ни толико.
О томе колико су немачке издавачке куће глупаве не знам ништа, а, за разлику од неких, не волим да причам о нечему о чему појма немам.

 

[Mrkalj]

03.11.2014. je na RTS2 emitovana odlična 25-tominutna emisija o stanju u srpskom jeziku sa naglaskom na naučnu pisanu reč o srpskom jeziku. U emisiji pomalo nezgrapnog naziva:

Dani evropske kulturne baštine: srpski jezik i pismenost (RTS2, 03.11.2014, 22:44-23:11)

govorili su izuzetno inspirativno prof. dr Nenad Nikolić, prof. dr Aleksandar Milanović i drugi, a što je jako pozitivno, otvoreno je govoreno o identitetu srpskog jezika, o poznatoj tezi prof. Mila Lompara da se sve srpsko pokušava svesti na "srbijansko" kako bi se sve nesrbijansko onda proglasilo "nesrpskim", o nedovoljnosti društvene angažovanosti srpske jezičke nauke i odsustva moderne definisanosti nacije (enciklopedije, rečnici itd).

22:44

Dani evropske kulturne baštine: jezik i pismenost


Srpski jezik se poslednjih godina sreće sa mnogobrojnim izazovima - deli se na više jezika, srpsko pismo - ćirilica, čini se da uzmiče pred latinicom, nema novca za finansiranje osnovnih projekata, poput Srpske enciklopedije i enciklopedija velikana srpske književnosti, nedostaju nam rečnici srpskog jezika, strategija, možda i dodatne institucije koje bi vodile sve te projekte.

Nauka i struka, uglavnom s nejednakim intenzitetom, kroz različite istraživačke projekte pokušavaju da pred stručnom i širom javnošću ožive i aktuelizuju pitanje srpskog jezika, pisma, kulture, baštine. Dobar način da se promoviše poštovanje kulturnog nasleđa jesu i manifestacije poput Dana evropske baštine. Ovogodišnja tema - Jezik i pismenost, poklopila se sa dva značajna jubileja - 275 godina od rođenja Dositeja Obradovića i 150. godišnjicom smrti Vuka Karadžića.

​

Izazovi koji su pred srpskim jezikom i moguća rešenja, instutucije koje rade na njegovom očuvanju i poboljšanju pozicije u evropskoj i svetskoj slavistici tema su emisije Naučne redakcije Dani evropske baštine - jezik i pismenost.​

Urednice Marija Stevanović i Ivana Kovačević. Reditelj Jovan Bačkulja.​

​

Molim one koji su to su stanju da se ova vredna emisija negde okači za trajan pristup, ili makar informaciju o repriznom terminu, pa ću se ja za to pobrinuti.

 

[Rayela]

Spojler

Апсурдна су твоја запажања.
Између америчке и британске варијанте енглеског не само да нема велике разлике, него су занемарљиве - случајно, читам доста на енглеском, па знам о чему причам. Књиге се издају у посебним издањима због великих захтева тих тржишта, а не због разлика у језику. И тада се оне свакако не преводе, већ издавачке куће адаптирају (да тако кажем) постојеће преводе, са једне варијанте на другу (у зависности од тога да ли је реч о издавачу са седиштем у Британији или Америци). Све у свему, разлике између ове две варијанте енглеског, у писаном облику, су једва нешто веће од оних између немачке и аустријске варијанте немачког, а од оних између немачке и швајцарске ни толико.
О томе колико су немачке издавачке куће глупаве не знам ништа, а, за разлику од неких, не волим да причам о нечему о чему појма немам.[/SPOILER]

Spojler

Ali za razliku od tebe ja znam o cemu pisem, usput izbegavam i da citam i komentarisem tvoja pisanija pa ne bi bilo bas pogubno da se i ti toga pridrzavas jer
imam neki utisak da me po celom forumu stalkujes, a to jel nije bas ni lepo ni pristojno
Ja nikada ne citam niti registrujem sta ti pises pa budi ljubEzna da se i ti ponasas tako.
Zasto ja ne bih znala kako i sta i kako stampaju nemacke izdavacke kuce? Zato sto ti tako kazes?
I ponavljam, prevodi sa americkog na nemacki ,prevodi su sa americkog na nemacki.
Ako ti nesto smeta izvoli pa se zali Infostanu ili gradskom vodovodu.

 

[Елени]

Ali za razliku od tebe ja znam o cemu pisem, usput izbegavam i da citam i komentarisem tvoja pisanija pa ne bi bilo bas pogubno da se i ti toga pridrzavas jer
imam neki utisak da me po celom forumu stalkujes, a to jel nije bas ni lepo ni pristojno
Ja nikada ne citam niti registrujem sta ti pises pa budi ljubEzna da se i ti ponasas tako.
Zasto ja ne bih znala kako i sta i kako stampaju nemacke izdavacke kuce? Zato sto ti tako kazes?
I ponavljam, prevodi sa americkog na nemacki ,prevodi su sa americkog na nemacki.
Ako ti nesto smeta izvoli pa se zali Infostanu ili gradskom vodovodu.

Spojler

О, па то је очигледно.

Ти ниси успела, чак, ни да разумеш о чему сам ја писала, али си зато, у недостатку аргумената, увек спремна да вређаш. Али то си ти.
О томе ко је колико пристојан говоре наши коментари; нема потребе да ишта више појашњавам.

 

[Mrkalj]

Врста, покушај да се реч репрезентација замени домаћом речју.

Čekaj da razmišljam naglas za vrstu. Vrsta je po osnovnom značenju - skup ili grupa. Vrstan bi bio onaj koji u sebi sjedinjuje sve osobine svoje skupine; on je "primerak svoje vrste", on je, izvesno, dobar predstavnik ili reprezentant. Ako je neko pak izvrstan, onda je toliko značajno kakvosnih osobina da odskače izvan svoje skupine - "vanserijski". U sportu, oni koji su "odskočili" izvan vrste mogu da se nadaju da će postati reprezentativci.

Predstavčad.

 

[Bastiani]

Sad sam se setio da je uobičajena komanda za postrojavanje u vojsci glasila "vod, u dve vrste, ZBOR".

Takođe postoji izraz "dvovrsni poredak".

Vrsta u značenju "reprezentacija" očigledno samo kod Hrvata koji imaju sklonost da pošto-poto koriste domaće reči. Mada ova reč po mom mišljenju i nije loša.

Znameniti primer "ženska momčad" je izraz potpune retardiranosti i već sam pisao da ako su Hrvati tražili ženski pandan za reč "momčad", onda je trebalo da budu toliko pametni i da patentiraju reč "momad", što bi bila zbirna imenica od reči "moma" (devojka), kao što je "momčad" zbirna imenica od reči "momak".

 

[Rayela]

Banat= Banacanin, Srem=Sremac, a Backa? Backanin ili Bacvanin?

 

[HamzaHumo]

Banat= Banacanin, Srem=Sremac, a Backa? Backanin ili Bacvanin?

Bačan ili Bačanin, Bačani, Bačanka

 

[ElenaAG]

Recite mi, molim, da li su konstrukcuje kao što «napisaće i režiraće pilot za seriju…» i «napisaće i režirati pilot za seriju…» jednako upotrebljive u srpskom jeziku? Ili možda tu ima razlike izmedju teritorijalnih varianata jezika? Unapred hvala!

 

[Bastiani]

Нема разлике између територијалних варијанти. Осим ако не мислиш на то да би у западној варијанти рекли написат ће и режират ће.

 

[ElenaAG]

Нема разлике између територијалних варијанти. Осим ако не мислиш на то да би у западној варијанти рекли написат ће и режират ће.

Хвала! Не, нисам мислила на правопис, а хтела сам да питам, да ли jе конструкциjа написаће и режирати, где je ће само у првом глаголу, а други глагол jе у инфинитиву, доста употребљива, као што и конструкциjа написаће и режираће где су оба глагола у футуру?

 

[Bastiani]

Сасвим је употребљива таква конструкција, а ја бих рекао да је стилски и боља.

 

[ElenaAG]

Хвала Вам лепо!

 

[Пилипенда]

Футур први – ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће написати, ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће режирати.
Футур први (краћи облик) – написа(ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће), режира(ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће).

Дозвољено је скраћивање као нпр: „Ја ћу написати и режирати” да би се избјегло узастопно „ћукање” (ја ћу написати и ја ћу режирати). Тако се може нанизати више глагола уз само једно ћу/ћеш/ће/ћемо/ћете/ће које се односи на сваки глагол појединачно.

Шта смо урадили када кажемо нпр: „Написаћу и режирати”? За први глагол смо употријебили краћи облик футура у ком је „ћу” срасло с глаголом у једну цјелину, а онда бисмо ипак да га „чупамо” одатле и замишљамо као да је самостално да би нам послужило за остале глаголе. Не ваља нам пос’о.

Можда је све још видљивије (због разлике и у значењу) у сличном примјеру са до виђења и довиђења.

До виђења – временска одредница (до тренутка када се видимо), као до слушања, до гледања, до (скорог) сусрета и сл.
Довиђења – уобичајени поздрав.​

Може се рећи: „До виђења и сусрета!” (скраћено од „до виђења и до сусрета”), али вратоломија типа: „Довиђења и сусрета” – нетје да може.

Нема разлике између територијалних варијанти. Осим ако не мислиш на то да би у западној варијанти рекли написат ће и режират ће.

Знам шта си мислио, наравно, али хајде да због Елене која учи српски будемо сасвим прецизни:
У хрватској варијанти српског језика прописано је писање написат ће и режират ће, уз напомену да се то чита/говори као написаће и режираће.

 

[ElenaAG]

Хвала лепо!