Није то баш тако просто. Хрвати, на пример, када кажу "Србијанац", мисле на становника државе Србије, укључујући дакле и Војвођане. Хрвати имају практичну потребу да разликују Србе од Србијанаца из разумљивог разлога, с обзиром на то да постоје Срби и у Хрватској и у БиХ, придев "српски" не мора се нужно односити на Србе из Србије.
Слично је уосталом и у Србији; када баш имамо потребу да нагласимо да је неко Србин из Србије (а не нпр. из Црне Горе) рећи ћемо "Србијанац". Нпр.: "Живи у Црној Гори, а не може да добије српско држављанство иако је човек Србијанац." У овом случају чак не мора бити нужно ни то да је човек национални Србин, па тако на пример и за Асмира Колашинца можемо у неком контексту рећи да је Србијанац, да бисмо нагласили да није Босанац (или Црногорац - Колашин је у Црној Гори

) као што би можда неко мање обавештен могао да помисли.
Изван таквих случајева, у самој Србији ће се ретко за некога рећи да је "Србијанац", одакле год да је, али ће се понекад рећи "србијански" (нпр: "типична србијанска подвала") и тада се та реч, као што и ти кажеш, неће односити на Војвођанина. Обично се користи да означи неку менталитетску одлику (стварну или умишљену), не баш похвалну, па се због тога израз "Србијанац" и "србијански" понекад сматрају увредљивим.
Када се у Србији за некога каже да је "Пречанин" или да је "из прека", то, према моме искуству, готово увек се односи на Војвођане а не на Србе преко Дрине. Такође се односи на извесне менталитетске разлике па ће се много чешће чути "Пречанка" него "Пречанин", јер је реч о особинама које су битније када су женске особе у питању. Конкретно, то обично значи да је уредна и вешта домаћица (нарочито када су колачи у питању) али и да је слободнијег опхођења и несклона да прихвата мужевљев ауторитет на начин како је то у патријархалнијој (централној) Србији, па чак може значити и да је слободнијег сексуалног морала ("Сине, чувај се Пречанки!"

)