Ја сам дијаметрално супротног мишљења. Нација се поистовећује се државом, и обратно, држава ствара једну нацију од најмање два или више народа унутар државних граница, или та држава нестаје. Процес стварања нације је дуготрајан и он зависи од државне политике.
Најбољи и нама најближи пример је велика Југославија, СФРЈ. Југословенска нација је постојала док је постојала велика Југославија.
Изјашњавали смо се на пописима као Срби, Муслимани, Хрвати, Македонци, Југословени, итд., али када смо одлазили у иностранство са црвеним пасошем сви смо се изјашњавали (ако нас неко пита одакле смо) као Југословени (осим политичке емиграције, наравно).
Југословенски патриотизам је постојао и био је веома јак. Градио се на великим успесима државе, СФРЈ.
У целој СФРЈ се производио Југословенски тенк, а свако ко је служио војску, Југословенску Народну Армију, био је Југословенски војник.
Имали смо један национални тим у фудбалу, кошарци и у сваком другом спорту (нисмо наступали као национални тимови нпр. Велике Британије - посебно Енглеска, посебно Велс, Шкотска ...) и цела СФРЈ је фанатично навијала за Југословенску репрезентацију , за "Плаве" (не рачунам мали број шовиниста који је и онда постојао и чекао своје време), и сви спортисти из репрезентације, или из појединачних спортова, заједно са публиком су певали једну химну.
Уметници из Југе у иностранству су били представљани, познати и признати као Југословенски уметници, а и они сами су се тако осећали.
Могу овако до сутра да ређам примере из СФРЈ, али нема потребе, и наведено јасно говори да су нација и држава неодвојиви појмови.
Нажалост, догодио се распад СФРЈ, и услед пирове победе национал-шовинизма и потонућа у бесмислени и крвави грађански рат, процес стварања Југословенске нације никада није довршен.
Но, да додам пример Шпаније и шпанске нације, настале од међусобно тако различитих Западних Гота, Јевреја, и Мавара, затим Француске и Француза који су настали од читавог низа народа и племена од Гала до Катара вековима помешаних односно уједињених под именом Французи; или пример Сједињених Америчких држава; САД су градили и Енглези, и Ирци, и Французи, и Немци, и Кинези, и Срби, и колико још народа.. Али, сви су они мање-више поносни Американци, а зашто? Па због државног оквира у коме живе, и због успеха државе на коју су сви заједно поносни, а када се / ако се једног дана распадну, онда ће се ко зна како делити.
Већ сам написао мој став због чега не постоји нација Србијанци, већ је то незванична али веома тачна и језички логична територијална одредница за Србе који живе у Србији, и то само за оне који живе у унутрашњости, у руралним деловима - значи без Београда, јер у Београду живе углавном Срби Београђани; много је Београђана који се не осећају као Србијанци; узгред речено, пре ће се створити нација Београђана, када/ако дође до конфедерализације данашње Републике Србије, и Београд постане град-држава са свим својим општинама и селима од Срема до шумадијских и посавских села, него што ће икада настати Србијанска нација у оваквој Србији.
Jos kade se uzme u obzir da ce oni da odredjuju znacenja reci u jeziku, da ce oni da odredjuju kako ce drugi ljudi u drugim zajednicama da upotrebljavaju neke reci i sl. , dolazi se do zakljucka da nisu oni bas sami u svojoj glavi.
, srbijanskog državljanstva, odnosno sa državljanstvom Republike Srbije (Serbian citizenship).
