domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
-
- Popularno:
- Принц Филип: Молим Дијану Хрку да...
- Stop separatizmu u Vojvodini! Vučević:...
- Ima li vlast strategiju širu od...
- Predsednik: Vlada, ako hoće, može da...
- Štimac iz svog života precrtao...
- Srbija se menja,lepa Mongolka...
- DVOSTRUKI ARŠIN: U Švedskoj „zelena...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Sluzba provalila plan...studentkinje...
- Slatkiš vašeg detinjstva
SRBIJA
- Začetnik teme Strela
- Datum pokretanja
marijazlatibor
Početnik
- Poruka
- 23
Jeste skupo, ali isplati se za samo 2-3 sezone. Ti apartmani se najcesce izdaju na mesec dana a dnevna cena je 100 eura (ima i skupljih), za Novu godinu verovatno duplo.
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Гроб у мишјој рупи
Више од 120 година кости несрећних људи је развлачило звериње. Тек на залагање владике Жичког – Николаја Велимировића, остаци страдалника су прикупљени и у два камена гроба положени да вечно казују о несрећи људској
На другу обалу Мораве смо прешли да бисмо посетили пећину Кађеницу. Усечена у оштру стену, свега тридесетак метара од воде, па скоро да се не може видети све док не приђете самом улазу. У односу на бројне пећине Србије, Кађеница је веома мала, нема украса, па вероватно не би ни привукла нашу пажњу да се овде, пре нешто мање од два века, није догодио један од најпотреснијих догађаја у нашој историји...
http://www.casopishorizont.com/kadjenica.html
Више од 120 година кости несрећних људи је развлачило звериње. Тек на залагање владике Жичког – Николаја Велимировића, остаци страдалника су прикупљени и у два камена гроба положени да вечно казују о несрећи људској
На другу обалу Мораве смо прешли да бисмо посетили пећину Кађеницу. Усечена у оштру стену, свега тридесетак метара од воде, па скоро да се не може видети све док не приђете самом улазу. У односу на бројне пећине Србије, Кађеница је веома мала, нема украса, па вероватно не би ни привукла нашу пажњу да се овде, пре нешто мање од два века, није догодио један од најпотреснијих догађаја у нашој историји...
http://www.casopishorizont.com/kadjenica.html
Prilozi
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Njegovi roditelji su izdavali nekim porodicama iz beograda sto se znaju za 15 dana 2000 evra, pa ti sad pogledaj to .... kakva je tu lova...
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Недеља духова
Прошли су векови, а жене из села Дубока на Хомољу и данас стрепе од недеље Духова. Крајем пролећа, у првој половини јуна, једна или више жена ће пасти. Завириће у свет мртвих, проговориће гласом покојника, видеће будућност... Помодреће, укочиће се и никакву бол неће осећати. Повратак у време садашње ће бити дуг, тежак и неизвестан. Тако је од памтивека, а тако је, верују многи, и данас.
Стање слично смрти
О русаљама, женама са Хомоља, које уочи и током празника свете Тројице падају у неку врсту транса, наука се није превише бавила. Сматра се да је реч о древном магијском обреду хомољских Влаха, који датира још из паганских времена. Ни данас није заборављен. Гостима и путницима који „забасају“ у овај део Србије, љубазни домаћини ће радо показати како је то „некада“ било. Чланови културно-уметничког друштва из села ће обући некадашње ношње, довешће музику, поделиће главне улоге... И представа ће почети. И тада ће се, пред очима радозналих туриста, одиграти нешто заиста несвакидашње…
http://www.casopishorizont.com/rusalje.html
Прошли су векови, а жене из села Дубока на Хомољу и данас стрепе од недеље Духова. Крајем пролећа, у првој половини јуна, једна или више жена ће пасти. Завириће у свет мртвих, проговориће гласом покојника, видеће будућност... Помодреће, укочиће се и никакву бол неће осећати. Повратак у време садашње ће бити дуг, тежак и неизвестан. Тако је од памтивека, а тако је, верују многи, и данас.
Стање слично смрти
О русаљама, женама са Хомоља, које уочи и током празника свете Тројице падају у неку врсту транса, наука се није превише бавила. Сматра се да је реч о древном магијском обреду хомољских Влаха, који датира још из паганских времена. Ни данас није заборављен. Гостима и путницима који „забасају“ у овај део Србије, љубазни домаћини ће радо показати како је то „некада“ било. Чланови културно-уметничког друштва из села ће обући некадашње ношње, довешће музику, поделиће главне улоге... И представа ће почети. И тада ће се, пред очима радозналих туриста, одиграти нешто заиста несвакидашње…
http://www.casopishorizont.com/rusalje.html
Prilozi
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Јунаци свога доба...Мина Вукомановић Караџић...
http://www.casopishorizont.com/pdf/MINA VUKOMANOVIC.pdf
http://www.casopishorizont.com/pdf/MINA VUKOMANOVIC.pdf
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Terzića avlija
Želite li da vidite kako je izgledalo nekadašnje seosko domaćinstvo u Srbiji – svratite u Zlakusu. U selu ispred same Potpećke pećine, 14 kilometara od Užica, otvorena je Terzića avlija, a u njoj je sabrano sve ono bez čega se nekada nije moglo – kuće, ambari, mlekari, bunar...
Etno park
Etno parkTerzića avlija u Zlakusi je otvoren nedaleko od centra sela, na jednom brežuljku, ispod same bukove šumice. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju. Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog...
http://www.casopishorizont.com/terzica_avlija.html
Želite li da vidite kako je izgledalo nekadašnje seosko domaćinstvo u Srbiji – svratite u Zlakusu. U selu ispred same Potpećke pećine, 14 kilometara od Užica, otvorena je Terzića avlija, a u njoj je sabrano sve ono bez čega se nekada nije moglo – kuće, ambari, mlekari, bunar...
Etno park
Etno parkTerzića avlija u Zlakusi je otvoren nedaleko od centra sela, na jednom brežuljku, ispod same bukove šumice. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju. Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog...
http://www.casopishorizont.com/terzica_avlija.html
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
UBISTVO U RADOVANJSKOM LUGU NIJE IZMAKLO »BOŽJOJ PRAVDI«
Naša prošlost je prepuna zločina učinjenih iz strasti, osvete ili borbe za vlast. Svojom brutalnošću, ali i istorijskim posledicama, Karađorđevo ubistvo u Radovanjskom lugu, 26. jula 1817. godine, ostalo je posebno upamćeno. Prošla su skoro dva veka, a istoričari se još nisu složili na koji se način ovaj događaj odrazio na kasnija zbivanja u Srbiji. Voždovim ubicama, međutim, brzo je postalo jasno kakva je plata za učinjeno delo. Zločin koji je naredio jedan, a sproveo drugi kum, izbegao je ljudskom zakonu. Onom drugom – Božijem, izgleda da nije mogao.
Karađorđe je, zajedno sa svojim pisarom Naumom, ubijen na spavanju. Glava koja je devet godina vladala Srbijom, sekirom je odvojena od tela da bi se kasnije, kao cirkuska atrakcija, šetala od grada do grada. Tela su zakopana u neposrednoj blizini mesta ubistva, ali se izgleda, nisu smirila u grobu. To su, po svemu sudeći, na svojoj koži prvi osetili nalogodavci i neposredni izvršioci ovog brutalnog zločina. Snovi o gospodstvu i bogatstvu, slasti i vlasti, ostali su samo san. Java je, međutim, bila znatno bizarnija...
http://www.casopishorizont.com/knjaz_milos.html
Naša prošlost je prepuna zločina učinjenih iz strasti, osvete ili borbe za vlast. Svojom brutalnošću, ali i istorijskim posledicama, Karađorđevo ubistvo u Radovanjskom lugu, 26. jula 1817. godine, ostalo je posebno upamćeno. Prošla su skoro dva veka, a istoričari se još nisu složili na koji se način ovaj događaj odrazio na kasnija zbivanja u Srbiji. Voždovim ubicama, međutim, brzo je postalo jasno kakva je plata za učinjeno delo. Zločin koji je naredio jedan, a sproveo drugi kum, izbegao je ljudskom zakonu. Onom drugom – Božijem, izgleda da nije mogao.
Karađorđe je, zajedno sa svojim pisarom Naumom, ubijen na spavanju. Glava koja je devet godina vladala Srbijom, sekirom je odvojena od tela da bi se kasnije, kao cirkuska atrakcija, šetala od grada do grada. Tela su zakopana u neposrednoj blizini mesta ubistva, ali se izgleda, nisu smirila u grobu. To su, po svemu sudeći, na svojoj koži prvi osetili nalogodavci i neposredni izvršioci ovog brutalnog zločina. Snovi o gospodstvu i bogatstvu, slasti i vlasti, ostali su samo san. Java je, međutim, bila znatno bizarnija...
http://www.casopishorizont.com/knjaz_milos.html
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Središte duhovnosti
Manastir Rača leži na obroncima Tare, na desnoj obali istoimene rečice. Do vrha planine je deli svega šest kilometara, a toliko je, otprilike, udaljena i od centra Bajine Bašte i reke Drine. Na samom izlasku iz živopisne varošice, kada se krene strmim putem prema Kaluđerskim barama, desno se odvaja uzak i krivudav put, stešnjen između stena i hladne vode. Do manastira valja preći oko četiri i po kilometara, ali se zbog brojnih rupa i prelepih pejzaža putovanje ponekad i otegne. S obzirom na to da smo u manastir došli na Cveti, veliki hrišćanski praznik, očekivali smo gužvu i veliku posetu naroda ovdašnjeg. Nažalost, ili na sreću, pokazalo se da smo prilično odocnili, pa smo umesto ljudi zatekli samo odlomljeno vrbovo granje. Umesto cike i vriske, dočekali su nas mir i tišina svojstvena, valjda, samo ovakvom mestu.
Prema predanju, Rača je zadužbina kralja Dragutina, a po svemu sudeći građena je između 1276. i 1282. godine. Pouzdanih tragova nema, jer se nakon brojnih seoba, paljenja i razaranja, štošta izgubilo u burnim vremenima. Može se, međutim, zaključiti da je manastir tokom vekova delio sudbine srpske države. Pamti se vreme kada je ovde živelo više od 300 monaha, kada je život bujao na sve strane i kada je Rača bila jedna od najznačajnijih mesta srednjovekovne srpske duhovnosti. Bilo je, nažalost, i vremena kada ljudska noga ovde nije dolazila i kada su po oltaru jedino zmije gmizale...
http://www.casopishorizont.com/raca_pokrajdrine.html
Manastir Rača leži na obroncima Tare, na desnoj obali istoimene rečice. Do vrha planine je deli svega šest kilometara, a toliko je, otprilike, udaljena i od centra Bajine Bašte i reke Drine. Na samom izlasku iz živopisne varošice, kada se krene strmim putem prema Kaluđerskim barama, desno se odvaja uzak i krivudav put, stešnjen između stena i hladne vode. Do manastira valja preći oko četiri i po kilometara, ali se zbog brojnih rupa i prelepih pejzaža putovanje ponekad i otegne. S obzirom na to da smo u manastir došli na Cveti, veliki hrišćanski praznik, očekivali smo gužvu i veliku posetu naroda ovdašnjeg. Nažalost, ili na sreću, pokazalo se da smo prilično odocnili, pa smo umesto ljudi zatekli samo odlomljeno vrbovo granje. Umesto cike i vriske, dočekali su nas mir i tišina svojstvena, valjda, samo ovakvom mestu.
Prema predanju, Rača je zadužbina kralja Dragutina, a po svemu sudeći građena je između 1276. i 1282. godine. Pouzdanih tragova nema, jer se nakon brojnih seoba, paljenja i razaranja, štošta izgubilo u burnim vremenima. Može se, međutim, zaključiti da je manastir tokom vekova delio sudbine srpske države. Pamti se vreme kada je ovde živelo više od 300 monaha, kada je život bujao na sve strane i kada je Rača bila jedna od najznačajnijih mesta srednjovekovne srpske duhovnosti. Bilo je, nažalost, i vremena kada ljudska noga ovde nije dolazila i kada su po oltaru jedino zmije gmizale...
http://www.casopishorizont.com/raca_pokrajdrine.html
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Romantična šetnja ulicama prošlosti
Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca
Muzej na otvorenom
Malo je varoši u Srbiji koja će vas tako lako i neprimetno vratiti u prošlost kao što su Sremski Karlovci. Kada dođete do centra, zastanete pored česme Četiri lava i pogledate oko sebe, imate utisak da je vreme stalo. Za trenutak zatvorite oči i pomislite da će svakog trena, tu iza ugla, naići fijaker sa damama u haljinama od muslina i sa velikim šeširima. Utisak će biti jači ako se, kojim slučajem, ovde zateknete u rano nedeljno jutro, uoči same liturgije. Tada gradić na obroncima Fruške gore oživi i dobije neki svečani, praznični izgled. Ljubitelji prošlosti će svakako uživati, ali će i druge posetioce verovatno zanimati sve ono što Karlovce i danas čini Muzejom na otvorenom.
Središte srpske duhovnosti
Sremski Karlovci se u pisanim dokumentima prvi put pominju davne 1308. godine, kao tvrđava Karom. Naredna dva veka ovde vladaju razne plemićke porodice, sve do 1521. godine, kada ga od ugarske porodice Batori preuzimaju Turci. Sve do kraja Austrijsko-turskog rata (od 1683. do 1699. godine), kada je sklopljen Karlovački mir, živopisni gradić je bio deo Turske imperije. Mirovni pregovori između Austrije, Poljske i Venecije, s jedne, i Turske, s druge strane, trajali su 72 dana, a na mestu gde se zasedalo, franjevci su kasnije podigli Kapelu mira. Zanimljivo je da je mir sklopljen u jednoj baraci, koja je imala četiri ulaza, kako bi predstavnici sve četiri tadašnje sile ulazili istovremeno. Ravnopravnost pregovaračkih strana se ogledala i u tome što se sedelo za okruglim stolom, bez čela, što se u istoriji diplomatije beleži kao prvi pregovori te vrste. Baraka je srušena, a na njenom mestu 1710. godine, podignuta je Kapela od mira, koja je zadržala neka obeležja prethodnog zdanja. Zidana je u obliku turskog šatora, takođe sa četiri ulaza, ali su istočna vrata, kroz koju je prolazio Turski izaslanik, kasnije zazidana, valjda kao znak želje da se Turci u Karlovce više nikada ne vrate. U dvorištu kapele se i danas može videti grob venecijanskog diplomate, koji nije dočekao kraj pregovora.
Najvažnije razdoblje u istoriji Karlovaca, barem kada je reč o srpskom narodu, svakako je 18. vek. Tada oni postaju centar političkog, javnog, prosvetnog i kulturnog života Srba u Vojvodini. U doba mitropolita Vićentija Popovića, 1713. godine, ovde je iz manastira Krušedol preneto sedište mitropolije, a tada su otvorene i prve više obrazovne ustanove. Krajem osamnaestog veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, osnovana je Karlovačka gimnazija, a tri godine kasnije i Bogoslovija. Zanimljivo je da je u pravoslavnom svetu bila tek druga po redu, odmah posle Kijevske.
Nemiri u Beču i celoj Habzburškoj monarhiji, 1848. i 1849. godine, i ovde su ostavili dubok trag. Na velikom narodnom saboru, u istoriji poznatom i kao Majska skupština, proglašeno je Srpsko Vojvodstvo, mitropolija je prerasla u patrijaršiju, a mitropolit Josif Rajačić je proglašen patrijarhom. Vojvodstvo su činili Srem, Banat, Bačka i Baranja, a za prvog vojvodu je izabran Stevan Šupljikac. Nakon Prvog svetskog rata, Vojvodina je postala deo novostvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi jedno vreme, tokom Drugog svetskog rata, bila i deo Nezavisne države Hrvatske...
Raznovrsna ponuda
U Karlovcima sada živi nešto više od deset hiljada stanovnika. Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca. Najčešći gosti su Novosađani i Beograđani, kojima valja preći 11, odnosno 57 kilometara. Stiže se autobusom, automobilom ili železnicom, ali je svakako najlepše muzejskim vozom Romantika.
Ovde zaista možete provesti lep i sadržajan vikend. Opštinska turistička organizacija će vam ponuditi posetu Patrijaršijskom dvoru, koji i danas čuva ikonostas Uroša Predića, Sabornoj crkvi sa slikama Paje Jovanovića, a možete obići i Magistrat, sadašnju Gradsku kuću, sa čijeg balkona je proglašena Srpska Vojvodina. Osim toga, vredi posetiti i Katoličku crkvu, Gimnaziju u kojoj se školovao i Branko Radičević, Bogosloviju svetog Arsenija i još mnogo toga. Blizu barokne fontane Četiri lava, na kojoj se osvežavao i Dositej Obradović, sada su otvoreni brojni restorani i kafane u kojima možete probati zaista sjajne specijalitete sremačke kuhinje.
Ako ste ljubitelji ribe i ribljih „đakonija“, možda je najbolje prići samom Dunavu, gde će vam na terasi istoimenog hotela ponuditi širok „asortiman“ svežeg ulova, a ljubiteljima roštilja preporučujemo da prošetaju do Stražilova. Reč je o brdašcetu iznad grada, od centra valja preći oko četiri kilometara, a pre nego što odlučite šta ćete pojesti, savetujemo da se prethodno popnete na sam vrh. Staza je uska i strma, ali se napor isplati. Tek kada dođete do groba Branka Radičevića, pogledate nepregledno prostranstvo Bačke preko Dunava i udahnete svež planinski vazduh, shvatićete želju prerano umrlog pesnika da baš ovde počiva. Osim Branka, Stražilovo su opevali i Miloš Crnjanski i drugi pesnici. Kada vam se oči nauživaju lepote, krenite nasumice bilo kojim putem preko Fruške gore. Gde god da stignete, sjajno ćete se provesti.
http://www.casopishorizont.com/karlovci.html
Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca
Muzej na otvorenom
Malo je varoši u Srbiji koja će vas tako lako i neprimetno vratiti u prošlost kao što su Sremski Karlovci. Kada dođete do centra, zastanete pored česme Četiri lava i pogledate oko sebe, imate utisak da je vreme stalo. Za trenutak zatvorite oči i pomislite da će svakog trena, tu iza ugla, naići fijaker sa damama u haljinama od muslina i sa velikim šeširima. Utisak će biti jači ako se, kojim slučajem, ovde zateknete u rano nedeljno jutro, uoči same liturgije. Tada gradić na obroncima Fruške gore oživi i dobije neki svečani, praznični izgled. Ljubitelji prošlosti će svakako uživati, ali će i druge posetioce verovatno zanimati sve ono što Karlovce i danas čini Muzejom na otvorenom.
Središte srpske duhovnosti
Sremski Karlovci se u pisanim dokumentima prvi put pominju davne 1308. godine, kao tvrđava Karom. Naredna dva veka ovde vladaju razne plemićke porodice, sve do 1521. godine, kada ga od ugarske porodice Batori preuzimaju Turci. Sve do kraja Austrijsko-turskog rata (od 1683. do 1699. godine), kada je sklopljen Karlovački mir, živopisni gradić je bio deo Turske imperije. Mirovni pregovori između Austrije, Poljske i Venecije, s jedne, i Turske, s druge strane, trajali su 72 dana, a na mestu gde se zasedalo, franjevci su kasnije podigli Kapelu mira. Zanimljivo je da je mir sklopljen u jednoj baraci, koja je imala četiri ulaza, kako bi predstavnici sve četiri tadašnje sile ulazili istovremeno. Ravnopravnost pregovaračkih strana se ogledala i u tome što se sedelo za okruglim stolom, bez čela, što se u istoriji diplomatije beleži kao prvi pregovori te vrste. Baraka je srušena, a na njenom mestu 1710. godine, podignuta je Kapela od mira, koja je zadržala neka obeležja prethodnog zdanja. Zidana je u obliku turskog šatora, takođe sa četiri ulaza, ali su istočna vrata, kroz koju je prolazio Turski izaslanik, kasnije zazidana, valjda kao znak želje da se Turci u Karlovce više nikada ne vrate. U dvorištu kapele se i danas može videti grob venecijanskog diplomate, koji nije dočekao kraj pregovora.
Najvažnije razdoblje u istoriji Karlovaca, barem kada je reč o srpskom narodu, svakako je 18. vek. Tada oni postaju centar političkog, javnog, prosvetnog i kulturnog života Srba u Vojvodini. U doba mitropolita Vićentija Popovića, 1713. godine, ovde je iz manastira Krušedol preneto sedište mitropolije, a tada su otvorene i prve više obrazovne ustanove. Krajem osamnaestog veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, osnovana je Karlovačka gimnazija, a tri godine kasnije i Bogoslovija. Zanimljivo je da je u pravoslavnom svetu bila tek druga po redu, odmah posle Kijevske.
Nemiri u Beču i celoj Habzburškoj monarhiji, 1848. i 1849. godine, i ovde su ostavili dubok trag. Na velikom narodnom saboru, u istoriji poznatom i kao Majska skupština, proglašeno je Srpsko Vojvodstvo, mitropolija je prerasla u patrijaršiju, a mitropolit Josif Rajačić je proglašen patrijarhom. Vojvodstvo su činili Srem, Banat, Bačka i Baranja, a za prvog vojvodu je izabran Stevan Šupljikac. Nakon Prvog svetskog rata, Vojvodina je postala deo novostvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi jedno vreme, tokom Drugog svetskog rata, bila i deo Nezavisne države Hrvatske...
Raznovrsna ponuda
U Karlovcima sada živi nešto više od deset hiljada stanovnika. Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca. Najčešći gosti su Novosađani i Beograđani, kojima valja preći 11, odnosno 57 kilometara. Stiže se autobusom, automobilom ili železnicom, ali je svakako najlepše muzejskim vozom Romantika.
Ovde zaista možete provesti lep i sadržajan vikend. Opštinska turistička organizacija će vam ponuditi posetu Patrijaršijskom dvoru, koji i danas čuva ikonostas Uroša Predića, Sabornoj crkvi sa slikama Paje Jovanovića, a možete obići i Magistrat, sadašnju Gradsku kuću, sa čijeg balkona je proglašena Srpska Vojvodina. Osim toga, vredi posetiti i Katoličku crkvu, Gimnaziju u kojoj se školovao i Branko Radičević, Bogosloviju svetog Arsenija i još mnogo toga. Blizu barokne fontane Četiri lava, na kojoj se osvežavao i Dositej Obradović, sada su otvoreni brojni restorani i kafane u kojima možete probati zaista sjajne specijalitete sremačke kuhinje.
Ako ste ljubitelji ribe i ribljih „đakonija“, možda je najbolje prići samom Dunavu, gde će vam na terasi istoimenog hotela ponuditi širok „asortiman“ svežeg ulova, a ljubiteljima roštilja preporučujemo da prošetaju do Stražilova. Reč je o brdašcetu iznad grada, od centra valja preći oko četiri kilometara, a pre nego što odlučite šta ćete pojesti, savetujemo da se prethodno popnete na sam vrh. Staza je uska i strma, ali se napor isplati. Tek kada dođete do groba Branka Radičevića, pogledate nepregledno prostranstvo Bačke preko Dunava i udahnete svež planinski vazduh, shvatićete želju prerano umrlog pesnika da baš ovde počiva. Osim Branka, Stražilovo su opevali i Miloš Crnjanski i drugi pesnici. Kada vam se oči nauživaju lepote, krenite nasumice bilo kojim putem preko Fruške gore. Gde god da stignete, sjajno ćete se provesti.
http://www.casopishorizont.com/karlovci.html
Prilozi
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
У Феликс Ромулијани подигнута застава УНЕСКО-а
У царској палати "Феликс Ромулијана" римског императора Галерија у Гамзиградској бањи код Зајечара данас је подигнута застава УНЕСКО-а, чиме је симболично обележено уврштавање тог касноантичког локалитета на листу објеката светске културне баштине.
У име Владе Србије, заставу су подигли министар трговине и услуга Предраг Бубало и помоћник министра културе Миомир Кораћ.
Према речима Миомира Кораћа, на локалитету "Феликс Ромулијана" ускоро ће бити постављена најсавременија електронска заштита камерама, како би се спречила крађа експоната.
У царској палати "Феликс Ромулијана" римског императора Галерија у Гамзиградској бањи код Зајечара данас је подигнута застава УНЕСКО-а, чиме је симболично обележено уврштавање тог касноантичког локалитета на листу објеката светске културне баштине.
У име Владе Србије, заставу су подигли министар трговине и услуга Предраг Бубало и помоћник министра културе Миомир Кораћ.
Према речима Миомира Кораћа, на локалитету "Феликс Ромулијана" ускоро ће бити постављена најсавременија електронска заштита камерама, како би се спречила крађа експоната.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Ђавоља Варош
Ђавоља Варош тренутно прва у избору за седам светских чуда
Политика - Пре 31 минут
КУРШУМЛИЈА - Туристичка организација општине Куршумлија саошптила је вечерас да природни споменик Ђавоља варош тренутно заузима прво место у свету у избору за седам светских чуда природе.
Према рецима директора Туристицке организације Куршумлије Радована Танасковића, вечерас је овај природни споменик заузео прво место у свету по броју гласова.
"Надали смо се да цемо ући у ужи избор за седам светских чуда природе, али не и да ћемо само за неколико дана избити на прво место. Обрадовани смо оваквим наглим успехом и сматрамо да је то најбољи нацин да се представе сви потенцијали туризма у Србији", рекао је Танасковић.
На листи за избор седам светских цуда пророде се налази 170 предложених природних споменика из целог света.
Гласа се путем интернета и једини представник Србије је Ђавоља варош.
Ђавоља варош се налази на обронцима Радан планине у близини Пролом Бање и на око 20 километара од Куршумлије и чине је 202 земљане фигуре настале ерозијом земље.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Srpski raritet prirode sa Radan planine kod Kuršumlije
Đavolja varoš kandidat za sedam svetskih čuda
U toku je globalni izbor sedam prirodnih svetskih čuda, a jedini kandidat iz Srbije je neobična konfiguracija na Radan planini
Na Sv. Nikolu, 19. decembra, organizator izbora je zvanično objavio spisak od 170 čuda prirode, među kojima je Đavolja varoš, jedina iz Srbije i jedna od 31 evropskog kandidata. Zahvaljujući glasovima iz celog sveta, prvog dana kandidature Đavolja varoš se našla na 135. mestu, sledećeg na 60, a 21. decembra na izvanrednom 26. mestu, sa tendencijom rasta.
Glasanje traje do 31. decembra 2008. godine, kada će biti izabran 21 kandidat, dok će sedam svetskih čuda biti izabrano polovinom 2010. godine.
Prema rečima Radovana Tanaskovića, direktora Turističke organizacije Kuršumlije, glavni protivkandidat „Đavolima“ biće kamene kule iz Kapadokije u Turskoj.
Uz pomoć Milice Čubrilo, ministarke za dijasporu, vodimo akciju da o kandidaturi ovog fenomena saznaju ljubitelji prirode u svetu a posebno naši građani koji žive u inostranstvu - kaže Tanasković.
Kako kaže Zlatko Veljović, direktor Prolom banje, AD „Planinka“ se ozbiljno priprema za prihvat velikog broja turista iz inostranstva, koji će doći da vide Đavolju varoš. Ovaj prirodni fenomen se nalazi pod zaštitom države, a vodi se ozbiljna akcija da bude uvršten u spisak Uneska.
Đavolja varoš je prirodni fenomen, koga čine 202 zemljane figure nastale erozijom, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. U podlozi figura je sloj laporca debeo oko jedan metar, u sredini žućkasta glina debljine oko tri metra, a iznad nje najdeblji sloj od peščara pokriven kamenim pločama, koje kao kišobran štite rastresitu podlogu od razaranja. Kiša, sneg, vetar i led nagrizaju i smanjuju kule. Na drugoj strani, dublje u unutrašnjosti jaruge, spiranjem i taloženjem mastaju nove figure u procesu koji traje vekovima.
KAKO GLASATI
Da bi ste glasali, otvorite sajt www. new7wonders. com, kliknite na Zemljinu kuglu, a kada se pojavi mapa sveta, kliknite na Evropu. Kada se pojavi spisak, pronađite Srbiju, odnosno Đavolju varoš, na devetom mestu. Pošto mora da se glasa za sedam kandidata, vrlo je važno da osim za Đavolju varoš, ostale glasove date kandidatima koje su na listi sa najmanje glasova, kako bi smanjili konkurenciju.
Đavolja varoš kandidat za sedam svetskih čuda
U toku je globalni izbor sedam prirodnih svetskih čuda, a jedini kandidat iz Srbije je neobična konfiguracija na Radan planini
Na Sv. Nikolu, 19. decembra, organizator izbora je zvanično objavio spisak od 170 čuda prirode, među kojima je Đavolja varoš, jedina iz Srbije i jedna od 31 evropskog kandidata. Zahvaljujući glasovima iz celog sveta, prvog dana kandidature Đavolja varoš se našla na 135. mestu, sledećeg na 60, a 21. decembra na izvanrednom 26. mestu, sa tendencijom rasta.
Glasanje traje do 31. decembra 2008. godine, kada će biti izabran 21 kandidat, dok će sedam svetskih čuda biti izabrano polovinom 2010. godine.
Prema rečima Radovana Tanaskovića, direktora Turističke organizacije Kuršumlije, glavni protivkandidat „Đavolima“ biće kamene kule iz Kapadokije u Turskoj.
Uz pomoć Milice Čubrilo, ministarke za dijasporu, vodimo akciju da o kandidaturi ovog fenomena saznaju ljubitelji prirode u svetu a posebno naši građani koji žive u inostranstvu - kaže Tanasković.
Kako kaže Zlatko Veljović, direktor Prolom banje, AD „Planinka“ se ozbiljno priprema za prihvat velikog broja turista iz inostranstva, koji će doći da vide Đavolju varoš. Ovaj prirodni fenomen se nalazi pod zaštitom države, a vodi se ozbiljna akcija da bude uvršten u spisak Uneska.
Đavolja varoš je prirodni fenomen, koga čine 202 zemljane figure nastale erozijom, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. U podlozi figura je sloj laporca debeo oko jedan metar, u sredini žućkasta glina debljine oko tri metra, a iznad nje najdeblji sloj od peščara pokriven kamenim pločama, koje kao kišobran štite rastresitu podlogu od razaranja. Kiša, sneg, vetar i led nagrizaju i smanjuju kule. Na drugoj strani, dublje u unutrašnjosti jaruge, spiranjem i taloženjem mastaju nove figure u procesu koji traje vekovima.
KAKO GLASATI
Da bi ste glasali, otvorite sajt www. new7wonders. com, kliknite na Zemljinu kuglu, a kada se pojavi mapa sveta, kliknite na Evropu. Kada se pojavi spisak, pronađite Srbiju, odnosno Đavolju varoš, na devetom mestu. Pošto mora da se glasa za sedam kandidata, vrlo je važno da osim za Đavolju varoš, ostale glasove date kandidatima koje su na listi sa najmanje glasova, kako bi smanjili konkurenciju.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
У Дрвенграду је тренутно у току филмски фестивал Кустендорф, као једна
од могућих нових туристичких атракција Србије... 8-)
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=5762730&postcount=79
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Башта богова на Радан планини
Када планини приђете са јужне стране, паркирате аутомобил и узаном шумском стазом кренете уз Жути поток ка Пакленој јарузи, где извире Ђавоља вода – машта добије крила. Све што сте дотад чули или прочитали о једном од најређих природних феномена на свету, устукне пред заиста невероватним призором
Заробљене душе
Беше ту, некада давно, један утврђени град. Живљаху ту и млађи и старији, и жене и деца, живљаху и радоваху се животу. На несрећу, читавим крајем тада владаше окрутни ага, чији зулум никог не поштеди. Да шурује са нечастивима, одавно се знало. Али, шта све може да учини – није се дало ни наслутити. Једнога дана, каже легенда, ага окупи силну војску, разруши насеље, а све његове становнике претвори у камене куле. Прошли су векови, а ове душе заробљене у камену још живе, расту, померају се и нестају...
http://www.casopishorizont.com/djavoljavaros.html
Када планини приђете са јужне стране, паркирате аутомобил и узаном шумском стазом кренете уз Жути поток ка Пакленој јарузи, где извире Ђавоља вода – машта добије крила. Све што сте дотад чули или прочитали о једном од најређих природних феномена на свету, устукне пред заиста невероватним призором
Заробљене душе
Беше ту, некада давно, један утврђени град. Живљаху ту и млађи и старији, и жене и деца, живљаху и радоваху се животу. На несрећу, читавим крајем тада владаше окрутни ага, чији зулум никог не поштеди. Да шурује са нечастивима, одавно се знало. Али, шта све може да учини – није се дало ни наслутити. Једнога дана, каже легенда, ага окупи силну војску, разруши насеље, а све његове становнике претвори у камене куле. Прошли су векови, а ове душе заробљене у камену још живе, расту, померају се и нестају...
http://www.casopishorizont.com/djavoljavaros.html
Prilozi
Mi,dva bracna para,"srednjih godina",dolazimo u augustu za Srbiju.
Imamo vremena od 7-2o-og avgusta za odmor (posle obaveznih vidjenja sa familijom,prijateljima,posete grobljima,crkvama i paljenje sveca za zive i mrtve.)Zeleli bi da vidimo istoriju,arheologiju i da se odmorimo.
Imo sam saobracajku,pa idem na stake,tako za mene pentranje ne dolazi u obzir-cak ne, ni na neke strme stepenice za sledeci sprat.
Zelimo smestaj u privatnoj kuci,sa punim pansionom.U prirodi,posumljenoj planini,tiho.Posto ja ne mogu dugo da hodam,sa stakama,pozeljan je neki trem ,u hladovini ,gde mogu da citam il kuckam na kompu.Dve spavace sobe,svaka sa vlastitim kupatilom.Jedno kupatilo sa kadom ,il velikim tusem sa ruckom na zidu gde mogu da se drzim za vreme tusiranja.Bracni krevet,ne "lezaj".Bezuslovno cisto.Mi mozemo da donesemo posteljinu,jastuke,peskire.
Pretrazivo sam na internetu.Sumadija,je jedno od idealnih mesta.Imamo prevoz pa bi obilazili okolinu.Tako i tih 12-13 dana bi zeleli da provedemo na 2-3 razlicita mesta.
Zahvaljujem se unapred na pomoci i ponudi.
Nas email:
breiamilo@hotmail.com
ili PP.
Voja
Imamo vremena od 7-2o-og avgusta za odmor (posle obaveznih vidjenja sa familijom,prijateljima,posete grobljima,crkvama i paljenje sveca za zive i mrtve.)Zeleli bi da vidimo istoriju,arheologiju i da se odmorimo.
Imo sam saobracajku,pa idem na stake,tako za mene pentranje ne dolazi u obzir-cak ne, ni na neke strme stepenice za sledeci sprat.
Zelimo smestaj u privatnoj kuci,sa punim pansionom.U prirodi,posumljenoj planini,tiho.Posto ja ne mogu dugo da hodam,sa stakama,pozeljan je neki trem ,u hladovini ,gde mogu da citam il kuckam na kompu.Dve spavace sobe,svaka sa vlastitim kupatilom.Jedno kupatilo sa kadom ,il velikim tusem sa ruckom na zidu gde mogu da se drzim za vreme tusiranja.Bracni krevet,ne "lezaj".Bezuslovno cisto.Mi mozemo da donesemo posteljinu,jastuke,peskire.
Pretrazivo sam na internetu.Sumadija,je jedno od idealnih mesta.Imamo prevoz pa bi obilazili okolinu.Tako i tih 12-13 dana bi zeleli da provedemo na 2-3 razlicita mesta.
Zahvaljujem se unapred na pomoci i ponudi.
Nas email:
breiamilo@hotmail.com
ili PP.
Voja
autospeedorg
Početnik
- Poruka
- 24
To vam je najbolja destinacija. Naravno ukoliko zelite odmor u zelenilu i plavetnilu i naravno tisini. Dodjite i probajte najbolji riblji paprikas. Detaljnije o tome http://www.autospeed.org/A/akt.php?id=16 :rolleyes::rolleyes:
Cekamo vas.
Cekamo vas.
tin_tina
Zainteresovan član
- Poruka
- 105
Manastir Kovilj
http://www.eparhija-backa.org.yu/kovilj/index.htm
http://www.eparhija-backa.org.yu/kovilj/index.htm
