Србија не сме да буде талац Милорада Додика

[комшија]

Скуп подршке властима РС у Бањалуци, Шмиту прећено смрћу уз песму

 

[комшија]

​

​

Dan koji je mogao da promeni istoriju, da smo bili pametniji​

„Više volim tebe mladu nego pušku da mi dadu / Ispod šlema mozga nema / Mir, brate, mir…“, samo su neki od stihova pesme „Slušaj ‘vamo!“ koja je na današnji dan 1992. godine odzvanjala Beogradom, a koju je izvodio bend Rimtutituki na antiratnom koncertu „Ne računajte na nas“.

22. apr 2022.

Rimtutituki je bio sačinjen od članova najuticajnijih rokenrol bendova – Partibrejkersa, Električnog Orgazma i EKV-a čiju su članovi bili Milan Mladenović, Srđan Gojković Gile, Zoran Kostić Cane, Goran Čavajda Čavke, Zoran Radomirović Švaba, Nebojša Antonijević, Ljubomir Jovanović Jovec, Borko Petrović.

Oni pokreću antiratnu kampanju svirkom na kamionu koji se kretao beogradskim ulicama i izdaju antiratni singl „Slušaj ‘vamo“. Pesma kojom je Rimtutituki podigao glas ostala je kao simbol jednog pokušaja suprostavljanja mržnji i ratnom ludilu koju je zahvatalo sve republike tadašnje Jugoslavije. Te 1992. u Beogradu je grupa muzičara rešila da se na svoj način, kroz pesmu, bori protiv sveg tog bezumlja.

Muzičara su tada u otvorenom kamionu kružili beogradskim ulicama i izvodili pesmu „Slušaj ‘vamo“, uz slogane i refren „Mir, brate, mir“ i „Ispod šlema mozga nema“…

„Mi smo to uradili jer smo voleli tu zemlju, koja se zvala SFRJ. Voleli smo je i želeli smo da pokažemo da nije sve ‘Idi ruši, pa neka se sve puši’, nego ‘mir, brate, mir’. Mislim da je to lepa i važna poruka, hrišćanska, koja znači nemoj da radiš drugome ono što ne želiš da on tebi uradi – Mir, brate mir“, rekao je nedavno Zoran Kostić Cane u razgovoru za Nova.rs.

Ljubomir Jovanović Jovec, koji je sa Srđanom Gojkovićem Giletom osnovao „Električni orgazam“ davne 1980. godine, bio je takođe deo „Rimtutitukija“.

„Nisam siguran da se ‘Rimtutituki’ može nazvati muzičkim projektom, muzika je samo bila sredstvo da jedna grupa generacijski bliskih ljudi, koji su se godinama družili, delili i afirmisali iste vrednosti, iskaže svoj stav prema ratnom ludilu koje se nezadrživo širilo. Hiljade ljudi je već bilo ubijeno, Vukovar razrušen, agresivna mobilizacija u toku, a u Sarajevu je počelo da kuva… Jednostavno smo imali potrebu da iskažemo svoj stav o svemu tome“, prisetio se Jovec za Nova.rs.

Na današnji dan na Trgu republike je vlastima poslata poruka „Ne računajte na nas“ u cilju zaustavljanja rata u Bosni i Hercegovini. Nažalost, niko nije reagovao, a ostalo je istorija…

„Slušaj ‘vamo“ je i dan-danas jedna od najvećih antiratnih himni.

„Slušaj ‘vamo“​

Mir je najlepša devojka koju ne može imati svako
Ako ne mogu da letim, ja neću da puzim
Jer kad puzim, ja ne mogu da guzim
Mir! Mir, brate, mir!
Nećemo da pobedi narodna muzika
Više volim tebe mladu, nego pušku da mi dadu
Mir! Mir, brate, mir!
Prljave borbe u ljubavne torbe
Manje pucaj, više tucaj
Mir! Mir, brate mir!
Suviše si mlad da bi popio ‘lad
Ispod šlema mozga nema
Mir! Mir, brate mir!
Kuda svi nemoj i ti
Jer ko izda biće prokleta *****
Mir! Mir, brate, mir!
Ne možeš pobeći od nečeg što je tu
Sveprisutno…
Mir! Mir, brate, mir!
Rimtutituki…
Koliko vas još ima?
Koliko vas još ima?
Na parove razbrojs’!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!..

 

[комшија]

​

​

VESNA PUSIĆ: Balkanski putinovski destabilizatori više nemaju kud​

Intervju sa Tamarom Nikčević ​

Ministri vanjskih poslova EU nisu se protekle sedmice saglasili oko uvođenja novih sankcija Rusiji, koje se odnose na energetski sektor te zemlje. Naime, Njemačka i Nizozemska poručile su da EU previše zavisi od ruske nafte i da se u tom smislu mora razmisliti o daljim potezima. Jesu li ovo prve pukotine među državama članicama EU kada je riječ o sankcijama Moskvi, uvedenim nakon ruske agresije na Ukrajinu.

„Nisu“, kaže za Autonomiju nekadašnja ministrica vanjskih poslova Hrvatske i profesorica na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Vesna Pusić. „Tijekom posljednjih trideset godina, Evropa je postala veoma ovisna o uvozu energenata iz Rusije. Ovo će trajati dugo, i zato Evropa mora pronaći alternativne načine opskrba energijom; u suprotnom, postojeće stanje moglo bi izazvati pobunu unutar same Evrope“.

AUTONOMIJA: Zavisnost Zapada o ruskim energentima nije od juče.

PUSIĆ: Točno. Evropa se uljuljkala u eri u kojoj je bila uspješna i politički i ekonomski, dok je na naše ratove gledala kao na tranizcijske sukobe na svojoj margini. Uzimala je ruske energente, ruski oligarsi su svoje novce držali u evropskim bankama, a mnogi evropski faktori bili su direktno ili indirektno korumpirani ruskim novcem. Neka od njihovih imena znamo. Evropa će sada morati da se vrati u period prije devedesetih godina 20. stoljeća, kada su i profili evropskih političkih lidera bili neusporedivo značajniji nego danas. Efikasno suprotstavljanje režimu Vladimira Putina i jedinstvo Zapada su imperativ; baš kao što je imperativ racionalno i postepeno oslobađanje Evrope ovisnosti od Rusije i njenih energenata.

AUTONOMIJA: Ovo će trajati dugo, kažete. Mislite na zapadne sankcije Rusiji ili na rusku agresiju na Ukrajinu?

PUSIĆ: Sankcije će ostati sve dok na vlasti u Moskvi bude Vladimir Putin. Iako se nadam da rat neće tako dugo trajati, u ovom momentu, nažalost, ništa ne ukazuje na to da bi se taj sukob mogao uskoro završiti. Pregovori su više pokušaj ostavljanja „umjetničkog dojma“, nego što tu netko istinski sa nekim pregovara. Možda postoje razgovori iza kulisa, ali efekta teško može biti u ovom momentu.

AUTONOMIJA: Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski danima apeluje na Zapad da pomogne njegovoj zemlji. Može li Zapad u ovom momentu učiniti više?

PUSIĆ: Može. Pitanje je samo što i kako. I što je cijena. Očekivano je da i ukrajinski predsjednik i građani te zemlje žele da se u ovom času povuče što drastičniji i što radikalniji potez; tim prije što su pod bombama. Životi građana su ugroženi i oni vjeruju da bi najefikasnija pomoć bila NATO intervencija. Što bi to značilo? Na djelu su dva argumenta: prvo, NATO ne može intervenirati, jer bi to izazvalo treći svjetski rat; drugo, veoma validno i realno je da je taj rat zapravo već počeo i da je ovo što se događa Ukrajini nastavak politike koja nije dovoljno oštro reagirala ni kada su Rusi napravili invaziju na Donjeck i Lugansk, ni kada su anektirali Krim, ni kada su na teritoriju susjeda formirali svoje marionetske državice. Vjerovalo se da je riječ o akciji ograničenog dometa, koja će se na tome i završiti. Naravno, postoji i teza da će Ukrajina, ako se sada adekvatno ne reagira, biti uništena, a da će Putin krenuti dalje u osvajačke pohode ka državama članicama NATO. Što će se onda dogoditi? Zapad se kune da će braniti svaki kvadratni metar NATO teritorija, ali i tu je realna dilema: da li se time riskira ulazak u opći rat ili je riječ o nesposobnosti i nespremnosti da se shvati da je opći rat već počeo.

AUTONOMIJA: Što Vi mislite?

PUSIĆ: Ne mogu reći ne zato što to ne želim, nego zato što me je strah i jednoga i drugoga. Nedovoljno pomaganje Ukrajini veoma je opasno; sa druge strane, samo se luđaci usuđuju ući u opći rat. Putinova politika je nazamisliva. Uostalom, možete li uopće zamisliti da gledate kroz prozor, da vidite troje ljudi i netko vam kaže – ovo troje ću sada ubiti? Tko bi se pri zdravoj pameti usudio donijeti takvu odluku? A sad zamislite desetke i tisuće ljudi koji stradaju dok nas dvije razgovaramo.

Dok je Putin na vlasti, Rusija će biti isključena iz svjetskog poretka ​

AUTONOMIJA: Nakon ruske agresije i divljaštva pokazanog u Ukrajini, kakav će uopšte status Rusija imati u svijetu? Razmišlja li predsjednik Putin o tome, što mislite?

PUSIĆ: Rusija se na duži rok isključila iz svjetskog poretka. Dok je Putin na vlasti, Rusija se neće tamo vratiti. S obzirom na sve što čujemo i što možemo pročitati, pitanje je što je uopće ruski cilj. Kroz cijelu svoju povijest, Rusija je lavirala između samoizolacije i misticizma i evropske prisutnosti. Misticizam o kojem govorim katkada je bio pravoslavni, religijski, a katkad politički – kao u vrijeme Staljina, na primjer. Ruska kultura jedan je od temelja evropske kulture. Ona je dio Evrope. Ipak, Rusija i SSSR pobili su, prognali ili zatočili veliki broj svojih najvećih i najuglednijih pisaca i pjesnika – kremu kreme evropske kulture. Hoću reći da je taj odnos dosta kompliciran i time što je Rusija u svojoj povijesti često imala razdoblja odmicanja od evropske kulture. Čini se da je ovo jedno od tih razdoblja, to jest da je Rusija trenutno odabrala odlazak u prostor samoizolacije. Kada će odatle izroniti, ne znam. Znam samo da je predsjednik Putin Rusiju osudio na takvu poziciju. Unutar same Rusije na djelu je vrsta restaljinizacije, pa ako danas u Moskvi netko javno kaže da se u Ukrajini vodi rat, što gledamo svakoga dana, riskira da dobije petnaest godina zatvora.
Sve što se događa velika je tragedija i za samu Rusiju.

Da li je treći svjetski rat već počeo ​

AUTONOMIJA: Kako agresija Rusije na Ukrajinu utiče na prilike u regionu? Ruski ambasador u Sarajevu protekle je sedmice rekao da bi Rusija mogla imati nekakve namjere i prema Hrvatskoj. Kako ste to razmijeli?

PUSIĆ: Kao pokušaj prijetnje. Da li je to i u kojoj mjeri doista u skladu sa stavom ruskih vlasti ili je, pak, riječ o pokušaju da se ruski veleposlanik, radikalizujući vlastitu poziciju u smislu pokazivanja da je „papskiji od Pape“, dodvori svojim šefovima? Sa tim barem imamo iskustva. Što god da je, riječ je – za početak – o ogromnom bezobrazluku, zbog kojeg se strani diplomata obično odmah izbaci iz zemlje domaćina. Ono što me više brine od navedene izjave je pismo što ga je objavio bivši predsjednik Rusije Dmitrij Medvedev, u kojem se on prijetećim tonom obraća Poljskoj. Ako, pritom, u obzbir uzmemo nedavno objavljeno istraživanje, koje pokazuje da nešto više od sedamdeset procenata ruskih građana vjeruje da bi Poljska mogla bila zemlja koju bi Rusija sljedeću napala…

AUTONOMIJA: O čemu se ozbiljno raspravlja?

PUSIĆ: O širenju ruske agresije. Što bi bilo kobno i što ide u prilog tezi s početka našeg razgovora: da li je doista treći svjetski rat već počeo.

AUTONOMIJA: Kada pišu o agresiji na Ukrajinu, mediji i analitičari često prave analogije sa srpskom agresijom devedesetih na republike nekadašnje SFRJ. U Srbiji je ogroman broj onih kojima devedesete počinju tek 1999. godine – NATO intervencijom na SRJ. Stoje li te analogije?

PUSIĆ: Stoje. Miloševićev ratni zločin baziran je na kultu ličnosti, na snažnom nacionalizmu i teritorijalnim aspiracijama prema susjedima, veoma sličnim ruskim. Razlika je u tome što je, u usporedbi sa Rusijom, rat na prostoru nekadašnje Jugoslavije bilo mnogo manjih razmjera. Naravno, nama čiji su životi bili ugroženi sve je djelovalo jednako strašno.

Sa druge strane, sam NATO se veoma dugo dvoumio: nije reagirao ni nakon Dubrovnika, ni nakon Vukovara, Sarajeva, Srebrenice… Tek kada je Slobodan Milošević počeo voditi svoj četvrti rat, kada je pedeset procenata albanskog stanovništva na Kosovu bilo prinuđeno dati se u bijeg, tek tada se NATO odlučio intervenirati na zemlju koja je po svojoj veličini beznačajna. To nisu, dakle, odluke koje se donose brzo, lako i jednostavno; čak i u navedenim okolnostima. Oni koji donose takve odluke odgovaraju i svojim državama i svojim biračima, kojima moraju reći – evo, zbog toga smo ušli u rat. A to nije lako.


AUTONOMIJA: Zar Milorad Dodik nije najbolji dokaz da su zapadne sankcije predsjedniku Putinu i izostanak očekivanog i lakog trijumfa „velike ruske vojske“ u Ukrajini dekuražirale rusku agenturu u Srbiji, Crnoj Gori i entitetu Republika Srpska? Nakon ruske agresije na Ukrajinu, Dodik govori da nikada nije imao separatističke namjere, da je njegov politički cilj entitet RS unutar BiH. Jeste li iznenađeni?

PUSIĆ: Nisam. Nikada, naime, nisam mislila da je Dodik glup; mislila sam da je lovac u mutnom, oportunist, čovjek koji se zahvaljujući politici veoma obogatio, ali ne i budala. Dodik je zaštitnike tražio u Rusiji, jer je znao da ne može očekivati pomoć Zapada u očuvanju svog sumnjivo stečenog bogatstva. Čim je shvatio da su se stvari okrenule na ozbiljno, Dodik se, tijekom razgovora sa njemačkom ministricom vanjskih poslova, praktično raspitivao kako bi BiH što prije mogla naći u EU. Evo dokaza da se naši regionalni destabilizatori ne uzrujavaju zbog svojih država; uzrujavaju se zbog sebe. Njih se dojmila osobna sudbina Putina, koji je šef velike zemlje od 140 milona ljudi i, ako ga Zapad izolira, ostati će živjeti u toj izolaciji još neko vrijeme. A što će oni? Gdje će se izolirati? Nemaju kud. Niti jedna od zemalja u regiji nema druge opcije do Evrope. Ako ni zbog čega, onda zbog zemljopisa.

Ne možete negiranje prava na postojanje jednoj državi nazivati „drugačijim političkim mišljenjem“​

AUTONOMIJA: Prije nekoliko mjeseci ste napisali apel evropskoj javnosti, u kojem ste upozorili na uzavrelu političku situaciju u Crnoj Gori. Kako Vam ona danas izgleda?

PUSIĆ: Bolje je nego što je bilo kada smo pisali apel. To je razdoblje bilo doista dramatično, bojala sam se što se može dogoditi. Crna Gora zavarava činjenicom da je mala, iako strateški veoma važna na Jadranu. Prije nego je ušla u NATO, Crna Gora je bila jedina točka jadranske obale koja nije bila dio Alijanse. Ta je strateška pozicija silno važna za evropsku sigurnost. E, sada… Različita mišljenja stub su demokracije, ali ne možete negiranje prava na postojanje jednoj državi nazivati „drugačijim političkim mišljenjem“. Političke stranke mogu imati različit model poreske politike ili vanjske politiku, ali ne smiju negirati postojanje vlastite zemlje. Mislim da je to suštinski problem Crne Gore. Građanima morate objasniti da je jedno reći – ne slažem se sa vašim mišljenjem, a drugo – odričem pravo svojoj zemlji da postoji. Ruska agresija na Ukrajinu to je svima pokazala.

AUTONOMIJA: Što je pokazala?

PUSIĆ: Da ne možete negirati nečije postojanje. Mislim da je to danas jasno ne samo političarima i političkim elitama, nego i građanima evropskih država. Birači evropskih zemalja shvaćaju da bi Zapadni Balkan ili Jugoistočna Evropa mogli biti potencijalni prostor destabiliziranja cijele Evrope. Ostavi li Zapad ovu regiju, koja je „trbuh Evrope“, da se brine sama o sebi, bez da se dovrši proces stabiliziranja i da joj se uskrati perspektiva evropske integracije, bit će to trajna, ozbiljna i velika opasnost po samu Evropu. Uostalom, ne bi bilo prvi put da se upravo sa ovog prostora Evropa opasno destabilizira.

(Autonomija)

 

[Metronomy]

Pogledajte prilog 1141725​

​

​

Dan koji je mogao da promeni istoriju, da smo bili pametniji​

„Više volim tebe mladu nego pušku da mi dadu / Ispod šlema mozga nema / Mir, brate, mir…“, samo su neki od stihova pesme „Slušaj ‘vamo!“ koja je na današnji dan 1992. godine odzvanjala Beogradom, a koju je izvodio bend Rimtutituki na antiratnom koncertu „Ne računajte na nas“.

22. apr 2022.

Rimtutituki je bio sačinjen od članova najuticajnijih rokenrol bendova – Partibrejkersa, Električnog Orgazma i EKV-a čiju su članovi bili Milan Mladenović, Srđan Gojković Gile, Zoran Kostić Cane, Goran Čavajda Čavke, Zoran Radomirović Švaba, Nebojša Antonijević, Ljubomir Jovanović Jovec, Borko Petrović.

Oni pokreću antiratnu kampanju svirkom na kamionu koji se kretao beogradskim ulicama i izdaju antiratni singl „Slušaj ‘vamo“. Pesma kojom je Rimtutituki podigao glas ostala je kao simbol jednog pokušaja suprostavljanja mržnji i ratnom ludilu koju je zahvatalo sve republike tadašnje Jugoslavije. Te 1992. u Beogradu je grupa muzičara rešila da se na svoj način, kroz pesmu, bori protiv sveg tog bezumlja.

Muzičara su tada u otvorenom kamionu kružili beogradskim ulicama i izvodili pesmu „Slušaj ‘vamo“, uz slogane i refren „Mir, brate, mir“ i „Ispod šlema mozga nema“…

„Mi smo to uradili jer smo voleli tu zemlju, koja se zvala SFRJ. Voleli smo je i želeli smo da pokažemo da nije sve ‘Idi ruši, pa neka se sve puši’, nego ‘mir, brate, mir’. Mislim da je to lepa i važna poruka, hrišćanska, koja znači nemoj da radiš drugome ono što ne želiš da on tebi uradi – Mir, brate mir“, rekao je nedavno Zoran Kostić Cane u razgovoru za Nova.rs.

Ljubomir Jovanović Jovec, koji je sa Srđanom Gojkovićem Giletom osnovao „Električni orgazam“ davne 1980. godine, bio je takođe deo „Rimtutitukija“.

„Nisam siguran da se ‘Rimtutituki’ može nazvati muzičkim projektom, muzika je samo bila sredstvo da jedna grupa generacijski bliskih ljudi, koji su se godinama družili, delili i afirmisali iste vrednosti, iskaže svoj stav prema ratnom ludilu koje se nezadrživo širilo. Hiljade ljudi je već bilo ubijeno, Vukovar razrušen, agresivna mobilizacija u toku, a u Sarajevu je počelo da kuva… Jednostavno smo imali potrebu da iskažemo svoj stav o svemu tome“, prisetio se Jovec za Nova.rs.

Na današnji dan na Trgu republike je vlastima poslata poruka „Ne računajte na nas“ u cilju zaustavljanja rata u Bosni i Hercegovini. Nažalost, niko nije reagovao, a ostalo je istorija…

„Slušaj ‘vamo“ je i dan-danas jedna od najvećih antiratnih himni.

„Slušaj ‘vamo“​

Mir je najlepša devojka koju ne može imati svako
Ako ne mogu da letim, ja neću da puzim
Jer kad puzim, ja ne mogu da guzim
Mir! Mir, brate, mir!
Nećemo da pobedi narodna muzika
Više volim tebe mladu, nego pušku da mi dadu
Mir! Mir, brate, mir!
Prljave borbe u ljubavne torbe
Manje pucaj, više tucaj
Mir! Mir, brate mir!
Suviše si mlad da bi popio ‘lad
Ispod šlema mozga nema
Mir! Mir, brate mir!
Kuda svi nemoj i ti
Jer ko izda biće prokleta *****
Mir! Mir, brate, mir!
Ne možeš pobeći od nečeg što je tu
Sveprisutno…
Mir! Mir, brate, mir!
Rimtutituki…
Koliko vas još ima?
Koliko vas još ima?
Na parove razbrojs’!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!..

Seljacka posla....1992. seljo?
Ne secam se da se u Srbiji vodio rat, ali kod vas u glavama je postojala zelja za ubijanjem....kao i uvek, nesposobni da stvore muziku stvaraju image buntovnih kavgadzija....Seljoberi napustili njive koje su im posle otkupili cuvene patriote iz cikaskog podzemlja....

Seljobera nikad dosta u novinama, posto nisu sposobni za privredjivanje sposobni su da fantaziraju i to serviraju kao "gradjansku" istinu, a otkud seljober moze da bude gradjanin?

 

[комшија]

​

Ekonomske posljedice Dodikove politike po RS

Na području opštine Berkovići, na krajnjem jugu Bosne i Hercegovine, zaustavljena je gradnja vjetroparka Hrgud koji bi pomogao njenom razvoju. Radi se o jednoj od najnerazvijenijih opština u Republici Srpskoj, prema procjenama Vlade Republike Srpske (RS) iz 2021.godine.

Projekat je vrijedan oko 64 miliona evra, a odluku da bude obustavljen je donijela Njemačka, 15. aprila. Radi se o jednom od četiri projekta koje je finansirala njemačka vlada u ukupnom iznosu od 105 miliona evra.

Razlog su odluke Skupštine RS o prenosu nadležnosti s državnog na entitetski nivo i donošenju Zakona o imovini RS, kojim se predviđa knjiženje državne imovine u vlasništvo entiteta.

Nenad Abramović, načelnik Berkovića, nije želio da komentariše odluku Njemačke. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) kratko je prokomentarisao da će u narednih nekoliko dana održati konferenciju za medije, kada "prikupi dovoljno podataka".

Berkovići su opština koja broji nešto više od 2.000 stanovnika, prema popisu stanovništva u BiH iz 2013. godine.

Njemačka razvojna KFW banka, prema podacima Elektroprivrede RS (EPRS), obezbijedila je 60 miliona evra za finansiranje vjetroparka, a ostatak bi bio iz vlastitih sredstava EPRS.

Planirano je da na planini Hrgud bude instalisano 16 vjetroturbina instalisane snage 48 megawata (MW) i prosječne godišnje proizvodnje 126 gigavat časova (GWh).

Ni u Elektroprivredi RS nisu odgovorili na upit RSE o najavi obustave njemačkog finansiranja.

No, Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće stranke u RS, izjavio je da će Njemačkoj biti dat rok od šest mjeseci za odluku o vjetroparku "Hrgud".
"Izgubićemo kredite iz Njemačke, naći ćemo ih u Kini, zemlji koja je spremna na ekspanziju", izjavio je 18. aprila Milorad Dodik, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine.
Pročitajte i ovo:
Dodik poručio da će vjetropark 'Hrgud' dati Kini, ako ga ne želi Njemačka

Dodao je da će projekat dati Kini, ako Njemačka i dalje ne bude htjela da ga nastavi.

"Izgubićemo kredite iz Njemačke, naći ćemo ih u Kini, zemlji koja je spremna na ekspanziju", kazao je Dodik u intervjuu za "Politiku" objavljenom 18. aprila, prenosi Srna.

Obustavljaju se i projekti revitalizacije hidroelektrane Trebinje 1

Pored vjetroparka Hrgud, Njemačka je najavila da obustavlja i projekte rehabilitacije hidroelektrana HE Trebinje IV, Rehabilitacije HE Trebinje faza III, i Opskrbu otpadne vode Gradiška.

U sistemu "Hidroelektrane na Trebišnjici" se nalaze četiri hidroelektrane i čine osnovu elektroenergetskog sistema Republike Srpske- HE Trebinje I, HE Trebinje II, HE Dubrovnik i Pumpna hidroelektrana (PHE) Čapljina.

Njemačka razvojna KFW banka poslala je dopis Zavisnom preduzeću "Hidroelektrane na Trebišnjici" u kome traži da ponuđači za izvođenje projekta revitalizacije na Hidroelektrani (HE) Trebinje 1 produže svoju ponudu do avgusta ove godine.

To je za RSE potvrdio Ilija Tamindžija, izvršni direktor "Hidroelektrana na Trebišnjici", preduzeća koje posluje u okviru Elektroprivrede RS.

On navodi da su kroz faze 3 i 4, u okviru projekta "Power 3" bile predviđene revitalizacije agregata u HE Trebinje 1.

"Mi smo voljni da proces nastavimo i nadam se da je ovo samo trenutna njihova odluka, nadam se da će saradnja između HET-a i KFW banke biti nastavljena i ubuduće. Hidroelektrane ovom odlukom još uvijek nisu ugrožene, a ukoliko bi to bila trajna odluka da se prekine tenderski proces i da se prekine saradnja sa KFW bankom, mi smo, u svakom slučaju, sposobni, da nađemo finansijera i da iznesemo i sami proces revitalizacije ukoliko to bude neophodno", rekao je Tamindžija za RSE.

Saradnja Hidroelektrana na Trebišnjici, prema navodima Tamindžije, traje od 2001. godine.

Prema podacima sa zvanične stranice Elektroprivrede RS, Vlada RS je još 2010. godine donijela Odluku o davanju saglasnosti na kreditno zaduženje za revitalizaciju HE Trebinje 1, Faza 3, čime je ovaj projekat postao operativan.

Faza 3 predviđa četiri miliona evra donacije Vlade Njemačke, 6 miliona evra kreditnih sredstava od KFW ban
ke, te 1,12 miliona evra kao vlastito učešće Hidroelektrana na Trebišnjici.


Faza 3 predviđa revitalizaciju jednog agregata, a Faza 4 i preostala dva agregata u HE Trebinje 1. U pojašnjenju projekta ne stoji koliko bi koštala i Faza 4.


Tamindžija pojašnjava da Faza 3 još nije okončana, jer se izbor ponuđača otegao zbog korona pandemije i procedura KFW banke, te da je plan da se zajednički realizuje sa Fazom 4.

Njemačka razvojna KFW banka, prema podacima Elektroprivrede RS, obezbijedila je 60 miliona evra za finansiranje vjetroparka, a ostatak bi bio iz vlastitih sredstava Elektroprivrede RS (zgrada Elektroprivrede u Trebinju)

Gradonačelnik Gradiške se nada nastavku njemačkog finansiranja​

Gradonačelnik Gradiške Zoran Adžić za RSE navodi da još nije dobio nikakvu obavijest iz Njemačke o obustavi finansiranja veoma važnog projekta rekonstrukcije i dogradnje kanalizacione mreže i izgradnje gradskog prečistača.


Projektom je predviđena gradnja čak 30 kilometara sekundarne gradske kanalizacije.


Projekat je započeo 2019. godine sa planom realizacije do 2026. godine, osiguravajući investicije od 15.3 miliona evra.


Vlada Njemačke će donirati 10,3 miliona evra kroz Njemačku razvojnu banku KfW, a Vlada Švicarske treba da donira 4,3 miliona evra.




Infografika:

Koliko Njemačka ulaže u Republiku Srpsku?​

Grad Gradiška će doprinijeti sa 700 hiljada evra.


"Razumijemo političku situaciju. Mi nijednim trenutkom nismo doprinijeli da bi unijeli politiku u ovaj projekat. Ovaj projekat je ekološki projekat i u interesu građana i privrednika. Mislimo da ćemo ga nastaviti i završiti", rekao je Adžić za RSE.


On dodaje da je projekat u početnoj fazi, da su donatorska sredstva prebačena na posebne račune unutar Bosne i Hercegovine i da se sredstva uplaćuju po toku realizacije.


Gradiška se nalazi na sjeverozapadu BiH i ima oko 50.000 stanovnika.

Analitičari: Dodikova politika vodi RS u ekonomsku izolaciju​

Dok u sankcijama pogođenim preduzećima i opštinama izbjegavaju bilo kakav politički komentar njemačkih sankcija, ekonomski analitičari jasno upozoravaju na moguću ekonomsku izolaciju Republike Srpske.

Politika Milorada Dodika je protiv interesa Srba u Republici Srpskoj: Žarko Papić

Žarko Papić, ekonomski analitičar, za Radio Slobodna Evropa ističe da bi potez Njemačke, mogao podstaći i druge zemlje Evropske unije da uvedu slične sankcije na projekte u RS.


"Moram reći da Dodikov proruski avanturizam izaziva logičnu reakciju Zapada, a izolacija Republike Srpske, koja više nije samo politička, nego postaje i ekonomska, nosi ogromne ekonomske štete RS. Momentalno, bukvalno, politika Milorada Dodika je protiv interesa Srba u Republici Srpskoj", smatra Papić.


Istovremeno, Mladen Ivanić, bivši član Predsjedništva BiH i profesor političke ekonomije za RSE ocjenjuje da bi njemačke sankcije mogle ugroziti, kako kaže, jedini izvor razvoja u RS, kroz projekte koji podržavaju EU i Evropska komisija.

"Ja zaista smatram da će to imati vrlo negativne posljedice i iskreno nisam uopšte zadovoljan što se evropske zemlje, Njemačka, a vjerovatno će je pratiti i druge, opredjeljuju da, umjesto kažnjavanja političara, kažnjavaju narod. Nije narod kriv za ovo što Dodik radi", ističe Ivanić.

Koje su do sada uvedene sankcije kao posljedica Dodikove politike?​

Njemačke sankcije su praktično nastavak ranijih, najavljenih iz Evropske unije tokom februara, da EU neće davati sredstva Republici Srpskoj dok se ne stabilizuju prilike. To podrazumijeva, pored ostalog, zaustavljanje podrške i za projekte gradnje dionica Koridora Vc.

"U Evropskom komisiji su primili zahtjeve za (finansijsku) podršku EU za željezničke/drumske veze na Koridoru Vc, uključujući dva koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Sporazumi o doprinosu EU za ova dva projekta, u vrijednosti od 600 miliona evra, može da se postigne tek nakon povratka u puno funkcionisanje državnih institucija", saopštio je Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi na Twitteru u februaru.

Savjet EU usvojio je i odluku o produženju režima okvira za restriktivne mjere u pogledu situacije u Bosni i Hercegovini do 31. marta 2024. godine, ističe se u zvaničnom saopštenju za medije 18. marta.

 

[комшија]

NOVE SEPARATISTIČKE PRIJETNJE MILORADA DODIKA : "Izetbegoviću ću reći isto što sam rekao i Ceriću - Mi ćemo otići, ali ćemo uzeti pola BiH"​

"BiH nije ni naša zemlja, mi je ne doživljavamo tako", kaže Dodik.

Prije 5 min

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik izjavio je nakon izjava lidera SDA Bakira Izetbegovića da "oni kojima se ne sviđa BiH, idu, a zemlje će ponijeti onoliko koliko im ostane na cipelama", Srbima jedino preostaje da se odvoje od takvih izjava i politika.
"Vidim i danas da neki poput Bakira Izetbegovića šalju poruku da onima kojima se ne sviđa BiH mogu da odu i da ponesu nešto zemlje na cipelima", rekao je Dodik.

On je naveo da je nešto slično ranije govorio i bivši poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić.

"Tada sam mu rekao i sada ću isto reći i Izetbegoviću – da, mi ćemo otići, ali ćemo uzeti pola BiH koliko nam i pripada, o tome ne treba da se brine. Mi ćemo svoje cipele ovdje glancati i nećemo dozvoliti nikakve druge, njihove čizme", istakao je Dodik.

On je dodao da BiH nije njihova zemlja i da oni tek upravljaju onim čime perspektivno upravljaju.

"BiH nije ni naša zemlja, mi je ne doživljavamo tako, ali Republika Srpska jeste naša zemlja, ona je 49 posto međunarodno verifikovanog i to je pitanje našeg pravnog statusa. Nakon ovakvih izjava Bakira Izetbegovića, Srbima jedino preostaje da se odvoje od takvih izjava i takvih politika", naglasio je Dodik.

 

[Susan Sto Helit]

Србија не сме да буде талац Милорада Додика


Pogledajte prilog 1138630

~ АУТОРСКА ТЕМА ~

Милорад Додик у Србији има разгранату пословну мрежу путем које из наше земље извлачи велики новац. Ту су и огромне донације које Србија одваја од уста своје деце да би давала мањем босанско-херцеговачком ентитету; од 2014. године до сада, Србија је у то буре без дна бацила више од милијарду евра кеша.
Али то није све. Милорад Додик, који је под санкцијама САД и Велике Британије, тражи од Србије да стане иза њега у његовим (и руским) плановима рушења државе Босне и Херцеговине. Додик би тиме Србију подвео под санкције Запада. То би му нарочито одговарало. Јер, ако би Србија дошла по санкције, то би знатно олакшало ситуацију Додику. To je озбиљан аларм за Србију, јер Србија више не сме да буде талац Милорада Додика.
Додиков главни покровитељ Руска Федерација сада се налази у врло тешком положају због политике Кремља. Агресија на Украјину је светско јавно мијење окренула против РФ, а Србија је у Уједињеним нацијама гласала већ за две Резолуције које су је политички ставиле у онај део света који је осуђује РФ због агресију на Украјину. И то је добро.
Такође, председник СНС-а је званично у својству председника Републике Србије примио Високог представника за БиХ Кристијана Шмидта, а Додигк и руси га не признају. Србија мора да уведе санкције РФ да Запад не би увео санкције Србији и уништио нам и ово мало шта имамо од привреде. Председник СНС-а ће по свој прилици ускоро морати да се огради од Додига. То ће бити поразно за Додига. Зато треба очекивати да Додикови медијски плаћеници у наредним данима политички ударе на Србију.

Nisam čitala.

Iz tog razloga ne moraš mi odgovarati (mada ti retko odgovaraš, što je zanimljiv fenomen, jel, samo teme postavljaš. Hm.) ali obzirom da je Srbija banana republika - ne sećam se da si otvorio temu tipa "Srbija ne sme dozvoliti da bude talac američkog ambasadora" ili nešto tome podobno.

Ako jesi otvorio takvu temu, izvinjavam se.

 

[Doctor Master]

Србија не сме да буде талац Милорада Додика


Pogledajte prilog 1138630

~ АУТОРСКА ТЕМА ~

Милорад Додик у Србији има разгранату пословну мрежу путем које из наше земље извлачи велики новац. Ту су и огромне донације које Србија одваја од уста своје деце да би давала мањем босанско-херцеговачком ентитету; од 2014. године до сада, Србија је у то буре без дна бацила више од милијарду евра кеша.
Али то није све. Милорад Додик, који је под санкцијама САД и Велике Британије, тражи од Србије да стане иза њега у његовим (и руским) плановима рушења државе Босне и Херцеговине. Додик би тиме Србију подвео под санкције Запада. То би му нарочито одговарало. Јер, ако би Србија дошла по санкције, то би знатно олакшало ситуацију Додику. To je озбиљан аларм за Србију, јер Србија више не сме да буде талац Милорада Додика.
Додиков главни покровитељ Руска Федерација сада се налази у врло тешком положају због политике Кремља. Агресија на Украјину је светско јавно мијење окренула против РФ, а Србија је у Уједињеним нацијама гласала већ за две Резолуције које су је политички ставиле у онај део света који је осуђује РФ због агресију на Украјину. И то је добро.
Такође, председник СНС-а је званично у својству председника Републике Србије примио Високог представника за БиХ Кристијана Шмидта, а Додигк и руси га не признају. Србија мора да уведе санкције РФ да Запад не би увео санкције Србији и уништио нам и ово мало шта имамо од привреде. Председник СНС-а ће по свој прилици ускоро морати да се огради од Додига. То ће бити поразно за Додига. Зато треба очекивати да Додикови медијски плаћеници у наредним данима политички ударе на Србију.

Srbija ne sme da bude talac vas srbomrzaca i izdajnika.

 

[Doctor Master]

Pogledajte prilog 1219859

NOVE SEPARATISTIČKE PRIJETNJE MILORADA DODIKA : "Izetbegoviću ću reći isto što sam rekao i Ceriću - Mi ćemo otići, ali ćemo uzeti pola BiH"​

"BiH nije ni naša zemlja, mi je ne doživljavamo tako", kaže Dodik.

Pogledajte prilog 1219860

Prije 5 min

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik izjavio je nakon izjava lidera SDA Bakira Izetbegovića da "oni kojima se ne sviđa BiH, idu, a zemlje će ponijeti onoliko koliko im ostane na cipelama", Srbima jedino preostaje da se odvoje od takvih izjava i politika.
"Vidim i danas da neki poput Bakira Izetbegovića šalju poruku da onima kojima se ne sviđa BiH mogu da odu i da ponesu nešto zemlje na cipelima", rekao je Dodik.

On je naveo da je nešto slično ranije govorio i bivši poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić.

"Tada sam mu rekao i sada ću isto reći i Izetbegoviću – da, mi ćemo otići, ali ćemo uzeti pola BiH koliko nam i pripada, o tome ne treba da se brine. Mi ćemo svoje cipele ovdje glancati i nećemo dozvoliti nikakve druge, njihove čizme", istakao je Dodik.

On je dodao da BiH nije njihova zemlja i da oni tek upravljaju onim čime perspektivno upravljaju.

"BiH nije ni naša zemlja, mi je ne doživljavamo tako, ali Republika Srpska jeste naša zemlja, ona je 49 posto međunarodno verifikovanog i to je pitanje našeg pravnog statusa. Nakon ovakvih izjava Bakira Izetbegovića, Srbima jedino preostaje da se odvoje od takvih izjava i takvih politika", naglasio je Dodik.

Vreme je da Republika Srpksa stekne svoju nezavisnost i da se jednog dana pripoji Srbiji.