Srbija na istorijskom politickom raskršću : uci u EU ili se ujediniti sa Rusijom ?

Koju od ovih ponudzenih opcija podrzavate

  • Ukupno glasova
    533
http://sr.wikipedia.org/sr/Јулски_ултиматум




Аустро-угарски ултиматум Србији или Јулски ултиматум био је ултиматум упућен влади Србије 23. јула 1914. године, месец дана после Сарајевског атентата. Документ је описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране британског министра иностраних послова сер Едварда Греја. Сматрало се да се његови захтеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат. Када је Аустроугарска одбила српско условно прихватање захтева и објавила рат, то је покренуло низ догађаја који ће свет увести у Први светски рат.

Јулски ултиматум
Аустроугарска тражила је од Србије следеће:
Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.
Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.



Одговор Краљевине Србије на Јулски ултиматум


Српска влада је условно прихватила све захтеве ултиматума, сем тачке број 5 која је захтевала мешање аустроугарских органа у судски поступак, јер би то представљало кршење устава и суверенитета Србије.



Znamo šta je bilo posle.
 
Дани руског језика у Србији
Ирина Цвијовић

21.09.2013, 08:45
Белград Сербия
4NoviBG_Nov30_2005.jpg

© Фото: ru.wikipedia.org/Eleassar/сс-by-sa 3.0
Дани руског језика биће одржани у Србији од 25. до 30. септембра.

Какве манифестације ће бити одржане у оквиру њих?

Ово је комплекс културних и образовних манифестација који је организован заједно са Россотрудничеством, Консалтинг Групом Лекић и Ко и Центром међународног образовања Московског државног универзитета. Биће празничних манифестација и за децу у оквиру федералног програма Русији језик. Дани руског језика се ове године разликују од претходних тиме што ће, осим академске, школске компоненте, тачније методичких семирана за наставнике руског у Србији, бити организован још и празник велике руске речи за децу сународника и за српску децу која уче руски. Он ће бити одржан у недељу, 29. септембра и састојаће се од наградне игре, посвећене теми космоса, зато што ове године обележавамо 50-годишњицу лета у космос прве жене космонаута Валентине Терешкове. Такође је планиран конкурс рецитатора на тему освајања космоса. Осим тога, деца ће добити вредне поклоне. Већ је стигло много пријава српских и руских ученика за учешће у том празнику.

Који семинари и предавања за професоре ће бити организовани у оквиру Дана руског језика?

Врло велика пажња се поклања образовној компоненти, тачније методичком семинару за наставнике руског у Србији. Ова манифестација ће бити одржана у три града одједном, ми се не ограничавамо само Београдом: у Нишу, у Новом Саду, главном граду Војводине.

Да подсетим да је прошле године, у оквиру Дана руског језика, Центар за међународно образовање Московског државног универзитета организовао методичке семинаре у четири града Србије. А 2010. године семинари су се одвијали у Београду. Примето је то да програм постаје све богатији и актуалнији.

Шта можете да кажете о садржају самог програма?

Долази велика делегација из центра за међународно образовање Московског државног универзитета. Предводи је угледни научник, доктор културолошких наука, заслужни професор Московског државног универзитета, Владимир Станиславович Јелистратов. У његову зону одговорности улази општи теоријски део у којем ће бити речи о улози и месту руског језика у савременом свету, а његове младе колеге ће говорити о практичнијим стварима. У програм су укључена не само предавања, већ и радионице, отворени часови који ће помоћи наставницима да усаврше своја знања и вештине предавања руског. На пример, радионица Андреја Богомолова, доктора педагошких наука, донцета ЦМО Московског државног универзитета, широко признатог стручњака у области савремених информационих и комуникационих технологија у сфери предавања савременог руског језика. Акценат ће бити стављен на дистанционе методике учења језика, на коришћење интернета за учење руског.

Наравно, биће речи о систему тестирања који ће изазвати велико интересовање код српских наставника. Сада на курсевима руског језика у Руском дому сваке године испит за сертификат полаже преко сто људи.

Да ли често професори Московског државног универзитета долазе у Србију или само на сличне масовне манифестације?

Увек се налазимо у контакту са свим водећим универзитетима Москве, али не можемо увек да организујемо њихов долазак код нас. Али на срећу, сада толико добро ради федерални програм Руски језик да такве потребе нема. Сваког јануара у Руском дому се одвија зимска школа коју организују заједно Филолошки факултет Београдског универзитета, славистичко друштво Србије и Државни институт руског језика Пушкин, са којим Россотрудичество активно сарађује. Долазе њихови стручњаци, тачније испада да у последње време најмање једном у пола године српски предавачи имају могућност да посећују часове и предавања која држе стручњаци највише класе. Ми такође на нашем сајту објављујемо доступ отвореним ресурсима како би они наставници који живе ван Београда могли да користе информације.

Да ли расте интересовање за руски језик?

Несумњиво. У последње четири године, колико се овде налазим, бројност посећених курсева руског увећана је три пута, са 100-120 људи на 300 и више. Разуме се, то није једини показатељ. Комерцијалне курсеве не могу сви себи да дозволе и није свима то у плану, али сада је у школама руски избио на треће место. Прво енглески, затим немачки. Према последњим подацима Министарства просвете Србије француски смо претекли. Сада је врло велика конкуренција на Филолошком факултету не само на Београдском универзитету, већ и у Нишу и Новом Саду. Такође уз нашу помоћ организују се факултативно специјални курсеви руског, на пример, на економском факултету, на факултету политичких наука. По специјалном програму код нас раде сарадници Министарства иностраних послова и Министарства унутрашњих послова Србије. Велику помоћ пружила је и амбасада, која је успела да акумулира спонзорска финансијска средства ради плаћања рада предавача, ми смо понудили наше програме како би српски државни службеници, студенти економије бесплатно учили руски. То није једини програм. Постоји и школа за децу сународника, предшколско образовање које ради при Руском дому.

Сада много руских компанија ради у Србији и знање руског даје човеку предност приликом запошљавања.

Да, несумњиво то је један од многих фактора привлачења омладине. Омладина је прилично прагматична, за њих је важна предност у изгрдњи каријере коју даје знање руског, зато што руски бизнис у првом реду компаније као Гаспром њефт, Лукојл и друге све активније долазе на српско тржиште.

На програму су сусрети читалаца са руским ауторима и издавачима. Каква претежно публика присуствује на таквим сусретима?

Публика је отприлике иста као на семинарима. То су наставници русисти и стручњаци русисти зато што је реч углавном о специјализованим издањима. Али овакве сусрете радо посећују студенти завршних година филологије, постидипломци, такође долазе студенти почетних година. У Руском дому се одвијају сусрети у оквиру Београдског сајма књига, нови ће бити одржан у октобру. Увек сарађујемо са руским павиљоном Београдског сајма књига, долазе нам писци, учесници сајма и овде је публика шира. Долазе сви које занима руска књижевност и култура.

А какав ће бити свечани програм?

То ће бити дечији празник: наградна игра, конкурс рецитатора, затим награђивање. Још ће бити награђивање ученика који су учествовали на конкурсу 6. јуна, посвећеном дану руског језика. Било је много учесника и дипломе добијају тек сада, после распуста. После тога биће одржан банкет.

Да ли је културни програм предвиђен за госте?

Делегација наравно има врло згуснут распоред. Али у слободно време они ће се упознати са Београдом, са Нишем и Новим Садом. У организацији таквих сусрета нам веома помажу локалне невладине организације као што је друштво српско-руског пријатељства и углавном друштво сународника. Рачунамо да ће нам оне помоћи да организујемо културни програм, шетње и екскурзије по Београду.
 
Lepi Bora:
Brod ,, nevladine ,, organizacije ,, Grinpis ,, , koju inace finansiraju CIA , Rokfleri i Rotsildi , koji je ometao rad Ruske naftne platforme u predelu Artika je zaplenjen , a posada uhapsena ... trenutno ih slepaju za Murmansk .... :lol:

Inace , imao dosta ,, interesantnog ,, materijala na brodu - kazu moji izvori ... :cool:

Propraticemo ....

89366c59d153.jpg


Teroristi pre hapsenja ...

86837_140125.jpg
Kliknite za proširenje...


Посада "Arctic Sunrise" поздравља европске десант који је стигао на Арктику да помогне еколозима....
48c25cad0a17b28850165c4f8a1a47ab.gif


0_dca8f_f9108f37_XL.jpg
 
dejan624:
Drugim rečima Srbija će morati da prizna nelegalno proglašenu secesiju Kosova iako to nije uradilo više od pola sveta...e sad ne znam da li smo mi toliko ludi da smo i to u stanju da uradimo..
Kliknite za proširenje...

Manje od pola sveta. Potpisivanjem rezolucije 1244 smo potpisali i nezavisnost Kosova, jer im je ta rezolucija garantovala pravo da nakon nekog vremena proglase nezavisnost.
 
Dogovorena je najveća investicija iz arapskih zemalja u rusku ekonomiju - Abu Dabi za infrastrukturu u Rusiji izdvaja pet milijardi dolara. Prethodno su, za ruske industrijske projekte, razvojna kompanija "Mubadala" iz istog emirata i ruski fond direktnih investicija obezbedili dve milijarde dolara. U borbi za strane investitore, Rusiji je posebno stalo da pridobije one iz naftom bogatog arapskog sveta.

Od sedam emirata, Abu Dabi ima najveće rezerve nafte i gasa. Ekonomija tog emirata po bogatstvu je u svetskom vrhu, a procene su da će se ove godine uvećati od četiri do pet odsto.

Mnogo novca daje se ne samo za domaće projekte, nego se ulaže i širom sveta. Državnim investicionim fondom i razvojnom kompanijom "Mubadala" upravlja šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan, koji se tokom posete Moskvi sa predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio o najvećoj investiciji jedne arapske zemlje u Rusiji.

"Naša zemlja mnogo investira širom sveta i hvala vam što nam dajete mogućnost da izgradimo novi most u odnosima s Rusijom", rekao je šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan, prestolonaslednik Abu Dabija.

"Imamo dobre odnose i vi ste nam, nema sumnje, jedan od najvećih ekonomskih partnera na Bliskom istoku", kaže Vladimnir Putin.

Pet milijardi dolara iz Abu Dabija biće uloženo u saobraćajnice i druge infrastrukturne projekte, a to je veoma važno za rast ruske privrede.

"To je najveća investicija u neki infrastrukturni konzorcijum u svetu i za nas je to zaista značajno", kaže Kiril Dmitrijev, direktor ruskog Fonda direktnih investicija.

Strategija Fonda direktnih investicija, koji je Rusija osnovala pre dve godine, jeste da privuče što više naftom bogatih bliskoistočnih ulagača, među kojima se po ekonomskoj moći izdvaja Abu Dabi. Samo uz njegovu pomoć, Dubai, takođe jedan od Ujedinjenih Arapskih Emirata, spasio se od jakog udara svetske krize pre četiri godine.

Abu Dabi mu je tada dao deset milijardi dolara da ublaži posledice pada cene nafte, a posebno pada cena nekretnina zbog kojih je državna agencija za nekretnine upala u velike dugove.

"Na tržištu se beleži rast cena nekretnina, prvi put od krize. Svedoci smo novog talasa kapitala koji stiže izvan Ujedinjenih Arapskih Emirata", kaže analitičar Agencije za nekretnine iz Dubaija Krejg Plamb.

Dubai je od devedesetih sve do krize bio predmet zavisti zbog atraktivnih građevinskih projekata poput naselja na veštačkim ostrvima u obliku palme, visokih zgrada i raznih trgovačkih centara. Abu Dabi sada, međutim, preuzima primat.

Tokom sledećih pet godina za različite projekte vlada tog emirata izdvaja 90 milijardi dolara. To je deo vladine politike da unese raznovrsnost u svoju ekonomiju i učini je manje zavisnom od nafte i gasa, čiji izvori ipak nisu večiti.
http://vesti.krstarica.com/vesti-dana/iz-abu-dabija-u-rusiju-pet-milijardi/
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ja sam mislio da oni investiraju u sad :D
 
I lepo sam vam pisao ( godinama ) : odjebite Ukrajinu i usmerite snagu i propagandu , investicije , novac umesto u Ukrajinu u Srbiju - ovde cete mnogo lakse ostvariti svoje ciljeve i prosiriti Imperiju , ovde je broj Rusofila veci i narod je vise okrenut ka Rusiji ! Pa ce posle stavranja zajednicke drzave Rusije i Srbije i mnogi drugi da se zamisle i krenu putem Srbije ! Bio bi to najveci geopoliticki uspeh Rusije od 1990 ....
 
Čepurin: Ruski ministar za vanredne situacije u utorak u Nišu

BEOGRAD – Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin najavio je da će ruski ministar za vanredne situacije Vladimir Pučkov 24. septembra posetiti srpsko-ruski centar za humanitarno reagovanje u Nišu.

Čepurin je za Tanjug rekao da je cilj posete Pučkova da zajedno sa srpskim zvaničnicima sagleda dokle se stiglo u razvoju centra, otvorenog aprila 2012. godine.

Izrazivši očekivanje da će centar uskoro dobiti registraciju u svojstvu međunarodne organizacije, ruski ambasador je podsetio da je njegova svrha doprinos u prevazilaženju posledica vanrednih situacija u Srbiji i drugim zemljama regiona i odlučno odbacio tezu pojedinaca da je centar „zakamuflirana vojna baza Rusije”.

„To je čista glupost.Svima je očigledno da je Centar jako potreban ljudima”, naglasio je ruski ambasador.

Kako je dodao, u zadatke centra spadaju gašenje požara, organizacija potrage za nestalima i spasilačkih radova, deminiranje, dopremanje humanitarne pomoći, obuka osoblja nacionalnih službi iz ove sfere - zaštita stanovništva Srbije i drugih zemalja od prirodnih i tehnogenih katastrofa.

Ruski ambasador je dodao da očekuje da, uz zajedničke napore, srpsko-ruski centar postane važan faktor saradnje između država balkanskog regiona u domenu vanrednog humanitarnog reagovanja.

On je podsetio su resursi centra prošle godine aktivno korišćeni za prevazilaženje posledica mrazova i obilnih snežnih padavina, a da je na molbu srpske strane u Nišu tokom leta bila stacionirana vazdušna tehnika Ministarstva za vanredne situacije Rusije, namenjena za gašenje požara.

Avgusta ove godine avion-amfibija Be-200 je takođe učestvovao u gašenju šumskih požara na teritoriji Srbije.

Taj avion će izvršiti demonstrativno gašenje požara tokom posete Pučkova, dodao je Čepurin.

Tanjug

Necemo humanitarni centar - hocemo vojnu bazu !!!! :rtfm:
 
Lepi Bora:
Čepurin: Ruski ministar za vanredne situacije u utorak u Nišu

BEOGRAD – Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin najavio je da će ruski ministar za vanredne situacije Vladimir Pučkov 24. septembra posetiti srpsko-ruski centar za humanitarno reagovanje u Nišu.

Čepurin je za Tanjug rekao da je cilj posete Pučkova da zajedno sa srpskim zvaničnicima sagleda dokle se stiglo u razvoju centra, otvorenog aprila 2012. godine.

Izrazivši očekivanje da će centar uskoro dobiti registraciju u svojstvu međunarodne organizacije, ruski ambasador je podsetio da je njegova svrha doprinos u prevazilaženju posledica vanrednih situacija u Srbiji i drugim zemljama regiona i odlučno odbacio tezu pojedinaca da je centar „zakamuflirana vojna baza Rusije”.

„To je čista glupost.Svima je očigledno da je Centar jako potreban ljudima”, naglasio je ruski ambasador.

Kako je dodao, u zadatke centra spadaju gašenje požara, organizacija potrage za nestalima i spasilačkih radova, deminiranje, dopremanje humanitarne pomoći, obuka osoblja nacionalnih službi iz ove sfere - zaštita stanovništva Srbije i drugih zemalja od prirodnih i tehnogenih katastrofa.

Ruski ambasador je dodao da očekuje da, uz zajedničke napore, srpsko-ruski centar postane važan faktor saradnje između država balkanskog regiona u domenu vanrednog humanitarnog reagovanja.

On je podsetio su resursi centra prošle godine aktivno korišćeni za prevazilaženje posledica mrazova i obilnih snežnih padavina, a da je na molbu srpske strane u Nišu tokom leta bila stacionirana vazdušna tehnika Ministarstva za vanredne situacije Rusije, namenjena za gašenje požara.

Avgusta ove godine avion-amfibija Be-200 je takođe učestvovao u gašenju šumskih požara na teritoriji Srbije.

Taj avion će izvršiti demonstrativno gašenje požara tokom posete Pučkova, dodao je Čepurin.

Tanjug

Necemo humanitarni centar - hocemo vojnu bazu !!!! :rtfm:
Kliknite za proširenje...

Али ондаК би неко требало ДА ОТКАЖЕ БАЗУ ОВОЈ ВЕШТИЦИ која ми по презимену делује
као да је швапског порекла.......

EKSKLUZIVNI INTERVJU: General-major Debora Ašenherst
Komandant Garde Ohaja: Saradnja sa Srbijom veoma nam je važna!


Društvo, 07:01, 22.09.2013.
Autor: Igor Ćuzović,Foto: Aleksandar Jovanović,Foto: Fonet







Naše partnerstvo sve je uspešnije, već sledeće godine imaćemo više od 20 zajedničkih događaja, a počeli smo sa tri; Najveći uspesi su zajednički napor oko baze „Jug“, projekti humanitarne pomoći i pokretanje novih zajedničkih akcija

 
,,GARDIJAN ,, - U AMERICI BESNI GRADJANSKI RAT - DA LI JE DOSAO TRENUTAK DA MEDJUNARODNA JAVNOST REAGUJE I ZABRANI SVOJIM GRADJANIMA ODLASKE U TU DRZAVU I INTERVENISE U CILJU SMIRIVANJA KONFLIKTA !

http://www.theguardian.com/commentisfree/2013/sep/21/american-gun-out-control-porter


American gun use is out of control. Shouldn't the world intervene?

The death toll from firearms in the US suggests that the country is gripped by civil war



Henry Porter
The Observer, Saturday 21 September 2013 22.12 B

guns-Henry-Porter-008.jpg



The death toll from firearms in the US suggests that the country is gripped by civil war

Last week, Starbucks asked its American customers to please not bring their guns into the coffee shop. This is part of the company's concern about customer safety and follows a ban in the summer on smoking within 25 feet of a coffee shop entrance and an earlier ruling about scalding hot coffee. After the celebrated Liebeck v McDonald's case in 1994, involving a woman who suffered third-degree burns to her thighs, Starbucks complies with the Specialty Coffee Association of America's recommendation that drinks should be served at a maximum temperature of 82C.

Although it was brave of Howard Schultz, the company's chief executive, to go even this far in a country where people are better armed and only slightly less nervy than rebel fighters in Syria, we should note that dealing with the risks of scalding and secondary smoke came well before addressing the problem of people who go armed to buy a latte. There can be no weirder order of priorities on this planet.

That's America, we say, as news of the latest massacre breaks – last week it was the slaughter of 12 people by Aaron Alexis at Washington DC's navy yard – and move on. But what if we no longer thought of this as just a problem for America and, instead, viewed it as an international humanitarian crisis – a quasi civil war, if you like, that calls for outside intervention? As citizens of the world, perhaps we should demand an end to the unimaginable suffering of victims and their families – the maiming and killing of children – just as America does in every new civil conflict around the globe.

The annual toll from firearms in the US is running at 32,000 deaths and climbing, even though the general crime rate is on a downward path (it is 40% lower than in 1980). If this perennial slaughter doesn't qualify for intercession by the UN and all relevant NGOs, it is hard to know what does.

To absorb the scale of the mayhem, it's worth trying to guess the death toll of all the wars in American history since the War of Independence began in 1775, and follow that by estimating the number killed by firearms in the US since the day that Robert F. Kennedy was shot in 1968 by a .22 Iver-Johnson handgun, wielded by Sirhan Sirhan. The figures from Congressional Research Service, plus recent statistics from icasualties.org, tell us that from the first casualties in the battle of Lexington to recent operations in Afghanistan, the toll is 1,171,177. By contrast, the number killed by firearms, including suicides, since 1968, according to the Centres for Disease Control and Prevention and the FBI, is 1,384,171.

That 212,994 more Americans lost their lives from firearms in the last 45 years than in all wars involving the US is a staggering fact, particularly when you place it in the context of the safety-conscious, "secondary smoke" obsessions that characterise so much of American life.

Everywhere you look in America, people are trying to make life safer. On roads, for example, there has been a huge effort in the past 50 years to enforce speed limits, crack down on drink/drug driving and build safety features into highways, as well as vehicles. The result is a steadily improving record; by 2015, forecasters predict that for first time road deaths will be fewer than those caused by firearms (32,036 to 32,929).

Plainly, there's no equivalent effort in the area of privately owned firearms. Indeed, most politicians do everything they can to make the country less safe. Recently, a Democrat senator from Arkansas named Mark Pryor ran a TV ad against the gun-control campaign funded by NY mayor Michael Bloomberg – one of the few politicians to stand up to the NRA lobby – explaining why he was against enhanced background checks on gun owners yet was committed to "finding real solutions to violence".

About their own safety, Americans often have an unusual ability to hold two utterly opposed ideas in their heads simultaneously. That can only explain the past decade in which the fear of terror has cost the country hundreds of billions of dollars in wars, surveillance and intelligence programmes and homeland security. Ten years after 9/11, homeland security spending doubled to $69bn . The total bill since the attacks is more than $649bn.

One more figure. There have been fewer than 20 terror-related deaths on American soil since 9/11 and about 364,000 deaths caused by privately owned firearms. If any European nation had such a record and persisted in addressing only the first figure, while ignoring the second, you can bet your last pound that the State Department would be warning against travel to that country and no American would set foot in it without body armour.

But no nation sees itself as outsiders do. Half the country is sane and rational while the other half simply doesn't grasp the inconsistencies and historic lunacy of its position, which springs from the second amendment right to keep and bear arms, and is derived from English common law and our 1689 Bill of Rights. We dispensed with these rights long ago, but American gun owners cleave to them with the tenacity that previous generations fought to continue slavery. Astonishingly, when owning a gun is not about ludicrous macho fantasy, it is mostly seen as a matter of personal safety, like the airbag in the new Ford pick-up or avoiding secondary smoke, despite conclusive evidence that people become less safe as gun ownership rises.

Last week, I happened to be in New York for the 9/11 anniversary: it occurs to me now that the city that suffered most dreadfully in the attacks and has the greatest reason for jumpiness is also among the places where you find most sense on the gun issue in America. New Yorkers understand that fear breeds peril and, regardless of tragedies such as Sandy Hook and the DC naval yard, the NRA, the gun manufacturers, conservative-inclined politicians and parts of the media will continue to advocate a right, which, at base, is as archaic as a witch trial.

Talking to American friends, I always sense a kind of despair that the gun lobby is too powerful to challenge and that nothing will ever change. The same resignation was evident in President Obama's rather lifeless reaction to the Washington shooting last week. There is absolutely nothing he can do, which underscores the fact that America is in a jam and that international pressure may be one way of reducing the slaughter over the next generation. This has reached the point where it has ceased to be a domestic issue. The world cannot stand idly by.

• This article was amended on 21 September 2013. The original mistakenly said that Edward Kennedy was shot in 1968. This has been corrected
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Lavrov u UN objavio da su NATO pakt i EU zvanicno u ratu sa Rusijom
2
Odgovora
26
Pregleda
523
Mej bregami
Mej bregami
Тихи
ORBAN NAJAVIO KRAJ EVROPSKE UNIJE: "Ako se nastavi ovako EU će ući u istoriju kao obeshrabrujući kraj plemenitog eksperimenta
2 3
Odgovora
58
Pregleda
938
Mstislav
Mstislav
Nikita Kulganov
Zasto Hrvati stalno kopiraju Srbe u politickom smislu ?
Odgovora
1
Pregleda
201
Duskwood
Duskwood

Back
Top