-
- Popularno:
- Zbog cega peti oktobar nije drzavni...
- Cene su se vratile, mere su propale
- Zašto su obojene revolucije dobra stvar?
- Suptilni znaci
- Kada će se NATO raspasti i kako Srbija...
- Psihološki test ličnosti
- 🐷 svinjska mast , da li je koristite ?
- Prošao je brzi voz, ali bez nas
- Netjanahu je dosao kraj?
- Držite se za ruke
Srbija na istorijskom politickom raskršću : uci u EU ili se ujediniti sa Rusijom ?
- Začetnik teme Lepi Bora
- Datum pokretanja
- Poruka
- 76.576
Ево мало подсећања из историје да би Срби схватили ко нам је увек био и ко ће нам увек бити историјски савезник:
Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду србског народа?
“ Глас крви брата твојега са земље виче к Мени. И сада да будеш проклет на земљи која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.’’(Пост.4,10-11)
Тако Господ говораше Каину пошто овај уби брата Авеља. Племенити и кротки Авељ без даха лежи на земљи, али крв вапи до небеса; зашто? Земља подиже свој глас, природа подиже свој глас позивајући Бога да изврши правду. Све вапи јер ћутати не може, јер су и земља и природа потресени учињеним злоделом. Има догађаја који потресају и стихије без душа. Тада сами Бог захтева суд. Такво је било прво убиство које почини Каин. Такви су били и многи други тешки злочини, међу које спада и тешко убиство у Јекатеринбургу.
Цар – Мученик Николај II Романов, последњи православни Император, био јe човек велике побожности и честитости. Убијен је 4/17.јула 1918, скупа са својом светом породицом, Царицом Александром, царевићем Алексејем, церевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Цар – Мученик је свој живот уградио у темељ обнове Свете Русије, будући да је као невина жртва, пострадао за Христа и правду Његову.
Зашто је цар Николај II Романов прогањан, клеветан и злочиначки убијен? Зато што је био цар по милости Божијој. Зато што је био носилац и ваплоћење православног становишта по коме је цар слуга Божији, Помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно сто је учинио лично већ и за све оно што је учини и као цар. Овако су православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу. На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на уму током доношења свих значајнијих одлука, током решавања свих битних питања са којима се сусретао. Зато је био чрвст и непоколебив у овим питањима за која је био уверен да их решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.
Кад је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом свешћу о царској служби скинуо је царску круну као некада свети кнез Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив, још више омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао опасност чак и тада када је сишао са престола јер је био носилац свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести. Цар Николај II је био живо ваплоћење вере да Божији Промисао учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на добра и корисна дела. Стога је био неподносив за непријатеље вере, за оне који су стављали људски разум изнад свега.
Цар Николај II био је слуга Божији по свом унутарњем погледу на свет, по убеђењима и делима, и такав је био и остао у очима свих православних Руса. Борба против најуже царске породице је била повезана са борбом против Бога и вере. Једном речју, Цар Николај је постао Мученик остајући веран Владики оних који владају и прихвативши смрт онако како су је прихватали Мученици! (Свети Јован Шангајски)
Николај II се родио 19. маја 1868. године, као син цара Александра и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и стрпљења, он се свагда сећао да на дан његовог рођења црква слави светог многострадалног Јова. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре смрти, цар Николај је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. После краће болести, 1894. године, умро је његов отац Александар. Крај његове постеље све време бдио је свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по промислу Божјем, није могао да испроси живот царев из руке Свевишњег. Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не оне које су постале “модерне” од времена Петра Великог. За време његове владавине, у Русији је подигнуто десет хиљада храмова, и преко седамстопедесет манастира. Нарочито се старао да учествује у прослављању светих угодника Божијих. Цар је посебно поштовао преподобног Серафима Саровског. Када је канонизациона комисија, испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила молитвеним заступништвом саровског чудотворца, одлучила да га предложи за свеца, цар је ускликнуо: “Прославите га одмах!”
Остатак текста на овом линку:
http://facebookreporter.org/смемо-ли-ми-икада-заборавити-да-је-руск/
Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду србског народа?
“ Глас крви брата твојега са земље виче к Мени. И сада да будеш проклет на земљи која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.’’(Пост.4,10-11)
Тако Господ говораше Каину пошто овај уби брата Авеља. Племенити и кротки Авељ без даха лежи на земљи, али крв вапи до небеса; зашто? Земља подиже свој глас, природа подиже свој глас позивајући Бога да изврши правду. Све вапи јер ћутати не може, јер су и земља и природа потресени учињеним злоделом. Има догађаја који потресају и стихије без душа. Тада сами Бог захтева суд. Такво је било прво убиство које почини Каин. Такви су били и многи други тешки злочини, међу које спада и тешко убиство у Јекатеринбургу.
Цар – Мученик Николај II Романов, последњи православни Император, био јe човек велике побожности и честитости. Убијен је 4/17.јула 1918, скупа са својом светом породицом, Царицом Александром, царевићем Алексејем, церевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Цар – Мученик је свој живот уградио у темељ обнове Свете Русије, будући да је као невина жртва, пострадао за Христа и правду Његову.
Зашто је цар Николај II Романов прогањан, клеветан и злочиначки убијен? Зато што је био цар по милости Божијој. Зато што је био носилац и ваплоћење православног становишта по коме је цар слуга Божији, Помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно сто је учинио лично већ и за све оно што је учини и као цар. Овако су православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу. На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на уму током доношења свих значајнијих одлука, током решавања свих битних питања са којима се сусретао. Зато је био чрвст и непоколебив у овим питањима за која је био уверен да их решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.
Кад је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом свешћу о царској служби скинуо је царску круну као некада свети кнез Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив, још више омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао опасност чак и тада када је сишао са престола јер је био носилац свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести. Цар Николај II је био живо ваплоћење вере да Божији Промисао учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на добра и корисна дела. Стога је био неподносив за непријатеље вере, за оне који су стављали људски разум изнад свега.
Цар Николај II био је слуга Божији по свом унутарњем погледу на свет, по убеђењима и делима, и такав је био и остао у очима свих православних Руса. Борба против најуже царске породице је била повезана са борбом против Бога и вере. Једном речју, Цар Николај је постао Мученик остајући веран Владики оних који владају и прихвативши смрт онако како су је прихватали Мученици! (Свети Јован Шангајски)
Николај II се родио 19. маја 1868. године, као син цара Александра и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и стрпљења, он се свагда сећао да на дан његовог рођења црква слави светог многострадалног Јова. У једном разговору са председником владе Столипином, десетак година пре смрти, цар Николај је изразио уверење да се он није нимало случајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва. После краће болести, 1894. године, умро је његов отац Александар. Крај његове постеље све време бдио је свети Јован Кронштатски који је касније признао да, по промислу Божјем, није могао да испроси живот царев из руке Свевишњег. Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не оне које су постале “модерне” од времена Петра Великог. За време његове владавине, у Русији је подигнуто десет хиљада храмова, и преко седамстопедесет манастира. Нарочито се старао да учествује у прослављању светих угодника Божијих. Цар је посебно поштовао преподобног Серафима Саровског. Када је канонизациона комисија, испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила молитвеним заступништвом саровског чудотворца, одлучила да га предложи за свеца, цар је ускликнуо: “Прославите га одмах!”
Остатак текста на овом линку:
http://facebookreporter.org/смемо-ли-ми-икада-заборавити-да-је-руск/
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Prvi dan G- 20 i vec je postignut dogovor o osnivanju medjunarodnog rezervnog valutnog fonda - za pocetak u vrednosti od 100 milijardi dolara .
Распределение обязательств стран по формированию пула валютных резервов
Катай - 41 млрд.
Бразилия - 18 млрд.
Индия - 18 млрд.
Россия - 18 млрд.
ЮАР - 5 млрд.
Первоначальный размер пула составляет 100 млрд.
- Poruka
- 76.576
Још мало историје:
И Срби ударили темеље Русије
Наше војсковође, научници, дипломате и поморци су и славне историјске личности у Москви. Михаило Милорадовић предводио српске генерале против Наполеона. Марко Војновић основао Црноморску флоту.
Срби су имали велику улогу у стварању Русије. Иако су углавном остали непознати домаћој јавности, војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла су од 18. до 20. века ударили темеље модерне руске државе и себи обезбедили значајна места у историји ове земље.
Прошле године обележена је 200. годишњица Отаџбинског рата и победе Русије над Наполеоном, у којој су важну улогу имали и Срби. Тачније, чак десет генерала и већи број команданата нижег ранга. Један од највећих хероја славне Бородинске битке био је потомак познате херцеговачке породице Храбреновић, неустрашиви Михаило Милорадовић (1771-1825), који је командовао на централним позицијама руске војске .
Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља, а затим су под његовом командом уследиле и победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Цар Александар И Романов је 1813. године Милорадовића именовао у руског грофа, а 1818. додељена му је и титула генерал-губернатор Санкт Петербурга. Његова последња жеља је била да се ослободи 1.500 кметова који су му били у служби.
- Милорадовић је био велики војсковођа, а опет само један од српских официра који су својим талентом за ратовање модернизовали руску војску, бранили границе велике царевине, али и служили за решавање унутрашњих политичких проблема - објашњава Бранко Богдановић, војни историчар. - Многи од њих су остварили сјајне војне каријере, добијали титуле грофова и губернатора и преносили војнички таленат генерацијама. Тадашњи Срби су практично створили лаку руску коњицу, која је била веома убојита.
ДЕСЕТ ГЕНЕРАЛА
У саставу Царске армије императора Александра Првог, а под командом фелдмаршала Кутузова, били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.
Мало је познато да је уз Николу Теслу, највећи српски проналазач у то време био Огњеслав Костовић (1851-1916), родом из Новог Бечеја, који се прославио и као капетан руске војске. Две деценије пре Цепелина, Огњеслав је конструисао ваздушни брод "дирижабл Русија" и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл је 1888. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало пара. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф Фердинанд Цепелин. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Огњеслав заправо проналазач првог ваздушног брода.
Још 1911. године први на свету је створио летећи чамац - хидроавион, а пројектовао је и подморницу за осам људи са мотором од чак 100 коњских снага. Међу његовим многобројним проналасцима су и "арборит" - врста шперплоче и по многима први вештачки материјал, а усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.
Упркос томе што је добијао многе примамљиве понуде са Запада, остао је веран Русији и словенској идеји, а његови значајнији радови су били и остали тајни, јер су рађени за војне потребе. Костовић је сваке године у Русији славио крсну славу - Светог Николу. Редован гост на слави био му је и славни научник Мендељејев.
Председник Русије Владимир Путин није крио изненађење када су му из Руске академије наука потврдили да је руску обавештајну службу још у 17. веку основао - Србин, Сава Владиславић. Овај авантуриста, трговац, дипломата и обавештајац рођен је 1668. у Јасенову код Гацка у Херцеговини, а неколико деценија касније постао је један од најмоћнијих људи Европе.
Гроф Владиславић је аутор чувеног Кјахтинског договора, којим је утврђена граница између Кине и Русије. Такође, заокружио је евроазијску обавештајну мрежу, а још почетком 18. века створио је руску агентуру у целом Средоземљу ангажујући чувене дубровачке трговце и поморце. На препоруку руских дипломата Сава долази на двор Петра Великог, добија титулу први тајни саветник, а цар му гради палату уз свој дворац.
Петар Велики покренуо је рат против Турске за ослобођење Балкана јер га је српски гроф убедио да ће се руској војсци, чим избије на Дунав, придружити сви православни јужни Словени. Сава је умро у Санкт Петербургу 1738. где га је у царској гробници, у крипти Благовештенске цркве, уз највише почасти сахранила Катерина Велика, која га је, као и цар Петар, сматрала најближим сарадником и пријатељем.
Обавештајна мрежа, анализе и савети грофа Владиславића донели су победу Русији и над традиционалним непријатељима Швеђанима, који су до тада били несавладиви. Он је осмислио стратегију коју је касније примењена против Наполеона. По Савином савету главнина руске војске није улазила у директан сукоб са нападачима, већ се повлачила, док су летећи одреди нападали шведске линије снабдевања.
Велики траг у Русији оставио је и Марко Војновић (1750-1807), адмирал руске царске морнарице и оснивач Црноморске флоте. Рођен у Херцег Новом, Војновић се прославио и као командант Каспијске флотиле, која је открила велика налазишта гаса и нафте у Каспијском мору.
СРПСКА НЕСЛОГА И ТАДА
Половином 18. века, после масовних сеоба Срба са Балкана и Аустроугарске у тадашњу царску Русију, формиране су две административне области - Нова Србија и Славеносрбија (углавном на територији данашње Украјине), које су дате на управљање српским досељеницима.
- Већ у првој генерацији је дошло до асимилације, јер су у то време старословенски језик, слични обичаји, али и свест о заједничком пореклу практично брисали границу између Срба и Руса. Русија је чак и врбовала многе српске породице са војном традицијом из Аустроугарске да се доселе у ове две губерније. Интересантно, и тада је дошло до српске неслоге. Две утицајне породице - Шевић и Ивановић - нису желеле да заједно управљају једном губернијом, па су формиране две - наглашава Богдановић.
http://www.vozd.in.rs/45_istorija.html
И Срби ударили темеље Русије
Наше војсковође, научници, дипломате и поморци су и славне историјске личности у Москви. Михаило Милорадовић предводио српске генерале против Наполеона. Марко Војновић основао Црноморску флоту.
Срби су имали велику улогу у стварању Русије. Иако су углавном остали непознати домаћој јавности, војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла су од 18. до 20. века ударили темеље модерне руске државе и себи обезбедили значајна места у историји ове земље.
Прошле године обележена је 200. годишњица Отаџбинског рата и победе Русије над Наполеоном, у којој су важну улогу имали и Срби. Тачније, чак десет генерала и већи број команданата нижег ранга. Један од највећих хероја славне Бородинске битке био је потомак познате херцеговачке породице Храбреновић, неустрашиви Михаило Милорадовић (1771-1825), који је командовао на централним позицијама руске војске .
Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља, а затим су под његовом командом уследиле и победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Цар Александар И Романов је 1813. године Милорадовића именовао у руског грофа, а 1818. додељена му је и титула генерал-губернатор Санкт Петербурга. Његова последња жеља је била да се ослободи 1.500 кметова који су му били у служби.
- Милорадовић је био велики војсковођа, а опет само један од српских официра који су својим талентом за ратовање модернизовали руску војску, бранили границе велике царевине, али и служили за решавање унутрашњих политичких проблема - објашњава Бранко Богдановић, војни историчар. - Многи од њих су остварили сјајне војне каријере, добијали титуле грофова и губернатора и преносили војнички таленат генерацијама. Тадашњи Срби су практично створили лаку руску коњицу, која је била веома убојита.
ДЕСЕТ ГЕНЕРАЛА
У саставу Царске армије императора Александра Првог, а под командом фелдмаршала Кутузова, били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.
Мало је познато да је уз Николу Теслу, највећи српски проналазач у то време био Огњеслав Костовић (1851-1916), родом из Новог Бечеја, који се прославио и као капетан руске војске. Две деценије пре Цепелина, Огњеслав је конструисао ваздушни брод "дирижабл Русија" и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл је 1888. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало пара. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф Фердинанд Цепелин. На више места, углавном у руским изворима, наводи се да је Огњеслав заправо проналазач првог ваздушног брода.
Још 1911. године први на свету је створио летећи чамац - хидроавион, а пројектовао је и подморницу за осам људи са мотором од чак 100 коњских снага. Међу његовим многобројним проналасцима су и "арборит" - врста шперплоче и по многима први вештачки материјал, а усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.
Упркос томе што је добијао многе примамљиве понуде са Запада, остао је веран Русији и словенској идеји, а његови значајнији радови су били и остали тајни, јер су рађени за војне потребе. Костовић је сваке године у Русији славио крсну славу - Светог Николу. Редован гост на слави био му је и славни научник Мендељејев.
Председник Русије Владимир Путин није крио изненађење када су му из Руске академије наука потврдили да је руску обавештајну службу још у 17. веку основао - Србин, Сава Владиславић. Овај авантуриста, трговац, дипломата и обавештајац рођен је 1668. у Јасенову код Гацка у Херцеговини, а неколико деценија касније постао је један од најмоћнијих људи Европе.
Гроф Владиславић је аутор чувеног Кјахтинског договора, којим је утврђена граница између Кине и Русије. Такође, заокружио је евроазијску обавештајну мрежу, а још почетком 18. века створио је руску агентуру у целом Средоземљу ангажујући чувене дубровачке трговце и поморце. На препоруку руских дипломата Сава долази на двор Петра Великог, добија титулу први тајни саветник, а цар му гради палату уз свој дворац.
Петар Велики покренуо је рат против Турске за ослобођење Балкана јер га је српски гроф убедио да ће се руској војсци, чим избије на Дунав, придружити сви православни јужни Словени. Сава је умро у Санкт Петербургу 1738. где га је у царској гробници, у крипти Благовештенске цркве, уз највише почасти сахранила Катерина Велика, која га је, као и цар Петар, сматрала најближим сарадником и пријатељем.
Обавештајна мрежа, анализе и савети грофа Владиславића донели су победу Русији и над традиционалним непријатељима Швеђанима, који су до тада били несавладиви. Он је осмислио стратегију коју је касније примењена против Наполеона. По Савином савету главнина руске војске није улазила у директан сукоб са нападачима, већ се повлачила, док су летећи одреди нападали шведске линије снабдевања.
Велики траг у Русији оставио је и Марко Војновић (1750-1807), адмирал руске царске морнарице и оснивач Црноморске флоте. Рођен у Херцег Новом, Војновић се прославио и као командант Каспијске флотиле, која је открила велика налазишта гаса и нафте у Каспијском мору.
СРПСКА НЕСЛОГА И ТАДА
Половином 18. века, после масовних сеоба Срба са Балкана и Аустроугарске у тадашњу царску Русију, формиране су две административне области - Нова Србија и Славеносрбија (углавном на територији данашње Украјине), које су дате на управљање српским досељеницима.
- Већ у првој генерацији је дошло до асимилације, јер су у то време старословенски језик, слични обичаји, али и свест о заједничком пореклу практично брисали границу између Срба и Руса. Русија је чак и врбовала многе српске породице са војном традицијом из Аустроугарске да се доселе у ове две губерније. Интересантно, и тада је дошло до српске неслоге. Две утицајне породице - Шевић и Ивановић - нису желеле да заједно управљају једном губернијом, па су формиране две - наглашава Богдановић.
http://www.vozd.in.rs/45_istorija.html
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Najbolje je da Srbija uđe u EU pa da se onda spoji sa Rusijom i tako postane trojanska kobila 
Mickie
Veoma poznat
- Poruka
- 13.240
Ko udje u EU postaje kolonija zapada, nema od toga nista.
Содомљани у Европи. Црвено - лоше ствари имају содомитима, зелена - .....
- Poruka
- 76.576
Тачно. ЕУ пљачка и уништава државе које јој се придруже. Примери Грчке, Словеније, Бугарске и Румуније то потврђују. Што је још и горе- ЕУ укида националну независност и суверенитете тих држава.
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Ulice Rima preplavljene posterima Putina - mladi italijani na taj nacin daju podrsku Putinovoj politici mirnog resavanja konflikta u Siriji i njegovoj borbi protiv nasilja seks manjina nad vecinskom populacijom .......
Bravo Italijani ! Rim je svet !!
Autoritet Putina u civilizovanim drzavama sve vise raste - to je dobra vest za covecanstvo !!!
Bravo Italijani ! Rim je svet !!
Autoritet Putina u civilizovanim drzavama sve vise raste - to je dobra vest za covecanstvo !!!
Poslednja izmena:
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Udarnicki !!!! U cetiri smene !!
- Poruka
- 76.576
Ulice Rima preplavljene posterima Putina - mladi italijani na taj nacin daju podrsku Putinovoj politici mirnog resavanja konflikta u Siriji i njegovoj borbi protiv nasilja seks manjina nad vecinskom populacijom .......
Bravo Italijani ! Rim je svet !!
Autoritet Putina u civilizovanim drzavama sve vise raste - to je dobra vest za covecanstvo !!!
То јесте добра вест јер значи да се народи све више ослобађају хегемоније и доминације глобализма и Америке. Али то неће ништа променити- глобалисти чврсто држе Европу под контролом и нема шансе да им се она ,,измакне".
SrbinYEAH
Zainteresovan član
- Poruka
- 498
Za Slovence imaš pravo, ali su Grci potpuni neradnici i sami su krivi zbog sadanšnje situacije jer već više od 30 godina žive na kreditima.
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
Kako su prošli izbori za gradonačelnika Moskve?
Koliko je dobio onaj proamerički kandidat?
Koliko je dobio onaj proamerički kandidat?
al bundy
Legenda
- Poruka
- 64.033
Oko 30% , onaj drugi preko 50 % .
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Nancy011
Veoma poznat
- Poruka
- 14.118
xa, xa, evo poznate pesmice
Mentori im nisu inovativni. Ovo slušamo godinama.
Mickie
Veoma poznat
- Poruka
- 13.240
Sad nek mu ukinu uslovnu sto je dobio za kradju sime. U zatvor luzeru.
Путиновка
Veoma poznat
- Poruka
- 10.729
Путиновка
Veoma poznat
- Poruka
- 10.729
Још једна само за русофиле...
- Poruka
- 76.576
Одлична руске песма посвећена генералима Беле Гарде који су се борили против бољшевичког зла:
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Ovaj mi se najvise dopada -steta sto ga nece proiyvoditi vise ....
GIDEON
Iskusan
- Poruka
- 6.014
Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.422
Rusija osvojila 100 medalja na Olimpijadi , najvise zlata na svetskom prvenstvu u atletici , a tek ce da razbije na Zimskoj olimpijadi u nasem sumcanom Sociju !!
Koliko ste Gnjideon vi siptari osvojili medalja ?
GIDEON
Iskusan
- Poruka
- 6.014
Rusija osvojila 100 medalja na Olimpijadi , najvise zlata na svetskom prvenstvu u atletici , a tek ce da razbije na Zimskoj olimpijadi u nasem sumcanom Sociju !!
Koliko ste Gnjideon vi siptari osvojili medalja ?
Isto koliko i vi ******
Slične teme
