Kako vole da ih biješ
Posted on 25/12/201314/12/2018 by
Tarzanija Redakcija in
Ženke
Ono što čini da u borbi polova, tas na vagi pretegne u korist žena kao jačeg pola je njihova mudrost da načine muškarca moronom. Skil pod nazivom
manipulativnost je stvoren i implementiran u žensko biće kao odgovor na fizičku dominaciju muškarca i može se s pravom reći da žene svoje najjače oružje koriste znatno ispravnije nego njihovi suparnici sa xy hromozomskim parom. U prevodu, žene su desetinama hiljada godina ranije skapirale gambit, šahovski rečeno. Ok, lafe, imaš prednost, jači si, idi sad napravi sklonište, donesi drva za vatru, ubij divljeg vepra, prehrani porodicu i iščupaj pleme iz recesije, a ja ću ti izmasirati umorna ramena uveče i dati *****. FATAL ERROR. Tu se naš kurati predak zajebo grdno, jer kad je video da za parče ružičastog mesa mora da obori pola šume, stvari su počele da se komplikuju. Prostom logikom i zakonom ponude i tražnje, žene su podigle cenu svoje robe pa su muškarci, kojima se ceo trud do tad svodio na izmumlavanje reči „naguzi se“ rendom australopitekuskinji, morali da počnu i da se i međusobno bore za naklonost žena ističući svoje kvalitete.
This is a men’s world… but, ******, Džejms Braun je tu lepo objasnio. Kako i zašto je tako, verovatno će zauvek ostati jedna od najvećih misterija univerzuma. Žene se lože na muškarce otprilike isto onoliko koliko se muškarci lože na žene, al opet, situacija da ti riba priđe, plati ti piće, pozove te da pređete na neko mirnije mesto, i usput svrati na trafiku da kupi kurtone se dešava u situaciji ako se zoveš Havijer Bardem ili Mile Ignjatović, inače jok. Takva su pravila igre na koja smo pristali još u kamenom dobu.
I šta ćemo sad? I dalje ćemo da idemo na Fristajler i plaćamo koktele, glumimo taksiste, pišemo pesme (94% pesnika iz ere romantizma su bili muškarci, pa ti vidi) i vidamo ljubavne rane (77% raskida dolazi na inicijativu riba, pa ti opet vidi)? Pa… hoćemo. Mislim, tako je, *******, ne verujem da će se desiti ekonomski prevrat u smislu da muškarci kolektivno dignu ustanak i kažu
“E sad nećemo da vas jebemo, fuljetine”, pa da dođe do eventualnog obaranja cene vulve i skoka cene sunđerastog tkiva. Ma idi bre, to bi zbunilo i Džona Neša i razjebalo Pareto optimum.
Pa šta ćemo onda, ***** ti kuću? Ništa, prilagodićemo se. Muškarci su naterani da budu predatori, pa onda je i red da se tako i ponašaju. Kompletno. Ok, piši joj i dalje pesme i priče, plati joj piće (ako je studentkinja raspala, a ako radi u ejč ar odeljenju kokakole i za novčanik se hvata jednom u nikad, onda je baci s mosta u nabujalu Savu), ali uvek imaj na umu da si divlja životinja prokleta i da ona to očekuje.
A šta divlje životinje rade? Ubijaju da ne budu mrtve. E pa ako se tako očekuje…
ČEKAJ! Debilu, ostavi taj nož i ne zabadaj ga ribi u bubreg, da l si normalan?
Pa jesi reko tako, Bleče, ja sam Tarzan predator, prilično bukvalno sve shvatam? Ne, ne, batali. Ovako. Sad moram napisati nešto što će da uzdrma kamen u zalečenom bubregu Nataše Kandić – Žene treba tući. Da ponovim, žene treba tući. I boldovano –
žene treba tući. E sad da probam da obrazložim, dok mi svot tim specijalaca ne uleti kroz prozor, istrese me iz gaća i preda Ivani Žigon na usvajanje i duhovni preporod.
Pod fajtanjem nisam mislio na situaciju kad dođeš s posla gladan, očekuješ kuvane kolenice s kupusom a dobiješ ladne makarone sa sirom, pa revoltiran opališ bekhend preko njene labrnje. Ne, tad poljubiš ženu u čelo, pojedeš splačinu od ručka kao da je ambrozija u sosu od nektara, pozoveš je u sobu i izjebeš krvnički, kako nisi od trečeg meseca veze. Sutra dobiješ kuvane kolenice s kupusom. Logično zar ne? Mi smo to što jesmo, viši oblik života koji ima moć razmišljanja ali je u svojoj osnovi primitivno stvorenje sklono da zadovoljava svoje hedonističke porive. Carski se ispišaj, iskenjaj se monstruozno, prejedi se pečenja ko seljak, nalij se špricera pa podriguj, svršavaj masno i obilno… eto to smo. Putovanja, šoping, kafa s drugarima, sve je to kul ali tek kad imaš bazu u vidu naizgled običnih stvari. Tako funkcionišemo. Nezadovoljstvo u seksu sutra postaje nezadovoljstvo tokom ručka, preksutra nezadovoljstvo u braku i na kraju advokati trljaju ruke.
Ko je gledao Srpski film, verovatno se seća kad žena pita Žiku Todorovića zašto je ne trsi kao što je trsio fulje u pornićima, na šta joj on odgovora da je to zato jer je voli. Verovatno najgluplja rečenica ikad. U principu, većina ljudi će na prvu loptu reći da je ljubav povezana sa nežnošću tokom seksa. Hm, ne. Tj ako jeste, nešto ne štima. Mada ne kažem, ima sigurno ljudi koji se obožavaju čitav život i nedeljom posle filma sa Ričard Girom vode ljubav uz prigušeno svetlo, svilene jastuke i indijske štapiće sa aromom jojobe. U principu, to rade jer ih je strah da probaju bilo šta drugo jer ******, šta ako jedno od njih to ne voli, na kraju dođe do kurcšlusa i Maja ostavi Bobana. Bolje da ostanu u blaženom neznanju. Ali, kako znati da li nešto voliš ako ne probaš to (pozdrav za bukvaliste i nek odma probaju pajdo u venu).
dealna stvar kako da pokažeš ljubav prema svojoj voljenoj osobi je zagrljaj. I to takav da pritiska njenu karotidnu arteriju silom od velikog broja njutna. Borba za vazduh će postati borba za život, i pomešaće se sa neviđenom napaljenošću. Bitno je samo da se toliko kontrolišeš da ne pređeš crtu, jer se po nekim statistikama stotinak riba godišnje preseli u večna lovišta jer muškarci preteraju sa uživljenošću tokom ove igrarije. ******, dešava se. Ali benefiti su sjajni – njen najmoćniji orgazam ikad, usled smanjenog dotoka kiseonika u sivu masu i tvoj osećaj stajanja na pijedestalu kao lorda svih predatora. Savršeno. Ne zaboravi da je poljubiš u čelo posle.
Zašto je ovo jedan od prvih rezultata kad se ukuca erotic asphyxia, pojma nemam.
U narodu poznatiji pod radnim nazivom sado-mazo. Mislim, jasno je, sado si ti, mazo nisi ti. Ona je. Veži je. Izolir trakom, svilenim gajtanom, konopcem… Zajebi bičeve i gluposti iz seksi šopa, koj će ti da trošiš pare na to, imaš kaiš, imaš ruke. Veži joj oči, pojačaće se njen osećaj neizvesnosti. Ošamari je, jednom lagano pa jače, razjebi joj šminku, pa malo zastani i budi nežan, a onda joj uteraj strah u kosti, jer ništa nije tako zajebano kao dodir hladnog metalnog noža i gole kože. Naravno da je nećeš povrediti. Ti je voliš, tako da znaš da čuvaš granicu između oštrice i njene naježene, drhtave kože. Lepo skupi na gomilu sav njen strah, sav svoj osećaj dominacije, i zajedničku želju za eksplozijom supernove i uživajte u afterpartiju. Ne zaboravi da je poljubiš u čelo posle.
Jedan od najvećih strahova svake žene je strah od silovanja. Logično, sama pomisao da te zabagreli kombajnista, koji smrdi na džibru i znoj, zaskoči, odvede užbun i ispenetrira u tebe neopranom kitom, a ti jadna, ne možeš ni da mrdneš je dovoljno gnusna i dovoljna da svaki usamljeni korak mračnom ulicom bude prožet blagom traumom. Kako se leči strah? Suočavanjem sa istim. Pod ovim ne mislim, draga moja čitateljko, da treba da prošetaš oskudno obučena kraj napuštenog gradilišta. Pod ovim mislim, dragi moj čitaoče, da možeš da spojiš lepo i korisno. Pomozi svojoj devojci. Uđite u uloge, igrajte se. Oseti kako ti raste adrenalin kad skapiraš da nije tako lako savladati nekog, pa čak i ženu. Udaraće te, grebaće te, grišće te, ali trpi junački. Onda joj lagano oduzimaj moći, izmori je, jednom rukom neutrališi njene dve, nogama onesposobi njene noge. Znam, biće ti rebro 20 dana plavo od malopređašnjeg udarca, ali ne mari. Posmatraj očaj i nemoć u njenim očima, smej se njenim suzama, a onda malo popusti. Kad pomisli da može da se izvuče, prevrni je na stomak… Dozirajte ovo, zajebana je droga, vrlo se lako navlači. Naravno, ne zaoravi da je poljubiš u čelo.
Rape me my fr… oću reći husband!
Na kraju, oboje srećni i zadovoljni. Ti moćan, ona lojalna. Ti siguran, ona slobodna. Kolenice sa kupusom uvek na stolu.
