- Poruka
- 24.158
Iako je Jugoslavija deo istorije već više od tri decenije, Srbija i dalje otplaćuje obaveze koje je nasledila iz vremena bivše države. Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju septembra ukupan preostali dug po osnovu sukcesije iznosio je 815,86 miliona evra.
Najveći deo tog iznosa, 343,28 miliona evra, otpada na kredite Svetske banke, dok su obaveze prema poveriocima Pariskog kluba procenjene na 290,35 miliona evra. Dug prema Kuvajtu trenutno iznosi 144,15 miliona evra. Plan otplate je raspoređen na duži rok: obaveze prema Svetskoj banci trebalo bi da se izmire do 2031. godine, prema Kuvajtu do 2034., a prema Pariskom klubu tek do 2041. godine.
Ove obaveze ne predstavljaju nove kredite, već deo dogovora o raspodeli dugova bivše federacije, poznatog kao Sporazum o sukcesiji, potpisanog u Beču 2001. godine. Njime su sve novonastale države dobile svoj deo i imovine i dugova nekadašnje SFRJ. Srbija je time preuzela značajan teret, koji se otplaćuje u kontinuitetu kako bi se očuvala finansijska reputacija zemlje.
Iako iznos od 815 miliona evra zvuči značajno, u poređenju sa ukupnim javnim dugom Srbije, koji se meri desetinama milijardi evra, ovo je tek manji deo obaveza. Ipak, stručnjaci upozoravaju da i ovakvi „istorijski dugovi“ imaju važnu težinu – ne samo zbog iznosa, već i zbog međunarodnog kredibiliteta. Redovna otplata potvrđuje pouzdanost Srbije na globalnim finansijskim tržištima i otvara prostor za povoljnije zaduživanje u budućnosti.
Na kraju, dugovi iz prošlosti predstavljaju i podsećanje na kompleksne političke i ekonomske odnose u regionu. Dok Srbija planira budžet i nove razvojne projekte, deo sredstava i dalje odlazi na zatvaranje poglavlja koja su otvorena još u doba nekadašnje Jugoslavije.
https://biznis.telegraf.rs/info-biz...rj-oglasila-se-narodna-banka-s-tacnim-ciframa
Najveći deo tog iznosa, 343,28 miliona evra, otpada na kredite Svetske banke, dok su obaveze prema poveriocima Pariskog kluba procenjene na 290,35 miliona evra. Dug prema Kuvajtu trenutno iznosi 144,15 miliona evra. Plan otplate je raspoređen na duži rok: obaveze prema Svetskoj banci trebalo bi da se izmire do 2031. godine, prema Kuvajtu do 2034., a prema Pariskom klubu tek do 2041. godine.
Ove obaveze ne predstavljaju nove kredite, već deo dogovora o raspodeli dugova bivše federacije, poznatog kao Sporazum o sukcesiji, potpisanog u Beču 2001. godine. Njime su sve novonastale države dobile svoj deo i imovine i dugova nekadašnje SFRJ. Srbija je time preuzela značajan teret, koji se otplaćuje u kontinuitetu kako bi se očuvala finansijska reputacija zemlje.
Iako iznos od 815 miliona evra zvuči značajno, u poređenju sa ukupnim javnim dugom Srbije, koji se meri desetinama milijardi evra, ovo je tek manji deo obaveza. Ipak, stručnjaci upozoravaju da i ovakvi „istorijski dugovi“ imaju važnu težinu – ne samo zbog iznosa, već i zbog međunarodnog kredibiliteta. Redovna otplata potvrđuje pouzdanost Srbije na globalnim finansijskim tržištima i otvara prostor za povoljnije zaduživanje u budućnosti.
Na kraju, dugovi iz prošlosti predstavljaju i podsećanje na kompleksne političke i ekonomske odnose u regionu. Dok Srbija planira budžet i nove razvojne projekte, deo sredstava i dalje odlazi na zatvaranje poglavlja koja su otvorena još u doba nekadašnje Jugoslavije.
https://biznis.telegraf.rs/info-biz...rj-oglasila-se-narodna-banka-s-tacnim-ciframa
