Србија и Бугарска - мрље прошлости и садашњости

Канас Биги (Крум, Омуртаг и Маламир), помиње се мислим код Нићифора. Ова прва двојица (отац и син), не звуче баш словенски, а овај трећи има наставак -мир.
Канас -књаз,кнез.
 
Канас -књаз,кнез.
Kan je turska reč:

5057E81B-7BE1-4A39-9FA6-8E49EEF28063.jpeg
 
Игор Ивковић, магистар теолошких наука

50 свештеника Епархије тимочке пострадалих од Бугара
у Првом светском рату



...........На окупираним територијама увођен је бугарски језик, основане су бугарске школе, оспоравана је српска националност тзв. великобугарском концепцијом о „Поморавии“ и „б’лгар Морави“. Окупираним Србима — тзв. „моравским“ или „нишавским“ Бугарима — забрањивана су презимена на „ић“ и мењана на „ов“ и „ев“. Забрањене су биле шајкаче, а негде и српска народна ношња. У једном извештају међусавезне комисије после Првог светског рата се каже да су бугарски злотвори поганили српске цркве и олтаре у њима, скидали голе српске калуђерице, јахали српске попове и калуђере, пљували им на браду, у случају интернирања терали их пешке без зимске одеће и обуће и још тукли кундацима. У заробљеничким логорима употребљавали су их за прање соба, изношење ђубрета и чишћење клозета. Они су били у тако бедном стању да је један од њих умро од вашију. Од силног злостављања неки су пореметили памећу, а неки извршили самоубиство (док. том I 105)... Бугарски злотвори су, по благослову бугарске јерархије, уништавали српске црквене архиве и иконе, прекривали у црквама фреске српских светитеља бугарским, забранили обичај крсне славе и др.
1 Бугари су пљачкали све културно-историјске споменике, иконе, записе, документа, па их уништавали или једним малим делом послали за Софију.
2 Манастир Суводол је сасвим био опљачкан: собни намештај и покретне ствари однешене, стока поклана и отерана, манастирска шума већим делом посечена зарад фонда видинског владике
.3 На жалост, прогон Српске православне цркве од бугарског окупатора није се базирао само на уништавању материјалног блага, већ и на мучком убијању свештеника који су били брана против денационализације и бугаризације повереног им српског народа. Биланс је стравичан, јер је у периоду од тридесет година или тачније у седам ратних година убијено или умрло од последица интернирања 36 свештеника Епархије тимочке.
.................................................

3. Свештеник Ђорђе Петровић је рођен 1874. године у селу Великој Бресници, општина Кучево. ....Бугарски војници су га убили ноћу између 14. и 15. новембра 1915. са свештеницима Владимиром Рашићем, Симом Јовановићем и Павлом Јовановићем на источној Краљевици — брду са јужне стране Зајечара. Сви су били овлаш затрпани у једном војничком рову, одакле су по ослобођењу пренети свечано и сахрањени у заједничку гробницу са северне стране олтара зајечарске Саборне цркве.

4. Свештеник Сима Јовановић је рођен 1870. године.... Ноћу између 14. и 15. новембра 1915. Бугари га насилно истржу из наручја његове породице — супруге и две кћери, под изговором да га воде у Видин ради праксе „код Владике“. Зверски убијен са још тројицом свештеника на источној Краљевици и бачен у ров и овлаш прекривен земљом. Сахрањен у заједничкој гробници са северне стране олтара зајечарске Саборне цркве.14

5. Свештеник Павле Н. Јовановић је рођен у Смедереву 15.10.1866. године. ....Бугари су га 12. новембра ухапсили и бацили у тамницу у Зајечару. Ноћу између 14. и 15. новембра на мученички начин је лишен живота.18 Иако стрељан на источној Краљевици, достојанствено је сахрањен у заједничкој гробници са северне стране олтара зајечарске Саборне цркве.

6. Свештеник Владимир Рашић је рођен 1875. године ...Вражогрнцу.... Ноћу између 14. и 15. новембра 1915. убијен од Бугара на источној Краљевици. Када је његова кћи са својом баком, у пролеће 1916. обишла место на истој Краљевици у близини утврђења, спазила је део појаса свога оца како вири из земље са деловима костију, које су пси извукли из плитке јаме. Пошла је да га узме али је у томе спречио стражар — окупаторски војник са утврђења. Појас је био од српске тробојке домаће радиности, који је отац Влада редовно носио. После ослобођења је сахрањен као национални мученик у заједничкој гробници са северне стране олтара зајечарске Саборне цркве.19

7. Свештеник Миленко М. Гојић је рођен 1858. године у Вражогрнцу...
Локални окупациони бугарски начелник Стамен Миков га је позвао 12.11.1915. под изговором да га упути у Видин код тамошњег Владике да научи „служити и певати бугарски“. Обукао се у своје празнично одело и пошавши рекао: „Нека виде ти бугарски баштовани шта је српски попа“. Ноћу, између 12. и 13. новембра, бугарски војници су га повели заједно са свештеником Краљево-селским о. Живојином Тасићем пут Вршке Чуке са рукама везаним иза леђа и босим по хладном времену. Убили су их у месту званом „Шонтолово“ и затрпали танким слојем земље у једном пешачком рову, да их после неколико дана пождеру пси, на очиглед многих сељака, који их нису смели одбранити због бугарских војника који су се туда врзмали.21 О. Миленку су ишчупали браду и бркове и изболи га ножевима — бајонетима.22

8. Свештеник Живојин Тасић је рођен 1859. године у Књажевцу....Бугари су га повели његовим колима ка Зајечару, где су га опљачкали узевши му кола и коња. Ноћу, између 12. и 13. новембра 1915. у месту званом „Шонтолово“ близу Вршке Чуке бугарски бајонети изболи су дружељубиво и племенито срце о. Жике заједно са о. Миленком Гојићем. Тело му није пронађено, а споменик му је постављен на минићевском гробљу »Обреж«.23

9. Свештеник Радисав Пешић је рођен 1881. године у селу Липовцу. .... 17.11.1915. стражарно спроведен у Зајечар у затвор. До 1. децембра се о њему није ништа знало, када су га са о. Петром Савићем, Бугари извели из затвора и на путу Зајечар — Велики Извор убили оштрим бајонетима. Најпре, били су затрпани у један пешачки ров и када их је народ приметио, онда су их Бугари негде пренели и закопали, тако да им се данас не зна гроб.24

10. Свештеник Лазар С. Поповић је рођен 1860. године у Звездану.... 1915. бугарски војници су га под јаком стражом спровели у Зајечар. На путу за Велики Извор избоден бајонетима 15. новембра.25

11. Свештеник Петар Савић.. Бугари су га 1.12.1915. убили на путу Зајечар — Велики Извор.26

12. Синђел Василијан Јеврић је рођен је 1871. године у Нештину у Срему. .... Бугари су га 12.12.1915. заклали заједно са протом Лазом Петровићем, о. Петром и о. Милијом Бисићима, о. Добросавом Миленковићем и о. Војом Марковићем на путу Књажевац — Зајечар, а гроб им се налази иза Вршке Чуке на путу за Кулу.27

13. Прота Лазар Петровић, рођен је 1855. године у Мозгову код Алексинца....Ухваћен у Сокобањи, где се био склонио у прво време бугарске окупације. Стражарно спроведен у Књажевац, а затим у Зајечар, где је од Бугара убијен 12.12.1915. око источне Краљевице.28

14. Свештеник Милија Бисић,.... Убијен од Бугара са осталим књажевачким свештеницима 12.12.1915. око источне Краљевице код Зајечара.29
15. Свештеник Петар Бисић је рођен у селу Штрпцу 1875. године.. Зверски је мучен и убијен од Бугара као и сва његова сабраћа 12.12.1915. код Зајечара.30
16. Свештеник Добросав Миленковић је рођен 1874. године у селу Црвењу. ..Убијен од Бугара 12.12.1915. код Зајечара. Као ревностном и савесном свештенослужитељу и пастиру парохијани су подигли спомен-плочу у белопоточкој цркви.31
 
17. Свештеник Војислав А. Марковић је рођен 1881. године у Сокобањи.... Бугарски окупатори су га убили са осталим књажевачким свештеницима 12.12.1915. код Зајечара.32
18. Јеромонах Ђорђе Николајевић — Хиландарац је био родом из села Владимирова, беровског среза у Македонији, тадашњој Турској......Бугари су га убили у Краљевом Селу (Минићеву) заједно са о. Ђорђем Живковићем и о. Петром Димитријевићем, паросима врбичким. Њихова мученички бајонетима унакажена тела бацили су у резервоар школског нужника, одакле су по ослобођењу извађени и сахрањени на минићевском гробљу.34

19. Свештеник Ђорђе Живковић је рођен у Малом Извору 1858. године. ....18.11.1915. истргнут је из наручја своје породице и преко ноћи са о. Ђорђем Хиландарцем и о. Петром Димитријевићем стрељан од Бугара у дворишту минићевске школе, па бачен у базен школског нужника.36

20. Свештеник Петар Димитријевић је рођен 1874. године у Малајници код Неготина.. 18. новембра 1915. је са својим супарохом зверски убијен од Бугара у Краљевом Селу. На минићевском гробљу »Обреж« на његовом срушеном споменику пише: »...убијен од Бугара, јер је Србин«.37
21. Свештеник Константин Костић — Поповић je рођен у Нишу 1878. године.....Близу источне Краљевице код Зајечара убијен је и избоден ножевима од Бугара, па бачен псима да га растргну.39
22. Свештеник Богосав Стокић је рођен 1859. године у Бабиној Луки, округ ваљевски. ... Заробљен је био од Бугара 1915. Ноћу између 11. и 12. новембра 1915. Бугари су га убили са нишким свештеницима између Ниша и Пирота.
23. Свештеник Михаило Шундић је рођен 1852. године у Жупи Никшићкој у Црној Гори....Убијен је заједно са свештеником Јорданом Милетићем у Сурдулици.42
24. Свештеник Јордан Милетић је рођен у Призрену 31.12.1872. године...Бугари су га 18.11.1915. скинули са воза у Владичином Хану. Заједно са оцем Михаилом Шундићем спроведен је до Сурдулице, где су убијени 22.11.1915.43
25. Свештеник Страшимир Булић је рођен у Београду 1868. године... Убијен је 1917. од Бугара код сокобањског расадника због везе са устаницима.45 Како није хтео да се назове Бугарином, окупатори су га зверски искасапили и неукопаног бацили псима да га растргну.
27. Свештеник Иван Голубовић је рођен у Валевцу 1838. године. ...За време Првог светског рата интерниран је у Бугарску, одакле је враћен 1916. У интернацији је оболео што је убрзало његову смрт 1917.48
28. Свештеник Милош Т. Миловановић је рођен 1843. године у Ћовдину код Петровца на Млави. ... Ухапшен у 74. години у Читлуку код своје родбине 2.03.1917. После разноврсних паклених мука 7. марта су га Бугари изболи бајонетима и бацили у један ров близу села Читлука. Тело му је било избодено на 174 места, обе руке пребијене, а уши и језик одсечени.49
29. Прота Милутин Јеленић је рођен 1858. године, Шумадинац родом из Трнаве код Тополе. ...Умро је у ропству у Бугарској у граду Сливену.51

30. Свештеник Милош Карић је рођен 1860. године у селу Влакчи код Крагујевца. ...Интерниран је из Неготина 27.12.1915. у Карлово у централној Бугарској, где је остао око шест месеци. Умро је 14.12.1917. у затвору у Ески-Џумаји, данашњем Трговишту у источној Бугарској, где је изнурен глађу и физичким радом.52 31. Свештеник Јаков Ј. Вукотић је рођен 1859. године у Чеву у Црној Гори....За време окупације Бугари су га у Мајданпеку испребијали и стављали на разне муке, а онда одвели у Бугарску. Прича се да су од њега тражили да спомиње бугарског цара приликом богослужења и изношења Часних дарова на Св. Литургији, али је он то категорички одбијао речима: „Убите ме, ја га споменути нећу!“ Бугарски окупатори су га интернирали у Шумен, у источној Бугарској. После пребијања и мучења од Бугара умире 4.05.1918.53
32. Прота Димитрије Петковић је рођен око 1850. године у Београду.... Иако стар и немоћан, о. Димитрије је ипак интерниран у Бугарску где је умро у Ески Џумаји 3.07.1918.

итд...

http://efaidnbmnnnibpcajpcglclefind...-content/uploads/pdf/std/2016/std-2016-24.pdf
 
Da, bilo je i tih svetlih primeraka.
Genralno mislim da vecina Bugara gotivi Srbe, ali da ima taj jedan deo, kao ovih par na forumu koji nisu u vinklu,ne zna covek kako bi ih dešifrovao.
Nisam znao da su Bugari potpisali sporazum za Albosima i Hrvatima,stvarno kad mislis da ne moze gore, Bugar te iznenadi.
U Bugarskoj se Srbi potpuno prećutkuju ili se poriču, prisvajaju baš svakog srpskog vladara i tvrde da je bio “bugarski vladar” jer je eto vladao nad “bugarskim zemljama”. Dušanovo carstvo predstavljaju kao “zapadnobugarsku državu”, a Egzarhija je zahtevala i “jurisdikciju” i nad Srbima u Bosni!
 
Da, bilo je i tih svetlih primeraka.
Genralno mislim da vecina Bugara gotivi Srbe, ali da ima taj jedan deo, kao ovih par na forumu koji nisu u vinklu,ne zna covek kako bi ih dešifrovao.
Toj dvojici forumskih je maternji jezik srpski, sve ostalo je isto isto kao i u slučajevima katoličenja.
 
Poslednja izmena:

Back
Top