Srbija nema tačno određene granice teritorije, ne sprovodi efikasnu vlast na amputiranom delu
BEOGRAD - Polazeći od klasične definicije države da je to aparat sastavljen od teritorije (vazduh, kopno, voda), granice, državljana, suverene vlasti i vojske i policije, istaknuti pravnici, politikolozi i vojni analitičari, pokušali su da za Glas objasne da li Srbija ispunjava elementarne uslove da bi se nazivala državom.
Urednik lista Nacionalni interes dr Miloš Knežević kaže da je Srbija pre svega rezidualna tvorevina, što znači da je nastala kao poslednja u secesionom lancu postjugoslovenskih tvorevina i da bi njena budućnost mogla biti nekakva „zbirna regionalna teritorija”.
- Sve ono što članice EU pridaju sopstvenim državama kao važno, Srbiji odriču. Tako, na primer, Srbija još nema tačno određene granice svoje teritorije, niti sprovodi efikasnu vlast na amputiranom delu svoje državne teritorije. Prema tome „ispada da Srbija po unutrašnjim i spoljašnjim željama treba da postane nekakva zbirna regionalna teritorija, potpuno dekoncentrisane i decentralizovane vlasti, sa nekoliko glavnih gradova i političkih elita koje bi u njima trebalo da vladaju”.
- Očigledno da za državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, kao neophodne osobine prave države, u EU slabo ko mari. Evrokrate u Briselu se nadmeću u odavanju priznanja onim lakoumnim i nesrećnim srpskim političarima koji svojim potezima teže da unize, obezvrede i oslabe sopstvenu državu-zaključuje Knežević.
Direktor Centra balkanskih studija dr LJubiša Mitrović, smatra da je Srbija daleko od toga da bude država regiona, i objašnjava da je i okrnjeni suverenitet ipak suverenitet.
- Bez obzira na to što je Srbija u ovakvom stanju od proglašenja nezavisnosti Kosova uz podršku SAD i EU, bez obzira na taj okrnjeni suverenitet, ipak ima ingerencije države. Jedna je stvar našeg nezadovoljstva, jer bismo hteli da imamo jedinstvenu, efikasnu i demokratsku državu. Ali, od nas se traži da budemo demokratska država, dok se na Kosovu formira etnički čisto Kosovo. To je paradoks na Balkanu i u svetu da se zakon menja silom. I očigledno da je cepanje Balkana na brojne državice proces koji još nije gotov - kaže Mitrović.
Međutim, vojni analitičar Zoran Dragišić ističe da je Srbija prava država, jer iako je deo stanovništva na Kosmetu proglasio jednostrano nezavisnost, ta Pokrajina ima pravno definisan status. Na Kosmetu je, prema Kumanovskom sporazumu kojim je okončan rat, i prema Rezoluciji 1244, uveden međunarodni protektorat, ali je, kako kaže Dragišić, ta teritorija definisana kao Pokrajina Srbije.
- Na Kosmetu su sada međunarodne snage, naših snaga tamo nema i ne vršimo efikasnu vlast. Međutim, kako je u pravnom smislu to ostao deo naše države, Srbija je u pravnom smislu država, bez ostatka. Politički život u Srbiji se obavlja na normalan način, imamo skupštinu, izbore, vladu, predsednika, parlamentarnu demokratiju koja funkcioniše kao sve takve demokratije u Evropi. Dakle, mi nismo krnja država, jer je status Kosova pravno definisan - zaključuje Dragišić.
- Srbija je poslednja proglasila nezavisnost i to tako što je na to bila prinuđena odvajanjem Crne Gore. Srbija se zalagala za očuvanje Jugoslavije, ali kada se ona raspala, ispostavilo se da je razložena i Srbija. Ne samo da je u južnoj pokrajini proglašena lažna republika Kosovo, nego se u poslednje vreme živo raspravlja o hiperautonomiji Vojvodine. Time se, zapravo, pokazuje kako Srbija i nije država u klasičnom, evropskom smislu - kaže Miloš Knežević.
Ja ne vidim da on bilo šta uništava već mislim da je to radio g. Koštunica zbog kog smo i izgubili Kosovo. 
