Srbija će ostati bez 3.000 sela

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
341.299
U Srbiji trenutno postoji 4.720 sela, a procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je da će do 2050. godine sa mape nestati 3.000 seoskih naselja.
U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju. Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne može da ima svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak 1.000 sela danas nema nijednu prodavnicu. Da bi se snabdevali, stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.
link
 
U Srbiji trenutno postoji 4.720 sela, a procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je da će do 2050. godine sa mape nestati 3.000 seoskih naselja.
U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju. Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne može da ima svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak 1.000 sela danas nema nijednu prodavnicu. Da bi se snabdevali, stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.
link
Na zalost,mladi beze iz sela u gradove,pa u inostranstvo,a dedovina ostaje napustena.
 
Ne vidim nista cudno. Sve je ekstremno centralizovano. Obican seljak ne moze da drzi korak sa Matijevicem, Deltom, Al Dahrom i ostalima...Hladnjace su posebna prica...
U sela se nista ne ulaze samo se gradovi jos vise grade.
Znam ljude koji imaju zemlju ali moraju da idu u inostrastvo da rade posto ne mogu da prezive od toga.
Ovde u selima ostaju samo stari, neki entuzijasti koji prave neke home made proizvode pa prodaju na instagramu i ljudi koji zele i sposobni su da zive van sistema.
Da ne govorim o malogradjanima koji su sada vecina i koji nemaju ni malo postovanja prema ljudima koji ih hrane. No mozda je vise IN jesti pirinac i instekte iz Azije nego domacu psenicu i slaninu.
 
U Srbiji trenutno postoji 4.720 sela, a procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je da će do 2050. godine sa mape nestati 3.000 seoskih naselja.
U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju. Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne može da ima svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak 1.000 sela danas nema nijednu prodavnicu. Da bi se snabdevali, stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.
link
veseli_se_srBski_rode_gubitku_3000_sela.mp3
 
Ne vidim nista cudno. Sve je ekstremno centralizovano. Obican seljak ne moze da drzi korak sa Matijevicem, Deltom, Al Dahrom i ostalima...Hladnjace su posebna prica...
U sela se nista ne ulaze samo se gradovi jos vise grade.
Znam ljude koji imaju zemlju ali moraju da idu u inostrastvo da rade posto ne mogu da prezive od toga.
Ovde u selima ostaju samo stari, neki entuzijasti koji prave neke home made proizvode pa prodaju na instagramu i ljudi koji zele i sposobni su da zive van sistema.
Da ne govorim o malogradjanima koji su sada vecina i koji nemaju ni malo postovanja prema ljudima koji ih hrane. No mozda je vise IN jesti pirinac i instekte iz Azije nego domacu psenicu i slaninu.
Зато што не постоје прави приватници, банке и још шта је све потребно... да би сељаци могли да узму кредите да макар сами направе инфраструктуру - путеве, воду, хладњаче, сушаре...
Од производње хране може да се живи, али то не може да се направи само са једним већ двапут пунолетним ИМТ трактором по домаћинству.

Морамо ли да продајемо просте јабуке? Можемо ли да направимо нешто од њих, па да то продајемо? И за остало разно воће. Није то никаква наука. Хранимо Африку и Азију. Они ће радо купити.

"Морамо" сваког дана да имамо банане у продавницама, а не умемо да направимо џем. У томе је штос. Једноставније је од слања човека на Марс.
 
U Srbiji trenutno postoji 4.720 sela, a procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) je da će do 2050. godine sa mape nestati 3.000 seoskih naselja.
U oko 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća.

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoje i mali prerađivački kapaciteti, gde se ljudi zapošljavaju. Agroanalitičari kažu da šansu za opstanak ne može da ima svih 3.000 sela kojima preti nestanak do 2050. godine.

Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koja su dobrim saobraćajnicama povezana sa centrima i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i samo sporadično bave poljoprivredom.

Prema podacima Privredne komore Srbije, čak 1.000 sela danas nema nijednu prodavnicu. Da bi se snabdevali, stanovnici moraju da putuju i po 30 kilometara u druga naseljena mesta.
link
Sistematski i planski unistavaju sela :ok:
 
To sa nestankom sela proizvodi da tu nema glasaca. Politika je samoj sebi isekla granu na kojoj sedi.
Jasno je da smo vec odavno u trendu da gradovi preuzimaju ekonomsku i politicku moc. Drzava prestaje da postoji. Ono sto je bilo medjudrzavno postace medjugradsko. Gradovi ce biti u regionima uglavnom vodjeni slicnim interesima ili problemima.
Uzi i siri nenastanjeni poljoprivredni prostor ce biti sve znacajniji za gradove ali ga nece drzati i obradjivati seljaci nego korporacije. Svaki pametan grad ce postaviti sapu na taj resurs jer je lakse brze i jeftinije da se proizvodi i transportuje u lokalu.
Jos samo da se vlasi dosete.
 
To sa nestankom sela proizvodi da tu nema glasaca. Politika je samoj sebi isekla granu na kojoj sedi.
Jasno je da smo vec odavno u trendu da gradovi preuzimaju ekonomsku i politicku moc. Drzava prestaje da postoji. Ono sto je bilo medjudrzavno postace medjugradsko. Gradovi ce biti u regionima uglavnom vodjeni slicnim interesima ili problemima.
Uzi i siri nenastanjeni poljoprivredni prostor ce biti sve znacajniji za gradove ali ga nece drzati i obradjivati seljaci nego korporacije. Svaki pametan grad ce postaviti sapu na taj resurs jer je lakse brze i jeftinije da se proizvodi i transportuje u lokalu.
Jos samo da se vlasi dosete.
Имасмо ли ПКБ? А шта имамо сада?

Код нас је утрпавање у градове спровођено највише у комунизму, али то иде у свим крајевима света. Почело је на западу а сада је свуда тако.
Проблем се може ублажити тако што ће постојати више већих градова у држави, тако да сви добију свој део.

Наравно, треба путева и пруга (радимо на томе, похваљујем), али мана је што имамо превелики Београд и једва нешто осим њега.
Бољи смо од Грка - половина Грчке је у Атини, али смо врло далеко од Немачке, чији ми се модел у том смислу свиђа - много мањих градова. Берлин јесте велики, осим тога још Минхен и Хамбург и мислим да нема више града од преко милион становника. Индустрија је распоређена уздуж и попреко.
Нећемо ми сутра стићи Немце, али можемо да идемо у добром правцу. Нико нам не може одузети право да тако учинимо.
 
Дискриминација је то, што само млађи добијају субвенције, ако дођу на село.
У ситуацији смо да би требало потстрекивати било кога да дође.
Задруге би требале да сваком појединачно објасне,упуте...чиме може да се бави.
По вољи.
Ја бих могао да умрем од глади, поред сопствене њиве, или штале...
Без блама.

Наравно, канализација, интернет, асвалт...струја (трофазна)...
 
Имасмо ли ПКБ? А шта имамо сада?

Neko je ranije imao viziju sta treba da se uradi pa je napravio nekakvu industriju da podrzi stanovnike tadasnjeg grada. Mozda bas i nije bilo sve idealno, ali je barem radilo nekako.

Ovo sada nema ni osnovnu funkcionalnost, a kamoli viziju, koliko shvatam hranu vecinom uvozimo, a vecinu obradive zemlje smo takoreci poklonili nekom drugom. Ostatak smo napravili toliko nefunkcionalnim da je postalo neudobno i bez perspektive da se opstaje.
Dzaba da komentarisem sve dok se ne vrati zdrav razum u opste dobro.

Код нас је утрпавање у градове спровођено највише у комунизму, али то иде у свим крајевима света.

Jeste da je bilo veliko mehanicko doseljavanje u Beograd jos u komunisticko vreme (i ondasnja malogradjanstina...). Grad se sirio, etapno i koliko toliko planski. A onda je to otislo na steroide i totalno neplanski. Naravno tu su i godine politickih turbulencija. Mislim da se nikad pre (pa ni u komunisticko vreme) u Beograd nije doselilo koliko u poslednjih racunam jedno 10-15 mozda 20 godina. Nisam siguran jer nisam bio ovde u tom ekspanzionom periodu ali sam bio ultra sokiran kad sam shvatio gde se i kako se grad rasirio. Promena se vise vidi kad neko nije bio tu duze vreme nego kad si stalno prisutan pa je rast inkrementalan. Problem je i u tome da je bahati primitivizam postao mainstream kultura. U poredjenju sa tim komunisticka malogradjanstina je bila takoreci marginalna kulturna pojava.

Почело је на западу а сада је свуда тако.
Проблем се може ублажити тако што ће постојати више већих градова у држави, тако да сви добију свој део.

Наравно, треба путева и пруга (радимо на томе, похваљујем), али мана је што имамо превелики Београд и једва нешто осим њега.
Бољи смо од Грка - половина Грчке је у Атини, али смо врло далеко од Немачке, чији ми се модел у том смислу свиђа - много мањих градова. Берлин јесте велики, осим тога још Минхен и Хамбург и мислим да нема више града од преко милион становника. Индустрија је распоређена уздуж и попреко.
Нећемо ми сутра стићи Немце, али можемо да идемо у добром правцу. Нико нам не може одузети право да тако учинимо.
👍
 
Иначе, ово је "светски проблем". Не знам да ли сте пратили, али цео живот нам у неким статистикама наводе како је нека држава развијена, ако већина њене популације живи у градовима и урбаним срединама. Као да постоји нека тежња да се у свим државама света људи пребаце из села у градове. Сходно томе се све ово и дешава.
 
Иначе, ово је "светски проблем". Не знам да ли сте пратили, али цео живот нам у неким статистикама наводе како је нека држава развијена, ако већина њене популације живи у градовима и урбаним срединама. Као да постоји нека тежња да се у свим државама света људи пребаце из села у градове. Сходно томе се све ово и дешава.
verovatno da postoji teznja inace se ne bi popunjavali, a ima i teznja kad se neki gradovi ne popunjavaju nego prazne.
 

Back
Top