gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
Cesto se cuju poredjenja kada se bolje zivelo?
Kad se bolje zivelo??
1989 ili 2020?
Kad se bolje zivelo??
1989 ili 2020?
-
- Popularno:
- Putin: "Odmazda je spremna i biće bolna...
- Oдложено гласање о резолуцији о...
- У Хрватску стигло првих шест борбених...
- Englezima nikako da krene
- Lake letnje torte, kolači i ostali...
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Može li izbor učiteljice
- Судбина Дверјана!
- Slavna domaća zvjezda traži ženu ..
- Da li možete da priznate da imate neke...
Srbija 1989 i danas- kad je bila veca plata i standard?
- Začetnik teme gost 41782
- Datum pokretanja
- stanje
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Pa koliko mozes biti povredjen u glavu da poredis standard pre 30 godina i sada.
Ajmo ovako jednostavno pitanje.
Da li vam danas plata traje od prvog do prvog u sledecem mesecu i koliko ste zaduzeni kod stranih banaka
Citam komentare na tviteru , kazu kako nisi imao u Jugi mobilni telefon i PC
ziveli smo u mraku...
Ajmo ovako jednostavno pitanje.
Da li vam danas plata traje od prvog do prvog u sledecem mesecu i koliko ste zaduzeni kod stranih banaka
Citam komentare na tviteru , kazu kako nisi imao u Jugi mobilni telefon i PC
ziveli smo u mraku...
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.214
2020 ni blizu nije dostignut nivo proizvodnje iz 1989, sve receno.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
A koliko nam ide dobro i koliko smo uspresni u kapitalizmu i demokratiji ... procitatii text gosn Lakicevica.
Srbija među komšijama
MIJAT LAKIĆEVIĆ17/12/2016
Funny Christmas
NA REPU ZAČELJA – KOLIKO JE SRBIJA ZAOSTALA
Od svih zemalja bivše Jugoslavije, jedino Srbija još uvek nije dostigla stepen razvoja iz 1990. godine. Bosna i Hercegovina je otprilike na nuli, dok su sve druge federalne jedinice, pa i Kosovo, manje ili više premašile nivo od pre četvrt veka. Istovremeno, njen privredni rast je među najnižima u okruženju. A po njenim resursima, po njenim potencijalima, prosto je prirodno da Srbija bude lider ovog regiona. Ali šta kada je vođa na repu, kako da se to objasni?
Objave
Malo, malo, pa nam sa vrha države poruče kako je Srbija lider regiona; da je prva u ovom, a najbolja u onom i tome slično. Eto recimo, premijer Vučić je već više puta izjavljivao kako će Srbija ove godine biti “među prve tri države u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda”, tvrdeći čak samouvereno: “Niko ne može da me demantuje, jer je reč o merljivim stvarima”. U želji da pokažu da su uvek spremni da brane svog lidera, potom su se oglašavali i njegovi saradnici. Kao na primer Zorana Mihajlović koja je izjavila: “Verujte, Srbija je jedina zemlja u Evropi sa rastom. Pogledajte zemlje oko nas”.
Pre nego što bacimo pogled u preporučenom smeru, nije naodmet podsetiti na još jedan razlog za ovakvo poređenje. Uskoro će naime isteći jubilarna godina u kojoj se navršilo četvrt veka od faktičkog raspada SFR Jugoslavije, pa je ovo poslednja prilika za pogled na to “gde su, šta rade” bivše jugoslovenske republike (i pokrajine). Stari čitaoci Novog magazina sada će se možda prisetiti da smo se jednom već bavili ovom temom, pre pet godina, pa se ova prilika može iskoristiti da se vidi da li se nešto, i šta, od tada promenilo.
I odjave
Na žalost naših lidera, ali na našu još više, Srbija nema čime da se pohvali. Srbija ne da nije lider regiona, koji je, uzgred, na repu Evrope, već je na njegovom začelju. Čak i ako se uzme da će Srbija ove godine ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto, prema procenama Svetske banke (iznetim u Ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu) Srbija će biti pri dnu. Iza Srbije će biti samo Makedonija, sa dvopostotnim rastom, a ispred naše zemlje su i Albanija i Crna Gora, čiji se rast procenjuje na 3,2 odsto, i Bosna i Hercegovina (2,8), pa i Kosovo, koje će imati najviši rast (3,6 odsto). Srećom, ili nažalost, ni naš region više nije ono što je bio. To jest, nekada smo bili u društvu sa Hrvatskom i Slovenijom, a sada sa Albanijom, pa možemo da se hvalimo kako smo po rastu BDP-a ispred “zapada”. Jer, “dežela” će ove godine imati rast od oko dva, a “lijepa naša”, tj. njihova, oko 1,5 odsto. To je svakako lepo, ali ne treba smetnuti sa uma da slovenačkih jedan odsto rasta BDP-a svakom stanovniku Slovenije donosi 178 evra, a tri odsto rasta svakom građaninu Srbije 141 evro.
Tabela 1
Kada je reč o pokazateljima nivoa razvoja, tzv. uža ili, ako je nekome tako bolje, centralna Srbija bila je 1989. godine na 52 odsto Slovenije, a sa pokrajinama (obema) na 46 odsto. Međutim, ako se uzme u obzir da je Vojvodina bila na oko 60 odsto Slovenije, onda bi – da bi se napravilo poređenje s tamošnjom situacijom gde uža Srbija i njena “severna pokrajina” čine jednu državnu celinu – moglo bi da se kaže da je Srbija sa Vojvodinom u svom sastavu na početku poslednje decenije 20. veka bila na (najmanje) 55 odsto slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Današnja Srbija (de facto bez Kosova) nalazi se na 45 odsto slovenačkog BDP-a po stanovniku, što znači da je jaz između dve zemlje povećan.
Tabela 2 pokazuje koliko je koja bivša jugoslovenska republika napredovala od 1990. godine naovamo. Za poslednjih 25 godina, dakle, najviše je napredovala Slovenija, koja je i svoj ukupni BDP i BDP po stanovniku povećala (preko) 70 odsto. Zatim slede Crna Gora i Hrvatska s povećanjem od 35-40 odsto, pa Makedonija (20-30 odsto); Bosna i Hercegovina je praktično ostala na istom nivou, dok je Srbija zabeležila i pad bruto domaćeg proizvoda u celini i po stanovniku – u oba slučaja za petinu.
Tabela 2
Koliko je Srbija izgubila (što važi i za druge ex-Yu zemlje), najbolje pokazuje poređenje sa državama od kojih je pre 25 godina bila razvijenija. Recimo, Bugarska je 1990. godine imala BDP po stanovniku 5.200 evra, dakle 10 odsto manje od Srbije, a lane 6.300 evra ili 30 odsto iznad Srbije. Poređenje sa Slovačkom još je poraznije. Nekad je Srbija bila dva i po puta razvijenija od Slovačke (čiji je BDP po stanovniku bio 2.300 evra, a danas je Slovačka, sa BDP/pc od (neverovatnih) 14.500 evra, tri puta razvijenija od Srbije.
Tabela 3
Sudbina
Ni poslednjih 15 godina, ni demokratske promene, nisu međutim donele očekivani boljitak. Naravno, rasta je bilo, ali ni blizu obećavanog. Ako se pogleda BDP po stanovniku meren kupovnom snagom, što je realnija mera kvaliteta životnog standarda (makar njegovog materijalnog dela) jer su cene u manje razvijenim zemljama niže, pa se za manje novca može kupiti više robe, ni tu napredak nije naročito spektakularan. Recimo, iako je Srbija svoj BDP/pc PPP (purchasing powerr parity – paritet kupovne moći) duplirala – sa oko 5.000 evra 2000. na 10.500 evra 2015. godine – a Slovenija ga je u istom razdoblju povećala svega 50 odsto, razlika je u apsolutnom iznosu porasla: sa 10.000 na 13.000 evra. Posebno, međutim, “frapira” podatak da je (i) prema ovom kriterijumu Srbija (gotovo) najgora jer je iza nje samo Bosna i Hercegovina (Tabela 4). Uzgred, neka vas ne mrzi, dragi, ma kako proređeni, čitaoci da svoju pažnju zadržite na tabelama; možda je dosadno, ali je sigurno korisno; one, kao slika, govore više od hiljadu reči.
Tabela 4
Što je najgore, da se vratimo na temu, uprkos hrabrim najavama naših najviših dužnosnika, sudeći prema procenama relevantnih međunarodnih institucija, Srbija se ni u 2017. godini neće probiti u prve redove vazda zaostalog zapadnog Balkana. Naprotiv, sa prognoziranim rastom od tri odsto Srbija se nalazi na začelju regiona. Jer, svi će drugi, bar tako kaže Svetska banka, imati veći rast: BiH 3,2 odsto; Makedonija 3,3; Albanija 3,5; Crna Gora 3,6 i Kosovo 3,9 odsto.
I sad se zbilja postavlja pitanje: Kosovo, koje je bilo sinonim zaostalosti, danas ne ulazi u statističku sliku Srbije niti opterećuje njen razvoj, ali Srbija nikako da pokaže svoje lepše lice niti da bržim i odlučnijim koracima krene napred.
Tabela 5
Tabela 6
Il’ ko zna šta li je
A napred, to znači na Zapad. Ali, kada se pogleda poslednjih 15 godina onda se one, suma sumarum, uz mestimične, periodične i personalne izuzetke, čine kao nastavak politike devedesetih, samo “latentni”, tj. prikriveni i drugim sredstvima. Mada se nekad nije libilo ni starih metoda. Premijer Zoran Đinđić pao je kao prva žrtva te politike, vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović kao sledeće… Drugih, ne tako tragičnih, bilo je još mnogo više.
Liberalne reforme ne samo u sferi ekonomije, nego i politike, prosvete, zdravstva, vrlo brzo su došle na zao glas; ne sprovode se uopšte ili se sprovode tako traljavo da ih to samo kompromituje. Svako mesto u javnoj službi postalo je partijski plen, od direktora do spremačice. Desetine hiljada članova Srpske napredne stranke dobija radna mesta u javnom sektoru.
Etablira se život na dug, troši se mnogo više nego što se zarađuje. Preduzetništvo i privreda uopšte pod sve su većim opterećenjem, i finansijskim i političkim. Otimaju se firme i poslovi, naročito oni sa državom.
Uloga i uticaj tajnih službi raste. Paralelno s tim, kroz uzročno-posledičnu vezu jača uticaj Rusije. Nikada od 1948. naovamo uticaj Rusije nije bio tako jak. Ne samo u tzv. običnom narodu, tu možda i ponajmanje, nego pre svega u inteligenciji, u kulturnim institucijama, u političkim partijama, među poslanicima i, na kraju, ali najvažnije, u državi.
Institucije, ionako slabe i praktično još nezavršene, polako se razaraju. Na nišanu je posebno ona najvažnija – javnost. Društvo bez institucija, to znači život bez države, drugim rečima, život bez prava i pravila. A to znači bez slobode i pravde.
Režim u Srbiji sve više liči na onaj u Rusiji. Sve je više vlasti u rukama jednog čoveka. Paradoksalno, ali samo na prvi pogled, taj čovek deluje sve nervoznije. I sve nesigurnije. Na svaku zamerku reaguje ljutito, svakog političkog protivnika tretira kao neprijatelja protiv koga usmerava celokupni državni aparat.
Pogledajte parlament. Vladajuća stranka ne samo što neprekidno izaziva incidente nego i konstantno obesmišljava svaku raspravu o bilo kom problemu. Na svaku kritičku primedbu opozicije odgovara se salvama ličnih uvreda i diskvalifikacija.
U unutrašnjosti zemlje stanje je još gore. Tu je lokalna vlast još bezobzirnija jer nema ni (koliko-toliko) kritičke javnosti ni medija. Samo se čeka poslednja komanda: uhapsite internet.
To je – poslovni ambijent. A ne procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Ne kaže se džabe da je kapital “plašljiva zverka”. Diktature su nestabilni režimi. Strani investitori dolaze samo uz velike povlastice i gledaju na kratak rok, da u nekoliko godina izvuku uloženo. Domaći biznismeni se pak povlače u ilegalu ili investiraju napolju. Posledica: u naredne tri godine ukupne investicije će se kretati oko 19 odsto bruto domaćeg proizvoda. A Srbiji je potrebno najmanje 25 odsto da bi ostvarivala stope razvoja od 4-5 odsto godišnje. Da se zaista izvuče iz ove teške ekonomske zaostalosti u kojoj se valja.
Izgubljene stotine milijardi
Ekonomska faktografija pokazuje da su gotovo u celom prošlom veku, a naročito za vreme SFR Jugoslavije, razlike u ekonomskoj razvijenosti između pojedinih ex-Yu republika bile manje-više konstantne. Slovenija je, naravno, bila najrazvijenija, a onda su išle Hrvatska, koja je bila malo ispod dve trećine slovenačkog nivoa, pa Srbija (na polovini), Crna Gora (na nešto preko trećine, 37-39 odsto) i, na kraju, Bosna i Hercegovina i Makedonija, koje su imale trećinu slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (BDP/pc – per capita). Ti odnosi, koji su trajali decenijama, u poslednje dve drastično su narušeni. U korist Slovenije, odnosno, sa druge strane, na manju ili veću štetu svih ostalih. Da su ti odnosi ostali isti – s obzirom na to da je slovenački BDP po stanovniku prošle godine dostigao 17.400 evra – Srbija bi danas imala BDP/pc od oko 8.700 evra, dakle 4.400 evra više nego što ima danas. Bosna i Hercegovina bi imala BDP/pc veći 2.200 evra, Makedonija 2.100, Crna Gora 1.200, a Hrvatska, koja je najmanje izgubila, oko hiljadu evra po stanovniku.
Isto, logično, važi i za bruto domaći proizvod u celini. Srbija je (bez Kosova) prošle godine imala BDP od oko 30 milijardi evra, a mogla je da ima, da je bila pametna, dvostruko više, oko 60 milijardi evra. Gubitak Srbije meri se, dakle, stotinama milijardi evra, a svakog njenog stanovnika pojedinačno desetinama hiljada evra. I taj će nas gubitak, kroz smanjene performanse privrede i društva, pratiti i u narednim godinama.
Novi magazin, 15.12.2016.
Peščanik.net, 17 12.2016.
https://pescanik.net/srbija-medu-komsijama/
Srbija među komšijama
MIJAT LAKIĆEVIĆ17/12/2016
Funny Christmas
NA REPU ZAČELJA – KOLIKO JE SRBIJA ZAOSTALA
Od svih zemalja bivše Jugoslavije, jedino Srbija još uvek nije dostigla stepen razvoja iz 1990. godine. Bosna i Hercegovina je otprilike na nuli, dok su sve druge federalne jedinice, pa i Kosovo, manje ili više premašile nivo od pre četvrt veka. Istovremeno, njen privredni rast je među najnižima u okruženju. A po njenim resursima, po njenim potencijalima, prosto je prirodno da Srbija bude lider ovog regiona. Ali šta kada je vođa na repu, kako da se to objasni?
Objave
Malo, malo, pa nam sa vrha države poruče kako je Srbija lider regiona; da je prva u ovom, a najbolja u onom i tome slično. Eto recimo, premijer Vučić je već više puta izjavljivao kako će Srbija ove godine biti “među prve tri države u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda”, tvrdeći čak samouvereno: “Niko ne može da me demantuje, jer je reč o merljivim stvarima”. U želji da pokažu da su uvek spremni da brane svog lidera, potom su se oglašavali i njegovi saradnici. Kao na primer Zorana Mihajlović koja je izjavila: “Verujte, Srbija je jedina zemlja u Evropi sa rastom. Pogledajte zemlje oko nas”.
Pre nego što bacimo pogled u preporučenom smeru, nije naodmet podsetiti na još jedan razlog za ovakvo poređenje. Uskoro će naime isteći jubilarna godina u kojoj se navršilo četvrt veka od faktičkog raspada SFR Jugoslavije, pa je ovo poslednja prilika za pogled na to “gde su, šta rade” bivše jugoslovenske republike (i pokrajine). Stari čitaoci Novog magazina sada će se možda prisetiti da smo se jednom već bavili ovom temom, pre pet godina, pa se ova prilika može iskoristiti da se vidi da li se nešto, i šta, od tada promenilo.
I odjave
Na žalost naših lidera, ali na našu još više, Srbija nema čime da se pohvali. Srbija ne da nije lider regiona, koji je, uzgred, na repu Evrope, već je na njegovom začelju. Čak i ako se uzme da će Srbija ove godine ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto, prema procenama Svetske banke (iznetim u Ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu) Srbija će biti pri dnu. Iza Srbije će biti samo Makedonija, sa dvopostotnim rastom, a ispred naše zemlje su i Albanija i Crna Gora, čiji se rast procenjuje na 3,2 odsto, i Bosna i Hercegovina (2,8), pa i Kosovo, koje će imati najviši rast (3,6 odsto). Srećom, ili nažalost, ni naš region više nije ono što je bio. To jest, nekada smo bili u društvu sa Hrvatskom i Slovenijom, a sada sa Albanijom, pa možemo da se hvalimo kako smo po rastu BDP-a ispred “zapada”. Jer, “dežela” će ove godine imati rast od oko dva, a “lijepa naša”, tj. njihova, oko 1,5 odsto. To je svakako lepo, ali ne treba smetnuti sa uma da slovenačkih jedan odsto rasta BDP-a svakom stanovniku Slovenije donosi 178 evra, a tri odsto rasta svakom građaninu Srbije 141 evro.
Tabela 1
Kada je reč o pokazateljima nivoa razvoja, tzv. uža ili, ako je nekome tako bolje, centralna Srbija bila je 1989. godine na 52 odsto Slovenije, a sa pokrajinama (obema) na 46 odsto. Međutim, ako se uzme u obzir da je Vojvodina bila na oko 60 odsto Slovenije, onda bi – da bi se napravilo poređenje s tamošnjom situacijom gde uža Srbija i njena “severna pokrajina” čine jednu državnu celinu – moglo bi da se kaže da je Srbija sa Vojvodinom u svom sastavu na početku poslednje decenije 20. veka bila na (najmanje) 55 odsto slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Današnja Srbija (de facto bez Kosova) nalazi se na 45 odsto slovenačkog BDP-a po stanovniku, što znači da je jaz između dve zemlje povećan.
Tabela 2 pokazuje koliko je koja bivša jugoslovenska republika napredovala od 1990. godine naovamo. Za poslednjih 25 godina, dakle, najviše je napredovala Slovenija, koja je i svoj ukupni BDP i BDP po stanovniku povećala (preko) 70 odsto. Zatim slede Crna Gora i Hrvatska s povećanjem od 35-40 odsto, pa Makedonija (20-30 odsto); Bosna i Hercegovina je praktično ostala na istom nivou, dok je Srbija zabeležila i pad bruto domaćeg proizvoda u celini i po stanovniku – u oba slučaja za petinu.
Tabela 2
Koliko je Srbija izgubila (što važi i za druge ex-Yu zemlje), najbolje pokazuje poređenje sa državama od kojih je pre 25 godina bila razvijenija. Recimo, Bugarska je 1990. godine imala BDP po stanovniku 5.200 evra, dakle 10 odsto manje od Srbije, a lane 6.300 evra ili 30 odsto iznad Srbije. Poređenje sa Slovačkom još je poraznije. Nekad je Srbija bila dva i po puta razvijenija od Slovačke (čiji je BDP po stanovniku bio 2.300 evra, a danas je Slovačka, sa BDP/pc od (neverovatnih) 14.500 evra, tri puta razvijenija od Srbije.
Tabela 3
Sudbina
Ni poslednjih 15 godina, ni demokratske promene, nisu međutim donele očekivani boljitak. Naravno, rasta je bilo, ali ni blizu obećavanog. Ako se pogleda BDP po stanovniku meren kupovnom snagom, što je realnija mera kvaliteta životnog standarda (makar njegovog materijalnog dela) jer su cene u manje razvijenim zemljama niže, pa se za manje novca može kupiti više robe, ni tu napredak nije naročito spektakularan. Recimo, iako je Srbija svoj BDP/pc PPP (purchasing powerr parity – paritet kupovne moći) duplirala – sa oko 5.000 evra 2000. na 10.500 evra 2015. godine – a Slovenija ga je u istom razdoblju povećala svega 50 odsto, razlika je u apsolutnom iznosu porasla: sa 10.000 na 13.000 evra. Posebno, međutim, “frapira” podatak da je (i) prema ovom kriterijumu Srbija (gotovo) najgora jer je iza nje samo Bosna i Hercegovina (Tabela 4). Uzgred, neka vas ne mrzi, dragi, ma kako proređeni, čitaoci da svoju pažnju zadržite na tabelama; možda je dosadno, ali je sigurno korisno; one, kao slika, govore više od hiljadu reči.
Tabela 4
Što je najgore, da se vratimo na temu, uprkos hrabrim najavama naših najviših dužnosnika, sudeći prema procenama relevantnih međunarodnih institucija, Srbija se ni u 2017. godini neće probiti u prve redove vazda zaostalog zapadnog Balkana. Naprotiv, sa prognoziranim rastom od tri odsto Srbija se nalazi na začelju regiona. Jer, svi će drugi, bar tako kaže Svetska banka, imati veći rast: BiH 3,2 odsto; Makedonija 3,3; Albanija 3,5; Crna Gora 3,6 i Kosovo 3,9 odsto.
I sad se zbilja postavlja pitanje: Kosovo, koje je bilo sinonim zaostalosti, danas ne ulazi u statističku sliku Srbije niti opterećuje njen razvoj, ali Srbija nikako da pokaže svoje lepše lice niti da bržim i odlučnijim koracima krene napred.
Tabela 5
Tabela 6
Il’ ko zna šta li je
A napred, to znači na Zapad. Ali, kada se pogleda poslednjih 15 godina onda se one, suma sumarum, uz mestimične, periodične i personalne izuzetke, čine kao nastavak politike devedesetih, samo “latentni”, tj. prikriveni i drugim sredstvima. Mada se nekad nije libilo ni starih metoda. Premijer Zoran Đinđić pao je kao prva žrtva te politike, vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović kao sledeće… Drugih, ne tako tragičnih, bilo je još mnogo više.
Liberalne reforme ne samo u sferi ekonomije, nego i politike, prosvete, zdravstva, vrlo brzo su došle na zao glas; ne sprovode se uopšte ili se sprovode tako traljavo da ih to samo kompromituje. Svako mesto u javnoj službi postalo je partijski plen, od direktora do spremačice. Desetine hiljada članova Srpske napredne stranke dobija radna mesta u javnom sektoru.
Etablira se život na dug, troši se mnogo više nego što se zarađuje. Preduzetništvo i privreda uopšte pod sve su većim opterećenjem, i finansijskim i političkim. Otimaju se firme i poslovi, naročito oni sa državom.
Uloga i uticaj tajnih službi raste. Paralelno s tim, kroz uzročno-posledičnu vezu jača uticaj Rusije. Nikada od 1948. naovamo uticaj Rusije nije bio tako jak. Ne samo u tzv. običnom narodu, tu možda i ponajmanje, nego pre svega u inteligenciji, u kulturnim institucijama, u političkim partijama, među poslanicima i, na kraju, ali najvažnije, u državi.
Institucije, ionako slabe i praktično još nezavršene, polako se razaraju. Na nišanu je posebno ona najvažnija – javnost. Društvo bez institucija, to znači život bez države, drugim rečima, život bez prava i pravila. A to znači bez slobode i pravde.
Režim u Srbiji sve više liči na onaj u Rusiji. Sve je više vlasti u rukama jednog čoveka. Paradoksalno, ali samo na prvi pogled, taj čovek deluje sve nervoznije. I sve nesigurnije. Na svaku zamerku reaguje ljutito, svakog političkog protivnika tretira kao neprijatelja protiv koga usmerava celokupni državni aparat.
Pogledajte parlament. Vladajuća stranka ne samo što neprekidno izaziva incidente nego i konstantno obesmišljava svaku raspravu o bilo kom problemu. Na svaku kritičku primedbu opozicije odgovara se salvama ličnih uvreda i diskvalifikacija.
U unutrašnjosti zemlje stanje je još gore. Tu je lokalna vlast još bezobzirnija jer nema ni (koliko-toliko) kritičke javnosti ni medija. Samo se čeka poslednja komanda: uhapsite internet.
To je – poslovni ambijent. A ne procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Ne kaže se džabe da je kapital “plašljiva zverka”. Diktature su nestabilni režimi. Strani investitori dolaze samo uz velike povlastice i gledaju na kratak rok, da u nekoliko godina izvuku uloženo. Domaći biznismeni se pak povlače u ilegalu ili investiraju napolju. Posledica: u naredne tri godine ukupne investicije će se kretati oko 19 odsto bruto domaćeg proizvoda. A Srbiji je potrebno najmanje 25 odsto da bi ostvarivala stope razvoja od 4-5 odsto godišnje. Da se zaista izvuče iz ove teške ekonomske zaostalosti u kojoj se valja.
Izgubljene stotine milijardi
Ekonomska faktografija pokazuje da su gotovo u celom prošlom veku, a naročito za vreme SFR Jugoslavije, razlike u ekonomskoj razvijenosti između pojedinih ex-Yu republika bile manje-više konstantne. Slovenija je, naravno, bila najrazvijenija, a onda su išle Hrvatska, koja je bila malo ispod dve trećine slovenačkog nivoa, pa Srbija (na polovini), Crna Gora (na nešto preko trećine, 37-39 odsto) i, na kraju, Bosna i Hercegovina i Makedonija, koje su imale trećinu slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (BDP/pc – per capita). Ti odnosi, koji su trajali decenijama, u poslednje dve drastično su narušeni. U korist Slovenije, odnosno, sa druge strane, na manju ili veću štetu svih ostalih. Da su ti odnosi ostali isti – s obzirom na to da je slovenački BDP po stanovniku prošle godine dostigao 17.400 evra – Srbija bi danas imala BDP/pc od oko 8.700 evra, dakle 4.400 evra više nego što ima danas. Bosna i Hercegovina bi imala BDP/pc veći 2.200 evra, Makedonija 2.100, Crna Gora 1.200, a Hrvatska, koja je najmanje izgubila, oko hiljadu evra po stanovniku.
Isto, logično, važi i za bruto domaći proizvod u celini. Srbija je (bez Kosova) prošle godine imala BDP od oko 30 milijardi evra, a mogla je da ima, da je bila pametna, dvostruko više, oko 60 milijardi evra. Gubitak Srbije meri se, dakle, stotinama milijardi evra, a svakog njenog stanovnika pojedinačno desetinama hiljada evra. I taj će nas gubitak, kroz smanjene performanse privrede i društva, pratiti i u narednim godinama.
Novi magazin, 15.12.2016.
Peščanik.net, 17 12.2016.
https://pescanik.net/srbija-medu-komsijama/
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
Pa koliko mozes biti povredjen u glavu da poredis standard pre 30 godina i sada.
Ajmo ovako jednostavno pitanje.
Da li vam danas plata traje od prvog do prvog u sledecem mesecu i koliko ste zaduzeni kod stranih banaka
Citam komentare na tviteru , kazu kako nisi imao u Jugi mobilni telefon i PC
Pa koliko mozes biti povredjen u glavu da ne mozes da poredis.
Temu treba prebaciti na ekonomiju.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Koliko je to tuzno procitati...
Burazerska ekonomija cini cuda ali za burazere.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
zna se..da je vucic bio tad na vlasti danas bi svi imali avione
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
Zasto ti mene vredjas?Postavljac teme ima neki problem izgleda
POKS-a nam , zlatno je doba.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
To mi najiskrenije nije bila namera.
Kako bi bilo da se poredimo sa nekima koji su 90ih bili rupa a danas su bolji od nas ...
Zasto se vecito poredimo sa tom Jugom koje nema odavno ... sta nam se desava da se vracamo u proslost ?
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Ujedno iskoristi text koji sam postavio da ti ne ukinu temu , jer nisi stavila ni da je autorska.
Svako dobro.
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
Pa zanima me sa cisto ekonomskom aspekta.
Naravno da ne mozes da poredis mobilne telefone ali mozes da poredis cene hleba, hrane i slicno.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Za hranu i racune vecina i radi danas u Srbiji.
VEĆI MINIMALAC JOŠ UVEK NE MOŽE DA NAPUNI NAJMANJU POTROŠAČKU KORPU
IZVORDNEVNIK
Tekst objavljen: 24.01.2020 10:25
Od početka ove godine minimalna cena rada u Srbiji viša je 11,1 odsto, odnosno minimalna satnica iznosi 172,54 dinara, što je oko 17 dinara više od one koja je važila lane
https://www.kamatica.com/scripts/********.php?src=/images/nove_slike/kupovina/novcanik/where-s-the-money-gone-1513359-1600x1200.jpg&w=800&h=350&zc=1&q=65
Uz povećanje, koje je usledilo 1. januara, koverta koju primaju radnici u Srbiji koji rade za minimalnu zaradu – a procenjuje se da ih je oko 350.000 – deblja je 3.000 dinara jer je u proseku prošle godine minilac bio oko 27.022 dinara, a sada je 30.022.
| Minimalac u skladu s radnim satima Ovogodišnji minimalac kreće se u rasponu od 27.606 do 31.747 dinara. Naime, visina minimalne zarade zavisi od broja radnih sati u mesecu, pa će najniži minimalac biti isplaćen za rad u februaru, u kojem ima 160 radnih sati, a najviši će biti zarađen u januaru, julu i decembru, kada se radi 184 sata. U maju, avgustu i novembru, odnosno mesecima u kojima ima 168 radnih sati, minimalac će biti 28.986 dinara, dok će u martu, aprilu, junu, septembru i novembru, kada se radi 176 sati, u kovertama biti 30.367 dinara. |
Odluku od visini minimlaca za ovu godinu donela je Vlada Srbije jer su stavovi učesnika u dijalogu bili na dva pola – poslodavci su bili spremni na povećanje nešto niže od odobrenog, a sindikati su tražili da se minimalna zarada poveća između 15 i 20 odsto, da bi kroz naredne tri godine bio dostignut iznos minimalne zarade koji bi mogao pokriti troškove minimalne potrošačke korpe. Pošto taj zahtev nije prihvaćen, između minimalane zarade i troškova minimalne potrošačke korpe je ostao prilično veliki raskorak, odnosno i dalje će nedostajati dosta novca da se ti troškovi pokriju.
Naime, za minimalnu potrošačku korpu je u septmebru prošle godine bilo potrebno 37.072 dinara i da bi se u nju stavilo sve što je njen deo, neće biti dovoljan jedan uvećani minimalac, koji će biti isplaćen u februaru. Nedostajaće, u odnosu na prosečnu minimalnu zaradu, oko 7.000 dinara, najviši ovogodišnji iznos minimalca biće kraći oko 5.000 dinara, dok će u odnosu na najniži iznos minimalne zarade, za podmirivanje troškova minimalne potrošačke korpe nedostajati gotovo 10.000 dinara.
Dakle, rupa između minimalnih primanja i minimalnih potreba tročlane porodice prilično je široka i, nažalost, na strani je primanja pa je potrebna velika veština da se pregura mesec. Kakvu finansijsku gimnastiku svakog meseca moraju da izvode oni koji su na minimalcu samo oni znaju, ali je sigurno da je malo toga čega se može odreći, a da je mnogo toga što nedostaje.
PROČITAJTE JOŠ I...
Evropska centralna banka neće ni da čuje za otpis državnih dugova
Koliko može da bude opasna negativna kamatna stopa?
U maju registrovano 635 novih preduzeća i 2.295 preduzetnika
Razlog za to je u tome što, praktično, najveći deo troškova jednog domaćinstva, koji su sastavni deo minimalne potrošačke korpe, odlazi na troškove kojih se ne može odreći. Tako na hranu i bezalkoholna pića odlazi čak 44 odsto ukupnih troškova te korpe, a uz troškove stanovanja, vode, struje, gasa i ostalih goriva, dodatnih gotovo 20 odsto – što znači ukupno oko 23.400 dinara. Tako za podmirivanje preostalih troškova minimalne potrošačke korpe – a tu su i transport, komunikacija, zdravstvo, obrazovanje, alkohol, duvan, odeća, obuća, nameštaj... ostane, u zavisnosti od meseca, od oko 4.000 dinara do oko 6.500, što je zaista malo novca, tačnije, svakog meseca neki troškovi ne mogu se podmiriti i nešto uvek nedostaje.
Preraspodela troškova, život na kredit ili na čekove verovatno su rešenja za premošćavanje nedostatka novca, a isti krug trči se svakog meseca. U takvoj situaciji ukida se tamo gde, naizgled, najmanje boli – a to su uglavnom troškovi za kulturu, rekreaciju i obrazovanje, ali tu se i ne može baš mnogo uštedeti jer su izdvajanja za te namene i sad već izuzetno mala i u septembru prošle godine je na ime njih odlazilo jedva nešto malo više od četiri odsto ukupnog iznosa minimalne potrošačke korpe, ili nešto više od 1.390 dinara. Iako se rupa ne bi zatvorila ukidanjem troškova za alkoholna pića i duvan, nesporno je da se na ime njih u domaćinstvu troši mnogo više novca nego za obrazovanje i kulturu jer je za podmirivanje tih troškova lanjskog septembra odlazilo oko osam odsto ukupno potrebnog novca minimalne potrošačke korpe, odnosno nešto više od 3.000 dinara.
https://www.kamatica.com/analiza/ve...oze-da-napuni-najmanju-potrosacku-korpu/60687
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Sa prosecnom platom pokrivas jedva namirnice i racune.
Sa dve minimalne pokrivas isto to ... znaci mama i tata u Prokuplju koji rade samo za to.
Gde je krov nad glavom , auto i ostale stvari kojima su vecina jel "luxuz"
A kako je partija na vlasti , samo privilegovanima se placa nerad.
Sa dve minimalne pokrivas isto to ... znaci mama i tata u Prokuplju koji rade samo za to.
Gde je krov nad glavom , auto i ostale stvari kojima su vecina jel "luxuz"
A kako je partija na vlasti , samo privilegovanima se placa nerad.
ma pusti ne mogu ni ssd pravi od terabajta da kupim a za vreme djike sam mogao i raid od 10 harda
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
To kod Tite nije ni postojalo
27E
Legenda
- Poruka
- 52.416
pitanje je nejasno. ne porede se cifre tek tako
ekonomski i tehnoloski razvoj je neminovan bar jos 100 godina
ono pre je bilo lepse, ali to je danas nemoguce i nedostizno, pa se onda po teme pljuje
ekonomski i tehnoloski razvoj je neminovan bar jos 100 godina
ono pre je bilo lepse, ali to je danas nemoguce i nedostizno, pa se onda po teme pljuje
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.603
Не укидајуте јер се из Кине јављаш са привременога рада и подражаваш меморијабилијски бофл порулан за Југословенску Принчевску вамилију.
( који није продат у Велику Британију па је префарбат и омалан са нове 'аристократе ' )
Надају се да ће од тебе буразерски канут' лове па те чувају као ' зје'нцу ока својега '
Poslednja izmena:
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.603
Па кров је добијен џаба за време Јосипа-Слобе
Да не буде забуне ово горе за кров је сарказам .
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.638
Ja bogami placam doprinose u Srbiji.
Cisto da znas.
sokic
Ističe se
- Poruka
- 2.169
Koliko vidim to su sve podaci do 2015 ima li tabela od 2016 do 2019?A koliko nam ide dobro i koliko smo uspresni u kapitalizmu i demokratiji ... procitatii text gosn Lakicevica.
Srbija među komšijama
MIJAT LAKIĆEVIĆ17/12/2016
Funny Christmas
NA REPU ZAČELJA – KOLIKO JE SRBIJA ZAOSTALA
Od svih zemalja bivše Jugoslavije, jedino Srbija još uvek nije dostigla stepen razvoja iz 1990. godine. Bosna i Hercegovina je otprilike na nuli, dok su sve druge federalne jedinice, pa i Kosovo, manje ili više premašile nivo od pre četvrt veka. Istovremeno, njen privredni rast je među najnižima u okruženju. A po njenim resursima, po njenim potencijalima, prosto je prirodno da Srbija bude lider ovog regiona. Ali šta kada je vođa na repu, kako da se to objasni?
Objave
Malo, malo, pa nam sa vrha države poruče kako je Srbija lider regiona; da je prva u ovom, a najbolja u onom i tome slično. Eto recimo, premijer Vučić je već više puta izjavljivao kako će Srbija ove godine biti “među prve tri države u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda”, tvrdeći čak samouvereno: “Niko ne može da me demantuje, jer je reč o merljivim stvarima”. U želji da pokažu da su uvek spremni da brane svog lidera, potom su se oglašavali i njegovi saradnici. Kao na primer Zorana Mihajlović koja je izjavila: “Verujte, Srbija je jedina zemlja u Evropi sa rastom. Pogledajte zemlje oko nas”.
Pre nego što bacimo pogled u preporučenom smeru, nije naodmet podsetiti na još jedan razlog za ovakvo poređenje. Uskoro će naime isteći jubilarna godina u kojoj se navršilo četvrt veka od faktičkog raspada SFR Jugoslavije, pa je ovo poslednja prilika za pogled na to “gde su, šta rade” bivše jugoslovenske republike (i pokrajine). Stari čitaoci Novog magazina sada će se možda prisetiti da smo se jednom već bavili ovom temom, pre pet godina, pa se ova prilika može iskoristiti da se vidi da li se nešto, i šta, od tada promenilo.
I odjave
Na žalost naših lidera, ali na našu još više, Srbija nema čime da se pohvali. Srbija ne da nije lider regiona, koji je, uzgred, na repu Evrope, već je na njegovom začelju. Čak i ako se uzme da će Srbija ove godine ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto, prema procenama Svetske banke (iznetim u Ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu) Srbija će biti pri dnu. Iza Srbije će biti samo Makedonija, sa dvopostotnim rastom, a ispred naše zemlje su i Albanija i Crna Gora, čiji se rast procenjuje na 3,2 odsto, i Bosna i Hercegovina (2,8), pa i Kosovo, koje će imati najviši rast (3,6 odsto). Srećom, ili nažalost, ni naš region više nije ono što je bio. To jest, nekada smo bili u društvu sa Hrvatskom i Slovenijom, a sada sa Albanijom, pa možemo da se hvalimo kako smo po rastu BDP-a ispred “zapada”. Jer, “dežela” će ove godine imati rast od oko dva, a “lijepa naša”, tj. njihova, oko 1,5 odsto. To je svakako lepo, ali ne treba smetnuti sa uma da slovenačkih jedan odsto rasta BDP-a svakom stanovniku Slovenije donosi 178 evra, a tri odsto rasta svakom građaninu Srbije 141 evro.
Tabela 1
Kada je reč o pokazateljima nivoa razvoja, tzv. uža ili, ako je nekome tako bolje, centralna Srbija bila je 1989. godine na 52 odsto Slovenije, a sa pokrajinama (obema) na 46 odsto. Međutim, ako se uzme u obzir da je Vojvodina bila na oko 60 odsto Slovenije, onda bi – da bi se napravilo poređenje s tamošnjom situacijom gde uža Srbija i njena “severna pokrajina” čine jednu državnu celinu – moglo bi da se kaže da je Srbija sa Vojvodinom u svom sastavu na početku poslednje decenije 20. veka bila na (najmanje) 55 odsto slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. Današnja Srbija (de facto bez Kosova) nalazi se na 45 odsto slovenačkog BDP-a po stanovniku, što znači da je jaz između dve zemlje povećan.
Tabela 2 pokazuje koliko je koja bivša jugoslovenska republika napredovala od 1990. godine naovamo. Za poslednjih 25 godina, dakle, najviše je napredovala Slovenija, koja je i svoj ukupni BDP i BDP po stanovniku povećala (preko) 70 odsto. Zatim slede Crna Gora i Hrvatska s povećanjem od 35-40 odsto, pa Makedonija (20-30 odsto); Bosna i Hercegovina je praktično ostala na istom nivou, dok je Srbija zabeležila i pad bruto domaćeg proizvoda u celini i po stanovniku – u oba slučaja za petinu.
Tabela 2
Koliko je Srbija izgubila (što važi i za druge ex-Yu zemlje), najbolje pokazuje poređenje sa državama od kojih je pre 25 godina bila razvijenija. Recimo, Bugarska je 1990. godine imala BDP po stanovniku 5.200 evra, dakle 10 odsto manje od Srbije, a lane 6.300 evra ili 30 odsto iznad Srbije. Poređenje sa Slovačkom još je poraznije. Nekad je Srbija bila dva i po puta razvijenija od Slovačke (čiji je BDP po stanovniku bio 2.300 evra, a danas je Slovačka, sa BDP/pc od (neverovatnih) 14.500 evra, tri puta razvijenija od Srbije.
Tabela 3
Sudbina
Ni poslednjih 15 godina, ni demokratske promene, nisu međutim donele očekivani boljitak. Naravno, rasta je bilo, ali ni blizu obećavanog. Ako se pogleda BDP po stanovniku meren kupovnom snagom, što je realnija mera kvaliteta životnog standarda (makar njegovog materijalnog dela) jer su cene u manje razvijenim zemljama niže, pa se za manje novca može kupiti više robe, ni tu napredak nije naročito spektakularan. Recimo, iako je Srbija svoj BDP/pc PPP (purchasing powerr parity – paritet kupovne moći) duplirala – sa oko 5.000 evra 2000. na 10.500 evra 2015. godine – a Slovenija ga je u istom razdoblju povećala svega 50 odsto, razlika je u apsolutnom iznosu porasla: sa 10.000 na 13.000 evra. Posebno, međutim, “frapira” podatak da je (i) prema ovom kriterijumu Srbija (gotovo) najgora jer je iza nje samo Bosna i Hercegovina (Tabela 4). Uzgred, neka vas ne mrzi, dragi, ma kako proređeni, čitaoci da svoju pažnju zadržite na tabelama; možda je dosadno, ali je sigurno korisno; one, kao slika, govore više od hiljadu reči.
Tabela 4
Što je najgore, da se vratimo na temu, uprkos hrabrim najavama naših najviših dužnosnika, sudeći prema procenama relevantnih međunarodnih institucija, Srbija se ni u 2017. godini neće probiti u prve redove vazda zaostalog zapadnog Balkana. Naprotiv, sa prognoziranim rastom od tri odsto Srbija se nalazi na začelju regiona. Jer, svi će drugi, bar tako kaže Svetska banka, imati veći rast: BiH 3,2 odsto; Makedonija 3,3; Albanija 3,5; Crna Gora 3,6 i Kosovo 3,9 odsto.
I sad se zbilja postavlja pitanje: Kosovo, koje je bilo sinonim zaostalosti, danas ne ulazi u statističku sliku Srbije niti opterećuje njen razvoj, ali Srbija nikako da pokaže svoje lepše lice niti da bržim i odlučnijim koracima krene napred.
Tabela 5
Tabela 6
Il’ ko zna šta li je
A napred, to znači na Zapad. Ali, kada se pogleda poslednjih 15 godina onda se one, suma sumarum, uz mestimične, periodične i personalne izuzetke, čine kao nastavak politike devedesetih, samo “latentni”, tj. prikriveni i drugim sredstvima. Mada se nekad nije libilo ni starih metoda. Premijer Zoran Đinđić pao je kao prva žrtva te politike, vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović kao sledeće… Drugih, ne tako tragičnih, bilo je još mnogo više.
Liberalne reforme ne samo u sferi ekonomije, nego i politike, prosvete, zdravstva, vrlo brzo su došle na zao glas; ne sprovode se uopšte ili se sprovode tako traljavo da ih to samo kompromituje. Svako mesto u javnoj službi postalo je partijski plen, od direktora do spremačice. Desetine hiljada članova Srpske napredne stranke dobija radna mesta u javnom sektoru.
Etablira se život na dug, troši se mnogo više nego što se zarađuje. Preduzetništvo i privreda uopšte pod sve su većim opterećenjem, i finansijskim i političkim. Otimaju se firme i poslovi, naročito oni sa državom.
Uloga i uticaj tajnih službi raste. Paralelno s tim, kroz uzročno-posledičnu vezu jača uticaj Rusije. Nikada od 1948. naovamo uticaj Rusije nije bio tako jak. Ne samo u tzv. običnom narodu, tu možda i ponajmanje, nego pre svega u inteligenciji, u kulturnim institucijama, u političkim partijama, među poslanicima i, na kraju, ali najvažnije, u državi.
Institucije, ionako slabe i praktično još nezavršene, polako se razaraju. Na nišanu je posebno ona najvažnija – javnost. Društvo bez institucija, to znači život bez države, drugim rečima, život bez prava i pravila. A to znači bez slobode i pravde.
Režim u Srbiji sve više liči na onaj u Rusiji. Sve je više vlasti u rukama jednog čoveka. Paradoksalno, ali samo na prvi pogled, taj čovek deluje sve nervoznije. I sve nesigurnije. Na svaku zamerku reaguje ljutito, svakog političkog protivnika tretira kao neprijatelja protiv koga usmerava celokupni državni aparat.
Pogledajte parlament. Vladajuća stranka ne samo što neprekidno izaziva incidente nego i konstantno obesmišljava svaku raspravu o bilo kom problemu. Na svaku kritičku primedbu opozicije odgovara se salvama ličnih uvreda i diskvalifikacija.
U unutrašnjosti zemlje stanje je još gore. Tu je lokalna vlast još bezobzirnija jer nema ni (koliko-toliko) kritičke javnosti ni medija. Samo se čeka poslednja komanda: uhapsite internet.
To je – poslovni ambijent. A ne procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Ne kaže se džabe da je kapital “plašljiva zverka”. Diktature su nestabilni režimi. Strani investitori dolaze samo uz velike povlastice i gledaju na kratak rok, da u nekoliko godina izvuku uloženo. Domaći biznismeni se pak povlače u ilegalu ili investiraju napolju. Posledica: u naredne tri godine ukupne investicije će se kretati oko 19 odsto bruto domaćeg proizvoda. A Srbiji je potrebno najmanje 25 odsto da bi ostvarivala stope razvoja od 4-5 odsto godišnje. Da se zaista izvuče iz ove teške ekonomske zaostalosti u kojoj se valja.
Izgubljene stotine milijardi
Ekonomska faktografija pokazuje da su gotovo u celom prošlom veku, a naročito za vreme SFR Jugoslavije, razlike u ekonomskoj razvijenosti između pojedinih ex-Yu republika bile manje-više konstantne. Slovenija je, naravno, bila najrazvijenija, a onda su išle Hrvatska, koja je bila malo ispod dve trećine slovenačkog nivoa, pa Srbija (na polovini), Crna Gora (na nešto preko trećine, 37-39 odsto) i, na kraju, Bosna i Hercegovina i Makedonija, koje su imale trećinu slovenačkog bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (BDP/pc – per capita). Ti odnosi, koji su trajali decenijama, u poslednje dve drastično su narušeni. U korist Slovenije, odnosno, sa druge strane, na manju ili veću štetu svih ostalih. Da su ti odnosi ostali isti – s obzirom na to da je slovenački BDP po stanovniku prošle godine dostigao 17.400 evra – Srbija bi danas imala BDP/pc od oko 8.700 evra, dakle 4.400 evra više nego što ima danas. Bosna i Hercegovina bi imala BDP/pc veći 2.200 evra, Makedonija 2.100, Crna Gora 1.200, a Hrvatska, koja je najmanje izgubila, oko hiljadu evra po stanovniku.
Isto, logično, važi i za bruto domaći proizvod u celini. Srbija je (bez Kosova) prošle godine imala BDP od oko 30 milijardi evra, a mogla je da ima, da je bila pametna, dvostruko više, oko 60 milijardi evra. Gubitak Srbije meri se, dakle, stotinama milijardi evra, a svakog njenog stanovnika pojedinačno desetinama hiljada evra. I taj će nas gubitak, kroz smanjene performanse privrede i društva, pratiti i u narednim godinama.
Novi magazin, 15.12.2016.
Peščanik.net, 17 12.2016.
https://pescanik.net/srbija-medu-komsijama/
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Mislis do 2020 /// zlatno nam doba ,Alek nam izlecio ekonomiju.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.748
Za 8 godina 70e veca plata 
Kakav radikalski napredak!
Kakav radikalski napredak!
- stanje
Slične teme
