Pobunjenik
Primećen član
- Poruka
- 552
НАПОМЕНА
Унапред скрећем пажњу на дужину текста. Само они које заиста интересује историја Срба од библијских времена до данашњих дана, биће спремни да од почетка до краја прочитају овај текст.
ТЕМА
Ова тема је намењена искључиво Србима, дакле онима који су по рођењу Срби и који срцем и душом припадају овом народу. Они који су Срби по рођењу, али из било ког разлога имају негативна осећања према српском народу, његовим обичајима, историји, традицији и кулутури, нису позвани да читају овај текст. Исто важи и за оне који су некада били Срби, или чији су преци некада били Срби, а данас се изјашњавају као Хрвати, Црногорци, Бошњаци итд. Ова тема није намењена ни онима који по свом пореклу немају никакве везе са Србима, нити онима који живе са Србима, или близу Срба, а гаје било какав анимозитет према њима. Свима њима поручујем да читају било шта друго осим ове теме. Овде једноставно нећете пронаћи себе, нити ћете било шта разумети, јер антисрбима желим да отежам, а не да олакшам посао. Зато и нисам изнео све информације које имам, већ само за које сам сматрао да су довољне Србима да открију своје порекло, а да не помогну антисрбима на било који начин.
ИЗВОРИ
Вероватно ћете се питати који су извори мојих информација. Осим јавно доступних књига које се баве исторјиом Срба, почевши од Српско-српског речника (аутор: Радован Дамјановић) па до књиге Срби – народ најстарији (Олга Луковић-Пјановић), користио сам се и Библијом, како Старим тако и Новим заветом, али и појединим списима из темпларских архива, а одређене информације сам добио и од људи који тврде да су имали увид у архиве Сионског приората.
НЕБЕСКИ НАРОД
О Србима се не може говорити озбиљно а да се не закачи подручје мистерије, па чак и езотерије. Управо је теза о Србима као небеском народу класичан пример езотерије која је уграђена у нашу историју. Многи антисрби се просто утркују у исмејавању Срба као небеског народа, иако о томе не знају ништа.
О Србима као небеском народу може се говорити у буквалном и езотеријском смислу. У букбланом смислу, Кнез Лазар се 1389. определио за небеско царство, па на основу тога народ кога је предводио има небески карактер. У езотеријском смислу, Срби су народ који је, за разлику од свих осталих народа који су створени на Земљи, једини створен ван ове планете, дакле на планети својих твораца. Срби су створени као раса која је требало да представља контролоре, и да заузме кључне позиције на Земљи, како би осталим народима омогућила најефикаснији пут до духовног развоја и просветљења, и како бисмо се, као људски род у целини, приближили осталим цивилизацијама за којима прилично заостајемо. Наравно да је овај идеални план далеко од остварења, и сигурно је да планери и творци не могу бити задовољни.
СРБИ У БИБЛИЈИ
Прво помињање Срба у нама познатој историји људског рода јесте у Библији, у Старом Завету. У Петој књизи Мојсијевој, 33:12, налази се можда најинтересантнији и најзначајнији контекст у коме се спомињу Срби:
«Мили Господу наставаће без страха с њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима његовијем наставаће.»
Дакле, видимо да поред Јевреја, постоји још један изабрани народ, а то су Срби. Наравно да се Срби нису одувек звали Срби. Овај народ, или је можда боље рећи цивилизација, јесте оно дванаесто племе Израиљево, које се зове Венијамин.
У Књизи Исуса Навина 18:21-28. налази се списак места које су Венијамити контролисали:
«А градови племена синова Венијаминових по породицама њиховим јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис,
И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ,
И Авин и Фара и Офра,
И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим;
Гаваон и Рама и Вирот,
И Миспа и Хефира и Моса,
И Рекем и Јерфаил и Тарала,
И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је наследство синова Венијаминових по породицама њиховим.»
Дакле, Венијамити су држали под контролом кључни простор Блиског Истока, а то је Свети град Јерусалим и његова околина.
Венијамити су се разликовали од свих осталих племена Израиљевих по томе што једини нису били семитског порекла, и што нису веровали у Јахвеа, већ у бога Дагона. Интересантно је да су у источној Србији, на обалама Дунава, археолошким ископавањима пронађене статуе бога Дагона, што је јасан доказ да су се Венијамити настанили управо на овом простору.
У документима Сионског приората познатим под називом Приоратски списи, налази се податак да су се Венијамити, након бекства из Израиља, настанили најпре у Грчкој, тачније у Аркадији, да би потом наставили узводно Дунавом и Рајном. На Дунаву данас живе Срби, потомци Венијамита, а онај део племена који је наставио Рајном, настанио се на територји коју ми данас знамо као Немачка. Тамо данас живе потомци Венијамита познати као Лужички Срби.
ЗАБЛУДЕ
Једна од највећих заблуда везаних за Србе јесте њихово тобожње словенско порекло. Према тој причи, Срби, који су наводно Словени, су се доста касно, негде у 7. веку, настанили на територији на којој данас живе, а на коју су дошли са неких планинчуга и из неких мочвара средње Азије. Библија и Приоратски списи говоре управо супротно. Срби на Балкан дошли с југа, и наставили ка северу. То се догодило пре најмање 3.500 година, али су Срби знатно старији јер према српском календару ми улазимо у 7514. годину, што значи да су Срби постојали најмање 4.000 година пре егзодуса из Свете Земље.
Унапред скрећем пажњу на дужину текста. Само они које заиста интересује историја Срба од библијских времена до данашњих дана, биће спремни да од почетка до краја прочитају овај текст.
ТЕМА
Ова тема је намењена искључиво Србима, дакле онима који су по рођењу Срби и који срцем и душом припадају овом народу. Они који су Срби по рођењу, али из било ког разлога имају негативна осећања према српском народу, његовим обичајима, историји, традицији и кулутури, нису позвани да читају овај текст. Исто важи и за оне који су некада били Срби, или чији су преци некада били Срби, а данас се изјашњавају као Хрвати, Црногорци, Бошњаци итд. Ова тема није намењена ни онима који по свом пореклу немају никакве везе са Србима, нити онима који живе са Србима, или близу Срба, а гаје било какав анимозитет према њима. Свима њима поручујем да читају било шта друго осим ове теме. Овде једноставно нећете пронаћи себе, нити ћете било шта разумети, јер антисрбима желим да отежам, а не да олакшам посао. Зато и нисам изнео све информације које имам, већ само за које сам сматрао да су довољне Србима да открију своје порекло, а да не помогну антисрбима на било који начин.
ИЗВОРИ
Вероватно ћете се питати који су извори мојих информација. Осим јавно доступних књига које се баве исторјиом Срба, почевши од Српско-српског речника (аутор: Радован Дамјановић) па до књиге Срби – народ најстарији (Олга Луковић-Пјановић), користио сам се и Библијом, како Старим тако и Новим заветом, али и појединим списима из темпларских архива, а одређене информације сам добио и од људи који тврде да су имали увид у архиве Сионског приората.
НЕБЕСКИ НАРОД
О Србима се не може говорити озбиљно а да се не закачи подручје мистерије, па чак и езотерије. Управо је теза о Србима као небеском народу класичан пример езотерије која је уграђена у нашу историју. Многи антисрби се просто утркују у исмејавању Срба као небеског народа, иако о томе не знају ништа.
О Србима као небеском народу може се говорити у буквалном и езотеријском смислу. У букбланом смислу, Кнез Лазар се 1389. определио за небеско царство, па на основу тога народ кога је предводио има небески карактер. У езотеријском смислу, Срби су народ који је, за разлику од свих осталих народа који су створени на Земљи, једини створен ван ове планете, дакле на планети својих твораца. Срби су створени као раса која је требало да представља контролоре, и да заузме кључне позиције на Земљи, како би осталим народима омогућила најефикаснији пут до духовног развоја и просветљења, и како бисмо се, као људски род у целини, приближили осталим цивилизацијама за којима прилично заостајемо. Наравно да је овај идеални план далеко од остварења, и сигурно је да планери и творци не могу бити задовољни.
СРБИ У БИБЛИЈИ
Прво помињање Срба у нама познатој историји људског рода јесте у Библији, у Старом Завету. У Петој књизи Мојсијевој, 33:12, налази се можда најинтересантнији и најзначајнији контекст у коме се спомињу Срби:
«Мили Господу наставаће без страха с њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима његовијем наставаће.»
Дакле, видимо да поред Јевреја, постоји још један изабрани народ, а то су Срби. Наравно да се Срби нису одувек звали Срби. Овај народ, или је можда боље рећи цивилизација, јесте оно дванаесто племе Израиљево, које се зове Венијамин.
У Књизи Исуса Навина 18:21-28. налази се списак места које су Венијамити контролисали:
«А градови племена синова Венијаминових по породицама њиховим јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис,
И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ,
И Авин и Фара и Офра,
И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим;
Гаваон и Рама и Вирот,
И Миспа и Хефира и Моса,
И Рекем и Јерфаил и Тарала,
И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је наследство синова Венијаминових по породицама њиховим.»
Дакле, Венијамити су држали под контролом кључни простор Блиског Истока, а то је Свети град Јерусалим и његова околина.
Венијамити су се разликовали од свих осталих племена Израиљевих по томе што једини нису били семитског порекла, и што нису веровали у Јахвеа, већ у бога Дагона. Интересантно је да су у источној Србији, на обалама Дунава, археолошким ископавањима пронађене статуе бога Дагона, што је јасан доказ да су се Венијамити настанили управо на овом простору.
У документима Сионског приората познатим под називом Приоратски списи, налази се податак да су се Венијамити, након бекства из Израиља, настанили најпре у Грчкој, тачније у Аркадији, да би потом наставили узводно Дунавом и Рајном. На Дунаву данас живе Срби, потомци Венијамита, а онај део племена који је наставио Рајном, настанио се на територји коју ми данас знамо као Немачка. Тамо данас живе потомци Венијамита познати као Лужички Срби.
ЗАБЛУДЕ
Једна од највећих заблуда везаних за Србе јесте њихово тобожње словенско порекло. Према тој причи, Срби, који су наводно Словени, су се доста касно, негде у 7. веку, настанили на територији на којој данас живе, а на коју су дошли са неких планинчуга и из неких мочвара средње Азије. Библија и Приоратски списи говоре управо супротно. Срби на Балкан дошли с југа, и наставили ка северу. То се догодило пре најмање 3.500 година, али су Срби знатно старији јер према српском календару ми улазимо у 7514. годину, што значи да су Срби постојали најмање 4.000 година пре егзодуса из Свете Земље.