Srbi u Turskoj vojsci

[gost 226460]

Srbi su neretko znali da budu deo Turskih jedinica ,interesuju me podatci o Hercegovackim i Crnogorskim srbima ,kao i bitkama u kojima su Srbi ucestvovali kao placenici u Turskoj vojsci .Negde sam procitao da Turci nisu smeli dati Hercegovcima oruzje kada su isli u borbe .Uglavnom svako nek napise sta zna ...Dali je istina da su neka Brdska plemena nekad bila i na strani Turaka ,kada to nije islo na njihovu stetu ???

 

[Пресретач]

Одатле је цар кренуо и опсео једно место које зову Ново Брдо(то јест) Сребрна и Златна Планина и заузео га је, али помоћу договора по којем им је обећао да ће их оставити на њиховим имањима и да им младе жене и младеж
(неће)пљачкати. А кад се место покорило, цар је наредио да се затворе капије и да се оставе отворена само једна врата. Када су Турци дошли у место, наредили су свим домаћинима да сваки са својом служинчади, с мушком и женском чељади изиђе кроз врата из места на ров, остављајући све своје благо у кућама.
И то су ишли један за другим. А цар, стојећи пред вратима, бирао је младиће на једну страну, а женску чељад на другу страну, а мушкарце исто тако на ров на другу страну, (а жене на другу страну), па који су међу њима били најистакнутији, наредио је да се ти сви посеку. А остатак је наредио да се пусти у град и никоме није било забрањено да буде на своме имању. Младића
(које је изабрао) било је по броју триста двадесет, а женске чељади (лепше) седам стотина и четири; женске главе је све раздао међу поганике а младиће је узео себи за јаничаре а послао их је у Анатолију, преко мора, тамо где их чувају. И ја сам исто тако био тамо у томе месту(Новом Брду, ја, који сам ово писао), био сам узет са двојицом браће моје(и терали су нас већ Турци којима смо били поверени), (а кад су нас водили, пазили смо на то) и где год смо зашли у велике шуме или у планине, ту смо увек мислили да побијемо Турке, а сами да побегнемо, али ипак, зато што смо били млади, то нисмо учинили само што сам ја са деветнаест другова побегао ноћу из једнога села званог Самоково и гонили су нас по читавој оној покрајини, а кад су нас похватали, повезали су нас и мучили, вукући нас за коњима и чудо је да су у нама душе оставши, а после тога(кад су нас већ. довели) зајемчили су за нас други, а к томе(за мене) два моја брата, да више то нећемо чинити и тако су нас мирно водили чак преко мора.

И одузео је(турски цар) деспоту читаву рашку земљу све до Мораве, оставивши му(само) оно што је од Мораве до Смедерева; и стигавши у Једрене узео је себи међу коморнике осам дечака од оних који су(били) доведени(из рашке земље), а ови су се договорили тако да убију цара кад буду на ноћној стражи, говорећи међу собом: "Ако овога турског пса убијемо, онда ће читаво хришћанство бити ослобођено, а ако нас похватају, онда ћемо бити мученици пред господом богом", А кад је већ дошла њихова ноћна стража, сви су били припремљени, и сваки је имао нож при себи. А кад је требало да цар иде у спаваћу собу, тада је један од њих по имену Димитрије Томашић. изишао од њих као подли издајник и рекао је цару шта је требало да се деси. Цар је наредио да их одмах похватају и да их доведу пред њега и видећи код свакога нож питао их је: "Ко вас је на то навео да сте се смели на то одважити, а мени о глави да радите?" Одговорили су му: "Ни због чега другог, већ због велике жалости наше за нашим оцевима и пријатељима нашим милим". Онда је наредио цар да се донесу кокошија јаја и да се у вреломе пепелу угреју да се што могу јаче препеку и распале, па узевши (их) из пепела, наредио је да се свакоме од њих по једно јаје привеже испод колена да би им се жиле упалиле и згрчиле, а онда је дао да се на колима возе у Персију, не дајући им да скину јаја све док се сама нису охладила; а после годину дана је опет наредио(да их довезу к њему, а видећи да од њих нема ништа, наредио је) да их побију. А неки од нас, узевши преко ноћи њихова тела, сахранили смо их крај пусте цркве коју називају Не види сунца.
А цар је онога(дечака) који га је обавестио учинио великим господином на своме двору, али га је потом(таква) тешка болест спопала, коју називају сушица, да се био сасушио све до смрти. А поганско име његово било је Бајдар. А то је господ бог био допустио због његове неплеменитости и неверства, и од тога времена Мухамед није хтео да има у својој спаваћој соби ниједнога рашког дечака. Од оних других дечака дао је да се(некима) мушки знаци посеку, од којих је један умро. Турци овакве називају хадумлкар као кад би рекао ушкопљеници и ови цареве жене чувају(и код њих су као коморници за послуживање).

Константин Михаиловић

"Јаничарове успомене или турска хроника"

 

[gost 226460]

Одатле је цар кренуо и опсео једно место које зову Ново Брдо(то јест) Сребрна и Златна Планина и заузео га је, али помоћу договора по којем им је обећао да ће их оставити на њиховим имањима и да им младе жене и младеж
(неће)пљачкати. А кад се место покорило, цар је наредио да се затворе капије и да се оставе отворена само једна врата. Када су Турци дошли у место, наредили су свим домаћинима да сваки са својом служинчади, с мушком и женском чељади изиђе кроз врата из места на ров, остављајући све своје благо у кућама.
И то су ишли један за другим. А цар, стојећи пред вратима, бирао је младиће на једну страну, а женску чељад на другу страну, а мушкарце исто тако на ров на другу страну, (а жене на другу страну), па који су међу њима били најистакнутији, наредио је да се ти сви посеку. А остатак је наредио да се пусти у град и никоме није било забрањено да буде на своме имању. Младића
(које је изабрао) било је по броју триста двадесет, а женске чељади (лепше) седам стотина и четири; женске главе је све раздао међу поганике а младиће је узео себи за јаничаре а послао их је у Анатолију, преко мора, тамо где их чувају. И ја сам исто тако био тамо у томе месту(Новом Брду, ја, који сам ово писао), био сам узет са двојицом браће моје(и терали су нас већ Турци којима смо били поверени), (а кад су нас водили, пазили смо на то) и где год смо зашли у велике шуме или у планине, ту смо увек мислили да побијемо Турке, а сами да побегнемо, али ипак, зато што смо били млади, то нисмо учинили само што сам ја са деветнаест другова побегао ноћу из једнога села званог Самоково и гонили су нас по читавој оној покрајини, а кад су нас похватали, повезали су нас и мучили, вукући нас за коњима и чудо је да су у нама душе оставши, а после тога(кад су нас већ. довели) зајемчили су за нас други, а к томе(за мене) два моја брата, да више то нећемо чинити и тако су нас мирно водили чак преко мора.

И одузео је(турски цар) деспоту читаву рашку земљу све до Мораве, оставивши му(само) оно што је од Мораве до Смедерева; и стигавши у Једрене узео је себи међу коморнике осам дечака од оних који су(били) доведени(из рашке земље), а ови су се договорили тако да убију цара кад буду на ноћној стражи, говорећи међу собом: "Ако овога турског пса убијемо, онда ће читаво хришћанство бити ослобођено, а ако нас похватају, онда ћемо бити мученици пред господом богом", А кад је већ дошла њихова ноћна стража, сви су били припремљени, и сваки је имао нож при себи. А кад је требало да цар иде у спаваћу собу, тада је један од њих по имену Димитрије Томашић. изишао од њих као подли издајник и рекао је цару шта је требало да се деси. Цар је наредио да их одмах похватају и да их доведу пред њега и видећи код свакога нож питао их је: "Ко вас је на то навео да сте се смели на то одважити, а мени о глави да радите?" Одговорили су му: "Ни због чега другог, већ због велике жалости наше за нашим оцевима и пријатељима нашим милим". Онда је наредио цар да се донесу кокошија јаја и да се у вреломе пепелу угреју да се што могу јаче препеку и распале, па узевши (их) из пепела, наредио је да се свакоме од њих по једно јаје привеже испод колена да би им се жиле упалиле и згрчиле, а онда је дао да се на колима возе у Персију, не дајући им да скину јаја све док се сама нису охладила; а после годину дана је опет наредио(да их довезу к њему, а видећи да од њих нема ништа, наредио је) да их побију. А неки од нас, узевши преко ноћи њихова тела, сахранили смо их крај пусте цркве коју називају Не види сунца.
А цар је онога(дечака) који га је обавестио учинио великим господином на своме двору, али га је потом(таква) тешка болест спопала, коју називају сушица, да се био сасушио све до смрти. А поганско име његово било је Бајдар. А то је господ бог био допустио због његове неплеменитости и неверства, и од тога времена Мухамед није хтео да има у својој спаваћој соби ниједнога рашког дечака. Од оних других дечака дао је да се(некима) мушки знаци посеку, од којих је један умро. Турци овакве називају хадумлкар као кад би рекао ушкопљеници и ови цареве жене чувају(и код њих су као коморници за послуживање).

Константин Михаиловић

"Јаничарове успомене или турска хроника"

Jezivo ,ali nisam mislio na to ,nego na Srbe koji su za pare ratovali za Turke ,recimo u hercegovini su isli na Crnogorce ako se nevaram ??Mahom su u Vojvodini dobijali cinove Srbi koji su vec imali iskustva u borbama ,kao Turski najamnici ,ali je specificno da su i kao takvi dolazili gotovo stalno u sukob sa turcima ,i malo malo pa neko ubije nekog bega ,pa pretekne u AU.

 

[Bajo Pivljanin]

Jezivo ,ali nisam mislio na to ,nego na Srbe koji su za pare ratovali za Turke ,recimo u hercegovini su isli na Crnogorce ako se nevaram ??Mahom su u Vojvodini dobijali cinove Srbi koji su vec imali iskustva u borbama ,kao Turski najamnici ,ali je specificno da su i kao takvi dolazili gotovo stalno u sukob sa turcima ,i malo malo pa neko ubije nekog bega ,pa pretekne u AU.

Ево неки општи преглед врста војних служби османске восјке у којима су служили Срби:

Хришћани спахије: До 16. века их је било готово исто као и муслиманских спахија, али углавном имају мање тимаре. Временом им се број смањује и долази до њихове исламизације – да не би изгубили тимар. Тимарници су могли постати истакнуте личности/властела по освајању, као и пребегле војсковође (нпр. они из војске Јована Ненада који су прешли Турцима). Кнезови су такође могли имати тимаре.

Војнуци: Такође регрутовани из домаћег хришћанског становништва (и сам термин је словенског порекла). Постоје две врсте - они у Бугарској, који нас не занимају, и „наши“. Имали су своје баштине, које су биле недељиве (да се не би смањивале) и нису имали дажбине,а вршили су војну службу. Најмање војнучке јединице су се називале копља (војнук и два јамака –помоћника), а заповедници лагатори и черибаше(од хришћана), сераскери, вонјучки бегови и санџак-бегови(од муслимана). Од 1530. г. њихов положај постаје знатно неповољнији, јер су подведени под харач. Постепено су превођени у статус раје, а када је 1530. г. укинут војнучки статус у Смедеревском, Крушевачком и Зворничком санџаку, повећава се број дервенџија.

Мартолоси: Служба преузета од Византије. Тврђавски војници, за своју службу примају плату, до ~5 аспри годишње, а огранизовани су у буљуке – 10 људи, са буљубашом као вођом.

Карамартолоси: Нешто као полиција – хватају разбојнике по планинама, чувају руднике, помажу при сакупљању пореза.

Дервенџије: Назив потиче од персијске речи дервенџ, што значи кланац, клисура, теснац. Имају обавезе као раја, али спахији дажбине плаћају паушално (дажбина им је унапред одређена на неки износ, а не сразмерна приходима као нпр. 1/10) и ослобођени су неких ванредних обавеза према држави (нпр. данка у крви). Обезбеђују путеве и на њима су углавном и настањени – што није најзгоднији положај јер увек може да наиђе војска а њу није алко угостити. Такође, ако хајдуци опљачкају трговце који туда пролазе, дервенџије морају трговцима да надокнаде штету. Дервенџијски статус су могла да добију и села која нису била на путевима (нпр. око Ваљева – насељавали се на брдима да би избегли обавезу да госте војску), а држава им је тај статус остављала због одржавања насељености и због одбране од хајдука. Број дервенџијских села се временом повећава. Под дервенџије су спадали и ћупринџије, који су се старали о скелама и мостовима, као и улакџије, који су се старали о коњима.

Власи (друштвена категорија): не плаћају рајинске намете али имају војну обавезу, која се обавља по следећем принципу: у миру свака пета влашка кућа даје по једног војника. У рату, то је 1 војник по кући, а када је држава под нападом, онда су сви способни мушкарци дужни служити војску.
Били су насељени претежно у пограничним крајевима, а бавили су се и земљорадњом и трговином, поред сточарства. Већа група влашких породица звала се катун, и представљала је фискалну јединицу. Поред војних, имали су и следеће обавезе:
- плаћање филурије (од „флорин“, што је млетачки дукат или цекин), из сваке влашке куће (чини ми се, 55 аспри, мада нисам сигуран).
- глобе, тј. казне, плаћане санџак-бегу за мање прекршаје, са тим што је 1/10 ишла кнезу. Даване су унапред ,тј. за (не)дела која још нико није починио.

 

[gost 226460]

Ево неки општи преглед врста војних служби османске восјке у којима су служили Срби:

Хришћани спахије: До 16. века их је било готово исто као и муслиманских спахија, али углавном имају мање тимаре. Временом им се број смањује и долази до њихове исламизације – да не би изгубили тимар. Тимарници су могли постати истакнуте личности/властела по освајању, као и пребегле војсковође (нпр. они из војске Јована Ненада који су прешли Турцима). Кнезови су такође могли имати тимаре.

Војнуци: Такође регрутовани из домаћег хришћанског становништва (и сам термин је словенског порекла). Постоје две врсте - они у Бугарској, који нас не занимају, и „наши“. Имали су своје баштине, које су биле недељиве (да се не би смањивале) и нису имали дажбине,а вршили су војну службу. Најмање војнучке јединице су се називале копља (војнук и два јамака –помоћника), а заповедници лагатори и черибаше(од хришћана), сераскери, вонјучки бегови и санџак-бегови(од муслимана). Од 1530. г. њихов положај постаје знатно неповољнији, јер су подведени под харач. Постепено су превођени у статус раје, а када је 1530. г. укинут војнучки статус у Смедеревском, Крушевачком и Зворничком санџаку, повећава се број дервенџија.

Мартолоси: Служба преузета од Византије. Тврђавски војници, за своју службу примају плату, до ~5 аспри годишње, а огранизовани су у буљуке – 10 људи, са буљубашом као вођом.

Карамартолоси: Нешто као полиција – хватају разбојнике по планинама, чувају руднике, помажу при сакупљању пореза.

Дервенџије: Назив потиче од персијске речи дервенџ, што значи кланац, клисура, теснац. Имају обавезе као раја, али спахији дажбине плаћају паушално (дажбина им је унапред одређена на неки износ, а не сразмерна приходима као нпр. 1/10) и ослобођени су неких ванредних обавеза према држави (нпр. данка у крви). Обезбеђују путеве и на њима су углавном и настањени – што није најзгоднији положај јер увек може да наиђе војска а њу није алко угостити. Такође, ако хајдуци опљачкају трговце који туда пролазе, дервенџије морају трговцима да надокнаде штету. Дервенџијски статус су могла да добију и села која нису била на путевима (нпр. око Ваљева – насељавали се на брдима да би избегли обавезу да госте војску), а држава им је тај статус остављала због одржавања насељености и због одбране од хајдука. Број дервенџијских села се временом повећава. Под дервенџије су спадали и ћупринџије, који су се старали о скелама и мостовима, као и улакџије, који су се старали о коњима.

Власи (друштвена категорија): не плаћају рајинске намете али имају војну обавезу, која се обавља по следећем принципу: у миру свака пета влашка кућа даје по једног војника. У рату, то је 1 војник по кући, а када је држава под нападом, онда су сви способни мушкарци дужни служити војску.
Били су насељени претежно у пограничним крајевима, а бавили су се и земљорадњом и трговином, поред сточарства. Већа група влашких породица звала се катун, и представљала је фискалну јединицу. Поред војних, имали су и следеће обавезе:
- плаћање филурије (од „флорин“, што је млетачки дукат или цекин), из сваке влашке куће (чини ми се, 55 аспри, мада нисам сигуран).
- глобе, тј. казне, плаћане санџак-бегу за мање прекршаје, са тим што је 1/10 ишла кнезу. Даване су унапред ,тј. за (не)дела која још нико није починио.

Gotovo svi Srbi Crne Gore ,Hercegovine i Srbije su bili u nekom periodu u nekoj od navedenih grupa ?Cak i Srbi u Vojvodini su mahom prelazili sa Turskog podrucja gde su sluzili u nekoj od navedenih postrojenja .Koliko znam ,oni sa najvise borbrnog iskustva su dobijali cinove u AU....Kakva je situacija bila u Staroj Hercegovini po pitanju Srba u Turskim cetama ????

 

[Sanovnik]

U svakom ratu uto doba, Srbi su bili i sa jedne i sa druge strane . I na Sigetu , i na Becu ....ma svugde . Prekticvnoo , Srbi na Srbe .

 

[gost 226460]

U svakom ratu uto doba, Srbi su bili i sa jedne i sa druge strane . I na Sigetu , i na Becu ....ma svugde . Prekticvnoo , Srbi na Srbe .

Tek 1690-1710 dolazi do masovne pobune Srba i prelaska vecdeg dela na stranu hriscana ,posebno u Vojvodini i Krajini ???Nije mi jasna situacija stare Hercegovine ,oni su mahom ratovali za Turke do pocetka buna ???

 

[Sanovnik]

Tek 1690-1710 dolazi do masovne pobune Srba i prelaska vecdeg dela na stranu hriscana ,posebno u Vojvodini i Krajini ???Nije mi jasna situacija stare Hercegovine ,oni su mahom ratovali za Turke do pocetka buna ???

Pazi , ,mnogi hercegovic su izbegli . pa se priljucialinekoj hriscanskoj bojci , de god da si stigli . A poznato je da je u posadi koja je branila Siget , bilo Srba .,
Vec da su bili u istoj bitci i na turskoj strani , tu nema zbora .
A ovo sto si napisao , predpostavljam da se odnosi na organizovane odlaske i prelaske u hriscansku vojsku.
Dotle jeste biolo stihijski . Tek u Glavnom , ni jedan boj , ni u Rumuniji ni u Ugarskoj, niti bilo gde nije prosao bez Srba, s obe strane . Jedni ko branoci , a drugi , ko Janicar . E sad , nije mi poznato dal su nastupali cisto ko placenici, mada je i to moguce i logicno . Samo.... opet s obe strane .
U ostalom , Mehmed Pasa Sokolovic , Srbin poreklom , osvoio je Banat .
A Banat su Branili i Srbi .

 

[gost 226460]

Pazi , ,mnogi hercegovic su izbegli . pa se priljucialinekoj hriscanskoj bojci , de god da si stigli . A poznato je da je u posadi koja je branila Siget , bilo Srba .,
Vec da su bili u istoj bitci i na turskoj strani , tu nema zbora .
A ovo sto si napisao , predpostavljam da se odnosi na organizovane odlaske i prelaske u hriscansku vojsku.
Dotle jeste biolo stihijski . Tek u Glavnom , ni jedan boj , ni u Rumuniji ni u Ugarskoj, niti bilo gde nije prosao bez Srba, s obe strane . Jedni ko branoci , a drugi , ko Janicar . E sad , nije mi poznato dal su nastupali cisto ko placenici, mada je i to moguce i logicno . Samo.... opet s obe strane .

Navodno su Srbi nastupali mahom kao martolozi protiv katolika ,mada su cesto dolazili u sukob sa turcima ,i malo malo pa ubiju nekog agu ili bega pa prebegnu na teritoriju AU i tamo dobiju cinove ,pogotovo oni koji imaju iskustva u borbi ...I kao paradoks ,uglavno napreduju i budu jako istaknuti u borbama , takva zasnanja ja imam za Srbe u vojvodini,Krajini ,Bosanskoj Krajini isto ...Mada nemogu reci da se radi na stetu svog naroda ,ili da se radi o nekoj posebnoj bitci ,rekao bih dsa se toi sve desavalo najkasnije do 1690-te ,jada su mahom Srbi definitivno presli na stranu Hriscanske Evrope ...Ako neko zna vise neka pise ....

 

[gost 226460]

Pazi , ,mnogi hercegovic su izbegli . pa se priljucialinekoj hriscanskoj bojci , de god da si stigli . A poznato je da je u posadi koja je branila Siget , bilo Srba .,
Vec da su bili u istoj bitci i na turskoj strani , tu nema zbora .
A ovo sto si napisao , predpostavljam da se odnosi na organizovane odlaske i prelaske u hriscansku vojsku.
Dotle jeste biolo stihijski . Tek u Glavnom , ni jedan boj , ni u Rumuniji ni u Ugarskoj, niti bilo gde nije prosao bez Srba, s obe strane . Jedni ko branoci , a drugi , ko Janicar . E sad , nije mi poznato dal su nastupali cisto ko placenici, mada je i to moguce i logicno . Samo.... opet s obe strane .
U ostalom , Mehmed Pasa Sokolovic , Srbin poreklom , osvoio je Banat .
A Banat su Branili i Srbi .

Navodno su i u Banat i u Srem pogotovo stigli Srbi sa vojnim Iskustvom boreci se na Turskoj strani ,samo su prebegli kada su odlucili da promene stranu .