*
I ovde smo u punom paganizmu. Vidimo odnose koji su hriscanstvu tudji, a u primitivnoj religiji normalni. Paganskim bogovima, koji prema ljudima imaju stav mandarina, tesko je ugoditi: oni su cudljivi; njihove zelje i prave namere nemoguce je razumeti.
*
Ali u osobinama koje su pozitivne, sveti Sava iz narodne tradicije blizak je paganskim bogovima. On cini mnoga dobra, i celom drustvu i pojedincima. Dobrocinstva koja cini svima ljudima, citavom narodu kao celini, i koja se sastoje u stvaranju materijalnih dobara, u docaravanju citavog jednog materijalnog preporodjaja (on, na primer, uci narod kako ce da ore, da siri sir, da plete uzeta, da otvara prozore, da kuje gvozdje, da gradi vodenicu; pa onda, podize put po moru, otvara izvore, stvara ribe, pecurke, beli luk, itd.) daju nam povoda da ga uporedimo ili sa starinskim tezmoformskim bozanstvima - kakva su Dionis, Orfej, Oziris, Dimitra, Vodan, Donar - koja putuju po svetu, bore se sa ostacima prvobitnog haosa, podizu kulturu, uvode red; ili sa tvorcem i rodonacelnikom celoga naroda, koji je, tim samim sto je stvorio jedan narod, duzan da ga materijalno i moralno podize (upor. i K. Beth u Handwörterbuch, 3, 945). Ali i po dobrocinstvima koja cini pojedincima, tradicionalni sveti Sava blizak je bogovima iz paganizma: to su najcesce cisto materijalna dobra, koja se pristrasno daju onome ko ih ne zasluzuje, a uskracuju onome za koga bismo ocekivali da ce ih dobiti. Sveti Sava je i tu bog davalac ili darovalac.
Sveti Sava i vuci
Ima jedno verovanje poznato u mnogim srpskim krajevima, koje svetoga Savu dovodi u vezu sa vucima. Prema tom verovanju, sveti Sava o svome danu saziva u planini sve vukove sto ih ima, i - u vezi sa jednim starinskim shvatanjem da vuk ima prava da trazi i dobije svoju "nafaku" - odredjuje im hranu ("tajin") za narednu godinu, to jest salje ih u razne torove i daje uputstvo sta da tu zakolju i pojedu.
*
U nasoj narodnoj tradiciji vuci su, inace, stalni pratioci svetoga Save, njegovi hrtovi ili kerovi, kao sto su, u germanskoj mitologiji, vuci hrtovi Vodanovi. Odnosi izmedju svetoga Save i vuka intimni su i prijateljski: sveti Sava naziva vuka drugom, i jos mu daje blagoslov da uvek moze izabrati najbolju ovcu. Ocevidno je, dakle, da je veza izmedju svetoga Save i vukova vrlo cvrsta, i da za nju moraju postojati narociti razlozi.
*
Iz svega ovoga - iz legenada i iz kultnih obicaja - jasno je da je sveti Sava, prema starinskim shvatanjima srpskog naroda, zastitno bozanstvo vukova, ili "vucji pastir"; a to znaci, drugim recima, da je u srpskom paganizmu postojalo vucje bozanstvo, cije su funkcije prenesene docnije na svetoga Savu.
Kod ovakvog stanja stvari mogucno je da se nacini pretpostavka i o prirodi i znacaju tog starinskog bozanstva koje se iza svetoga Save krije. Religijski znacaj vuka poznat je. On je demonska zivotinja, koja stoji u vezi sa donjim svetom. Za to mozemo naci dovoljno dokaza u mnogim religijama, u grckoj, rimskoj, germanskoj, galskoj, i u religijama drugih naroda sredozemnoga sveta, kakve su etrurska i misirska. Htonicna bozanstva i demoni javljaju se cesto u vucjem obliku...
Sveti Sava kao bog pastirski
Narodna tradicija dovodi svetoga Savu u vezu sa stocarstvom, sa cuvanjem, podizanjem, iskoriscavanjem stoke. O tome ima mnogo podataka kako u spomenutom Corovicevom zborniku, tako i u knjizi prote Steve M. Dimitrijevica (Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju, Beograd, 1926, 75 idd). Ponesto od ovoga vezano je za svetoga Savu kao opsteg prosvetitelja i sirioca kulture: on uci narod kako ce da siri sir, da kiseli mleko, onako isto kao sto ga je ucio kako ce da pravi prozore i da tka, dakle: u svojoj opstoj funkciji boga (ili heroja) rodonacelnika i prosvetitelja. Ali ako se detaljnije ispita tradicija o svetome Savi i uzmu u obzir sva verovanja i obicaji koji ovoga sveca dovode u vezu sa stokom, lako ce se moci utvrditi da ni ova veza nije slucajna, i nije ili nije samo kulturno-ekonomska (upor. o tome i Corovic, XXII), nego da ima dublji znacaj, i da je njen karakter cisto religijski. Cak se moze reci da se sveti Sava sasvim izuzetno javlja u ulozi prostog ucitelja i savetodavca, koji narodu daje savete i pouke u oblasti stocarstva; u najvecem broju slucajeva on, i po svojoj spoljasnjosti, po atributima i nacinu svoga pojavljivanja, po svojoj nadljudskoj moci, dèlâ, u oblasti stocarstva, kao kakvo bozanstvo iz stare vere, i vrsi reforme, stvara boljitak i napredak ne svojim poukama, nego prosto svojim prisustvom, supranormalnom snagom svoje reci, i magicnom moci svoga stapa, "od koga se nikada nije rastavljao" (Corovic, II, 127). To se narocito lepo vidi iz onih legenada u kojima se prica kako je on "naucio" ljude izvesnim stvarima iz daleka i ne dosavsi medju njih. Tako se, na primer, on, posto je prethodno proputovao celu Hercegovinu i licno naucio ljude kako da kisele mleko i sire sir, sa vrha planine na bosanskoj granici okrenuo ka Bosni, prekrstio je svojom stakom i blagoslovio da se od tada u njoj kiseli i siri. "I od tada se u cijeloj Bosni, iako kroz nju nije prolazio, pocelo raditi sve onako kako je on kazivao" (BV, 12, 1897, 295 = Corovic, III, 48; upor. i BV, ibid., 343). Vec ovo dovoljno je da svetoga Savu okarakterise ne kao ucitelja, nego kao bozanstvo, cija je oblast stocarstvo i stoka.
*
Prema svemu ovome, jasno je da se sveti Sava, i po svojoj funkciji zastitnika ovaca i stoke i pastira njihovog, manifestuje kao bozanstvo donjega sveta, kakav je, kao sto smo vec rekli, grcki Hermes, germanski Vodan, galski Dispater, slovenski Veles.
*) Iz: Veselin Cajkanovic, O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji, Beograd 1994, str. 21-22, 23-24, 24-25, 25, 26, 32, 33, 34, 37-38, 41.
1 Neosetljivost (stoicki mir) i stanje bez strasti (dusevni mir).
2 Mesto gneva dosla milost.
, poklanjam ti delic iz "Lisicjeg ludila".
