gost 306236
Aktivan član
- Poruka
- 1.734
U vezi nabuloza kako su Jevreji prijatelji srpskom narodu, evo jednog dokumenta u kojem se može videti da su Jevreji učestvovali u uništavanju srpskog naroda.
Свесни тешкоће у борби, бeз обзира на подвојеност у пoгледу на друштвени поредак, вођство хрватског
народног усташког покрета и вођство југословснске комунистичке странке у Краљевини Југославији,
овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалннх формација склапа следећи
СПОРАЗУМ
1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке
странке с другс стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке
југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког
режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај
савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања
Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су
то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни
су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и
Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања
хрватски народ подлегао југословенској ликавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима
Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упути-
ма свога вођства.
3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестаци-
је и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.
Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у
рушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других;
у написима, личном разговору и итд..., a у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друте без
приговора помагатн, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у
тачци два овог споразума.
4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистрпке
странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити.
Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство југословенске кому-
нистичке партије.
ц и љ
Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција сло-
бодног кретања и рада о једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе
заједннчки и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до
постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.
Сремска Митровица, јуни-липаљ 1935. године
За комунистнчку странку
Моша Пијаде, с.р.
За усташки ослобод. хрв. покрет
Др. Миле Будак, с.р. адвокат
Оригинал се налази: Војно историјсхи институт ЈНА, архива непријатељских јединица
Бр. peг. 3/2
Кутија-116/1638
Свесни тешкоће у борби, бeз обзира на подвојеност у пoгледу на друштвени поредак, вођство хрватског
народног усташког покрета и вођство југословснске комунистичке странке у Краљевини Југославији,
овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалннх формација склапа следећи
СПОРАЗУМ
1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке
странке с другс стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке
југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког
режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај
савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања
Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су
то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни
су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и
Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања
хрватски народ подлегао југословенској ликавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима
Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упути-
ма свога вођства.
3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестаци-
је и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.
Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у
рушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других;
у написима, личном разговору и итд..., a у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друте без
приговора помагатн, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у
тачци два овог споразума.
4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистрпке
странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити.
Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство југословенске кому-
нистичке партије.
ц и љ
Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција сло-
бодног кретања и рада о једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе
заједннчки и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до
постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.
Сремска Митровица, јуни-липаљ 1935. године
За комунистнчку странку
Моша Пијаде, с.р.
За усташки ослобод. хрв. покрет
Др. Миле Будак, с.р. адвокат
Оригинал се налази: Војно историјсхи институт ЈНА, архива непријатељских јединица
Бр. peг. 3/2
Кутија-116/1638
