bernardo

Veoma poznat
Poruka
12.780
Често наилазимо на људе, који су једног донекле лепог става, а тај став гласи, само да рата не буде. Само да је мир. Опет кажем, у бити једна лепа идеја, али сада ћу писати о томе зашто је она нереална и зашто само ми, Срби, морамо да се жртвујемо да би тај мир постојао.

Ратови у Југославији се нису дешавали јер су Срби хтели рат, нити јер су Срби вршили агресије на бивше републике. Проблем је био национални инжињеринг на животном простору Срба, што доказује велика распрострањеност Срба у Хрватској и БиХ, у Црној Гори, на Космету, Македонији...

Други народи, највећим делом проистекли из нашег, желели су да се одвајају од Југославије, док су аутохтони Срби који су кроз векове живота под туђом чизмом очували своје име, обичаје, културу, особеност желели да остану у границама државе у којој живе остали Срби. Туђману је нуђено одвајање без рата, али под условом да сва српска села остану у саставу Ју. Он је и сам, 1998. године, казао "да ми нисмо желели рат, рата не би било".

Мир на КосМету ће бити тек онда када се Срби са КиМ и остатак српства ван КиМ одрекну пре свега српске државности, па онда светиња, било каквог нашег права као аутохтоног становништва на КиМ, наше земље, историје и баштине. Биће мир, али наравно, албански интерес биће испуњен, наш неће.

У Црној Гори је ситуација још компликованија, јер не постоји линија, поготово данас, која етнички, или по било ком основу и у Србији, и у ЦГ и било ђе на свету дели Србе од Црногораца који себе не сматрају Србима, и те исте од Срба. Једна мајка роди 2 сина, један је Србин, други није. Звецкало се 22020те оружјем са претњом да то постане најкрвавији братоубилачки рат, где више не би ни пуцао комшија на комшију, друг на друга, кум на кума, већ буквално, брат на брата.

Али мира у ЦГ неће бити док се Срби као аутохтоно становништво ЦГ не одрекну свог историјског права на земље и градове Црне Горе, било каквог стављања Црне Горе као српске, њене српске историје, њеног српског карактера, а они Срби који још увек држе до уједињења, док се не одрекну било какве жеље и идеје да ће Србија и ЦГ поново бити једна држава. Дакле, Срби се опет одричу српства, а добијају они који нису Срби.

У БиХ ће мира бити само када се Срби одрекну РС-а, идеје српства које је у Босни присутно још од досељавања Срба на Балкан, а по другим верзијама историје још и дуже, док се у потпуности не интегришу у БиХ, и не постану православни Босанци, и Херцеговци, мада, можда ни тада не би било апсолутног мира док не постану и Муслимани. Дакле, опет Срби губе, добијају они који нису Срби.

У Хрватској је мир, иако усташе идаље редовно нападају српске туристе, и Србе као народ генерално. Мир је јер су трећину покатоличили, трећину побили а ову јадну преосталу трећину Срба протерали са својих вековних огњишта. И наравно. Срби губе. Несрби добијају.

Мира неће бити све док се српска држава и народ не сведу на најуже могуће оквире, јер ћемо попуштати свима који не бирају средства за испуњење својих народних и државних интереса и претензија ка нама, зарад неког "мира", а "мир" је само док се ми одричемо свега што је наше и на шта као народ полажемо историјска права.

И што је најгоре од свега, не само да ће Срби изгубити сваку битку зарад мира, већ ће се догодити апсурд. У "миру" изгубићемо рат од оних сила које већ дуго времена желе да нас као народ прецртају зарад својих, опет, личних колонијалистичких интереса на Балкану.

Ово није никакво позивање на рат нити на националну мржњу и нетрпељивост према било коме и било ком народу или етничкој групи, већ изношење истина, да нажалост, у миру, иако смо ми ти који нису вршили агресије већ бранили идеју те несретне Југославије, и чували своје етничке просторе од оних који су на њих претендовали, ми поново највише губимо и заправо, једини губимо.

Ратови су последња опција али нажалост какав је то мир ако ти мораш да се одрекнеш своје историје, баштине, идентитета и свега за шта су твоји преци крварили вековима. Надам се да ће паметни разумети да ово није никакав позив на рат и говор против мира, већ говор против "мира", јер то што ти људи пропагирају није прави мир. И надам се да манипулатори неће овде извлачити реченице из контекста и од ове теме направити бајку о томе да је ово позив на рат и тако даље...

У преводу - мир ће бити тамо где нас очисте и збришу, или нас као људе, или бар оно што нас чини Србима. Док нас не претопе у друге народе и културе, док нам не укину историју, док нам не укину све што Србина веже за његов родни крај који није београдски пашалук у време Турске.
 
Често наилазимо на људе, који су једног донекле лепог става, а тај став гласи, само да рата не буде. Само да је мир. Опет кажем, у бити једна лепа идеја, али сада ћу писати о томе зашто је она нереална и зашто само ми, Срби, морамо да се жртвујемо да би тај мир постојао.

Ратови у Југославији се нису дешавали јер су Срби хтели рат, нити јер су Срби вршили агресије на бивше републике. Проблем је био национални инжињеринг на животном простору Срба, што доказује велика распрострањеност Срба у Хрватској и БиХ, у Црној Гори, на Космету, Македонији...

Други народи, највећим делом проистекли из нашег, желели су да се одвајају од Југославије, док су аутохтони Срби који су кроз векове живота под туђом чизмом очували своје име, обичаје, културу, особеност желели да остану у границама државе у којој живе остали Срби. Туђману је нуђено одвајање без рата, али под условом да сва српска села остану у саставу Ју. Он је и сам, 1998. године, казао "да ми нисмо желели рат, рата не би било".

Мир на КосМету ће бити тек онда када се Срби са КиМ и остатак српства ван КиМ одрекну пре свега српске државности, па онда светиња, било каквог нашег права као аутохтоног становништва на КиМ, наше земље, историје и баштине. Биће мир, али наравно, албански интерес биће испуњен, наш неће.

У Црној Гори је ситуација још компликованија, јер не постоји линија, поготово данас, која етнички, или по било ком основу и у Србији, и у ЦГ и било ђе на свету дели Србе од Црногораца који себе не сматрају Србима, и те исте од Срба. Једна мајка роди 2 сина, један је Србин, други није. Звецкало се 22020те оружјем са претњом да то постане најкрвавији братоубилачки рат, где више не би ни пуцао комшија на комшију, друг на друга, кум на кума, већ буквално, брат на брата.

Али мира у ЦГ неће бити док се Срби као аутохтоно становништво ЦГ не одрекну свог историјског права на земље и градове Црне Горе, било каквог стављања Црне Горе као српске, њене српске историје, њеног српског карактера, а они Срби који још увек држе до уједињења, док се не одрекну било какве жеље и идеје да ће Србија и ЦГ поново бити једна држава. Дакле, Срби се опет одричу српства, а добијају они који нису Срби.

У БиХ ће мира бити само када се Срби одрекну РС-а, идеје српства које је у Босни присутно још од досељавања Срба на Балкан, а по другим верзијама историје још и дуже, док се у потпуности не интегришу у БиХ, и не постану православни Босанци, и Херцеговци, мада, можда ни тада не би било апсолутног мира док не постану и Муслимани. Дакле, опет Срби губе, добијају они који нису Срби.

У Хрватској је мир, иако усташе идаље редовно нападају српске туристе, и Србе као народ генерално. Мир је јер су трећину покатоличили, трећину побили а ову јадну преосталу трећину Срба протерали са својих вековних огњишта. И наравно. Срби губе. Несрби добијају.

Мира неће бити све док се српска држава и народ не сведу на најуже могуће оквире, јер ћемо попуштати свима који не бирају средства за испуњење својих народних и државних интереса и претензија ка нама, зарад неког "мира", а "мир" је само док се ми одричемо свега што је наше и на шта као народ полажемо историјска права.

И што је најгоре од свега, не само да ће Срби изгубити сваку битку зарад мира, већ ће се догодити апсурд. У "миру" изгубићемо рат од оних сила које већ дуго времена желе да нас као народ прецртају зарад својих, опет, личних колонијалистичких интереса на Балкану.

Ово није никакво позивање на рат нити на националну мржњу и нетрпељивост према било коме и било ком народу или етничкој групи, већ изношење истина, да нажалост, у миру, иако смо ми ти који нису вршили агресије већ бранили идеју те несретне Југославије, и чували своје етничке просторе од оних који су на њих претендовали, ми поново највише губимо и заправо, једини губимо.

Ратови су последња опција али нажалост какав је то мир ако ти мораш да се одрекнеш своје историје, баштине, идентитета и свега за шта су твоји преци крварили вековима. Надам се да ће паметни разумети да ово није никакав позив на рат и говор против мира, већ говор против "мира", јер то што ти људи пропагирају није прави мир. И надам се да манипулатори неће овде извлачити реченице из контекста и од ове теме направити бајку о томе да је ово позив на рат и тако даље...

У преводу - мир ће бити тамо где нас очисте и збришу, или нас као људе, или бар оно што нас чини Србима. Док нас не претопе у друге народе и културе, док нам не укину историју, док нам не укину све што Србина веже за његов родни крај који није београдски пашалук у време Турске.
И да, наравно, заборавио сам. Мислили су да ће "мира" у Македонији бити онда када комплетно из њега избришу српско име, па помире ту српску и бугарску страну, направе нови хибридни македонски народ, ал ни то није успело. Заборавили су на Албанце, којима су јадни ти Македонци дали све, званичан језик, неке од највиших политичких позиција, сва могућа права, као да су они газде у МКД... И поред тога није мир, и неће бити "мира" док се Македонци не одрекну читаве северозападне и делова централне МКД у корист Албанаца, "Иљириде" и саме по себи Албаније.
 
Често наилазимо на људе, који су једног донекле лепог става, а тај став гласи, само да рата не буде. Само да је мир. Опет кажем, у бити једна лепа идеја, али сада ћу писати о томе зашто је она нереална и зашто само ми, Срби, морамо да се жртвујемо да би тај мир постојао.

Ратови у Југославији се нису дешавали јер су Срби хтели рат, нити јер су Срби вршили агресије на бивше републике. Проблем је био национални инжињеринг на животном простору Срба, што доказује велика распрострањеност Срба у Хрватској и БиХ, у Црној Гори, на Космету, Македонији...

Други народи, највећим делом проистекли из нашег, желели су да се одвајају од Југославије, док су аутохтони Срби који су кроз векове живота под туђом чизмом очували своје име, обичаје, културу, особеност желели да остану у границама државе у којој живе остали Срби. Туђману је нуђено одвајање без рата, али под условом да сва српска села остану у саставу Ју. Он је и сам, 1998. године, казао "да ми нисмо желели рат, рата не би било".

Мир на КосМету ће бити тек онда када се Срби са КиМ и остатак српства ван КиМ одрекну пре свега српске државности, па онда светиња, било каквог нашег права као аутохтоног становништва на КиМ, наше земље, историје и баштине. Биће мир, али наравно, албански интерес биће испуњен, наш неће.

У Црној Гори је ситуација још компликованија, јер не постоји линија, поготово данас, која етнички, или по било ком основу и у Србији, и у ЦГ и било ђе на свету дели Србе од Црногораца који себе не сматрају Србима, и те исте од Срба. Једна мајка роди 2 сина, један је Србин, други није. Звецкало се 22020те оружјем са претњом да то постане најкрвавији братоубилачки рат, где више не би ни пуцао комшија на комшију, друг на друга, кум на кума, већ буквално, брат на брата.

Али мира у ЦГ неће бити док се Срби као аутохтоно становништво ЦГ не одрекну свог историјског права на земље и градове Црне Горе, било каквог стављања Црне Горе као српске, њене српске историје, њеног српског карактера, а они Срби који још увек држе до уједињења, док се не одрекну било какве жеље и идеје да ће Србија и ЦГ поново бити једна држава. Дакле, Срби се опет одричу српства, а добијају они који нису Срби.

У БиХ ће мира бити само када се Срби одрекну РС-а, идеје српства које је у Босни присутно још од досељавања Срба на Балкан, а по другим верзијама историје још и дуже, док се у потпуности не интегришу у БиХ, и не постану православни Босанци, и Херцеговци, мада, можда ни тада не би било апсолутног мира док не постану и Муслимани. Дакле, опет Срби губе, добијају они који нису Срби.

У Хрватској је мир, иако усташе идаље редовно нападају српске туристе, и Србе као народ генерално. Мир је јер су трећину покатоличили, трећину побили а ову јадну преосталу трећину Срба протерали са својих вековних огњишта. И наравно. Срби губе. Несрби добијају.

Мира неће бити све док се српска држава и народ не сведу на најуже могуће оквире, јер ћемо попуштати свима који не бирају средства за испуњење својих народних и државних интереса и претензија ка нама, зарад неког "мира", а "мир" је само док се ми одричемо свега што је наше и на шта као народ полажемо историјска права.

И што је најгоре од свега, не само да ће Срби изгубити сваку битку зарад мира, већ ће се догодити апсурд. У "миру" изгубићемо рат од оних сила које већ дуго времена желе да нас као народ прецртају зарад својих, опет, личних колонијалистичких интереса на Балкану.

Ово није никакво позивање на рат нити на националну мржњу и нетрпељивост према било коме и било ком народу или етничкој групи, већ изношење истина, да нажалост, у миру, иако смо ми ти који нису вршили агресије већ бранили идеју те несретне Југославије, и чували своје етничке просторе од оних који су на њих претендовали, ми поново највише губимо и заправо, једини губимо.

Ратови су последња опција али нажалост какав је то мир ако ти мораш да се одрекнеш своје историје, баштине, идентитета и свега за шта су твоји преци крварили вековима. Надам се да ће паметни разумети да ово није никакав позив на рат и говор против мира, већ говор против "мира", јер то што ти људи пропагирају није прави мир. И надам се да манипулатори неће овде извлачити реченице из контекста и од ове теме направити бајку о томе да је ово позив на рат и тако даље...

У преводу - мир ће бити тамо где нас очисте и збришу, или нас као људе, или бар оно што нас чини Србима. Док нас не претопе у друге народе и културе, док нам не укину историју, док нам не укину све што Србина веже за његов родни крај који није београдски пашалук у време Турске.
cini mi se da ce egzistencijalna pretnja srpskom narodu biti uskoro otklonjena za sva vremena..........identifikovan je vekovni uzrok ne samo srpskog problema vec i globalnog.
 
Шта нам поручује ово? Па ми, требамо да вршимо агресије на све живе око себе, (занемарићемо чињеницу шта нам историјски припада), дакле вршимо агресију на све, а остали да нам попуштају зарад "мира". Значи то би требала бити политика да у "миру" добијамо наше интересе. Решетамо децу других вера из околних држава и народа, било да су њихови преци некад били Срби или не, а они да вичу, не не не, даћемо вам све, само да је "мир".

Али наравно, онда схватиш да је мир са о кад се кидише на српску земљу. И да само Србин наседа на ту причу.
 
Шта нам поручује ово? Па ми, требамо да вршимо агресије на све живе око себе, (занемарићемо чињеницу шта нам историјски припада), дакле вршимо агресију на све, а остали да нам попуштају зарад "мира". Значи то би требала бити политика да у "миру" добијамо наше интересе. Решетамо децу других вера из околних држава и народа, било да су њихови преци некад били Срби или не, а они да вичу, не не не, даћемо вам све, само да је "мир".

Али наравно, онда схватиш да је мир са о кад се кидише на српску земљу. И да само Србин наседа на ту причу.
To samo cine kukavice, postali smo kuckini sinovi i najvece kukavice.
 
To samo cine kukavice, postali smo kuckini sinovi i najvece kukavice.
Ми Срби смо ратовали само када треба да се брани. Освајача смо једног имали, Душана Силног, мада је и то дискутабилно колики је он заправо био освајач, јер, сваку земљу коју је освојио од византије била је највећим делом или барем неким делом насељена Словенима. Дефинитивно се не може поредити такав "империјализам" са империјализмом и колонијализмом који над нама хоће да спроведу НАТО чланице /- Америка.

Поука целе приче је да не смемо да будемо ни они који кефћу да ратују и убијају било кога, али ни они који ће зарад лажног мира пристати да се одрекне апсолутно свега. Морамо да рађамо и правимо паметну децу и да сами будемо паметни и нађемо начин како да се у миру не одрекнемо ничега што је наше.

Врло је тешко, готово немогуће, али, тактика "одрекни се свега зарад "мира"" нам дефинитивно неће донети прави мир.
 
Bravo za autora!
Jako dobar tekst,sve lepo receno,bas sve.
Srbi su kroz vekove uvek tezili da imaju svoju drzavu,borili se za svoje parce zemlje i nikada se nisu priklanjali velikim silama,niti su popustali u toj borbi.Nazalost,nikako da se oslobodimo komunisticke dece u nasim redovima,pa gledamo tuzne scene iz pomenutih primera sa tvoje strane.
 
Jel se ti plasis necega?
Ne razumem ovo posipanje pepelom od zore rane...:confused:
Па да. Плашим се мало.

Например, фамилија моја по прабаби, ђедовој мајци, морали су напустити Призрен у другом рату као избеглице након албанско-италијанске окупације. Након тога, забрањен им је повратак. Бојим се да ће се то наставити
 
Bravo za autora!
Jako dobar tekst,sve lepo receno,bas sve.
Srbi su kroz vekove uvek tezili da imaju svoju drzavu,borili se za svoje parce zemlje i nikada se nisu priklanjali velikim silama,niti su popustali u toj borbi.Nazalost,nikako da se oslobodimo komunisticke dece u nasim redovima,pa gledamo tuzne scene iz pomenutih primera sa tvoje strane.
Хвала ти, драго ми је што ниси извлачио ништа из контекста и што си све разумео онако како сам и хтео то да изнесем и представим
 
Па да. Плашим се мало.

Например, фамилија моја по прабаби, ђедовој мајци, морали су напустити Призрен у другом рату као избеглице након албанско-италијанске окупације. Након тога, забрањен им је повратак. Бојим се да ће се то наставити
Pa rodjace znas kad je to bilo. Pa sta mislis da si jedini koji se selio ? :D I to ne ti nego cukunvraci! ?! Daj bre ne zasmejaj me! :lol:
Pola Balkana u medjumigracijama, ovde se ljudi plase samo DNK testa... :mrgreen: :cool:
 
Pa rodjace znas kad je to bilo. Pa sta mislis da si jedini koji se selio ? :D I to ne ti nego cukunvraci! ?! Daj bre ne zasmejaj me! :lol:
Pola Balkana u medjumigracijama, ovde se ljudi plase samo DNK testa... :mrgreen: :cool:
Нису то међумиграције пријатељу, него пушком протерани људи. Нису чукунвраци, већ мајка мога ђеда, а све и да нису, мој су народ, моји људи који су под терором који се и дан данас одвија напустили своја вековна огњишта.

И ми данас требамо, зарад мира, да се свега тога одрекнемо, и тих преосталих Срба доле... И свега, светиња... Не зарад мира, него зарад "мира". А "мир" је само док се ми одричемо. Сви добијају у том миру, само ми не! Дајем лични пример своје породице, да не буде како за Косовом или било којом земљом кмече они који са Косметом немају везе. Ђед ми је тамо био као члан војне полиције, на ратишту.

А све и да није, ја као Србин имам сва права да се саосећам и бринем бригу свог народа. Ваљда је делом и то оно што ме чини србином
 
Нису то међумиграције пријатељу, него пушком протерани људи. Нису чукунвраци, већ мајка мога ђеда, а све и да нису, мој су народ, моји људи који су под терором који се и дан данас одвија напустили своја вековна огњишта.

И ми данас требамо, зарад мира, да се свега тога одрекнемо, и тих преосталих Срба доле... И свега, светиња... Не зарад мира, него зарад "мира". А "мир" је само док се ми одричемо. Сви добијају у том миру, само ми не! Дајем лични пример своје породице, да не буде како за Косовом или било којом земљом кмече они који са Косметом немају везе. Ђед ми је тамо био као члан војне полиције, на ратишту.

А све и да није, ја као Србин имам сва права да се саосећам и бринем бригу свог народа. Ваљда је делом и то оно што ме чини србином
Znam sta Prizren znaci i za Srbe i za one koji su ziveli tamo, imam par poznanika odatle...Odakle ti ideja da treba da se odrices, zvucis konfuzno, u stvari samo isfrustrirano, ali pitanje je tacno cim... Moji prijatelji iz Prizrena pamte taj grad po najlepsem i kad je bio najlepsi, sad kazu da nije vise to to...ali i ne kukumavce i ne posipaju se pepelom, vec vole proslo, ali zive svoj zivot i, rekao bih, zdravu genetiku svoju...Nije svako teran puskom, bilo je i trbuhom za kruhom i najredje - srcem za srcem...I nisu samo nas terali, bilo je svacega "na ovijem prostorima"... :cool: Svakako, shvatas da su navrdjede, kudjeli i askurdjeli karikiranje da ti bi otkrio relativnitet i reciprocitet. ;) Proci ce ti zivot u ulozi zrtve. Izgledas ovako kao mali od palube koji sedi na buretu baruta i igra se sibicama. Obicno je od takvih pojava, faktora i participijenata svo nesra generalno i krenulo. Nauci se necem dok si ziv...Ili onda drzi dijetu od srpskog korenja, bilo in 90-ih... ;) Crno-belo sve -nije. Ja ti tvrdim da nisi veci Srbin u modu naricaljke od nekog drugog. :cool: A ako hoces i drukcije receno: mirno spavaj, nano, prevlast Srba na Balkanu statistikom je zapisano. ;) :cool: :lol:
 
Znam sta Prizren znaci i za Srbe i za one koji su ziveli tamo, imam par poznanika odatle...Odakle ti ideja da treba da se odrices, zvucis konfuzno, u stvari samo isfrustrirano, ali pitanje je tacno cim... Moji prijatelji iz Prizrena pamte taj grad po najlepsem i kad je bio najlepsi, sad kazu da nije vise to to...ali i ne kukumavce i ne posipaju se pepelom, vec vole proslo, ali zive svoj zivot i, rekao bih, zdravu genetiku svoju...Nije svako teran puskom, bilo je i trbuhom za kruhom i najredje - srcem za srcem...I nisu samo nas terali, bilo je svacega "na ovijem prostorima"... :cool: Svakako, shvatas da su navrdjede, kudjeli i askurdjeli karikiranje da ti bi otkrio relativnitet i reciprocitet. ;) Proci ce ti zivot u ulozi zrtve. Izgledas ovako kao mali od palube koji sedi na buretu baruta i igra se sibicama. Obicno je od takvih pojava, faktora i participijenata svo nesra generalno i krenulo. Nauci se necem dok si ziv...Ili onda drzi dijetu od srpskog korenja, bilo in 90-ih... ;) Crno-belo sve -nije. Ja ti tvrdim da nisi veci Srbin u modu naricaljke od nekog drugog. :cool: A ako hoces i drukcije receno: mirno spavaj, nano, prevlast Srba na Balkanu statistikom je zapisano. ;) :cool: :lol:
Ти си у праву донекле и јесам исфрустриран, а мислим да је та фрустрација природна с обзиром на то да су ствари такве какве јесу. Моји из црне горе, пошто ми је већином порекло од тамо, су испаштали и испаштају, моји са космета су испаштали...они који су остали испаштају

Текст који сам написао није "само кукумакање" већ су то неке истине које су нажалост такве какве јесу. И наравно да сам исфрустриран њима. Исфрустриран сам кад чујем сваки дан да је рањен, ухапшен, пребијен Србин на Космету, или било ђе.

То су велике и дубоке фрустрације јер њихову бол и патњу доживљавам као своју. И пошто су они жртве, и ја се осећам као жртва делимично. Саосећам се са својим људима.

Међутим, не кукумачем, како ти кажеш, нити изигравам жртву, иако је мој народ жртва и "мира", и рата, већ пишем истине и нигде нема комфузије. Јасно сам рекао: Нисам присталица рата, и моја тема није позивање на рат, али нисам ни онај који би зарад некаквог "мира" све дао, свега се одрекао и све препустио тууђину који је агресијом и чиме већ све не дошао до својих интереса.
 
Проблем је у менталитету, који нам је "заоставштина" турске окупације.
Навикли смо на ауторитет.
Носимо са собом тврдоглавост, која прелази у затуцаност.
Сад кад нема Турака да владају над нама, ми разбисмо главе једни другима да би нашли ко ће од нас да влада. Затуцаност нам прави да сви појединачно мислимо да смо најпаметнији и да знамо најбоље шта и како треба.
То нас чини разједињеним.
Мислимо да нам у 21. веку треба снажан и способан аутократа, који ће да поведе народ у просперитет.
Заправо нам не треба никаква изузетна власт, већ нормална власт.
Уређење у којем све функционише по закону написаном у Уставу, а не по закону јачег и богатијег.
Пре свега, нама је потребно да се ми као народ променимо. Да се суочимо са реалношћу и да знамо поредак у држави. Тај поредак је Закон, Ред и Мир, а не председник Вучић, Тадић, Ђилас, Шешељ, васкрсли Тито, или ко год.

Уместо да стално тражимо кривца у другима, преиспитајмо себе. Нисмо непогрешиви, али због тог задртог менталитета ми сматрамо да јесмо. Сматрамо да смо бољи и паметнији од других, и да заслужујемо да нас сви поштују. Овај менталитет иде од самог појединца у једном селу, до генералне политике целе државе. Наравно, част изузецима.
Морамо да признамо своје грешке и да научимо на њима.
Твоје усеве је уништила комшијска крава? Реши тај проблем на законски начин, немој мислити да си ти закон и да сад сматраш да можеш комшији да вратиш по реципроцитету.
Запад нам је крив за стање у држави? Зашто смо онда и даље окренути Западу? Зашто себе бацамо у ватру и питамо се откуд смо се опекли?

Одбацимо затуцаност и одбацимо неред који нам трује државу.
 
Након сваког рата, кад оружје утихне, иде рат након рата. Подмуклији, кварнији, гдје ће стране у сукобу дипломатскимм играма, политичком инструментализацијом, уз помоћ медијске машинерије или армије невладинића, покушати преобликовати колективну свијет циљне групе и оствасрити циљеве које нису успјеле током оружаног сукоба.

И то је тако, тако ће бити док буде сукоба и конфликата на планети. Срби би кроз историју некад у том рату послије рата боље пролазили, некад грђе. Ако имате осмишљен план националне политике, ако поставите циљ, разумијете ко је непријатељ, са којом "муницијом" пуца, поставите приоритете, имаћете и веће шансе у том рату послије рата. Срби су кроз своју одисеју током повратка државности у XIX вијеку имали барем у неким периодима политичке елите дорасле времену, имале би национални план, колико год он данас био озлоглашен али та српска држава иако врбова је умјела поставити приоритете.
У ХХ вијеку српски корпус бјеше опасно забраздио у југословенству, идеји која вјероватно и није имала шанси и која ће доживјети колапс, из те опијености југословенством многе српске политичке елите нису успјеле изаћи, а ако додамо да је контра страну заузео прејак играч. у тим ратовима након ратова Срби и нису имали баш пуно шанси.

Многи заправо нису ни схватили да након 1999-е тек предстоји битка за Косово, Косово које је много више од саме територије, које је извориште српства.

Када је у питању Хрватска, ту су Срби већ од 1991-е изложени "специјалном рату", опасно се ударало, премоћан силник је стао иза васкрсле нове ендехазије, Срби ту једноставно нису имали шанси. Сада предстоји борба да се српски корпус у Хрватској колико толико сачува, једина брана даљњем процесу расрбљавања Срба у Хрватској јесте СПЦ, и нико други. Зато ће се у наредним годинама ударати на СПЦ, али ће се ударати и у Црној Гори јер је и ту привремено закочен процес растакања српског корпуса.

Када је БиХ у питању, ту ћу дати опширнији осврт. По завршетку одбрамбено-отаџбинског рата, Срби пречани су у Дејтону прошли како су прошли, јако лоше. Данас када знамо много што шта и колико су ту неки, и главни преговарач, лутали између југословенства и српства, могло је и грђе..
Но тај рат послије рата против Срба и Српске је добио на замаху, стални психолошки рат, слуђиивање и распамећивање. У Српској је 1997-98 извршен и преврат, уз помоћ НАТО силника извршен је државни удар, тада су ти западни центри моћи у пројекту растакања српства корисног идиота нашли у неком Додику, и Српска је од 1998-е "заробљена држава". Српској су наредних година отимане и отимане надлежности, но временом је овај Додик направио заокрет од корисног идиота и миљеника западних центара моћи до оног који је на све већем удару тог истог запада, самим тим уради нешто добро, хтио не хтио, за Српску.
Српска је и данас "заробљена држава", но кроз те сталне притиске, пријетње, ултиматуме, Срби пречани су очврснули, показали да знају кварно играти, ове лајавце из сарај Шехерана лако ће отрести, Додик то добро шутира, некад и заврће уши, и са овим западним муљарама показали су да знају како, са западним амбасадама измјењују се кварности, овај грађанин Шмит не смије присмрдити Српској, мислим може доћи у Бању Луку али да присмрди предсједништву Српске или влади јок, нити његове одлуке неко зарезује. И ова назови опозиција изузев неколико изузетака постала је слугерањама западних амбасада и политичке бошњачке врхушке, прејадни су, но у страху од јавности у Српској која некако показује снажан имунитет на антисрпску приопаганду, имају мјеру у том слугерањству. Но ако удари дођу са адресе са које је Српска рањива, а то је из Београда, настају проблеми, а политику Београда према Српској бих назвао амбивалентном, уз ипак подоста удараца којима би отупили борбу Српске. И неких одлука које није лако објаснити.

Можда то тако мора, можда некад неке битке морате изгубити, можда се мора додворавари западним центрима миоћи, прејак играч је.бај га, а можда су непријатељи српства своје послушнике инсталирали (попут ономад оног Перуишића) тамо гдје се није смјелон дозволити. У коначници вријеме ће показати ко је вјера, ко невјера, вријеме увијек покаже.
 
Poslednja izmena:
Srbi ,,gube u miru” jer često odbijaju mirovne sporazume pa na kraju potpisu onaj najgori. Dakle zato sto nijesu takticari već volovi i na kraju dobiju rogove.

Srbi i Hrvati imaju avarske krvi. Konstantna zelja za osvetu i rat, pohode i pljacku. Hrišćanstvo je uspjelo ovo da umanji ali ne potpuno. Život je mir, suživot, praštanje, to su hrišćanske vrline.

Da li su 90ih Srbi više gubili ili dobili, pitanje je. Izgubili su Kosovo i Krajinu, ali dobili RS. CG ide svojim putem, ali ostaje bliska i ostaje srpska u njenu korist. Knin je ostao 20% srpski, sjever Kosova je ostao većinski srpski.

Srbi moraju zbacit mentalitet osvajača, mentalitet hegemona, i prihvatiti istorijske činjenice. Knin/Krajina nikada nije bila Srbija niti dio nijedne srednjovjekovne srpske države. Kosovo nije srpska (etnicka) kolijevka već postala srpsko tek sa ekspanzijom Nemanjićke države 13. v. Vlast Srbije je napuštala Kosovo prije 100 g. Većina Srbije nikad nije zeljela da živi na Kosovu. Kosovo je vjekovima bitno Srbima zbog bitke ne zbog same teritorije. Prostor CG je zasebna država preko 1000 g. u nizu, ljudi tog prostora imaju zasebne životne potrebe i poseban nacionalni kult od ostalih Srba.

Srbi danas treba kolektivno da budu najsrećniji za ono sto imaju i da uopšte postoje s obzirom na burnu istoriji. Treba da se krenu putem hrišćanstva i da grade mostove ostalima na balkanu, a ne sukobe. Najbolja osveta neprijateljima je sopstveni životni uspjeh i zadovoljstvo.
 
Poslednja izmena:
Često nailazimo na ljude, koji su jednog donekle lepog stava, a taj stav glasi, samo da rata ne bude. Samo da je mir. Opet kažem, u biti jedna lepa ideja, ali sada ću pisati o tome zašto je ona nerealna i zašto samo mi, Srbi, moramo da se žrtvujemo da bi taj mir postojao.

Ratovi u Jugoslaviji se nisu dešavali jer su Srbi hteli rat, niti jer su Srbi vršili agresije na bivše republike. Problem je bio nacionalni inžinjering na životnom prostoru Srba, što dokazuje velika rasprostranjenost Srba u Hrvatskoj i BiH, u Crnoj Gori, na Kosmetu, Makedoniji...

Drugi narodi, najvećim delom proistekli iz našeg, želeli su da se odvajaju od Jugoslavije, dok su autohtoni Srbi koji su kroz vekove života pod tuđom čizmom očuvali svoje ime, običaje, kulturu, osobenost želeli da ostanu u granicama države u kojoj žive ostali Srbi. Tuđmanu je nuđeno odvajanje bez rata, ali pod uslovom da sva srpska sela ostanu u sastavu Ju. On je i sam, 1998. godine, kazao "da mi nismo želeli rat, rata ne bi bilo".

Mir na KosMetu će biti tek onda kada se Srbi sa KiM i ostatak srpstva van KiM odreknu pre svega srpske državnosti, pa onda svetinja, bilo kakvog našeg prava kao autohtonog stanovništva na KiM, naše zemlje, istorije i baštine. Biće mir, ali naravno, albanski interes biće ispunjen, naš neće.

U Crnoj Gori je situacija još komplikovanija, jer ne postoji linija, pogotovo danas, koja etnički, ili po bilo kom osnovu i u Srbiji, i u CG i bilo đe na svetu deli Srbe od Crnogoraca koji sebe ne smatraju Srbima, i te iste od Srba. Jedna majka rodi 2 sina, jedan je Srbin, drugi nije. Zveckalo se 22020te oružjem sa pretnjom da to postane najkrvaviji bratoubilački rat, gde više ne bi ni pucao komšija na komšiju, drug na druga, kum na kuma, već bukvalno, brat na brata.

Ali mira u CG neće biti dok se Srbi kao autohtono stanovništvo CG ne odreknu svog istorijskog prava na zemlje i gradove Crne Gore, bilo kakvog stavljanja Crne Gore kao srpske, njene srpske istorije, njenog srpskog karaktera, a oni Srbi koji još uvek drže do ujedinjenja, dok se ne odreknu bilo kakve želje i ideje da će Srbija i CG ponovo biti jedna država. Dakle, Srbi se opet odriču srpstva, a dobijaju oni koji nisu Srbi.

U BiH će mira biti samo kada se Srbi odreknu RS-a, ideje srpstva koje je u Bosni prisutno još od doseljavanja Srba na Balkan, a po drugim verzijama istorije još i duže, dok se u potpunosti ne integrišu u BiH, i ne postanu pravoslavni Bosanci, i Hercegovci, mada, možda ni tada ne bi bilo apsolutnog mira dok ne postanu i Muslimani. Dakle, opet Srbi gube, dobijaju oni koji nisu Srbi.

U Hrvatskoj je mir, iako ustaše idalje redovno napadaju srpske turiste, i Srbe kao narod generalno. Mir je jer su trećinu pokatoličili, trećinu pobili a ovu jadnu preostalu trećinu Srba proterali sa svojih vekovnih ognjišta. I naravno. Srbi gube. Nesrbi dobijaju.

Mira neće biti sve dok se srpska država i narod ne svedu na najuže moguće okvire, jer ćemo popuštati svima koji ne biraju sredstva za ispunjenje svojih narodnih i državnih interesa i pretenzija ka nama, zarad nekog "mira", a "mir" je samo dok se mi odričemo svega što je naše i na šta kao narod polažemo istorijska prava.

I što je najgore od svega, ne samo da će Srbi izgubiti svaku bitku zarad mira, već će se dogoditi apsurd. U "miru" izgubićemo rat od onih sila koje već dugo vremena žele da nas kao narod precrtaju zarad svojih, opet, ličnih kolonijalističkih interesa na Balkanu.

Ovo nije nikakvo pozivanje na rat niti na nacionalnu mržnju i netrpeljivost prema bilo kome i bilo kom narodu ili etničkoj grupi, već iznošenje istina, da nažalost, u miru, iako smo mi ti koji nisu vršili agresije već branili ideju te nesretne Jugoslavije, i čuvali svoje etničke prostore od onih koji su na njih pretendovali, mi ponovo najviše gubimo i zapravo, jedini gubimo.

Ratovi su poslednja opcija ali nažalost kakav je to mir ako ti moraš da se odrekneš svoje istorije, baštine, identiteta i svega za šta su tvoji preci krvarili vekovima. Nadam se da će pametni razumeti da ovo nije nikakav poziv na rat i govor protiv mira, već govor protiv "mira", jer to što ti ljudi propagiraju nije pravi mir. I nadam se da manipulatori neće ovde izvlačiti rečenice iz konteksta i od ove teme napraviti bajku o tome da je ovo poziv na rat i tako dalje...

U prevodu - mir će biti tamo gde nas očiste i zbrišu, ili nas kao ljude, ili bar ono što nas čini Srbima. Dok nas ne pretope u druge narode i kulture, dok nam ne ukinu istoriju, dok nam ne ukinu sve što Srbina veže za njegov rodni kraj koji nije beogradski pašaluk u vreme Turske.
Žalosno je koliko ima neobrazovanih ljudi, a koji uvijek imaju potrebe izreći svoje tulavo mišljenje zasnovano, pa na, - ničemu.

Jedini razlog za raspršenost Srba po Balkanu, osobito prema zapadu, su velike seobe Srba koji su bježali pred Turcima kao i utjecaj pravoslavne crkve koja je tokom vremena srbizirala sve pravoslavce, neovisno o njihovom etničkom podrijetlu,

Što se tiče raspada Jugoslavije, ona je nestala, jer se narodi nisu mogli dogovoriti o njenom daljnjem funkcioniranju. Kada je nestalo savezne vlasti, federacija se urušila, a svi narodi su imali pravo potvrditi republičke granice prema jasnom pravilu međunarodnog prava koje kaže da u slučaju raspada složene države, za nove državne granice novih država se uzimaju dotad postojeće unutarnje granice, kako bi se time onemogućilo one čimbenike koji bi poželjeli silom i ratom stvarati nove granice.

Srbi su stekli državnu neovisnost 1878. godine i dobili su svoje međunarodno priznate granice. To je temelj srpskog državnog teritorija. Kasnije su Srbiji priznati ratni dobici u balkanskim ratovima čime se proširila na Kosovo, dio Sandžaka i S. Makedoniju, a nakon toga stekla je još Vojvodinu. Srbija je kasnije izgubila Kosovo i S. Makedoniju, a zadržala Vojvodinu i srpski dio Sandžaka i to je srpski teritorij. Izvan toga Srbi i Srbija nemaju ništa.

Tuđman i Kučan su nudili Miloševiću konfederaciju ili asimetričnu federaciju. Srbi su to odbili. Tuđman nije rekao "da mi nismo želeli rat, rata ne bi bilo". To je srpska mitomanija i potvrđeno je na Haškom sudu da je to srpska laž.

Uvjet za mir na Kosovu nije srpsko odricanje od povijesti, kulture i svetinja. To je laž. Njemačko-francuski plan za rješavanje krize između Srbije i Kosova predviđa i davanje ekstrateritorijalnosti važnim crkvenim kompleksima na Kosovu koji bi na taj način bili u vlasništvu i pod zaštitom Srbije.

Mir u Crnoj Gori nije doveden u pitanje. Crna Gora je po ustavu građanska država i svi njeni građani imaju ista prava. Problem postoji samo kod onih grupa i pojedinaca kojima nije jasno da je Crna Gora samostalna i neovisna država, a ne dežurna filijala Srbije koja mora plesati kako Srbija svira. Međutim, to je njihov problem i taj problem će biti riješen kada shvate da CG nije vazal Srbije. Kad to shvate, svi će njeni građani moći normalno uživati u svim pravima u svojoj državi, a to je Crna Gora - i za Crnogorce, i za Srbe, i za Albance i za Hrvate koji žive u njoj.

Srbima je međunarodna zajednica popustila i dala jako velikodušan dar kao nagradu za genocid u Srebrenici i bez obzira na sve, Srbi imaju pravo, prema Daytonu, uživati u pravu koje su stekli na tuđoj krvi te im nitko ne može osporiti postojanje Srpske u sastavu BiH.

Srbi dolaze svake godine redovito raditi kao sezonci u Srbiju, kao turisti na godišnji odmor i u posjetu rodbini. Da je situacija kakvom si je opisao, ne bi svakog ljeta, doslovno, na tisuće automobila sa srpskim registarskim oznakama vozilo po Hrvatskoj, ogromna većina bez ikakvih problema. Baš prekjučer sam šetao gradom kada je jedna djevojka na ekavici i s jakim beogradskim naglaskom pitala za smjer kako bi vidjela neke gradske znamenitosti. Ljudi su joj sasvim normalno i pristojno odgovorili i svi su nastavili svoj posao. Nitko se nije uopće obazirao na njenu ekavicu i srpski akcent. Tebi je teško shvatiti da ste u Hrvatskoj posve nebitni i da je ljudima u Hrvatskoj samo bitno da potrošite, ostavite eure i sudjelujete u našoj zaradi. Baš kao bilo koji stranac od kojih očekujemo apsolutno isto. Nikoga nije briga za Kanađane, Kineze, Korejce, Engleze, Nijemce, Francuze, Srbe... Nikoga ne zanima povijest odnosa, politička ideologija, svi ste samo euri.

Što se tiče Srba koji su otišli iz Hrvatske, to su oni koji nikada ne bi prihvatili Hrvatsku kao svoju domovinu. Jednostavno je ne žele i bilo bi pogrešno tjerati te ljude da žive u državi koju ne žele i s narodom kojeg ne podnose. Uostalom, većina njih se fino snašla bilo u Srbiji, BiH, SAD-u, Australiji, Njemačkoj itd. Što se tiče pokatoličavanja, nitko nije pokatoličen. Marionetska NDH je postajala 4 godine. Svatko tko je, iz bilo kojeg razloga, bio pokatoličen za vrijeme trajanja NDH, mogao se nakon 1945. godine vratiti na svoju vjeru.

Kakva "istorijska prava"? S. Makedoniju ste osvojili u balkanskim ratovima i ne znam zašto se čudiš što nakon raspada Jugoslavije nisu htjeli ostati sa Srbijom. Kosovo ste stekli isto 1912. godine, poslije punih 500 godina otkako ste ga izgubili, a do tada je sastav stanovništva bio potpuno izmijenjen. Nema tog "istorijskog prava" koje se može ostvariti kada vojno moraš osvojiti teritorij na kojem te velika većina naroda doživljava kao osvajača. Prostor BiH nikada nije bio u sastavu bilo koje države s imenom Srbija i to je činjenica, kao što je i činjenica da je većina Srba naselila BiH nakon dolaska Turaka. O Hrvatskoj nema smisla ništa pisati, jer tamo doista svaka šuša zna da nikada niste imali bilo kakva "istorijska prava".

Srbi ne vole dijeliti, žele se nametati svugdje pa i tamo gdje su u velikoj manjini te nemaju interes ni tradiciju živjeti s drugima. Znaju živjeti pored drugih, ali nikako i nikada sa drugima. Dok Srbi ne nauče živjeti sa drugima i uvažavati druge, imati će probleme sa svakim. Ne možeš se praviti da drugi ne postoje oko tebe i ganjati svoje želje, zanemarujući druge i onda očekivati da će te drugi poštovati i uvažavati i tvoje želje.
 
  • Podržavam
Reactions: 903
Када је у питању Хрватска, ту су Срби већ од 1991-е изложени "специјалном рату", опасно се ударало, премоћан силник је стао иза васкрсле нове ендехазије, Срби ту једноставно нису имали шанси. Сада предстоји борба да се српски корпус у Хрватској колико толико сачува, једина брана даљњем процесу расрбљавања Срба у Хрватској јесте СПЦ, и нико други. Зато ће се у наредним годинама ударати на СПЦ, али ће се ударати и у Црној Гори јер је и ту привремено закочен процес растакања српског корпуса.
Kad je u pitanju, ne samo Hrvatska, već i sve bivše jugoslavenske republike, Srbi tu nisu imali šanse još od same 1991. godine i raspada bivše Jugoslavije. Beograd je izludio Srbe da je moguće ratom mijenjati granice i izboriti se za nove granice Srbije, a kruta realnost bila je ta da je sve bilo završeno u trenutku kada je Hrvatska proglasila neovisnost i kada su tu neovisnost počele redom priznavati sve države svijeta. Taj proces je dovršen primitkom Hrvatske u UN. Samo je potpuni idiot mogao pomisliti da bi se od tog trenutka nešto moglo promijeniti u korist Srba i Srbije, a Beograd je uzalud gurnuo Srbe u Hrvatskoj u sukob kojeg nisu nikako mogli dobiti, jer su granice svih država nastalih raspadom Jugoslavije potvrđene međunarodnim pravo uti possidetis koje isključuje bilo kakvo nasilno mijenjanje granice nakon raspada federacije.
 
Ima izgleda za navedeno, (posebno imajuci u vidu nepostojanje dugorocne drzavne strategije, odsustvo drustvene elite, unutrasnju politiku, posebno pitanje ekonomije, eroziju vise elementarnih osobina pojedinaca ali i drustva itd) ali ko zna kako je 'onaj odozgo' izmesao karte.
Postavljaš na odgovorna mesta tipove sklone korupciji, sve po partijskoj ili rođačkoj liniji, i onda posle kukaš na krađu i izdaju.
 

Back
Top