Сада је најважније да Запад заиста захтев из наслова теме јасно постави пред Републику Србију!
Јер, Народна скупштина Републике Србије је 2010. године усвојила Декларацију о Сребреници која је још увек на снази. У свом тексту, ова Декларација се директно позива на пресуду Међународног суда правде (МСП) у Хагу као врховног правног органа Уједињених нација. Том пресудом МСП-а је утврђено да је у Сребреници извршен геноцид. Сходно томе, у тексту скупштинске Декларације злочин у Сребреници се осуђује (цитирам) "на начин утврђен пресудом поменутог суда", а тај суд је пресудио да је у Сребреници почињен геноцид. Ствар је јасна.
Република Србија својом Декларацијом из 2010. године имплицитно, али де јуре признаје да се у Сребреници у јулу 1995. године догодио геноцид.
Четрнаест година након доношења поменуте Декларације, дошло је време да се у Србији прекине са наративом којим се у прорежимским медијима негира геноцид. Време је да се Србија придружи цивилизованом западном свету тако што ће се придружи Резолуцији која је у припреми, и тиме да експлицитно осуди геноцид у Сребреници и да уведе закон о забрани негирања сребреничког геноцида који је починила тзв. "Војска Републике Српске" чији је командант Ратко Младић правноснажно осуђен између осталог и за сребренички геноцид и сада труне у затвору.
Сада Запад мора да буде чврст према Чипуљчанину и да пред њега изнесе ултиматум "или или" - или ће да се Чипуљчаним окрене тамо где сунце сија за Србију и нас Србијанце а то су Европска унија и НАТО, или ће Чипуљчанин попут лажног цара Путинка Малог да буде одбачен и санкционисан шта нe мора ни то да буде тако лоше. Чипуљчанин нема моћ као лажни цар Путунко Мали, па ћемо се у том случају бар брзо да га се решимо, као када смо се на изборима 24. септембра 2000.године ослободили Балканског касапина кога смо убрзо потом предали Хашком трибуналу одакле се крволок вратио у ковчегу.
