Spoljasnost i unutrasnjost

[Lollol]

Jeste li se sretali sa ljudima koji imaju grubu spoljasnost, tipa, impulsivni su, grubi, odbojni mozda, ali sto bi rekao nas narod "imaju dobru dusu", neko bi rekao srce od zlata?
Kao suprotnost tome imamo ljude koji su divni, tihi, blagi, divne spoljasnosti, blage naravi, bez ijedne grube ili ruzne reci, ali unutrasnjost im je prazna, tj. grozna.

Kako vi te pojave objasnjavate, zasto su neki ljudi odvratni, imaju grubu spoljasnost, ali dobru dusu, a zasto neki imaju divnu sposljasnost, blagu narav, puni razumevanja, ali ispod svega toga nemaju srca / duse, cega vec?
Sta je gore / bolje i zasto?

 

[Leon01]

jesam, ovog prvog opisanog vidim svaki dan u ogledalo

ne bi znao, imao osecaj da ovo drugi bolje prolaze u zivotu

 

[Buba Smrda]

Ja vidim kako kad, kod mene je to promenljivo i unutra i spolja

 

[Leon01]

Ja vidim kako kad, kod mene je to promenljivo i unutra i spolja

bolje da cutim sad

 

[Lollol]

Samo da se nadovezem da kada kazem gruba spoljasnost, ne mislim fizicki ruzne ljude, vec bez dlake na jeziku, impulsivne, drske, bezobrazne mozda, ali imaju dobru dusu.
Isto za finu sposljasnost, nema veze sa lepim fizickim izgledom, vec sa ponasanjem, sve nezno, lepo, fino, kluturno, blago, a ispod toga bez duse.

Zasto su neki ljudi takvi?

 

[dakyorlando]

Da, sretao sam takve ljude. Sećam se posebno jednog momka koji je delovao impulsivno, otresito, grubo, priklanjao se satanizmu i šta sve ne, a kad sam malo zagrebao ispod površine, video sam jedno prilično fino stvorenje kome zapravo samo treba malo ljubavi. Dosta ljudi u društvu ga je izbegavalo, ali ja sam mu se približio baš preko te njegove druge strane. I jednom je otvoreno, pred mnogo ljudi, rekao da sam mu ja najdraža osoba u celom tom kolektivu.

Mislim da su ljudi takvi jer im je falilo ljubavi, što u detinjstvu, što kasnije. Onda se ponašaju kao jagnje u vučjoj koži. Ali, eto, iz prakse sam se uverio da je moguće približiti im se.

 

[­mar­lon]

na forumu svaka druga 4umasica je skroz prazna iznutra

 

[gost 337958]

Jeste li se sretali sa ljudima koji imaju grubu spoljasnost, tipa, impulsivni su, grubi, odbojni mozda, ali sto bi rekao nas narod "imaju dobru dusu", neko bi rekao srce od zlata?
Kao suprotnost tome imamo ljude koji su divni, tihi, blagi, divne spoljasnosti, blage naravi, bez ijedne grube ili ruzne reci, ali unutrasnjost im je prazna, tj. grozna.

Kako vi te pojave objasnjavate, zasto su neki ljudi odvratni, imaju grubu spoljasnost, ali dobru dusu, a zasto neki imaju divnu sposljasnost, blagu narav, puni razumevanja, ali ispod svega toga nemaju srca / duse, cega vec?
Sta je gore / bolje i zasto?

Jos jedan dokaz da coveka ne treba ceniti na osnovu spoljasnosti i na prvu loptu. Bila sam puno puta u prilici da se sretnem , druzim sa ljudima koji vaze za grube, lose momke ili sa devojkama koje je sredina okarakterisala kao lake zenske ili ne znam vec kakve jos. Sa ovima koji su preziveli druzim se i danas. Ovi iz druge grupe " ispod mira trista vira" su u vecini. Prvi se stite tim nekim odbojnim stavom , prave oklope oko nezne duse. Kada te puste u njihov svet, vidis ih u pravom svetlu . Ovi drugi su podmuklice koje ne mozes uhvatiti ni za glavu ni za rep, najgori soj ljudi.

 

[­mar­lon]

moje generalno iskustvo sa zenama:

sa mnom se uvek druze na nacin kako se postavim prema njima... iako nekad imaju predispozicije cak i one koje najvise sumnjaju zaborave na njih
kada se predje pocetna faza obostranih anonimnosti i udje malo dublje u pricu, pocinje da im radi kalkulator prijateljstva, emocija ili cak koristoljublja...vecinom, ne bas kod svih. ocitava se uvek na isti nacin u neformalnim pitanjcima koja laiku mogu izgledati beznacajna ali nekome ko zna makar malo kako zene razmisljaju i delaju, govori dosta.
onda se svodi racun kada im pokazem do cega je meni stalo jer nema gore stvari u zivotu od foliranja...naravno, ako mi je stalo... ako se ne nadjemo na istoj paraleli kojim putujemo ka megalopolisu strasti, friendship-a , buisiness-a ili pak samo simpatije, onda su prisutne dve stvari... zatvaranje u sebe, cutnja ili zamena teza sa licemernim izlivima koja sluze kao alibi.... to je situacija kad ja ne zelim da nastavim vezu, poznanstvo, prijateljstvo ili bilo sta drugo... razlozi su totalno nebitni.

naravno, dosta puta zene nisu zelele da nastave isto to sa mnom iz milion svojih razloga i moj odgovor je manje vise bio isti... hbg...sudbina... to ne implicira dizanje ruku od nekoga ko ti se svidja ili dopada jer i muskarci i zene rade iste gluposti kada se u njima generise plima osecaja koji ne dozvoljavaju logicki sud bilo da je u pitanju strast, seksichenje ili najobicnija verbalizovana emocija.

zakljucak: ko shvati da nema spolja i iznutra nego je na izvolte vise gubi a manje dobije...ali kada dobije, dobije ono sto onaj dvolicnjak nikada nece.

 

[електрика]

Samo da se nadovezem da kada kazem gruba spoljasnost, ne mislim fizicki ruzne ljude, vec bez dlake na jeziku, impulsivne, drske, bezobrazne mozda, ali imaju dobru dusu.
Isto za finu sposljasnost, nema veze sa lepim fizickim izgledom, vec sa ponasanjem, sve nezno, lepo, fino, kluturno, blago, a ispod toga bez duse.

Zasto su neki ljudi takvi?

За мене је овај први случај скроз позитиван, не видим шта је ту одвратно и грубо.

 

[gost 366239]

Treba pokusati pribliziti se i jednima i drugima. Tako cemo stvoriti pravu sliku ko su. Ovi sto su impusivni, drski, bezobrani i sl. sebe od neceg stite, od neke povrede svog osecnaja ili su u detinjstvu imali neko traumaticno, lose iskustvo. Ovi drugi koji se predstavljaju kao kul, fini mogu da budu varalice, podmukli, pakosni, najveci neprijatelji iza ledja. Sa njima treba biti oprezan.

Licno nisam se mnogo druzio sa likovima koji imaju grubu narav, bas iz toga razloga iako mogu biti potpuno drugaciji kad im se covek priblizi i bude maksimalno fer sa njima. Od ovih finoca sam se druzio i opekao. Oni ih nigde nema kad vam trebaju, uvek vas nadju kad im trebate. Na neki nacin ispada da gledaju sami dok vi pokusavate da budete prema njima maksimalno korektni. Sa njima poseban oprez i nikakva velika ocekivanja ne treba imati od njih. Nek traje prijateljstvo koliko traje, na bilo kom nivou.

 

[Gotika]

Verujte mi .....ovi fini, umilni, miran glas, ne povisuju ton.....su u najvećem broju vrlo zli i podmukli......i još nešto....najvoljeniji su...lažni osmeh ih krasi.....iz tog razloga mene zbunjuju.....opšte parole na društvenim mrežama ...OSMEH, OSMEH i SAMO OSMEH.....smejanje do suza je nešto sasvim drugo.........baš njima ne poznato..
Šta je pozitiva, a šta negativa......biti drzak, ili buntovan u glupim situacijama, boriti se za istinu i pravdu, ( a kako ćeš, ako ne reaguješ burno )....ili se podmuklo smeškati, sve prihvatati, sklanjati se kada je gusto, pogan jezik imaju samo iza leđa, u lice nikada, smireni i hladni, uravnoteženi....ma gde znam...

 

[*moonlight*]

Neretko se sreću takvi ljudi.
Gardovi su, takvog tipa, nastali tako što se ljudi opeku o razne situacije.

 

[Ellena01]

Maske su danas neizostavni modni dodatak...ali oči znaju biti najveći izdajica, ma kako maska bila dobra...

 

[електрика]

Заборавио си трећу категорију - људи који се стално глупирају, тзв весели и вицкасти људи.

Делују као да су непрекидно на лаким дрогама односно као да им је неко извадио пола мозга.

 

[N.Prospekt]

Jeste li se sretali sa ljudima koji imaju grubu spoljasnost, tipa, impulsivni su, grubi, odbojni mozda, ali sto bi rekao nas narod "imaju dobru dusu", neko bi rekao srce od zlata?
Kao suprotnost tome imamo ljude koji su divni, tihi, blagi, divne spoljasnosti, blage naravi, bez ijedne grube ili ruzne reci, ali unutrasnjost im je prazna, tj. grozna.

Kako vi te pojave objasnjavate, zasto su neki ljudi odvratni, imaju grubu spoljasnost, ali dobru dusu, a zasto neki imaju divnu sposljasnost, blagu narav, puni razumevanja, ali ispod svega toga nemaju srca / duse, cega vec?
Sta je gore / bolje i zasto?

To je ono sto bi Jung nazvao Senka. Kao sto svaki covek ima svoju svetlu i svoju marcnu stranu (jin-jang) tako i svaki pojedinac svoje svesne i nesvesne "neosvetljene" delove tamnih vilajeta duse. Covek je zanavek morao da vaga, harmonizuje bitku izmedju svoja dva lica duse - mracne i svetle. Ako je neko uopste dobra dusica, ono sto bi rekao narod: "On je dobar u dusi" to bi otprilike isto tako znacilo da mu je mracna strana, onaj zlokobni djavolak perverzije i instinktivnih, agresivno-libidalnih zelja otisao na fizicki izgled. Nice je rekao: "Mracni ljudi, kao po pravilu, imaju svetlu senku, ako je i to neka vrsta senke" (malo filozofski) Elem, vratimo se na eklatantan primer psihofizionomske varke: gorostasni Skandinavci svojom fizionomijom, pogotovu facijalnom konstrukcijom vilicnih i jagodicnih kostiju, boje koze i kose imaju tzv. "hladan", bezosecajan izgled.

Mozda bih rekao da je najbolje da ne bude destruktivan po sebe i okolinu, to bi bilo ono najgore sto coveku moze da se desi, bez obzira na spoljasnjost i unutrasnjost. No, kad bi se osvrnuli, taj spoljasni sakralni izraz lica moze da bude samo maska, maska blazenosti i blagorodnosti, a opet da se unutra krije neistrazena dzungla mracnih poriva.