Fakje
Primećen član
- Poruka
- 854
Svi znaju psihopate poput Džefri Damera i Ed Gejna kao serijske ubice, ali manji broj ljudi zna da postoje još više psihopata koji su društveno funkcionalni. Ne znam kod nas situaciju, ali u SAD, otprilike jedan u sto čoveka je klinički psihopata. Ti opasni ljudi odlikuju se totalnim pomanjkanjem empatije i kajanja za svoja nedela, imaju sadističke inklinacije i nikakvih etičkih problema da gaze ljude praktično i emotivno - naprotiv, u tome uživaju.
Druga strana medalje je da su psihopate često visoko inteligentne i sposobne osobe, a nedostatak iole jakih emocija im pomaže da ostvare zavidnu efikasnost u poslovnoj sferi. Izgledno je da će oni doneti dosta koristi firmi gde rade, pa makar uračunali štetu koja se ogleda u smanjenom stepenu zadovoljstva na poslu kod njihovih kolega i koleginica zbog neprijatnosti koje trpe, zatim sukobima unutar tima, i svakojakim praktičnim problemima druge vrste koje psihopate mogu da naprave ljudima u timu.
Hipotetički, imam simpatije prema ideji da doslovno svim psihopatama, pa čak iako nisu serijske ubice, ne treba dopustiti slobodan boravak, već treba da budu unutar zidova specijalnih zatvora. Jer, iz moje perspektive, korist koju društvu donose kroz legitimne poslove ne može da nadomesti štetu koju čine. Životi dobrih ljudi bivaju ugroženi - možda ne uvek fizički ali da egzistencijalno. Zatim, otprilike 15 odsto zatvorenika u SAD su psychos, pa bi se smanjila i stopa zločina.
Psihopate imaju problema sa ostvarivanjem autentičnih socijalnih odnosa. Pred njima je izbor - ili da daju sve od sebe da se uklope, a čak i tad će neretko biti prozreni od strane ljudi oko njih i odbačeni, a i prinuđeni da žive suštinski prazan i "fabrikovan" društveni život;.. Ili da odustanu od toga i budu ono što jesu, večno udaljeni od društva.
Stoga, specijalan zatvor bi im omogućio da žive među svojima, osobama koje će oni moći da razumeju i da oni sami budu razumeni.
Zamisao je radikalna, ali tehnički ostvariva.
Druga strana medalje je da su psihopate često visoko inteligentne i sposobne osobe, a nedostatak iole jakih emocija im pomaže da ostvare zavidnu efikasnost u poslovnoj sferi. Izgledno je da će oni doneti dosta koristi firmi gde rade, pa makar uračunali štetu koja se ogleda u smanjenom stepenu zadovoljstva na poslu kod njihovih kolega i koleginica zbog neprijatnosti koje trpe, zatim sukobima unutar tima, i svakojakim praktičnim problemima druge vrste koje psihopate mogu da naprave ljudima u timu.
Hipotetički, imam simpatije prema ideji da doslovno svim psihopatama, pa čak iako nisu serijske ubice, ne treba dopustiti slobodan boravak, već treba da budu unutar zidova specijalnih zatvora. Jer, iz moje perspektive, korist koju društvu donose kroz legitimne poslove ne može da nadomesti štetu koju čine. Životi dobrih ljudi bivaju ugroženi - možda ne uvek fizički ali da egzistencijalno. Zatim, otprilike 15 odsto zatvorenika u SAD su psychos, pa bi se smanjila i stopa zločina.
Psihopate imaju problema sa ostvarivanjem autentičnih socijalnih odnosa. Pred njima je izbor - ili da daju sve od sebe da se uklope, a čak i tad će neretko biti prozreni od strane ljudi oko njih i odbačeni, a i prinuđeni da žive suštinski prazan i "fabrikovan" društveni život;.. Ili da odustanu od toga i budu ono što jesu, večno udaljeni od društva.
Stoga, specijalan zatvor bi im omogućio da žive među svojima, osobama koje će oni moći da razumeju i da oni sami budu razumeni.
Zamisao je radikalna, ali tehnički ostvariva.
