Специјалци Трећег Рима

PAC-PAC:
Ако ћемо право и по хералдици онда смо ми због оцила и због пепељастог двоглавог орла још легитимнији наследници Византије.
Рим је био и остао политички центар хришћанског света.
По ХЕРАЛДИЦИ СУ И БУГАРИ НАСЛЕДНИЦИ, али ту је и КРВА ВЕЗА,
 
BL,upoznacu te ja sa mojim Pobratimom,pa sa njim mozes da razvijas ovakve teme u beskonacnost.
Bash onako podsecas na njega. :lol: :lol:
On je za Ruse (i te tvoje Kozake),a ja za Amere. Stalno peva neke ruske pesme.:lol: :lol:
Tako smo razliciti,ali smo se ipak pobratimili.
Pa kada se napijete,pa krenete da pevate Ruske rodoljubive pesme....ma idi!!! Ne smem ni da pomislim. Dzumbus! :lol:
 
PAC-PAC:
Ако ћемо право и по хералдици онда смо ми због оцила и због пепељастог двоглавог орла још легитимнији наследници Византије.
Рим је био и остао политички центар хришћанског света.

Ми свакако припадамо Византијској култури и уметности, Православљу, Словенима... а у тој групацији Руси су "наша старија браћа"... тј. ја лично верујем у теорију да су Срби једно од племена које је из Русије населило Балкан...

п.с. мало пре пишеш да имаш аверзију према Риму а сада га проглашаваш као "политички центар хришћанског света"... :confused: не разумем...
 
PLESsitnihDEMONA:
BL,upoznacu te ja sa mojim Pobratimom,pa sa njim mozes da razvijas ovakve teme u beskonacnost.
Bash onako podsecas na njega. :lol: :lol:
On je za Ruse (i te tvoje Kozake),a ja za Amere. Stalno peva neke ruske pesme.:lol: :lol:
Tako smo razliciti,ali smo se ipak pobratimili.
Pa kada se napijete,pa krenete da pevate Ruske rodoljubive pesme....ma idi!!! Ne smem ni da pomislim. Dzumbus! :lol:
Ауууууууууу, ја их знам и на СРБСКОМ
Још ако је ВОДКА.
 
Еремита, као што рекох, политички центар хришћанског света, политички а не теолошки како неки желе да га представе а ако ћеш прецизније- сплеткарошки центар, био и остао.
 
Широј јавности је мало познато да је приликом НАТО агресије на СРЈ у одбрани од (математичари су израчунали) око 600 пута снажније НАТО алијансе, Војсци Југославије помагало и неколико стотина страних добровољаца из двадесет земаља света.
Трагом кратких биографија неких од погинулих а златним словима уписаних у књизи "Јунаци отаџбине" – монографији о свим погинулим припадницима Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова Србије у НАТО агресији, о тим страним добровољцима, али и условима које су морали да испуњавају да би се борили на нашој страни, говори недавно пензионисани пуковник Милан В. Петковић, дугогодишњи југословенски војни изасланик у иностранству и један од официра који је за време рата био задужен за њихов прихват.
Из безбедносних разлога, не прецизирајући тачан број страних добровољаца, пуковник Петковић истиче да их је било из двадесет земаља света, највише из православних: Русије, Белорусије, Украјине, Грчке, Кипра, али да вера није била пресудна. Пресудила је њихова правдољубивост.
 
PAC-PAC:
Еремита, као што рекох, политички центар хришћанског света, политички а не теолошки како неки желе да га представе а ако ћеш прецизније- сплеткарошки центар, био и остао.

ОК... слажем се са Тобом... мислим, хтедох да кажем да има мишљења а и захтева да се Васељенска патријаршија ПРЕМЕСТИ из Цариграда у Москву... то је суштина "трећег Рима"...
 
PLESsitnihDEMONA:
Ma nemash frke. On pije sta mu se ponudi. I on i oni njegovi...planinari (gorstaci i pecinski ljudi). :lol: :lol:
Lozi se da kupi dzipa...jel bese UAZ? Tako nekako? :lol:
A ovaj njegov dobra ortak je lozi na Mila Dragica! :lol: :lol:
Ma extra su momci. Slozio bi se sa njima odmaK. :D
СВАКА ЧАСТ, ДА БОГ ДА СЕ НЕКАД СРЕТНЕМО И ИСПИЈЕМО ПО ЈЕДНУ,ДВЕ ТРИ ПА И ПЕТ, ШЕСТ

Од тренутка своје појаве на историјској позорници, руски козаци су себе називали витезовима православља, борцима за чистоту вере. Настрадати у борби с непријатељем сматрали су за највишу част, знак Божанског благослова. Зато је заштита православних балканских народа што су се патили под бременом османског јарма увек била једна од најважнијих тема усмене традиције козака. Војни историчар генерал-потпуковник Н.Н. Головин овако је писао о разлозима уласка Русије у Први светски рат: “То је било саосећање с увређеним млађим братом. То се осећање вековима васпитавало у руском народу који је за ослобађање Словена водио дуги низ ратова са Турцима. Приче обичних учесника различитих похода те вековне борбе преношене су с колена на колено и служиле као једна од омиљених тема у разговорима сеоских политичара. Оне су навикавале на осећање својеврсног националног витештва. То је осећање заштитника увређених словенских народа нашло свој израз у речи “братушка” којом су наши војници током ослободилачких ратова крстили Бугаре и Србе и која је прешла у народ”.
У самом етнониму “Србин” за Русе је одувек било очито спајање конфесионалног и етничког обележја. Није случајно А.С. Хомјаков у чувеној “Посланици Србима” (1860) за главну учвршћујућу силу “словенског братољубља” прогласио православну веру. “Посланица” је јасно тврдила да најважнију и непроцењиву срећу Срба представља њихово “јединство у православљу”. “Православац  речено је даље  задржавајући своју слободу... потчињава је једногласној одлуци саборне савести. Управо зато општинска самоуправа није могла очувати своја права изван православних земаља; управо зато Словен изван православља и не може бити сасвим Словен”. Зато је у Русији и словенским земљама православног ареала буквално узгајано сопствено словенство, за разлику од словенских али католичких земаља где су се трудили да га посебно не наглашавају.
Значење речи “Србин” језикословци обично тумаче као “сусед, савезник”  од словенског “сјабр”, ”шабр”. Сјабри су у белоруском језику пријатељи. А шабр (истог корена) је врло стара руска реч шaбьр, шaбърь  сусед, члан исте општине. Код Некрасовљевих козака сјабри су суседи. Тако да језик никада неће Руса преварити: Срби (сјабри, шабри) су пријатељи, суседи. Наши пријатељи! “Та Срби су Словени  говорио нам је С.Ј. Дамницки из станице1 Мингрељске.  Наши! Југославија нам је као братска!” А.И. Новоселецки из станице Старовеличковске је констатовао: “Срби  то вам је исто што и Руси. Управо тако! Сретао сам се са Србима у овом рату (Великом Отаџбинском2  О.М.)”.
Kaz8.jpg

20.jpg
 
Ништа мање важну улогу у уобличавању таквих представа одиграле су вековне историјске везе српског народа са козацима. Њихов настанак поклопио се с масовним одласком Срба у руску службу што је било изазвано успоном ослободилачке борбе балканских народа против Отоманске империје. Не желећи да се помире с потчињеним положајем, Грци и јужни Словени су после пораза антитурских устанака одлазили на територију руске државе за коју су везивали наду у ослобођење. Н.И. Костомаров је, истичући “дубоку унутрашњу сродност” између српског јуначког епа и “дума” запорошких козака, писао да “судбина тих народа садржи исувише тога сличног и српски јунак је ипак род малоруском козаку”. Има података да су у Запорошкој Сечи3 међу придошлим јуначинама Срби заузимали истакнуто место: било их је у јединицама Богдана Хмељницког; међу козачким чиновницима наилазимо на досељенике из Србије. Присуство Срба у козачким редовима забележено је и у пореклу појединих презимена. Код црноморских козака у Батуринском курењу4 забележен је Фјодор Сербији, у Брјуховецком  Игнат Сербији, а у Поповићком курењу код козака Михаила Рјабокоња 12-годишњи радник се презивао Сербињенко.
Од Петровог доба Срби су се радо насељавали на југу Русије и у Украјини, обраћајући пажњу јавности на судбину јужне браће. Њихови су позиви увек наилазили на одзив и саосећање међу житељима Русије.
Мисао о ослобађању православне браће-Срба и Цариграда од власти “бусурмана”5 постала је популарна у Русији, у књижевности и народној поезији, од средине XIV века. Забележена је и у билинама6. “Стари козак” Иља Муромец, сазнавши да “у Цариграду није ко што негда би (...); свете иконе све су сломљене, све у црном блату изгажене”, одлази тамо и побеђује непријатеље. Како се цар Константин Богољубович захваљује њему, Иљи Муромцу: “Хвала теби, Иљи Муромцу, козачини старој, што нас још једаред избави”.
 
Једанаест козачких војски  једанаест је бисера у блиставој круни Руске Империје. Три градска козачка пука  три су округла зрна Белог Цара. Донска, Кубанска, Терска, Уралска, Сибирска, Астраханска, Оренбуршка, Забајкалска, Семиреченска, Амурска и Усуријска козачка војска  свака од њих има своју историју  код неких се протеже у дубину вековa, све до изворишта Руске земље, a код неких је још увек кратак, млад живот пукова вештачки истурених “на линију”  све су овенчане непролазном славом похода и битака, бојева и победа. Свака је имала свог непријатеља, своју арену војних дејстава, своје у песмама опеване јунаке.
Три градска пука  Краснојарски, Иркутски и Јенисејски козаци  три су ослонца градова, чувара реда у Сибиру, на далеком Сибирском друму.
Осим Астраханских и Краснојарских  све сам их познавао. С једнима сам присно живео десетинамa година, с другима ме везују заједно проведене године у три рата, док сaм треће видео само на логоровањима, на вежбама. Успео сам да их све оценим и ватрено заволим.
kaz11m.jpg
 
Сад ћу да ти кажем шта ја мислим где је проблем.
Мислим да је у суштини проблем у поимању Рима кроз пророчанства а и кроз саму историју. Нигде не пише да је Рим без обзира на број безусловно добар и пожељан већ само да ће се десити и да се уосталом мора десити јер је тако ти је како ти је мала моја кад љуби Босанац.
Први Рим није донео ништа добро, напротив, легализова је хришћане да би их боље сатирао, ефектније је убијати душе него тела, са другим Римом је у моду уведено братоубиство на нивоу народа, што убијати хришћане кад они то много боље раде међусобно а плус се убија и душа и тело у цугу. Живо ме интересује шта ће бити са том компилацијом Васељенске Патријаршије, коју иначе нико ни не ферма нешто посебно, са Московом, да простиш то му дође као некаква мини унија у оквирима православља, да простиш још једном много више личи на лагани петинг пред главно рокање, оно у фазону није то ништа и хајде мала бићеш дама. Већ кад смо код дама и господа, и у том контескту је Рим крајње сумњив мада мени није ништа сумњиво, еј бре, да будемо господа са запада, прави хришћани, а оно и јесте римска варијанта много господскија, попови су уредно обријани, нема поста и тих будалаштина, нема муке, причест једном недељно, ем нема литургије ем се седи, кажем ти ја, неће то на добро да изађе али да је елегантно- елегантно је.
Него, што пропадоше прва два Рима ако су била тако бајна-сјајна што би рек'о Дел Бој?
Ништа лепо не везује људски род са Римом и као формом која је дефинисана суштином која је уобличена формом а ви како хоћете.
 
PAC-PAC:
Сад ћу да ти кажем шта ја мислим где је проблем.
Мислим........... . еј бре, да будемо господа са запада, прави хришћани, а оно и јесте римска варијанта много господскија, попови су уредно обријани, нема поста и тих будалаштина, нема муке, причест једном недељно, ем нема литургије ем се седи, кажем ти ја, неће то на добро да изађе али да је елегантно- елегантно је.
У ДОБРОЈ НАМЕРИ,
ТО ШТО ТИ ПРИЧАШ ЈЕ ЈЕРЕС, ЛАТИНИ СУ ЈЕРЕТИЦИ
 
Бл, ако смем посебно их истако заслуге братске нам Мајке Русије (чудна ли сродства) у стварању модерне Бугарске која ничим изазвана добила државу и могућност да нам увек, онако момачки, сјури до балчака кад нам то најмање треба, ако икоме то треба уопште као на пример рупа у глави. Добро, неки је већ имају и не могу без ње.
 
PAC-PAC:
Бл, ако смем посебно их истако заслуге братске нам Мајке Русије (чудна ли сродства) у стварању модерне Бугарске која ничим изазвана добила државу и могућност да нам увек, онако момачки, сјури до балчака кад нам то најмање треба, ако икоме то треба уопште као на пример рупа у глави. Добро, неки је већ имају и не могу без ње.
Како само млатиш, Сукоб СРБИЈЕ И БУГАРСКЕ ЈЕ ОД Св. НЕМАЊИЋА ЈОШ И ЦАРА ДУШАНА
 
Бл, у најбољој могућој намери да боље од овога нема- читај цео текст и узми у обзир да неки људи користе стилске фигуре у писменом изражавању.
По твом систему читања и тумачења текстова Његош би увелико горео на ломачи као један од водећих јеретика.
 
PLESsitnihDEMONA:
BL,i Latini kazu za nas da smo jeretici...ko je sad tu upravu yebes mu kevu? :lol: :lol: Shabanijada!
To ti je kao Zvezda-Partizan. :lol:
ДА СМО МИ ПРАВОСЛАВЦИ У ПРАВУ, ВИДИ СЕ ПО БРОЈУ СВЕТИТЕЉА И ЧУДЕСА И СВ.ОГЊА НА ВАСКРС У ЈЕРУСАЛИМУ, КОЈИ ДОЛАЗИ ПРАВОСЛАВНОМ ПАТРИЈАРХУ
Једном приликом, Латини, Јевреји и др. завезаше ПРАВОСЛАВНОГ ЈЕРУСАЛИМСКОГ ПАТРИЈАРХА и извели га напоље, а стао латински јеретика да чека Св.ОГАЊ, Св. ОГАЊ СИШАО И КАДА НЕБИ ПРАВОСЛАВНОГ ПАТРИЈАРХА ОН ПРОЈУРИ КРОЗ ЗИД И СТУБ И ИЗАЂЕ НАПОЉЕ И ЗАПАЛИ СВЕЋЕ ПОРЕД ПРАВОСЛАВНОГ ПАТРИЈАРХА КОЈИ ЈЕ БИО НАПОЉУ
 
Еремита, за Бл-а сам знао да је неписмен и ограничен али ти си ме скроз изненадио, јеси ли можда прочитао читав текст и приметио иронију прем политици појма Трећег и било које Рима и латинског принципа уништавања хришћанства?!
У сваком случају иди с милим Богом.
 

Back
Top