Specifična psihologija po borilačkim forumima, vaše mišljenje

[C2I3]

Svojevremeno sam ćaskao sa nekim likom kojem sam se rekao da je ona narodna -o ukusima ne treba raspravljati, besmislena, jer je ima smisla potegnuti kad neko počne o tome da li su bolji Bitlsi ili Rolingstons.Obe grupe su dobre, ali ne i kad poredimo Bitlse i šta znam, Mileta Kitića ( izvini Mile uvek si mi bio drag, ali si šund).A čovek mi reče- Ne, izreka je tačna, jer izraz ukus može imati i dvojako značenje, tako da bi pravilnije bilo o ukusu i neukusu ne vredi raspravljati, ali to bi bilo odveć grubo, pa ljudi koriste samo izraz, ukus.
Tako da se slažem da je filozofija- nije bitna veština nego borac sranje kroz gusto granje (oprostite na izrazu).Naravno da JESTE bitno šta neko trenira.Pitam nekog čestitog čoveka, koji se godinama bavi Tai či čuanom, koliko je to primenljivo u realnoj borbi, reče mi on - jeste upotrebljivo, ali ako počneš da vežbaš nod pete godine života, ili odvojiš narednih 15 godina vežbajući svaki dan po nekoliko sati.Sa druge strane držim da dobar kick boks može da se upotrebi i posle par godina treninga, pa se pitam šta je razumnije ako neko već želi da se odbrani, da vežba 15 godina Tai či i eventualno kad napuni 60,70, 80 godina bude sposoban da se odbrani ili nešto malo bržeg roka.
Moj dodatni favorit među tim poslovicama kojima su nas lagali, jeste ona-samo ti vežbaj i kazaće ti se već samo.Tj. tehnika će se sama razotkriti. Hoće, da ne kažem šta.Prvo želim nešta da shvatim,valjda je to elementarno, a tek onda porazmislim isplati li se uopšte i počinjati sa tim.A te priče gde je neki posvećeni učenik sedeo kraj nogu učitelja i marljivo vežbao godinama u nekoj pećini, Wudang manastiru dok nije otkrio esenciju, to je za malu decu.Ko u onom dečijem filmu iz 1984. Karate kid gde lokalne siledžije cepaju sve u šesnaest a dobar momak vežba neku katu i u finalnoj borbi otkriva njen bunkai, nakon što ga je negativac ojadio.Manimo se ćorava posla.

Ја разумем шта си ти казао.
Међутим, ако истерамо до краја стазу којом си кренуо, онда најбољи однос уложеног времена и припремљености вежбача за ситуацију имају курсеви самоодбране, а не нека конкретна борилачка вештина или борилачки спорт.
Ја мислим да се овде заборавља једна елементарна ствар - начин на који се нешто вежба.
Ово је велика мана у већини аикидо доџоа данас - тренира се као да је у питању балет, са све кореографијом, а не смртоносна борилачка вештина; више пажње се придаје форми, а не разумевању због чега се нешто ради на одређен начин; правилна дистанца и тајминг се или не раде довољно или су потпуно занемарени и тако даље, немој ми стајати на муку.

 

[milosmalic]

Ја разумем шта си ти казао.
Међутим, ако истерамо до краја стазу којом си кренуо, онда најбољи однос уложеног времена и припремљености вежбача за ситуацију имају курсеви самоодбране, а не нека конкретна борилачка вештина или борилачки спорт.
Ја мислим да се овде заборавља једна елементарна ствар - начин на који се нешто вежба.
Ово је велика мана у већини аикидо доџоа данас - тренира се као да је у питању балет, са све кореографијом, а не смртоносна борилачка вештина; више пажње се придаје форми, а не разумевању због чега се нешто ради на одређен начин; правилна дистанца и тајминг се или не раде довољно или су потпуно занемарени и тако даље, немој ми стајати на муку.

Слажем се у вези првог дела. Ко хоће да се спрема искључиво за примену на улици треба да тренира модерне combatives попут Крав Маге, Системе, Соко Комбат Система, Капап-а где је акценат на ситуационом тренингу, поједностављењу акција зарад ефикасности и.т.д.
Везано за Аикидо се не слажем, ја не знам ни један аикидо клуб где тврде да ће ученици поубијати све нападаче ако предано тренирају то што раде. Јесам то чуо у причама о Реалном Аикиду али овако нисам наилазио на такве приче.

 

[gost 349237]

Ја разумем шта си ти казао.
Међутим, ако истерамо до краја стазу којом си кренуо, онда најбољи однос уложеног времена и припремљености вежбача за ситуацију имају курсеви самоодбране, а не нека конкретна борилачка вештина или борилачки спорт.
Ја мислим да се овде заборавља једна елементарна ствар - начин на који се нешто вежба.
Ово је велика мана у већини аикидо доџоа данас - тренира се као да је у питању балет, са све кореографијом, а не смртоносна борилачка вештина; више пажње се придаје форми, а не разумевању због чега се нешто ради на одређен начин; правилна дистанца и тајминг се или не раде довољно или су потпуно занемарени и тако даље, немој ми стајати на муку.

Drago mi je što si shvatio na šta mislim u svom postu.Mišljenja sam da kad se neka stvar radi, bez obzira koja aktivnost je u pitanju trebala bi da se radi u cilju svrhe za koju je stvorena.Hemičar ne studira hemiju da bi postao dobar kuvar zato što poznaje hemijske sastojke prehrambenih namirnica, nego da bi se bavio hemijom.Borilačke veštine nisu stvorene kao sredstvo rekreacije ili poboljšanja zdravlja u slobodno vreme nego upravo za ulicu, kafanu svuda gde postoji mogućnost napada.Što ne znači da me neki fajt i zanima, ja sam miroljubiv čovek i smatram da je 99% samoodbrane pametno ponašanje u svakodnevnom životu a tehnike su za onaj 1% posto u situaciji pustio bih ja njega al' neće on mene.Ali ako nešta već radim želim da to radim ( i i trudim se u tome) zbog svrhe za koju je ta aktivnost namenjena, makar se možda nikad ne potukao u životu, moje znanje jednog dana može koristiti nekom drugom ko se nalazi u manje mirnim vremenima ili u agresivnijoj okolini, a i stvari se menjaju.Niko nije verovao da će izbiti građanski rat, a ipak je izbio sa nuspratećim pojavama, ekstremno povećanje nasilja, kriminal itd.Kada se izgubi stvarni cilj za šta je nešta stvoreno to je rušenje temelja same veštine i stvara veoma opasnu iluziju.
Tako da sam mišljenja da se i iz Aikidoa, Karatea itd, može izvući taj maksimum koji se uvežbava na kursevima samoodbrane, čak možda i više jer je stvorena dobra podloga posle izvesnog broja godina treninga, za razliku od nekog potpunog početnika koji nema takvu bazu.To što se veća pažnja pridaje spoljašnjoj formi u raznim školama a ne suštini je zaista fenomen koji zaslužuje poseban osvrt.Prost primer u Karateu postoji ceo arsenal raznih oružja, ako izuzmemo nunčake, tonfu ili sai nož, recimo bo jutsu, borba motkom bi mogla da se itekako vežba i danas i trebala bi da se vežba, jer i opala grana sa drveta, neka cev ili letva na dohvat ruke u kritičnoj situaciji može da posluži svrsi.Ali se retko vežba.Što bih se primicao na dohvat ruke nekog nasilnika , kad mogu da ga opaučim po tintari letvom, ili bar ga držim na distanci dok razmišlja da li je mudro da mi priđe ili ide svojim putem.

 

[gost 349237]

Malo sam otišao off topic, ali verujem da je jedan od razloga, među mnogim drugim za prepucavanja i pljuvanja preko neta, to što mnogi ljudi imaju iluzorno shvatanje šta to borilačke veštine jesu i čemu služe.

 

[ДраганЖ]

Drago mi je što si shvatio na šta mislim u svom postu.Mišljenja sam da kad se neka stvar radi, bez obzira koja aktivnost je u pitanju trebala bi da se radi u cilju svrhe za koju je stvorena.Hemičar ne studira hemiju da bi postao dobar kuvar zato što poznaje hemijske sastojke prehrambenih namirnica, nego da bi se bavio hemijom.Borilačke veštine nisu stvorene kao sredstvo rekreacije ili poboljšanja zdravlja u slobodno vreme nego upravo za ulicu, kafanu svuda gde postoji mogućnost napada.Što ne znači da me neki fajt i zanima, ja sam miroljubiv čovek i smatram da je 99% samoodbrane pametno ponašanje u svakodnevnom životu a tehnike su za onaj 1% posto u situaciji pustio bih ja njega al' neće on mene.Ali ako nešta već radim želim da to radim ( i i trudim se u tome) zbog svrhe za koju je ta aktivnost namenjena, makar se možda nikad ne potukao u životu, moje znanje jednog dana može koristiti nekom drugom ko se nalazi u manje mirnim vremenima ili u agresivnijoj okolini, a i stvari se menjaju.Niko nije verovao da će izbiti građanski rat, a ipak je izbio sa nuspratećim pojavama, ekstremno povećanje nasilja, kriminal itd.Kada se izgubi stvarni cilj za šta je nešta stvoreno to je rušenje temelja same veštine i stvara veoma opasnu iluziju.
Tako da sam mišljenja da se i iz Aikidoa, Karatea itd, može izvući taj maksimum koji se uvežbava na kursevima samoodbrane, čak možda i više jer je stvorena dobra podloga posle izvesnog broja godina treninga, za razliku od nekog potpunog početnika koji nema takvu bazu.To što se veća pažnja pridaje spoljašnjoj formi u raznim školama a ne suštini je zaista fenomen koji zaslužuje poseban osvrt.Prost primer u Karateu postoji ceo arsenal raznih oružja, ako izuzmemo nunčake, tonfu ili sai nož, recimo bo jutsu, borba motkom bi mogla da se itekako vežba i danas i trebala bi da se vežba, jer i opala grana sa drveta, neka cev ili letva na dohvat ruke u kritičnoj situaciji može da posluži svrsi.Ali se retko vežba.Što bih se primicao na dohvat ruke nekog nasilnika , kad mogu da ga opaučim po tintari letvom, ili bar ga držim na distanci dok razmišlja da li je mudro da mi priđe ili ide svojim putem.

Делом јеси у праву али делом не пратиш стање на терену...
Борилачке вештине јесу настале зард преживљавања у борби али су сходно променама које је донео технолошки напредак промениле карактер те је највећи део борилачких вештина или преточен у спортски облик или је преузео улогу физичке припреме, здравствене превенције,... а има и оних вештина које су тако модификоване да кроз специфичне вежбе (које су некад представљале припрему за борбу како без тако и са оружјем) образују код вежбача другачији поглед на свет и борбу у целини, тј иако се изводе исте вежбе као и пре пар векова, сада су те вежбе демилитаризоване и немају више борбени карактер (без обзира шо се поједини практиканти тих вештина бусају како су то „борбене“ технике).
Коме није јасно о чему причам нека се подсети историјата настанка и модерног развоја Каратеа и Аикидоа.

Иначе, да ли је нешто борена вештина или не, не зависи толико ни од тога које технике се увежбавају већ на који начин и са којим циљем се увежбавају.
Тако имате случајеве да људи који тренирају поједине „војне“ коцепте, кад се нађу у ситуацији да се од њих захтева рад на „нивоу професионалца“ (тј чист рад без икакве помоћи партнеру кроз свесно извођење неправилних радњи а које се несвесно усвајају као нормалан рад са партнером како би партнер „могао да научи технику“) буду немало изненађени да се од њих тражи такав рад, јер ипак су они цивили а не „ратници“...
Тако долазимо и до једног од разлога разних пљувачина типа „моја вештина је ратничка а твоја је балет“ јер људи не гедају суштину тих вештина у овом облику у ком јесу сада већ покушавају да оправдају своје утрошено време на тренингу кроз помињање неких давних успеха практиканата вештина на чијим основама су настале оне које данас постоје. Тако имамо са једне стране спортисте који се посебно припремају за борбе на којима своју вештину проверавају у реалном контакту и са друге стране иммо практиканте разних вештина који увежбавају силу техника чију увежбаност и употребљивост никад не провере у пракси- на тренингу због безбедности вежбача а у некој неконтролисаној ситуацији- јер им се противник не препушта свесно као партнер на тренингу те једноставно и не могу да дођу у ситуацију да изведу било коју технику коју су увежбавали... Кад се суоче овако формирани ликови који не разумеју основе на којима почива спорт/вештина коју вежбају добијамо горе наведене дискусије...

 

[gost 349237]

Mudro zboriš.Tako da nemam šta da dodam, u krajnoj liniji cilj diskusije je da se kroz različita mišljenja dođe do kakve takve istine. To što neki ljudi imaju patološku potrebu da po svaku cenu budu u pravu, makar i doživotno ostali neznalice radije nego shvativši istinu je idolatrija. Svaki lažno načelo je idol, a ljudi koji istrajavaju u odbrani lažnih načela su idolopoklonici pa tako imamo razne tkz. diskutante i stručnjake za sve po pitanju borilačkih veština i šire.

 

[kontras]

Gde ima mnogo hrane tu ima i mnogo pacova .Pre jedno 7-8 godina sam tragao za nekim Wing chun klubom.U BG ih je bilo jedva par, ali me nije nešto zanimalo pa sam odustao.Otkad je snimljen film Yip Man 1, 2,3 deo množe se kao Gremlini.
Ne radi se o veštini, po mom mišljenju je ok.Takvi ljudi ne traže milione,zadovoljni su i sa 5-6 stoja eura jer ih to odvaja od nekog radnika, koji rinta 8-10 sati u nekoj fabrici,kancelariji 6 dana u nedelji za minimalac.Jedino što je potrebno jeste da dovuku svoju zadnjicu 3 puta nedeljno u salu za vežbanje, malo se zagreju i uzmu lep džeparac + imaju reputaciju "trenera" u društvu.Pri tom ne mislim , naravno na ozbiljne instruktore koji žive kao profesionalni učitelji kojima skidam kapu, kako se snalaze u ovim vremenima.

Negde sam procitao da u BG ima jako veliki broj karate klubova (ne bih se gadjao brojkama), tako da par Wing Chun klubova "nije strasno" Ne znam kakva je bila situacija tada (pre 7-8 godina), znam da danas u BG braca Koviljac imaju svoje skole (Pedja drzi skolu u Zemunu, a Nesin ucenik na Karaburmi). Obojica imaju preko dve decenije staza u svetu borenja, ako te i dalje Wing Chun interesuje, preporucujem ti da posetis jednu od ove dve skole.

Licno smatram da ima vestina koje su primenljive u ringu i na ulici, vestina koje su primenljive u ringu, vestina koje su neprimenljive u ringu ali na ulici jesu i totalnog zaljudivanja i vestina samoobmane. Kada pricas sa ljudima koji spadaju u prvu i trecu grupu oni cesto realno sagledaju svoju vestinu i znaju svoja ogranicenja i svoja dostignuca. Oni iz druge grupe umeju cesto da se zamlacuju i samoobmanjuju da su dobri i na ulici i da su smrtonosni, ali retki su. Problem je cetvrta grupa koji se glupiraju na treninzima, a onda nedostatak tehnicke i fizicke osposobljenosti kao i mehanizam samoodbrane od toga da shvate da su totalno useless prikrivaju prozivanjem, svadjanjem, postavljanjem YT klipova, analizom svega i svacega i pozivanjem na filozofiju.
Also, ima ljudi koji treniraju gluposti ali su srecni sa time i nikoga ne smaraju. Vode racuna o svom fizickom zdravlju, znoje se. Problem su ovi ultimativni ratnici smrti sto se jedva oznoje 3x nedeljno.

Dobro,ti si jedan od malobrojnih koji to ne rade,ali vecina jeste.
Evo cist primer,otisao sam na trening Wing Chuna,tamo prvo sto su poceli da rade je ispiranje mozga,kako je to superiorna vestina,kako je sve ostalo glupost.
Tek posle je na red dosao trening.
Inace,taj njihov trener je govorio da su sve ostale skole sranja,da je samo njegova prava,zatim sam na internetu nasao da svi ostali pljuju njega,i da se ti ostali medjusobno pljuju kako je samo njihov Wing Chun pravi a ostalo je bezveze.
Zatim sam prisustvovao na nekoliko Aiki Jitsu treninga,slican primer je i tu usledio,kao sto rekoh,treneri obecavaju pojaseve i time navlace masu,odes u neki takav klub ne mozes da udjes koliko ima ljudi.
Trener tamo ispira mozak,vidis ovu polugu mozes da uradis coveku od 100 kila,a demonstrira na detetu od 8 godina.
Praktikanti stvaraju iluziju da ce nekim leprsavim tehnikama moci da srede mnogo veceg protivnika.I jos dobiju diplomu za to da su majstori.

Dosao sam u situaciju da mi lik koji trenira Aikido kaze kako je MMA sranje jer tu zavrsavaju otpadi koji nikad nisu bili dobri u jednoj vestini.
Kada sam ga pozvao na sparing poceo je da se izvlaci na filozofiju sporta...
Ne volim da potcenjujem ostale bv,ali ja najbolje znam koliko se znojim,krvarim na treninzima,i posle dodje neki debeli trener koji izgleda kao pokretna slanina i krene da mi soli pamet kako ja malim prstom mogu da pomerim prostatu liku koji ima 150 kila misica.
I to samo zato sto on ima pojas,a ja nemam.

Nije bitno da li se slazemo ili ne, bitno je da si ti korektan. Ti si obisao par skola, nije ti se dopalo, posteno. Mislim da je ovo ispravan nacin razmisljanja, ovo je pravi nacin da covek pronadje sta mu najvise odgovara. Mene interesuju imen klubova koje si obisao, cisto da imam neku preporuku, pa makar i losu.

Слажем се у вези првог дела. Ко хоће да се спрема искључиво за примену на улици треба да тренира модерне combatives попут Крав Маге, Системе, Соко Комбат Система, Капап-а где је акценат на ситуационом тренингу, поједностављењу акција зарад ефикасности и.т.д.

Борилачке вештине јесу настале зард преживљавања у борби али су сходно променама које је донео технолошки напредак промениле карактер те је највећи део борилачких вештина или преточен у спортски облик или је преузео улогу физичке припреме, здравствене превенције,... а има и оних вештина које су тако модификоване да кроз специфичне вежбе (које су некад представљале припрему за борбу како без тако и са оружјем) образују код вежбача другачији поглед на свет и борбу у целини, тј иако се изводе исте вежбе као и пре пар векова, сада су те вежбе демилитаризоване и немају више борбени карактер (без обзира шо се поједини практиканти тих вештина бусају како су то „борбене“ технике).
Коме није јасно о чему причам нека се подсети историјата настанка и модерног развоја Каратеа и Аикидоа.

Иначе, да ли је нешто борена вештина или не, не зависи толико ни од тога које технике се увежбавају већ на који начин и са којим циљем се увежбавају.
Тако имате случајеве да људи који тренирају поједине „војне“ коцепте, кад се нађу у ситуацији да се од њих захтева рад на „нивоу професионалца“ (тј чист рад без икакве помоћи партнеру кроз свесно извођење неправилних радњи а које се несвесно усвајају као нормалан рад са партнером како би партнер „могао да научи технику“) буду немало изненађени да се од њих тражи такав рад, јер ипак су они цивили а не „ратници“...
Тако долазимо и до једног од разлога разних пљувачина типа „моја вештина је ратничка а твоја је балет“ јер људи не гедају суштину тих вештина у овом облику у ком јесу сада већ покушавају да оправдају своје утрошено време на тренингу кроз помињање неких давних успеха практиканата вештина на чијим основама су настале оне које данас постоје. Тако имамо са једне стране спортисте који се посебно припремају за борбе на којима своју вештину проверавају у реалном контакту и са друге стране иммо практиканте разних вештина који увежбавају силу техника чију увежбаност и употребљивост никад не провере у пракси- на тренингу због безбедности вежбача а у некој неконтролисаној ситуацији- јер им се противник не препушта свесно као партнер на тренингу те једноставно и не могу да дођу у ситуацију да изведу било коју технику коју су увежбавали... Кад се суоче овако формирани ликови који не разумеју основе на којима почива спорт/вештина коју вежбају добијамо горе наведене дискусије...

 

[gost 349237]

Negde sam procitao da u BG ima jako veliki broj karate klubova (ne bih se gadjao brojkama), tako da par Wing Chun klubova "nije strasno" Ne znam kakva je bila situacija tada (pre 7-8 godina), znam da danas u BG braca Koviljac imaju svoje skole (Pedja drzi skolu u Zemunu, a Nesin ucenik na Karaburmi). Obojica imaju preko dve decenije staza u svetu borenja, ako te i dalje Wing Chun interesuje, preporucujem ti da posetis jednu od ove dve skole.

Nisam kritikovao Wing Chun.Smatram ga dobrom veštinom, nego odsustvo dobrih trenera kao i šarlatanstvo nekih odjednom pojavljenih trenera i činjenicu da je tada bilo zaista malo škola Wing Chuna. Što se tiče velikog broja Karate klubova razlog je jednostavan, Karate daleko duže postoji u Srbiji od mnogih veština, tako da je logično da ima i više klubova.Hvala na preporuci, ali već treniram ozbiljno jednu veštinu, tako da bi mi još jedna dodatna bila prevelik teret.

Nije bitno da li se slazemo ili ne, bitno je da si ti korektan. Ti si obisao par skola, nije ti se dopalo, posteno. Mislim da je ovo ispravan nacin razmisljanja, ovo je pravi nacin da covek pronadje sta mu najvise odgovara. Mene interesuju imen klubova koje si obisao, cisto da imam neku preporuku, pa makar i losu.

Ne bih da spominjem imena, nisam obilazio klubove Wing Chuna jer je tad zaista bilo malo klubova, uglavnom telefonski razgovor čisto informacije radi,a ljudi su tada naprosto pokušavali da urade ono što je u njihovoj moći u tadašnjim okolnostima i to je sve.Svaka čast.Daleko više me je obeshrabrilo posmatranje načina na koji komuniciraju pojedini praktičari te veštine među sobom na netu, što je presudan razlog zašto sam odustao.Učitelj borilačkih veština bi trebao da bude uzor umerenosti, tolerancije, samokontrole. Toga nisam video puno, čast pojedincima.

 

[kontras]

Nisam kritikovao Wing Chun.Smatram ga dobrom veštinom, nego odsustvo dobrih trenera kao i šarlatanstvo nekih odjednom pojavljenih trenera i činjenicu da je tada bilo zaista malo škola Wing Chuna. Što se tiče velikog broja Karate klubova razlog je jednostavan, Karate daleko duže postoji u Srbiji od mnogih veština, tako da je logično da ima i više klubova.Hvala na preporuci, ali već treniram ozbiljno jednu veštinu, tako da bi mi još jedna dodatna bila prevelik teret.






Ne bih da spominjem imena, nisam obilazio klubove Wing Chuna jer je tad zaista bilo malo klubova, uglavnom telefonski razgovor čisto informacije radi,a ljudi su tada naprosto pokušavali da urade ono što je u njihovoj moći u tadašnjim okolnostima i to je sve.Svaka čast.Daleko više me je obeshrabrilo posmatranje načina na koji komuniciraju pojedini praktičari te veštine među sobom na netu, što je presudan razlog zašto sam odustao.Učitelj borilačkih veština bi trebao da bude uzor umerenosti, tolerancije, samokontrole. Toga nisam video puno, čast pojedincima.

Slazem se s svim sto si rekao za Wing Chun, pogotovo za ono sto ga prati. Zato sam izdvojio i ove dve skole u BG. Drugi post se odnosio na Bojana, on je pisao da je obilazio nekoliko skola raznih vestina.

 

[PLP]

Slazem se s svim sto si rekao za Wing Chun, pogotovo za ono sto ga prati. Zato sam izdvojio i ove dve skole u BG. Drugi post se odnosio na Bojana, on je pisao da je obilazio nekoliko skola raznih vestina.

Svako formira svoje misljenje na osnovu onoga sto vidi ili odradi treninge.
Kako znati sta je to "dobro", ili "lose"?Na vrlo jednostavan nacin:vezbas ono sto sto ti se cini Najbolje Vise godina.Uporedo sa treninzima, odlazi se na treninge drugih BV, i na Takmicenja.Kada sve to prodjes, tj. imas vise godina Prakse i iskustva iza sebe,onda ces SiGuRno znati da li si dobar u onome sto ti se cini najbolje,jer ako si na takmicenjima osvajao jedno od prva 3 mesta, ili si na treninzima drugih BV mogao da se suprostavis protivniku i kontrolises ga, ne dozvoljavajuci da te iznenadi, onda si Dobar.
Ovo ukljucuje i samoodbranu i ulicne borbe i slicne situacije u zivotu u kojima mozes da se nadjes.
Znaci, nateraj sebe, ne da verujes da si "najbolji", vec da se Prakticno dokazes.

- - - - - - - - - -

Nisam kritikovao Wing Chun.Smatram ga dobrom veštinom, nego odsustvo dobrih trenera kao i šarlatanstvo nekih odjednom pojavljenih trenera i činjenicu da je tada bilo zaista malo škola Wing Chuna. Što se tiče velikog broja Karate klubova razlog je jednostavan, Karate daleko duže postoji u Srbiji od mnogih veština, tako da je logično da ima i više klubova.Hvala na preporuci, ali već treniram ozbiljno jednu veštinu, tako da bi mi još jedna dodatna bila prevelik teret.






Ne bih da spominjem imena, nisam obilazio klubove Wing Chuna jer je tad zaista bilo malo klubova, uglavnom telefonski razgovor čisto informacije radi,a ljudi su tada naprosto pokušavali da urade ono što je u njihovoj moći u tadašnjim okolnostima i to je sve.Svaka čast.Daleko više me je obeshrabrilo posmatranje načina na koji komuniciraju pojedini praktičari te veštine među sobom na netu, što je presudan razlog zašto sam odustao.Učitelj borilačkih veština bi trebao da bude uzor umerenosti, tolerancije, samokontrole. Toga nisam video puno, čast pojedincima.

Djelo sta treniras trenutno?

 

[gost 349237]

Djelo sta treniras trenutno?

Malo Karate, malo Aikido + neke kineske stvari

 

[gost 303160]

Ako moze pitanje za C2I3.Po citanju postova sam zakljucio da si trenirao/treniras Aikido.Ako mozes da mi kazes gde si trenirao i koji stil.Procitas sam takodje na drugoj temi da si koristio tri tehnike iz Aikidoa za odbranu u parteru ako mozes samo da mi kazes koje tri i pod kojim uslovima hvala unapred.

A sto se tice ove teme mislim da dosta toga zavisi i od same psihologije shvatanja borbe.Jedan moj drugar smatra da je jedina prava tuca kada dva muskarca razmenjuju udarce i suteve a uopste ne voli hvatacke vestine jer smatra da od pravovremenih brzih udaraca nema prave odbrane.Ne potcenjuje on hvatacke vestine samo ih jednostavno ne voli.Po njemu je situacija da covek udari drugog coveka dok je ovaj na zemlji kukavicka ili pak da se ovaj nadje u dominantnoj poziciji nad protivnikom i da ga udara bez prestanka takodje kukavicka.

Ja licno cenim sve vestine ali mi je uvek nekako bilo gnusno da nekog udarim u lice jednostavno sam uvek voleo da resim situaciju na neki drugi nacin tipa da uhvatim protivnika oko vrata ili da ga srusim na zemlju i iskoristim svoje telo protiv njegovog i izmorim ga.Aikido sam poceo da treniram jer sam uvideo da ne mora cak ni previse sile da se upotrebi protiv protivnika ako se zna pravilna upotreba tehnike.Ali bih svejedno voleo i neku udaracku vestinu da treniram kako bih mogao da razvijem osecaj za eskivazu i tajming koji ne mogu da dobijem na Aikido treningu.Jel ima neko neki predlog,ja sam licno mislio Muy Thai jer u stilu Aikidoa koji sam trenirao/treniram ima dosta prostora za laktove i kolena.Barem po mom misljenju.

 

[gost 349237]

Ja licno cenim sve vestine ali mi je uvek nekako bilo gnusno da nekog udarim u lice jednostavno sam uvek voleo da resim situaciju na neki drugi nacin tipa da uhvatim protivnika oko vrata ili da ga srusim na zemlju i iskoristim svoje telo protiv njegovog i izmorim ga.

To je u prirodi svakog normalnog ljudskog bića, odvratnost prema udaranju u glavu, kao i strah od udarca u sopstvenu, međutim postoje okolnosti kada se naprosto mora upotrebiti udarac jer je jedino moguće, ili najefektnije rešenje.Praktičar borilačkih veština bi trebao da prevaziđe tu averziju, kao i da se oslobodi straha od nadolazeće pesnice ako želi uopšte da sačuva sebe.Možeš to sagledati i ovako, siležija je kao požar, haotična stihijska vatra koja uništava sve što joj je na dometu.Normalan čovek je kao kontrolisana kućna vatra na ognjištu za grejanje i kuvanje.Nikog ne napada, ali ako neko stavi ruku u nju biće opečen, što nije krivica same vatre.

 

[kontras]

Normalan čovek je kao kontrolisana kućna vatra na ognjištu za grejanje i kuvanje.Nikog ne napada, ali ako neko stavi ruku u nju biće opečen, što nije krivica same vatre.

Odlicno receno.

 

[ДраганЖ]

To je u prirodi svakog normalnog ljudskog bića, odvratnost prema udaranju u glavu, kao i strah od udarca u sopstvenu, međutim postoje okolnosti kada se naprosto mora upotrebiti udarac jer je jedino moguće, ili najefektnije rešenje.Praktičar borilačkih veština bi trebao da prevaziđe tu averziju, kao i da se oslobodi straha od nadolazeće pesnice ako želi uopšte da sačuva sebe.Možeš to sagledati i ovako, siležija je kao požar, haotična stihijska vatra koja uništava sve što joj je na dometu.Normalan čovek je kao kontrolisana kućna vatra na ognjištu za grejanje i kuvanje.Nikog ne napada, ali ako neko stavi ruku u nju biće opečen, što nije krivica same vatre.

По питању означеног дела текста, први део реченице јесте последица другог дела реченице...

Него колико се сећам тема је

Specifična psihologija po borilačkim forumima, vaše mišljenje

а не психологија вежбача на тренингу...
Хајде да се прича врати у оквир саме теме....

 

[C2I3]

Ako moze pitanje za C2I3.Po citanju postova sam zakljucio da si trenirao/treniras Aikido.Ako mozes da mi kazes gde si trenirao i koji stil.Procitas sam takodje na drugoj temi da si koristio tri tehnike iz Aikidoa za odbranu u parteru ako mozes samo da mi kazes koje tri i pod kojim uslovima hvala unapred.

A sto se tice ove teme mislim da dosta toga zavisi i od same psihologije shvatanja borbe.Jedan moj drugar smatra da je jedina prava tuca kada dva muskarca razmenjuju udarce i suteve a uopste ne voli hvatacke vestine jer smatra da od pravovremenih brzih udaraca nema prave odbrane.Ne potcenjuje on hvatacke vestine samo ih jednostavno ne voli.Po njemu je situacija da covek udari drugog coveka dok je ovaj na zemlji kukavicka ili pak da se ovaj nadje u dominantnoj poziciji nad protivnikom i da ga udara bez prestanka takodje kukavicka.

Ja licno cenim sve vestine ali mi je uvek nekako bilo gnusno da nekog udarim u lice jednostavno sam uvek voleo da resim situaciju na neki drugi nacin tipa da uhvatim protivnika oko vrata ili da ga srusim na zemlju i iskoristim svoje telo protiv njegovog i izmorim ga.Aikido sam poceo da treniram jer sam uvideo da ne mora cak ni previse sile da se upotrebi protiv protivnika ako se zna pravilna upotreba tehnike.Ali bih svejedno voleo i neku udaracku vestinu da treniram kako bih mogao da razvijem osecaj za eskivazu i tajming koji ne mogu da dobijem na Aikido treningu.Jel ima neko neki predlog,ja sam licno mislio Muy Thai jer u stilu Aikidoa koji sam trenirao/treniram ima dosta prostora za laktove i kolena.Barem po mom misljenju.

Почео сам да тренирам реални аикидо, после шест месеци сам увидео извесне мане у стилу и неке мане у самој организацији, па сам прешао на аикидо какав се тренира у клубовима који припадају Аикикаи фондацији, чији је штаб у Хомбу доџоу у Токију, а који у Европи представља покојни сенсеи Нобујоши Тамура и сенсеи Тоширо Суга.
У којој год земљи да се нађем, бирам клубове који припадају Аикикаи фондацији.

За примену техника у партеру мораш разумети да је реч о врло специфичној ситуацији.
У питању је био ММА семинар у Немачкој и радио се спаринг на задату тему.
У питању је био прелазак из борбе на ногама у борбу у партеру.
Мој противник је био тежи од мене и у бољој кондицији, са неколико година рекреативног тренирања ММА
Прво сам га ударио коленом у браду када је покуша да ме обори тако што ће ми ухватити једну ногу. То није дозвољено ММА правилима.
Потом сам у партеру применио полугу на носу, јер нисам умео другачије да се снађем у незгодној ситуацији. То такође није дозвољено у ММА.
Затим је мој противник применио један за мене необичан хват из кога сам се избавио применом полуге на палцу. И та полуга није дозвољена ММА правилима.
У реалној ситуацији мислим да би ми пошло за руком да добијем овог конкретног противника, било шта друго не бих смео да тврдим.

Мислим да ти је избор одличан, јер је Муаи Таи задржао пуно елемената борилачке вештине и није разводњен као други борилачки спортови.
Ја мислим да твој пријатељ није у праву, јер борилачке вештине су прављене за реалне сукобе, а чојство и јунаштво се исказује на друге начине.
Уистину си добро казао у вези недостатака аикидоа, који се тичу рекреативних тренинга.
Углавном се не посвећује довољно пажње реалности напада, а и технике се често увежбавају без разумевања зашто се ншето ради баш онако како се ради.
Осим Муаи Таија, ја бих ти препоручио Крав Магу, капап, Систему и бразилску џиу џицу.
Верујем да би много могао да научиш ако редовно посећујеш семинара других борилачких вештина.

Мој омиљени аикидо мајстор је Тецу Јамазаки (Tetsu Yamazaki), не због квалитета технике, већ због невероватне снаге духа.
Предлажем ти да погледаш снимке три његове борбе на YouTube-u.

 

[gost 303160]

По питању означеног дела текста, први део реченице јесте последица другог дела реченице...

Него колико се сећам тема је
а не психологија вежбача на тренингу...
Хајде да се прича врати у оквир саме теме....

Naravno samo smatram da i psihologija treninga neke vestine utice na stavove i ponasanje te osobe.

Razlozi da neko pljuje neku borilacku vestinu mogu biti mnogostruki.Moze biti da je ta osoba trenirala tu vestinu i nije razumela koncepte pa se nije mogla ostvariti u njoj bilo takmicarki bilo prakticno(dobio batine na ulici).Moze biti da je sparingovao sa nekom drugom osobom iz druge vestine koja se imala vise iskustva i nikako nije mogao da je savlada pa je zakljucio da je njegova losa ili da je obrnuta situacija stalno je pobedjivao prakticare druge vestine pa je zakljucio da je njihova inferiorna (porodica grejsi godinama je tvrdila kako je bjj neprikosnovena pa ih srusio Sakuraba sa kec rvanjem).Mada moje iskreno misljenje je da su ti ljudi bezobrazne kukavice i da imaju takvu psihologiju iz tri razloga:

1.ne mogu da shvate da nije problem u vestini vec u njima samima jer jednostavno su prosecni ljudi a ne borci koji vezbaju svaki dan i ocekuju rezultate preko noci pa kad se to ne dogodi postanu frustrirani izgube mec ili dobiju batine na ulici jer nisu bili koncentrisani i onda krenu da pljuju po celoj vestini kako je losa i beskorisna a da zaista nikad nisu ni shvatili njen koncept
2.slusaju svoje kolege i saborce iz trenutne vestine koju treniraju koji imaju kakvo takvo iskustvo iz drugih vestina a oni pljuju po tim vestinama da nisu kompletne i navode sve one negativne strane te vestine i te osobe onda bez nekog realnog iskustva zahvaljujuci mentalitetu copora pocnu jos i glasnije da pljuju te vestine gde stignu kako bi bili prihvaceni u toj sredini(neretko su podstrekivaci takvog ponasanja treneri i instruktori sto je sramota na nekoliko nivoa)
3.treniraju kod osobe(trenera,instruktora)kojoj maksimalno veruju i prihvataju sve sto kaze bez pogovora i kada se se uputstva i instrukcije te osobe izjalove u nekoj konkretnoj situaciji osecaju se razocarano ne toliko zbog izgubljenog vremena vec zbog osecaja ljudske izneverenosti u ceo sistem u koji su ranije verovali i onda smatraju da su svi iz tog sistema/vestine isti ne prihvatajuci cinjenicu da su verovali sarlatanu i da treba jednostavno da se oprobaju kod drugog trenera da vide drugacije metode i principe izucavanja odredjenog koncepta borbe

 

[gost 349237]

Odlicno receno.

Hvala

По питању означеног дела текста, први део реченице јесте последица другог дела реченице...

Него колико се сећам тема је
а не психологија вежбача на тренингу...
Хајде да се прича врати у оквир саме теме....

Mislim da ima tu i nečeg dubljeg, nego u pravu si da se vratimo na temu. Gotovo da bih se vratio na jedan od prvih postova koji sam napisao, ali sa drugog ugla.Recimo motka je produžetak ruke, ruka je produžetak namere, tj. duha.Tehnike i borbene strategije su zamisao stvorene u umu neke osobe kako bi trebala da izgleda dobra borba.Tako da je borilačka veština u svojoj suštini ideja stvorena u umu neke osobe, a same tehnike materalizacija, fizičko ispoljavanje te ideje na telesnom planu.Ako uzmemo u obzir da ne psotoje dva ljudska bića na planeti, ne postoje ni dve iste ideje. To se odnosi na svaku aktivnost ne samo borilačke veštine, ali kao što spomenuh borenje zadire u najdublje nagone ljudskog uma.Tu dolazi do izražaja ono što je napisao @milosmalić:

Pazi, moja deca su onda rođena defektna, pošto su oboje počeli da crtaju i to i dan danas rade, a nikad nisu počeli da se bore i samoodbranjuju. Ja pre mislim da postoji urođen set preduslova ako sredina nametne situaciju, osoba ima sve potrebno da može da počne da se brani. A ne da će da se bori eto iz čista mira. Ali crta iz čista mira bez da je okolina prisiljava.

Na tu nagonsku želju za odbranom ( ali i napadom) se nadograđuje taj set preduslova, što će reći civilacijskog, kulturnog, filozofskog, religioznog, etničkog, rasnog, geografskog, klimatskog itd miljea u kojem se neka osoba razvijala.
Morihej Uešiba je odrastao na jugu Japanu, visokok metar i pedeset i kusur cm,bio je pripadnik Omoto-kyo sekte, proveo je veći deo svog života tokom dva svetska rata ,učio je mačevanje, Džudo, Đu đucu itd. Čime se urođen nagon spomenutog majstora boji, oblikuje spomenutim okolnostima i praksama.Rezultat je osoba koja je težila da stvori neku, koliko je to moguće milosrdniju veštinu borenja.Rezultat je Aikido.
Imi Lichtenfeld je rođen kao Jevrejin u Budimpešti, šampion boksa i rvanja koji je 1940. migrirao na teritoriju tadašnje Palestine u veoma neprijateljskom okruženju, sa patriotskim namerama da pomogne svom narodu u takvom okruženju, koristeći ono što je najnužnije za goli opstanak, rezultat je Krav Maga.
Ideje koje stoje iza te dve veštine su toliko različite da je veća verovatnoća da će se dve rakete ispaljenje u svemir sa dve različite distance sresti jednog dana nakon milijardu godina, nego da će se iskreni sledbenik Aikidoa, onaj koji zna šta vežba i to mu je motiv složiti sa praktičarem Krav Mage koji takođe zna šta vežba i svesno se opredelio baš za takvu veštinu.Sa jedne strane japanski praktičar Budoa sa druge strane jevrejski sledbenik oslobodilačkog pokreta Hagane. Što češće razmišljam o borilačkim veštinama, sve više mi se čini da je gotovo svaki pokret u nekoj veštini korespodentan nekoj misli koju je ta osoba imala po pitanju života uopšteno.

 

[gost 349237]

I tako, boreći se za neku borilačku veštinu na borilačkom forumu, osoba se bori za ideju koju je adoptirala.Ako su ideje srodne, ljudi će simpatisati kolegu iz srodnog pristupa, (Boks, Muay thai, Bjj, Mma ) ili ( Sistema, Krav Maga, EFS ) ili ( Karate, Aikido, Džudo ), ako nisu biće pljuvanja.

 

[gost 303160]

Почео сам да тренирам реални аикидо, после шест месеци сам увидео извесне мане у стилу и неке мане у самој организацији, па сам прешао на аикидо какав се тренира у клубовима који припадају Аикикаи фондацији, чији је штаб у Хомбу доџоу у Токију, а који у Европи представља покојни сенсеи Нобујоши Тамура и сенсеи Тоширо Суга.
У којој год земљи да се нађем, бирам клубове који припадају Аикикаи фондацији.

За примену техника у партеру мораш разумети да је реч о врло специфичној ситуацији.
У питању је био ММА семинар у Немачкој и радио се спаринг на задату тему.
У питању је био прелазак из борбе на ногама у борбу у партеру.
Мој противник је био тежи од мене и у бољој кондицији, са неколико година рекреативног тренирања ММА
Прво сам га ударио коленом у браду када је покуша да ме обори тако што ће ми ухватити једну ногу. То није дозвољено ММА правилима.
Потом сам у партеру применио полугу на носу, јер нисам умео другачије да се снађем у незгодној ситуацији. То такође није дозвољено у ММА.
Затим је мој противник применио један за мене необичан хват из кога сам се избавио применом полуге на палцу. И та полуга није дозвољена ММА правилима.
У реалној ситуацији мислим да би ми пошло за руком да добијем овог конкретног противника, било шта друго не бих смео да тврдим.

Мислим да ти је избор одличан, јер је Муаи Таи задржао пуно елемената борилачке вештине и није разводњен као други борилачки спортови.
Ја мислим да твој пријатељ није у праву, јер борилачке вештине су прављене за реалне сукобе, а чојство и јунаштво се исказује на друге начине.
Уистину си добро казао у вези недостатака аикидоа, који се тичу рекреативних тренинга.
Углавном се не посвећује довољно пажње реалности напада, а и технике се често увежбавају без разумевања зашто се ншето ради баш онако како се ради.
Осим Муаи Таија, ја бих ти препоручио Крав Магу, капап, Систему и бразилску џиу џицу.
Верујем да би много могао да научиш ако редовно посећујеш семинара других борилачких вештина.

Мој омиљени аикидо мајстор је Тецу Јамазаки (Tetsu Yamazaki), не због квалитета технике, већ због невероватне снаге духа.
Предлажем ти да погледаш снимке три његове борбе на YouTube-u.

Hvala ti na odgovoru.Gledao sam njegove borbe i ranije kad sam pocinjao da treniram stvarno covek ima srca.Ja sam razmisljao o kombinaciji Aikido,Muy Thai i BJJ i eventualno Sistema ili Krav Maga zbog pitanja vatrenog naoruzanja koje ova dva sistema obuhvataju.Prvobitno sam umesto BJJ hteo Dzudo ali je problem sto je vecina sala iskljucivo sportski orijentisana i treneri manje vise i nemaju vremena za pocetnike od 20 i kusur godina eventualno ako im treba topovsko meso.Manje-vise je problem sto i tehnike obuhvataju skoro iskljucivo bacanja tj. tachiwazu a newaza ni ne postoji sem za borce koji su visi po rangu.Evo ti jedan snimak coveka koji se zove Roy Dean on je majstor Aikido-a,Dzudo-a i ljubicasti pojas trenutno u BJJ.Svi kazu da je odlican i majstor i covek

.

 

[milosmalic]

I tako, boreći se za neku borilačku veštinu na borilačkom forumu, osoba se bori za ideju koju je adoptirala.Ako su ideje srodne, ljudi će simpatisati kolegu iz srodnog pristupa, (Boks, Muay thai, Bjj, Mma ) ili ( Sistema, Krav Maga, EFS ) ili ( Karate, Aikido, Džudo ), ako nisu biće pljuvanja.

Pljuvanja medju srodnima tek ima koliko hoces jer ljudi ne trpe konkurenciju, ne prihvataju je na zdrav nacin

 

[C2I3]

Hvala





Mislim da ima tu i nečeg dubljeg, nego u pravu si da se vratimo na temu. Gotovo da bih se vratio na jedan od prvih postova koji sam napisao, ali sa drugog ugla.Recimo motka je produžetak ruke, ruka je produžetak namere, tj. duha.Tehnike i borbene strategije su zamisao stvorene u umu neke osobe kako bi trebala da izgleda dobra borba.Tako da je borilačka veština u svojoj suštini ideja stvorena u umu neke osobe, a same tehnike materalizacija, fizičko ispoljavanje te ideje na telesnom planu.Ako uzmemo u obzir da ne psotoje dva ljudska bića na planeti, ne postoje ni dve iste ideje. To se odnosi na svaku aktivnost ne samo borilačke veštine, ali kao što spomenuh borenje zadire u najdublje nagone ljudskog uma.Tu dolazi do izražaja ono što je napisao @milosmalić:



Na tu nagonsku želju za odbranom ( ali i napadom) se nadograđuje taj set preduslova, što će reći civilacijskog, kulturnog, filozofskog, religioznog, etničkog, rasnog, geografskog, klimatskog itd miljea u kojem se neka osoba razvijala.
Morihej Uešiba je odrastao na jugu Japanu, visokok metar i pedeset i kusur cm,bio je pripadnik Omoto-kyo sekte, proveo je veći deo svog života tokom dva svetska rata ,učio je mačevanje, Džudo, Đu đucu itd. Čime se urođen nagon spomenutog majstora boji, oblikuje spomenutim okolnostima i praksama.Rezultat je osoba koja je težila da stvori neku, koliko je to moguće milosrdniju veštinu borenja.Rezultat je Aikido.
Imi Lichtenfeld je rođen kao Jevrejin u Budimpešti, šampion boksa i rvanja koji je 1940. migrirao na teritoriju tadašnje Palestine u veoma neprijateljskom okruženju, sa patriotskim namerama da pomogne svom narodu u takvom okruženju, koristeći ono što je najnužnije za goli opstanak, rezultat je Krav Maga.
Ideje koje stoje iza te dve veštine su toliko različite da je veća verovatnoća da će se dve rakete ispaljenje u svemir sa dve različite distance sresti jednog dana nakon milijardu godina, nego da će se iskreni sledbenik Aikidoa, onaj koji zna šta vežba i to mu je motiv složiti sa praktičarem Krav Mage koji takođe zna šta vežba i svesno se opredelio baš za takvu veštinu.Sa jedne strane japanski praktičar Budoa sa druge strane jevrejski sledbenik oslobodilačkog pokreta Hagane. Što češće razmišljam o borilačkim veštinama, sve više mi se čini da je gotovo svaki pokret u nekoj veštini korespodentan nekoj misli koju je ta osoba imala po pitanju života uopšteno.

Казао си неке врло занимљиве ствари.
Не знам како да у то уклопим чињеницу да се моје колеге из клуба и ја, по питању етике и филозофије борилачких вештине и приступа тренирању, највише слажемо управо са људима који тренирају Крав Магу.
Мислим да би о томе ваљало добро промислити, јер у ономе што си казао свакако има много истине, а опет имамо један неочекиван резултат.

 

[milosmalic]

Казао си неке врло занимљиве ствари.
Не знам како да у то уклопим чињеницу да се моје колеге из клуба и ја, по питању етике и филозофије борилачких вештине и приступа тренирању, највише слажемо управо са људима који тренирају Крав Магу.

Ево овако уклопи. Нормални и разумни људи обично нађу заједнички језик, слична интересовања или барем разумевање за интересовања оног другог. Залуђеници иживљавају своју залуђеност на другима.

 

[gost 349237]

Pljuvanja medju srodnima tek ima koliko hoces jer ljudi ne trpe konkurenciju, ne prihvataju je na zdrav nacin

Pa to je kao Protestantizam, Katolicizam i Pravoslavlje.Mormon se ne slaže sa Adventistom i konkurencija su jedan drugom, ali su i jedan i drugi protiv Katolicizma.

 

[gost 349237]

Казао си неке врло занимљиве ствари.
Не знам како да у то уклопим чињеницу да се моје колеге из клуба и ја, по питању етике и филозофије борилачких вештине и приступа тренирању, највише слажемо управо са људима који тренирају Крав Магу.
Мислим да би о томе ваљало добро промислити, јер у ономе што си казао свакако има много истине, а опет имамо један неочекиван резултат.

Naveo sam samo kao primer, klasifikacija borilačkih veština i sportova je tek tema za sebe. Zašto se slažete? Navešću primer iz religije, možda nije adekvatan, ali mi deluje smisleno. Kad bi osnovno učenje i praksa svake religije bila ljubav prema drugom čoveku, doktrinarne stvari koje se tiču religije bi bile sporedne, ( dal' ljudi idu u Raj, Ostrvo Besmrtnih ili Valhalu ) ljudi bi shvatali da nisu svi ljudi isti i da nivo shvatanja zavisi od osobe do osobe, ali im to ne bi smetalo da budu u prijateljskim odnosima.Nažalost nije tako, a ti imaš sreću da imaš komunikaciju sa normalnim ljudima.
Ali budući da je tvoj slučaj pre izuzetak nego pravilo, rekao bih da današnja komunikacija među praktičarima borilačkih veština više podseća na prijateljstvo Kine i Rusije.

http://cdn.energytribune.com/wp-content/uploads/Dragon%20Bear%20C%2001.3.gif