Spas za Srbiju i druge zemlje - ekonomija po Božijoj volji

[Avakum]

Govori se stalno o krizi, a malo ko razmišlja o dubljem uzroku ekonomske (i svake druge) krize. "Kriza" na grčkom znači "sud". Sud Božiji je nad svakim narodom koji je sklon korupciji i svakom drugom prekršaju 8. Božije zapovesti. Ovde ukratko o toj zapovesti (http://www.lovesensa.rs/print/clanc...zijih-zapovesti-sa-pravoslavnim-tumacenjima):

"Osma božija zapovest

NE UKRADI

Ovo znači:

Osmom zapovešću Gospod Bog zabranjuje krađu, tj. prisvajanje na bilo koji način onoga, što pripadama drugima.

Vidovi krađe su vrlo različiti:

1. Lopovluk, tj. otimanje tuđe stvari.

2. Pljačkanje, tj. otimanje tuđih stvari nasiljem.

Z. Krađa svetinje, tj. prisvajanje onoga što je osveštano pripadanjem crkvi.

4. Podmićivanje ili mito, tj. Kada uzimaju nezakonito darove od ljudi, kojima su po svojoj dužnosti obavezni da čine nešto bez nagrade (besplatno).

5. Lenčarenje tj. kada primaju platu za dužnost ili za posao, ali dužnost i posao nisu obavili.

6. lihvarstvo (zelenašenje), tj. kada uzimaju zbog bilo čega od nevoljnih velike novce, koristeći se tuđom bedom.

7. Obmana ili prevara tj. prisvajanje tuđe stvari lukavstvom. Na primer: kada se izbegava plaćanje duga, utaji nađeno, ne vrate vlasniku stvari ili novac; kada se vara na merenju ili zakida pri prodaji; zadržavanje isplate radniku i slično.

Zabranjujući nam sve vidove otimanja vlasništva od bližnjega, ta zapovest, nam nalaže da budemo nekoristoljubivi (nepohlepni), časni, trudoljubivi, milosrdni i pravedni. Da ne bismo grešili protiv te zapovesti, treba da volimo jedni druge, kao samog sebe, i da ne činimo drugima, što sami sebi ne želimo."

U ovim tačkama nije spomenut desetak, a i nedavanje desetka svešteniku (naravno pravom svešteniku, jer greh je dati nekom lažnom, npr. ekumenisti ili nekom drugom koji ne uči ispravno o veri) je krađa, kako Bog kaže preko proroka Malahije, u Jevanđelju i na drugim mestima. U 6. tački se pominje zelenašenje. Po Svetom Pismu zabranjeno je bližnjem davati nešto pod kamatu ili uzimati od nekog s kamatom. A sve banke u Srbiji daju s kamatom. Takođe i štedi se sa kamatom. Dakle, sve protivno Svetom Pismu. Ima najava da će kineske banke koje dođu u Srbiju davati i beskamatni zajam. Zašto Srbi ne osnuju svoju nacionalnu banku koja će davati beskamatni zajam? Hoćemo li verovati Bogu koji će nas na taj način blagosloviti ili đavolu koji kratkoročno obećava dobit od kamate, ali dugoročno donosi prokletstvo zbog narušavanja Božijih zapovesti?

Takođe, trebalo bi odmarati subotom, a ne nedeljom. Nisam adventista (subotar), jer oni nemaju pravoslavno učenje o duši posle smrti, ali odmaram subotom, a ne nedeljom, jer tako Bog kaže u Svetom Pismu. Ne moraju to da nam kažu adventisti. I mi pravoslavni treba da se ispravimo tamo gde vidimo da pogrešimo, tj. da smo odstupili od nauke Svetog Pisma. Bog kaže da se subotom ne samo ne treba raditi (u šta spada i kuvanje hrane (premda je bolje jesti sirovu biljnu hranu, ponekad ribu)) već ni kupovati i prodavati. Mogu se i trebaju samo činiti dobra dela - pomagati bolesnima i siromašnima, više nego u druge dane čitati Sveto Pismo i moliti se i sl. Takođe, i subotnje godine (svaka sedma, kao što je ova 2016., pa 2023. godina, itd.) treba zemlja odmarati. Tada se ništa ne sije i tako se i zemlja odmara i biva plodnija. Bog onima koji tako čine daje blagoslov pa im zemlja rodi prethodne godine dovoljno do one sledeće nakon subotnje kad se opet može sijati. Te godine treba i da oprostimo sve dugove našim bližnjima. Isto tako, ne treba korisititi pesticide, herbicide, GMO seme i ostalo što je neprirodno, što je otrovno, što Bog nije stvorio da ulazi u lanac ljudske ishrane. Treba prskati rastvorom koprive i koristiti ostala sredstva organske proizvodnje. Takođe, da ne jedemo svinjetinu, rakove, puževe i druge nečiste životinje koje Bog zabranjuje da jedemo (http://wwwyu.com/biblija/033mo011.htm). Rad uvek započinjimo molitvom Gospodu našem Isusu Hristu i zahvaljujmo Mu na svakom obroku koji nam daje. Kad bismo sve tako činili brzo bismo videli Božije blagoslove u našem životu.

O blagoslovima i prokletstvima lepo je ovde napisano:
http://wwwyu.com/biblija/055mo028.htm
http://wwwyu.com/biblija/033mo026.htm,
kao i na drugim mestima u Svetom Pismu, tj. šta nas čeka ako slušamo Boga, a šta ako Ga ne slušamo.

 

[L DJ S P N P Z]

 

[Umri_muski]

Kamo srece da je ekonomija napravi kupi prodaj....


Mislim da 99,99999% ljudi nema pojma sta je ekonomija...

Znaju oni sve oko muvanja, prodavanja, ko ce da kupi, cigansko kad vidi pare, spusta cenu i slicno....

Ali ekonomija je.....

Naterati ljude da novac drze u firmi a ne kod kuce.......Drzava uvek moze da kontrolise firmu, a kucu ne....
Sa druge strane od svega se uzima danak.........osim ako je ilegalno, ne zabranjeno nego ilegalno.....Znaci dogovorite se ti i komsija da kupite pet dzakova paprike da bi vam bilo jeftinije....e to je ilegalno.....jer jedan je kupac, a istog trenutka je postao preprodavac bez dozvole drzave....

A ti muvu opisujes za 8 zapovesti......a sistem je narastao od hristovog rodjenja, puno.....

 

[Avakum]

Kamo srece da je ekonomija napravi kupi prodaj....


Mislim da 99,99999% ljudi nema pojma sta je ekonomija...

Znaju oni sve oko muvanja, prodavanja, ko ce da kupi, cigansko kad vidi pare, spusta cenu i slicno....

Ali ekonomija je.....

Naterati ljude da novac drze u firmi a ne kod kuce.......Drzava uvek moze da kontrolise firmu, a kucu ne....
Sa druge strane od svega se uzima danak.........osim ako je ilegalno, ne zabranjeno nego ilegalno.....Znaci dogovorite se ti i komsija da kupite pet dzakova paprike da bi vam bilo jeftinije....e to je ilegalno.....jer jedan je kupac, a istog trenutka je postao preprodavac bez dozvole drzave....

A ti muvu opisujes za 8 zapovesti......a sistem je narastao od hristovog rodjenja, puno.....

Kad bi sav ili bar većina naroda držao Božije zapovesti i sistem bi bio drugačiji. Mnogi koji poslednjih decenija vladaju u ovom sistemu tada ne bi bili tu gde jesu nego u zatvoru.

 

[Sarvaš]

Kad bi sav ili bar većina naroda držao Božije zapovesti i sistem bi bio drugačiji. Mnogi koji poslednjih decenija vladaju u ovom sistemu tada ne bi bili tu gde jesu nego u zatvoru.

Ako u domaćinstvu ne ide kako valja onda je kriv domaćin to jest bog .
Svemogući domaćin , u domaćinstvu rasulo a odgovoran neko drugi .
Ta nemojte kazti !

 

[igi192]

Govori se stalno o krizi, a malo ko razmišlja o dubljem uzroku ekonomske (i svake druge) krize. "Kriza" na grčkom znači "sud". Sud Božiji je nad svakim narodom koji je sklon korupciji i svakom drugom prekršaju 8. Božije zapovesti. Ovde ukratko o toj zapovesti (http://www.lovesensa.rs/print/clanc...zijih-zapovesti-sa-pravoslavnim-tumacenjima):

"Osma božija zapovest

NE UKRADI

Ovo znači:

Osmom zapovešću Gospod Bog zabranjuje krađu, tj. prisvajanje na bilo koji način onoga, što pripadama drugima.

Vidovi krađe su vrlo različiti:

1. Lopovluk, tj. otimanje tuđe stvari.

2. Pljačkanje, tj. otimanje tuđih stvari nasiljem.

Z. Krađa svetinje, tj. prisvajanje onoga što je osveštano pripadanjem crkvi.

4. Podmićivanje ili mito, tj. Kada uzimaju nezakonito darove od ljudi, kojima su po svojoj dužnosti obavezni da čine nešto bez nagrade (besplatno).

5. Lenčarenje tj. kada primaju platu za dužnost ili za posao, ali dužnost i posao nisu obavili.

6. lihvarstvo (zelenašenje), tj. kada uzimaju zbog bilo čega od nevoljnih velike novce, koristeći se tuđom bedom.

7. Obmana ili prevara tj. prisvajanje tuđe stvari lukavstvom. Na primer: kada se izbegava plaćanje duga, utaji nađeno, ne vrate vlasniku stvari ili novac; kada se vara na merenju ili zakida pri prodaji; zadržavanje isplate radniku i slično.

Zabranjujući nam sve vidove otimanja vlasništva od bližnjega, ta zapovest, nam nalaže da budemo nekoristoljubivi (nepohlepni), časni, trudoljubivi, milosrdni i pravedni. Da ne bismo grešili protiv te zapovesti, treba da volimo jedni druge, kao samog sebe, i da ne činimo drugima, što sami sebi ne želimo."

U ovim tačkama nije spomenut desetak, a i nedavanje desetka svešteniku (naravno pravom svešteniku, jer greh je dati nekom lažnom, npr. ekumenisti ili nekom drugom koji ne uči ispravno o veri) je krađa, kako Bog kaže preko proroka Malahije, u Jevanđelju i na drugim mestima. U 6. tački se pominje zelenašenje. Po Svetom Pismu zabranjeno je bližnjem davati nešto pod kamatu ili uzimati od nekog s kamatom. A sve banke u Srbiji daju s kamatom. Takođe i štedi se sa kamatom. Dakle, sve protivno Svetom Pismu. Ima najava da će kineske banke koje dođu u Srbiju davati i beskamatni zajam. Zašto Srbi ne osnuju svoju nacionalnu banku koja će davati beskamatni zajam? Hoćemo li verovati Bogu koji će nas na taj način blagosloviti ili đavolu koji kratkoročno obećava dobit od kamate, ali dugoročno donosi prokletstvo zbog narušavanja Božijih zapovesti?

Takođe, trebalo bi odmarati subotom, a ne nedeljom. Nisam adventista (subotar), jer oni nemaju pravoslavno učenje o duši posle smrti, ali odmaram subotom, a ne nedeljom, jer tako Bog kaže u Svetom Pismu. Ne moraju to da nam kažu adventisti. I mi pravoslavni treba da se ispravimo tamo gde vidimo da pogrešimo, tj. da smo odstupili od nauke Svetog Pisma. Bog kaže da se subotom ne samo ne treba raditi (u šta spada i kuvanje hrane (premda je bolje jesti sirovu biljnu hranu, ponekad ribu)) već ni kupovati i prodavati. Mogu se i trebaju samo činiti dobra dela - pomagati bolesnima i siromašnima, više nego u druge dane čitati Sveto Pismo i moliti se i sl. Takođe, i subotnje godine (svaka sedma, kao što je ova 2016., pa 2023. godina, itd.) treba zemlja odmarati. Tada se ništa ne sije i tako se i zemlja odmara i biva plodnija. Bog onima koji tako čine daje blagoslov pa im zemlja rodi prethodne godine dovoljno do one sledeće nakon subotnje kad se opet može sijati. Te godine treba i da oprostimo sve dugove našim bližnjima. Isto tako, ne treba korisititi pesticide, herbicide, GMO seme i ostalo što je neprirodno, što je otrovno, što Bog nije stvorio da ulazi u lanac ljudske ishrane. Treba prskati rastvorom koprive i koristiti ostala sredstva organske proizvodnje. Takođe, da ne jedemo svinjetinu, rakove, puževe i druge nečiste životinje koje Bog zabranjuje da jedemo (http://wwwyu.com/biblija/033mo011.htm). Rad uvek započinjimo molitvom Gospodu našem Isusu Hristu i zahvaljujmo Mu na svakom obroku koji nam daje. Kad bismo sve tako činili brzo bismo videli Božije blagoslove u našem životu.

O blagoslovima i prokletstvima lepo je ovde napisano:
http://wwwyu.com/biblija/055mo028.htm
http://wwwyu.com/biblija/033mo026.htm,
kao i na drugim mestima u Svetom Pismu, tj. šta nas čeka ako slušamo Boga, a šta ako Ga ne slušamo.

Jel ti to o čoveku i njegovim porocima.. Pa ne možeš da obuzdas čoveka i njegove poroke bez sankcija po njega samog... Najefikasnije je kad mu vlastiti guzovi dođu u opasnost.. moral etika i sl ne pomažu..

 

[Avakum]

Ako u domaćinstvu ne ide kako valja onda je kriv domaćin to jest bog .
Svemogući domaćin , u domaćinstvu rasulo a odgovoran neko drugi .
Ta nemojte kazti !

Mi smo izašli iz krila Svemogućeg domaćina, zato nam i jeste ovako. Bog sve može, ali neće sve. On nam je dao slobodnu volju, nismo roboti. Voleti se može samo slobodno, a ne prislilno. Ako volimo Boga biće nam dobro, ako Ga ne volimo biće nam zlo. Ako idemo ka Suncu uživaćemo u svetlosti i toploti, ako se sakrijemo od Sunca bićemo u tami i hladnoći. Bog je uvek tu, na nama je da izaberemo hoćemo li za Njim, tj. ka dobru ili od Njega ka zlu. Zato Bog ni za šta nije kriv. Samo smo mi krivi i prokleti ako Ga ne prihvatamo, a srećni ako Ga prihvatimo. Zato će Bog tražiti račun od nas da li smo dobro vodili domaćinstvo koje nam je poverio da vodimo ili nismo. On čini dobro svome domaćinstvu, tj. svim stvorenjima. Ugledajmo se na Njega, pa budimo i mi pravi domaćini, tj. činimo samo dobro i sebi i drugima.

 

[Avakum]

Jel ti to o čoveku i njegovim porocima.. Pa ne možeš da obuzdas čoveka i njegove poroke bez sankcija po njega samog... Najefikasnije je kad mu vlastiti guzovi dođu u opasnost.. moral etika i sl ne pomažu..

Moral upravo podrazumeva nagradu za dobra dela i kaznu (sankcije, kako kažeš) za zla dela, tj. blagoslove i prokletstva koji se pominju u linkovima ka stihovima Svetog Pisma koje sam ostavio.

 

[Avakum]

Citiraću ovde deo iz 28. glave 5. knjige Mojsijeve za šta sam ostavio link u uvodnom postu:

"Stranac koji je kod tebe popeće se nada te visoko, a ti ćeš sići dole, veoma nisko.
On će ti davati u zajam, a ti nećeš njemu davati u zajam; on će postati glava, a ti ćeš postati rep.
I doći će na te sve ove kletve i goniće te i stizaće te, dokle se ne istrebiš, jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog i držao zapovesti Njegove i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio."
Zato nam stranci otimaju sad i izvore vode, poljoprivredna zemljišta i sve što imamo, a sve pod lažnim izgovorom "stranih investicija".
Kaže se dalje:
"46 I one će biti znak i čudo na tebi i na semenu tvom doveka.
4 Moj. 26:10, Isa. 8:18, Jezek. 5:15, Jezek. 14:8
47 Jer nisi služio Bogu svom radosnog i veselog srca u svakom obilju.
Nem. 9:35
48 I služićeš neprijatelju svom, kog će Gospod poslati na tebe, u gladi i u žeđi, u golotinji i u svakoj oskudici; i metnuće ti gvozden jaram na vrat, dokle te ne satre."

Možemo i gore proći ako se ne pokajemo (što možda već polako dolazi i zbog ilegalnog naseljavanja migranata):

"Podignuće na tebe Gospod narod izdaleka, s kraja zemlje, koji će doleteti kao orao, narod, kome jezika nećeš razumeti.
Isa. 39:3, Jer. 5:15, Jer. 6:22, Jer. 48:40, Jer. 49:22, Plač 4:19, Jezek. 17:3, Os. 8:1, Lk. 19:43
50 Narod bezdušan, koji neće mariti za starca niti će dete žaliti.
2 Dn. 36:17, Isa. 47:6, Dan. 7:4, Dan. 8:23, Avak. 1:12
51 I izješće plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, dokle se ne istrebiš; i neće ti ostaviti ništa, ni žito ni vino ni ulje, ni plod goveda tvojih ni stada ovaca tvojih, dokle te ne zatre.
Isa. 1:7, Isa. 62:8, Jer. 5:15
52 I stegnuće te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš, po svoj zemlji tvojoj; stegnuće te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj koju ti daje Gospod Bog tvoj;
2 Car. 25:1, Jer. 37:8, Mt. 22:7
53 Te ćeš u teskobi i u nevolji kojom će ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje, meso od sinova svojih i od kćeri svojih, koje ti da Gospod Bog tvoj.
3 Moj. 26:29, 2 Car. 6:28, Jer. 19:9, Plač 2:20, Plač 4:10, Lk. 21:23
54 Čovek koji je bio mek i vrlo nežan među vama prozliće se prema bratu svom i prema miloj ženi svojoj i prema ostalim sinovima koji mu ostanu,
1 Moj. 31:2
55 Te neće dati nikome između njih mesa od sinova svojih koje će jesti, jer neće imati ništa drugo u nevolji i teskobi, kojom će ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
56 Žena koja je bila meka i vrlo nežna među vama, koja od mekote i nežnosti nije bila navikla stajati nogom svojom na zemlju, prozliće se prema milom mužu svom i prema sinu svom i prema kćeri svojoj,
Jer. 6:2, Mih. 1:16
57 I posteljici, koja iziđe između nogu njenih, i deci koju rodi; jer će ih jesti krišom u oskudici svojoj od nevolje i od teskobe, kojom će ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
Plač 4:10
58 Ako ne uzdržiš i ne ustvoriš sve reči ovog zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeći se slavnog i strašnog imena Gospoda Boga svog,
2 Moj. 6:3, Ps. 20:1, Ps. 83:18, Ps. 99:3, Ps. 113:3, Isa. 29:23, Isa. 42:8, Isa. 57:15, Mal. 1:14, Mal. 2:3, Mal. 4:2, Filip. 2:10
59 Pustiće Gospod na tebe i na seme tvoje zla čudesna, velika i duga, bolesti ljute i duge.

Zato se pokajmo i činimo što Bog zapoveda da bismo umesto prokletstva dobili blagoslove koji su zapisani u stihovima ove i drugih knjiga Svetog Pisma. Npr. ovi:
"1 Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog držeći i tvoreći sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisiće te Gospod Bog tvoj više svih naroda na zemlji.
2 Moj. 15:26, 3 Moj. 26:3, 1 Dn. 14:2, Ps. 106:3, Isa. 1:19, Isa. 3:10, Jer. 11:4, Rim. 2:10
2 I doći će na te svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog,
5 Moj. 30:1, Zah. 1:6
3 Blagosloven ćeš biti u gradu, i blagosloven ćeš biti u polju,
1 Moj. 39:5, Ps. 128:1, Ps. 128:4
4 Blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
1 Moj. 22:17, 1 Tim. 4:8
5 Blagoslovena će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.

6 Blagosloven ćeš biti kad dolaziš i blagosloven ćeš biti kad polaziš.
Ps. 121:8
7 Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.
2 Sam. 22:38
8 Gospod će poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom, i blagosloviće te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.
3 Moj. 25:21, 5 Moj. 15:10
9 Postaviće te Gospod da mu budeš narod svet, kao što ti se zakleo ako uzdržiš zapovesti Gospoda Boga svog i uzideš putevima Njegovim.
1 Moj. 17:7, 2 Moj. 19:5, Isa. 1:26, Titu 2:14
10 I videće svi narodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojaće se tebe."
i drugi stihovi.

 

[L DJ S P N P Z]

 

[Omni]

Hahaha

Izgleda da nama može jedino Bog da pomogne.

 

[Omni]

Kroz istoriju jedan oblik robovlasništva je menjan drugim. Ratovi, prevrati, pobune i revolucije su uglavnom uvek bile posledica borbe za vladarski tron jedne vladarske dinastije sa drugom i tako u krug.

Uvek postoje posebno značajne dve društvene klase, jedna koja upravlja i druga koja izvršava naređenja.

U finansijskom smislu, danas u kapitalizmu uglavnom važi sledeće pravilo: Najbogatiji ljudi na svetu su upravo oni koji najmanje rade. Najsiromašniji ljudi su upravo oni koji najviše rade. To je paradoks savremenog društva.

Evo npr. imate bankarske porodice gotovo svuda u svetu koje su veoma bogate. Ti ljudi mogu da ne rade apsolutno ništa (što oni uglavnom i rade) i dalje će biti veoma bogati. Sa druge strane imate rudare koji veoma naporno rade a koji su veoma siromašni i koji ne mogu da prestanu da rade jer drugačije ne mogu da se održe u životu. A ti "robovi" su zapravo gotovo i celokupan srednji sloj, kod nas posebno, dakle: lekari, profesori, učitelji, inženjeri, itd. svi oni moraju da rade da bi se održali u životu. Njihova neto vrednost je uglavnom jednaka nuli ili nekoj beznačajnoj sumi. Dakle ti ljudi moraju da rade konstantno da bi se održali u životu.

A bogataši? Da li i oni moraju da konstantno rade da bi opstali u životu? Pa nravno da ne moraju. Ko je onda rob, a ko robovlasnik?

A kako su bogataši postali tako bogati? A siromašni tako siromašni? To su veoma značajna pitanja.

Ta pitanja su veoma značajna a nećete ih naći u ekonomskoj literaturi. A značajna su čak i ako nije za ekonomsku teoriju, bitno je za svakog pojedinca lično. Jel hoćeš da budeš rob ili robovlasnik?

No dobro, ne može se današnji društveno-ekonomski sistem porediti sa bilo kojim prethodnim i to samo zbog jedne stvari - zbog tehnologjie. To je jako razočaravajuće. Stvarno jeste, ali tako je. Nisu ljudi ništa bolji, naročito robovlasnici (kako god da se oni danas modernim imenima nazivaju) nisu ništa bolji nego što su bili, samo je jednostavno tehnologija napredovala i omogućila je svima daleko lagodniji život. Kada bi kojim čudom nestala tehnologija gledaj kako bi se feudalizam vratio na mala vrata.

 

[MidHealer]

U finansijskom smislu, danas u kapitalizmu uglavnom važi sledeće pravilo: Najbogatiji ljudi na svetu su upravo oni koji najmanje rade. Najsiromašniji ljudi su upravo oni koji najviše rade. To je paradoks savremenog društva.

Pa sad, nije baš tako. U skoro bilo kom sistemu, onaj ko radi fizički naporan, težak, opasan i/ili prljav posao zapravo nema dovoljno znanja, inteligencije, obrazovanja i generalno kvalifikacija da radi nešto drugo, što je manje fizički naporno, teško, prljavo...

Plus, totalna je glupost tvrditi da čistač ulica, rudar, berač na plantaži, skupljač perja ili operator na motici "rade više" od lekara, inženjera, pilota, arhitekte, profesora...

Oni ne rade "više" i "najviše", nego rade jednostavne, dosadne, teške i prljave poslove jer nisu bili u stanju (iz bilo kog razloga) da se obrazuju i postanu sposobni i kvalifikovani da rade nešto složenije, inteligentnije, kompleksnije, mentalno zahtevnije, što je po pravilu manje fizički naporno, teško, dosadno i prljavo.

 

[igi192]

Pa sad, nije baš tako. U skoro bilo kom sistemu, onaj ko radi fizički naporan, težak, opasan i/ili prljav posao zapravo nema dovoljno znanja, inteligencije, obrazovanja i generalno kvalifikacija da radi nešto drugo, što je manje fizički naporno, teško, prljavo...

Plus, totalna je glupost tvrditi da čistač ulica, rudar, berač na plantaži, skupljač perja ili operator na motici "rade više" od lekara, inženjera, pilota, arhitekte, profesora...

Oni ne rade "više" i "najviše", nego rade jednostavne, dosadne, teške i prljave poslove jer nisu bili u stanju (iz bilo kog razloga) da se obrazuju i postanu sposobni i kvalifikovani da rade nešto složenije, inteligentnije, kompleksnije, mentalno zahtevnije, što je po pravilu manje fizički naporno, teško, dosadno i prljavo.

Misliš.. ono što hoćeš da kažeš je da tamo gde imamo zamenu i ne preterani trošak obuke plata je mala a gde tog nema je veca.. Pa tako u Londonu imamo da vodoinstalater zaradjuje jako lepe pare ili varioc u Norveškoj.. Težina posla ne ide uvek sa veličinom plate ali stručnost i ponuda da..

 

[The Graeat Gatsby]

Govori se stalno o krizi, a malo ko razmišlja o dubljem uzroku ekonomske (i svake druge) krize. "Kriza" na grčkom znači "sud". Sud Božiji je nad svakim narodom koji je sklon korupciji i svakom drugom prekršaju 8. Božije zapovesti. Ovde ukratko o toj zapovesti (http://www.lovesensa.rs/print/clanc...zijih-zapovesti-sa-pravoslavnim-tumacenjima):

"Osma božija zapovest

NE UKRADI

Ovo znači:

Osmom zapovešću Gospod Bog zabranjuje krađu, tj. prisvajanje na bilo koji način onoga, što pripadama drugima.

Vidovi krađe su vrlo različiti:

1. Lopovluk, tj. otimanje tuđe stvari.

2. Pljačkanje, tj. otimanje tuđih stvari nasiljem.

Z. Krađa svetinje, tj. prisvajanje onoga što je osveštano pripadanjem crkvi.

4. Podmićivanje ili mito, tj. Kada uzimaju nezakonito darove od ljudi, kojima su po svojoj dužnosti obavezni da čine nešto bez nagrade (besplatno).

5. Lenčarenje tj. kada primaju platu za dužnost ili za posao, ali dužnost i posao nisu obavili.

6. lihvarstvo (zelenašenje), tj. kada uzimaju zbog bilo čega od nevoljnih velike novce, koristeći se tuđom bedom.

7. Obmana ili prevara tj. prisvajanje tuđe stvari lukavstvom. Na primer: kada se izbegava plaćanje duga, utaji nađeno, ne vrate vlasniku stvari ili novac; kada se vara na merenju ili zakida pri prodaji; zadržavanje isplate radniku i slično.

Zabranjujući nam sve vidove otimanja vlasništva od bližnjega, ta zapovest, nam nalaže da budemo nekoristoljubivi (nepohlepni), časni, trudoljubivi, milosrdni i pravedni. Da ne bismo grešili protiv te zapovesti, treba da volimo jedni druge, kao samog sebe, i da ne činimo drugima, što sami sebi ne želimo."

U ovim tačkama nije spomenut desetak, a i nedavanje desetka svešteniku (naravno pravom svešteniku, jer greh je dati nekom lažnom, npr. ekumenisti ili nekom drugom koji ne uči ispravno o veri) je krađa, kako Bog kaže preko proroka Malahije, u Jevanđelju i na drugim mestima. U 6. tački se pominje zelenašenje. Po Svetom Pismu zabranjeno je bližnjem davati nešto pod kamatu ili uzimati od nekog s kamatom. A sve banke u Srbiji daju s kamatom. Takođe i štedi se sa kamatom. Dakle, sve protivno Svetom Pismu. Ima najava da će kineske banke koje dođu u Srbiju davati i beskamatni zajam. Zašto Srbi ne osnuju svoju nacionalnu banku koja će davati beskamatni zajam? Hoćemo li verovati Bogu koji će nas na taj način blagosloviti ili đavolu koji kratkoročno obećava dobit od kamate, ali dugoročno donosi prokletstvo zbog narušavanja Božijih zapovesti?

Takođe, trebalo bi odmarati subotom, a ne nedeljom. Nisam adventista (subotar), jer oni nemaju pravoslavno učenje o duši posle smrti, ali odmaram subotom, a ne nedeljom, jer tako Bog kaže u Svetom Pismu. Ne moraju to da nam kažu adventisti. I mi pravoslavni treba da se ispravimo tamo gde vidimo da pogrešimo, tj. da smo odstupili od nauke Svetog Pisma. Bog kaže da se subotom ne samo ne treba raditi (u šta spada i kuvanje hrane (premda je bolje jesti sirovu biljnu hranu, ponekad ribu)) već ni kupovati i prodavati. Mogu se i trebaju samo činiti dobra dela - pomagati bolesnima i siromašnima, više nego u druge dane čitati Sveto Pismo i moliti se i sl. Takođe, i subotnje godine (svaka sedma, kao što je ova 2016., pa 2023. godina, itd.) treba zemlja odmarati. Tada se ništa ne sije i tako se i zemlja odmara i biva plodnija. Bog onima koji tako čine daje blagoslov pa im zemlja rodi prethodne godine dovoljno do one sledeće nakon subotnje kad se opet može sijati. Te godine treba i da oprostimo sve dugove našim bližnjima. Isto tako, ne treba korisititi pesticide, herbicide, GMO seme i ostalo što je neprirodno, što je otrovno, što Bog nije stvorio da ulazi u lanac ljudske ishrane. Treba prskati rastvorom koprive i koristiti ostala sredstva organske proizvodnje. Takođe, da ne jedemo svinjetinu, rakove, puževe i druge nečiste životinje koje Bog zabranjuje da jedemo (http://wwwyu.com/biblija/033mo011.htm). Rad uvek započinjimo molitvom Gospodu našem Isusu Hristu i zahvaljujmo Mu na svakom obroku koji nam daje. Kad bismo sve tako činili brzo bismo videli Božije blagoslove u našem životu.

O blagoslovima i prokletstvima lepo je ovde napisano:
http://wwwyu.com/biblija/055mo028.htm
http://wwwyu.com/biblija/033mo026.htm,
kao i na drugim mestima u Svetom Pismu, tj. šta nas čeka ako slušamo Boga, a šta ako Ga ne slušamo.

Ja mislio to nesto o Vucicevom ruskom jeziku....

 

[Милош Миљковић]

Prvo da dodju na vlast posteni ljudi. Da se formira jedna razvojma domaca srpska banka za finansiranje domace poljoprivredne proizvodnje. Zatim je moguce se zaduyivati na svetskom trzistu po povoljnim uslovima..tu bih ja moga da dam gratis savete...postoje valute u kojima se moze zaduzivati sa cak nultom ili negativnom kamatnom stopom.

 

[Omni]

Pa sad, nije baš tako. U skoro bilo kom sistemu, onaj ko radi fizički naporan, težak, opasan i/ili prljav posao zapravo nema dovoljno znanja, inteligencije, obrazovanja i generalno kvalifikacija da radi nešto drugo, što je manje fizički naporno, teško, prljavo...

Plus, totalna je glupost tvrditi da čistač ulica, rudar, berač na plantaži, skupljač perja ili operator na motici "rade više" od lekara, inženjera, pilota, arhitekte, profesora...

Oni ne rade "više" i "najviše", nego rade jednostavne, dosadne, teške i prljave poslove jer nisu bili u stanju (iz bilo kog razloga) da se obrazuju i postanu sposobni i kvalifikovani da rade nešto složenije, inteligentnije, kompleksnije, mentalno zahtevnije, što je po pravilu manje fizički naporno, teško, dosadno i prljavo.

Pa sad, naravno da i nije baš tako zato i kažem "uglavnom". Ima i bogataša koji naporno rade. A to ne važi samo za kapitalizam, to važi za celokupnu ljudsku istoriju, jel da? Od nastanka civilizacije, od Vavilona do danas postoje tri društvene klase - niža, srednja i viša klasa.

Plus se slažem da je totalna glupost tvrditi da čistač ulica, rudar, berač na plantaži, skupljač perja ili operator na motici "rade više" od lekara, inženjera, pilota, arhitekte, profesora...

Ja sam inženjere, arhitekte, lekare ili profesore, koji inače pripadaju srednjoj klasi, takođe u ovaj analizi svrstao u robove jer i za njih uglavnom važi pravilo "dok radi zarađuje, kad prestane da radi ne zarađuje". Odnosno, srednji sloj takođe mora da radi da bi se održao u životu, što ga u ovoj opštoj analizi čini robom sistema, zar ne?

A mi živimo u robovlasništvu i to jeste realnost, bez obzira što skoro niko o tome ne govori na takav način (osim nekih anti-kapitalističkih, kontraverznih autora). Nova forma robovlasništva se daleko razlikuje od istorijskog shvatanja robovlasništva gde je vladao odnos robovlasnik-rob. Današnji robovlasnički odnosi su dosta složeniji i slojevitiji. Robovlasnički sistem se unapredio.

Da ne tupim više o tome, nego da se vratim na to što neki "nisu bili u stanju (iz bilo kog razloga) da se obrazuju i postanu sposobni i kvalifikovani da rade nešto složenije, inteligentnije". A koji su to razlozi? To je veoma bitno. To je deo pitanja kako je neko postao tako bogat a drugi tako siromašni? Kad imaš odgovor na to pitanje onda možda i možeš da biraš da li ćeš da budeš rob ili robovlasnik.

A gde je granica između roba i robovlasnika u finansijskom smislu? Ajde da odokativno kažem da je to ~100 miliona dolara u neto vrednosti. Mada može i daleko manje, ali hajde neka bude 100.

A onda se pitamo, zašto je on robovlasnik u odnosu na lekara koji mora da radi 8 sati dnevno, 20 dana u mesecu, 12 meseci godišnje, da bi platio račune i sve ostalo? Baš zato što on ne mora da radi da bi opstao u odnosu na lekara koji mora da radi. Lekar je u sistemu, a multimilioner je iznad sistema.

To u opštoj teoriji rada znači da svi mi trgujemo produktima svog rada, a to znači da svako od nas, u ovom slučaju, svako od nas robova mora da radi i da zaradi da bi preživeo (svi smo u sistemu). Svi mi robovi radimo da bi opstali u životu i tako se sistem održava.

A bogataš sa neto vrednošću 100 miliona USD, ne mora da radi ništa, odlazi u restoran i naručuje najbolja i najskuplja jela i pića, kuvari i kelneri u tom restoranu koji trče oko njega, jesu li oni njegove sluge i robovi? U ovom konkretnom slučaju savremenog robovlasništva jesu. Namerno ne uzimam klasične primere izrabljivanja radne snage koje su navodili ekonomisti komunističke orijentacije.

A sad se postavlja pitanje, odakle njemu 100 miliona dolara? To je ono pitanje sa početka. Kako su neki ljudi postali tako bogati, a drugi tako siromašni? Evo ja ću postaviti potpitanje: Da li lekar ili inženjer sa svojom prosečnom platom (svojim radom) može zaraditi 100 miliona dolara?

 

[Omni]

Kad bi sav ili bar većina naroda držao Božije zapovesti i sistem bi bio drugačiji. Mnogi koji poslednjih decenija vladaju u ovom sistemu tada ne bi bili tu gde jesu nego u zatvoru.

Ne znam na koje Božije zapovesti misliš. Ima mnogo Bogova na zemlji.

Ja sam dugo smatrao da je "onaj pravi bog" u Bibliji, ali sam se razočarao kad sam shvatio da se nigde Srbi ne pominju. Ne samo Srbi, nego nema ni Hrvata, ni Slovena, ni Rusa, nikog. Za Bibliju svi mi smo samo neki od mnogobrojinih bezimenih naroda. U Bibliji se jedino pominje Judeja, i smao Judeja, Judeja. Judijski narod ovo, judejski narod ono. Bog se obraćao samo judejskom narodu.

Posebno sam razočaran kada sam shvatio da Biblija govori o Jevrejskom narodu koji treba da vlada celim svetom i svim tim mnogobrojinim bezimenim narodima među kojima smo i mi očiglendo. Ne samo to, nego čak govori i tome kako jevreji treba drugima da daju novac sa kamatom, a svojoj braći ne. Pa čak govori i o tome kako oni narodi koji ne budu služili jevrejima treba da budu uništeni...


Peta knjiga Mojsijeva
15:6 "Blagosloviće te Gospod Bog tvoj, kao što ti je kazao, te ćes davati u zajam mnogim narodima, a ni od koga nećes uzimati u zajam, i vladaćeš mnogim narodima, a oni tobom neće vladati."

Knjiga proroka Isaije
60:12 "Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuće, taki će se narodi sasvijem zatrti."

Kako stvari stoje izgleda da su ovi proroci bili u pravu. Danas veliki broj država duguje novac međunarodnim finansijskim institucijama iza kojih stoje jevreji.

 

[franak]

A sad se postavlja pitanje, odakle njemu 100 miliona dolara? To je ono pitanje sa početka. Kako su neki ljudi postali tako bogati, a drugi tako siromašni? Evo ja ću postaviti potpitanje: Da li lekar ili inženjer sa svojom prosečnom platom (svojim radom) može zaraditi 100 miliona dolara?

Ukoliko je pravi inž. i odluči se da robuje parama takođe može koji milijon da ima. Neko ko se bavi čiščenjem ulice jer nezna ono što zna jedan inž.teško da može da dogura do milijonera.

 

[MidHealer]

Pa sad, naravno da i nije baš tako zato i kažem "uglavnom". Ima i bogataša koji naporno rade. A to ne važi samo za kapitalizam, to važi za celokupnu ljudsku istoriju, jel da? Od nastanka civilizacije, od Vavilona do danas postoje tri društvene klase - niža, srednja i viša klasa.

Plus se slažem da je totalna glupost tvrditi da čistač ulica, rudar, berač na plantaži, skupljač perja ili operator na motici "rade više" od lekara, inženjera, pilota, arhitekte, profesora...

Ja sam inženjere, arhitekte, lekare ili profesore, koji inače pripadaju srednjoj klasi, takođe u ovaj analizi svrstao u robove jer i za njih uglavnom važi pravilo "dok radi zarađuje, kad prestane da radi ne zarađuje". Odnosno, srednji sloj takođe mora da radi da bi se održao u životu, što ga u ovoj opštoj analizi čini robom sistema, zar ne?

Delimično, da. Ne bih sad to kvalifikovao kao "rob sistema", pre bih rekao, to su ljudi koji prihvataju sistem takav kakav je, i, u okviru njega, iskoristili su mogućnosti koje im taj i takav sistem pruža. U ovom slučaju, moderni svet se ipak razlikuje od Vavilona i civilizacija posle njega - ranije, ogromna većina ljudi nije mogla da bira zanimanje/poziv, niti je mogla da računa na obrazovanje ili bilo šta drugo što bi im pomoglo da se podignu iz položaja/kaste/sloja u kome su se rodili. Dete seljaka u Vavilonu, Egiptu, itd. sve do Renesanse (a i kasnije) je imalo manje od 0.1% šanse da se "probije na gore" i postane nešto drugo, osim onoga što su mu otac/majka bili. Onih 0.1% se odnosilo na one koji su imali sreću da, recimo, pristupe sveštenstvu, pisarima ili tome sličnom i tako izbegnu zagarantovanu sudbinu svog porekla. Ali, to su bili retki izuzeci. Tek sa počecima "srednje klase", odnosno pojavom zanatlija, trgovaca, itd. su se perspektive nešto poboljšale, ali ne previše - i ta početna "srednja klasa" je bila uglavnom zatvorena za nove članove "odozdo", i gledala je da deca naslede posao.

Dalje, ni privatna imovina nije oduvek bila zaista privatna, u smislu da se mogla naslediti. Tipičan podanik neke od civilizacija od kamenog doba do kasnog srednjeg veka nije posedovao zemlju na kojoj je radio, čak ni odeću koju je nosio, sve je to pripadalo nekom vladaru, knezu, baronu, vladici i generalno plemstvu i sveštenstvu. Tek u nešto modernija vremena je imovina, za običan narod, postala zaista privatna, i nasleđivanje, a samim tim i akumulacija imovine, su postali mogući. Mislim da u tome treba tražiti početke bogaćenja iz slojeva koji nisu pripadali plemstvu/sveštenstvu, koji su posede i podanike dobijali ili od vladara kao nagradu ili direktno osvajanjima. Naravno, čim je neko počeo po bogatstvu da odskače od okoline, praktično je bio prisiljen da se paralelno bavi i politikom, odnosno, i ranije i danas su retki bili bogati trgovci, veleposednici i slično kojima, sa rastom ličnom bogatstva nije rastao i politički uticaj, tako da je nije lako povući liniju koja jedne deli od drugih.

Da ne tupim više o tome, nego da se vratim na to što neki "nisu bili u stanju (iz bilo kog razloga) da se obrazuju i postanu sposobni i kvalifikovani da rade nešto složenije, inteligentnije". A koji su to razlozi? To je veoma bitno. To je deo pitanja kako je neko postao tako bogat a drugi tako siromašni? Kad imaš odgovor na to pitanje onda možda i možeš da biraš da li ćeš da budeš rob ili robovlasnik.

Pa sad, razlozi su (barem) dvojaki, po mom mišljenju: dobar deo stanovništva jednostavno nema predispozicije da postane nešto bolje - nedostaje inteligencije i/ili odlučnosti i/ili istrajanja i/ili motivacije da se školuju, unaprede svoje znanje, itd. To je jednostavno tako, bez obzira na društveno uređenje. Nije svako rođen da postane lekar, inženjer ili pilot. Postoje i pozivi za koje je, pored ostalih preduslova, potreban i specifičan talenat - džaba meni inteligencija i motivacija da postanem slikar, kad imam talenta taman toliko da nacrtam čiča Glišu

E sad, postoje, naravno, i drugi razlozi zbog koje neko ne uspe da postane nešto bolje, i pored napora modernih civilizacija da se "svima pruži ista šansa". Nedostatak novca, biti rođen u "pogrešnoj" zemlji (naravno da je bolje biti rođen siromašan u Norveškoj ili Danskoj nego u Kongou, Gabunu ili Venecueli) i tome slično. Ali, ipak su se svari po ovom pitanju drastično poboljšale u poslednjih 2000-3000 godina. Danas, čak i u Srbiji, svako može da se obrazuje i/ili nauči zanat, i tako može sam da radi na sebi i na stvaranju sigurno najbitnije predispozicije za svoj budući život, čak i sa jako lošim porodičnim preduslovima. I u Srbiji je bolje imati obrazovanje i/ili znati zanat, nego imati osnovnu ili srednju školu i ne znati ništa.

Sad ostaje pitanje bogatih i ostatka stanovništva - Ja smatram da ne možemo da počnemo analizu "zašto je to tako" od vremenske tačke "sad", i onda da se čudimo kako, eto, neko "sad" ima 10 milijardi $, a neko ništa. Većina bogatih danas je ipak stvorila/uradila nešto za tu imovinu. Ako nisu direktno oni, jeste jedan od predaka. Ako izuzmemo ipak vrlo mali procenat onih čije bogatstvo potiče od statusa plemstva od pre 200, 500 ili 800 godina ("stari novac"), odnosno izuzmemo moderno "plemstvo" u raznim diktaturama, gde je imovina oteta i/ili osvojena (kao u starom ili srednjem veku ili gore) pa poklonjena vernim "sledbenicima" kao nagrada, barem 95% bogatih danas je to bogatstvo stvorilo kroz nekakvu vrstu preduzetništva, od fabrika, pruga do berze ranije, do elektronike, kompjutera i interneta danas.

Ali, slična mogućnost je danas otvorena praktično svakom, bez potrebe da se bude "kapitalistički izrabljivač" kao u godinama posle industrijske revolucije, ili da se bude pripadnik već bogate i uticajne porodice.

Današnji bogataši su postali bogati kroz sopstvene ideje i njihovu realizaciju, i naravno imali tu jako bitnu kap sreće da te ideje i realizacija budu u pravo vreme na pravom mestu. I, nije veliko iznenađenje da upravo oni koji su bogatstvo zaradili sada, sa kompjuterima, modernom tehnikom i internetom, su ti koji ubedljivo vode na listi najbogatijih ljudi na svetu (B. Gates, S. Jobs (pre smrti, sada L. Jobs), L. Page, E. Musk, J. Bezos, C.S. Helu, M. Zuckerberg, L. Ellison, S. Brin, S. Ballmer, M. Dell, P. Allen,...). A pre toga je 99% njih bilo niko i ništa, obični pripadnici srednje ili niže klase, kao i njihove porodice.

 

[Turpentine]

Može li neko da mi objasni po kom kriterijum je sistem robovlasnički, kada ne postoji apsolutno nikakva prisila nad osobom X da stupi u radni odnos ?
I isto tako da iz njega dobrovoljno istupi.

 

[Omni]

Može li neko da mi objasni po kom kriterijum je sistem robovlasnički, kada ne postoji apsolutno nikakva prisila nad osobom X da stupi u radni odnos ?
I isto tako da iz njega dobrovoljno istupi.

Kriterijum je taj što da bi se održao u životu neko mora da radi (rob), a neko ne mora da radi (robovlasnik). Najprostije.

 

[MidHealer]

Kriterijum je taj što da bi se održao u životu neko mora da radi (rob), a neko ne mora da radi (robovlasnik). Najprostije.

Kako onda kvalifikovati socijalnu pomoć i slične modele? U Nemačkoj, recimo, država pojedincu i porodicama koje nemaju posao i egzistenciju obezbeđuje socijalnu pomoć plus dečiji dodatak (ovo imaju svi, pa i oni na socijalnoj pomoći), stan, grejanje (sve plaćeno od države), nameštaj (da, čak i nameštaj), posteljinu, odeću, TV, kompjuter, markice za prevoz, pa čak u nekim slučajevima plaćaju i gorivo za privatni automobil (kao, da bi korisnik socijalne pomoći mogao da ide na razgovore za posao, ako je redovni (pri)gradski prevoz loš).

Šta mu onda dođu korisnici socijalne pomoći, u tvom sistemu koji poznaje isključivo dve kategorije: robove, koji, po definiciji, moraju da rade da bi preživeli, i robovlasnike, koji ne moraju da rade da bi preživeli?

Eto, svi ovi na socijalnoj pomoći ne moraju da rade da bi preživeli, ali ni minut. Oni su svi, dakle, po tvojoj definiciji robovlasnici?

 

[Omni]

MidHealer, slažem se sa vama u poslednja dva teksta. Ne bih imao šta da dodam na ono što ste vi konkretno pisali.

Moja analiza i analogno povezivanje robovlasništva iz istorije (Grčka, Rim, Vavilon, pa sve do Amerike) sa današnjim ekonomskim sistemom nije potpuna i sveobuhvatna, a nije ni moguća prvenstveno zato što je, bar ja tako smatram, današnje robovlasništvo unapređeno i daleko kompleksnije od istorijskog robovlasništva.

Kao što sam već rekao, nova forma robovlasništva se daleko razlikuje od istorijskog shvatanja robovlasništva gde je vladao odnos robovlasnik-rob. Današnji robovlasnički odnosi su dosta složeniji i slojevitiji tako da nema samo dve kategorije, ali u analizi iz ovakvog aspeka svako od nas može da se svrsta ili u robove ili u robovlasnike.

Mislim da mi ne možemo ovde uraditi sveobuhvatnu analizu, ali ja bih uvek krenuo od nekih opštih i osnovnih činjenica kao što je eksponencijalna raspodela imovine ili Pareto principa 80/20 koji se danas često smatra 90/10.

Eksponencijalna raspodela imovine znači da je veoma mali broj ljudi veoma bogat, a da je velika većina ljudi veoma siromašna.

Mnogo detalja i podataka može se naći na sledećem linku:
https://en.wikipedia.org/wiki/Distribution_of_wealth

Često se navodi da 1% stanovništva sveta poseduje 50% imovine (aktive). Takođe se mogu naći podaci da 1% kontroliše 80% svetskog novca. Ti podaci variraju u zavisnosti od izvora, ali suština je tu.

Zanimljiv je podatak da 20% Amerikanaca ima negativnu neto vrednost jer su pod dugovima. To je poseban vid robovlasništva koji ja nisam ni pominjao a koji se uglavnom i naziva dužničko robovlasništvo (debt slavery ili debt *******) bez izostavljanja reči "robovlasništvo" koji je veoma čest u zemljama u kojima postoji politika da se sve kupuje na kredit čemu je Amerika reprezent.

Takođe je zanimljiv i podatak koji se lako može proveriti da 3 najbogatije osobe na planeti imaju veće bogatstvo od 700 miliona ljudi.

Od podataka treba daljom analizom doći do određenih zaključaka.

Ako u tu analizu uzmemo u obzir koliko mnogo i naporno radi niža, pa čak i srednja klasa, nismo daleko od tog prostog zaključka da je današnji ekonomski sistem jedan vid robovlasništva. Teško je izmeriti koliko neko naporno radi, osim formalnih radnih časova koji se u postindustrijskim zemljama kreće 160-200 radnih časova mesečno. Takođe treba uzeti u obzir i veličinu siromaštva onih siromašnih.

Tačno je to da u savremenom društvu postoji vertikalno kretanje na hijerarhijskoj lestvici. Sve je to tačno. Prduzetnička ekonomija i slobodno tržište omogućava ostvarenje "američkog sna". Mnogi ljudi u Americi i u drugim zemljama postanu milioneri, pa onda bankrotiraju pa onda ponovo postanu miliioneri. Donald Tramp je bio milijarder, pa je bankrotirao pa je ponovo postao milijarder. Postavlja se pitanje koliki je broj takvih ljudi, takvih preduzetnika, a koliki je broj onih koji večito rade naporno i večito vise na nuli ili grcaju u dugovima?

Ovde možemo da se opozovemo i na onu poslovicu "ne razume sit gladnog". Neka svako pođe od sebe i od svoje okoline. Većina nas ne može ni da zamisli bogatstvo od 100 miliona USD. A to čak i nije neko bogatstvo u poređenju sa milijarderima. A bogatstvo od 100 miliona dolara u neto vrednosti znači da vi, kao vlasnik tog bogatstva, ni vaša porodica nećete morati apsolutno nikad više da radite, pa čak i mnogi vaši potomci. Luksuzna kola, ferari ili lamburdžini, putovanja po celom svetu, kuće i vile iz snova, luksuzni hoteli i luksuzan život, sve to vam postaje odmah dostupno. Kada bi ste živeli 100 godina, imali bi ste novca da dnevno trošite 2700 dolara dok ne potrošite sve.

A ogromna većina ljudi uključujući i većinu nas ovde, ustaje ujutru (uglavnom nerado) odlazi na posao gde ostaje 10 sati radeći posao koji često ne voli, i tako svaki dan. Na poslu ga uglavnom čeka šef koji u ovom slučaju igra ulogu robovlasnika koji komanduje, naređuje, kritikujem, preti, upozorava i koji kod nas krši zakone jer mu se može. Na kraju meseca taj prosečan radnik primi neku platu kojom plati račune i troškove života i najčešće mu ne ostane ništa. Ako nam nešto ostane to je tako beznačajno, zapravo. Ako nam nešto ostane i ostvarimo neku ušteđevinu ona obično odlazi na neku krupniju potrebštvinu kao što su kola ili renoviranje stana ili kupovina kuće ili stana. Ako se u međuvremenu uđe u neki kredit, to onda postaje kreditno robovlasništvo, a to posebno biva slučaj kod onih koji kupuju stan. Onda ste vi rob a banka je vaš robovlasnik. Vi radite za banku jer njoj dugujete pare.

Ovaj oblik robovanja amerikanci često, veoma tačno i veoma živopisno nazivaju "trka pacova" (rat race) gde ste vi u celokopnom tom turbulentnom svetu zapravo jedan običan pacov koji trči za "američkim snom", za nekim navodno boljim životom, ulazeći u korporacijsku lestvicu i u dugove još u srednjoj školi, pa onda kredit za studije, pa onda kredit za kola, pa onda kredit za novu kuću itd. A onda kad vam prođe život u toj večitoj trci pacova vi se okrenete iza sebe i shvatite da ste sve vreme jurili samo za stvarima koje su ništa više od osnovnih potreba za život, možda malo luksuznijih, ali to je sve.

Život u kapitalizmu, u Nemačkoj, u Americi, u Srbiji se svodi na kuća-posao. Ja ovu priču hoću da svedem na jedan prost i pitak jezik za svakoga. Mislim da skoro svako shvata da je "hrčak u točku", svi smo u "trci pacova", svi smo robovi sistema.

 

[Brozek]

Kriterijum je taj što da bi se održao u životu neko mora da radi (rob), a neko ne mora da radi (robovlasnik). Najprostije.

a je ti definicija robovlasništva. tako možeš reći da je rob svatko onaj koji umire. bezveze.

robovlasništvo je sustav u kojem se zakonodavstvo vezano uz vlasništvo nad imovinom primjenjuje na ljude, gdje se ljudi mogu kupovati i prodavati poput imovine, te gdje se subjekt prodaje/kupovine ne može unilateralno povući iz transakcije.

tvoja definicija robovlasništva nije točna, ona je promjenjena i lažna, a da bi zadovoljila tvoju agendu i ideologiju.
razumeš?

- - - - - - - - - -

MidHealer, slažem se sa vama u poslednja dva teksta. Ne bih imao šta da dodam na ono što ste vi konkretno pisali.

Moja analiza i analogno povezivanje robovlasništva iz istorije (Grčka, Rim, Vavilon, pa sve do Amerike) sa današnjim ekonomskim sistemom nije potpuna i sveobuhvatna, a nije ni moguća prvenstveno zato što je, bar ja tako smatram, današnje robovlasništvo unapređeno i daleko kompleksnije od istorijskog robovlasništva.

Kao što sam već rekao, nova forma robovlasništva se daleko razlikuje od istorijskog shvatanja robovlasništva gde je vladao odnos robovlasnik-rob. Današnji robovlasnički odnosi su dosta složeniji i slojevitiji tako da nema samo dve kategorije, ali u analizi iz ovakvog aspeka svako od nas može da se svrsta ili u robove ili u robovlasnike.

Mislim da mi ne možemo ovde uraditi sveobuhvatnu analizu, ali ja bih uvek krenuo od nekih opštih i osnovnih činjenica kao što je eksponencijalna raspodela imovine ili Pareto principa 80/20 koji se danas često smatra 90/10.

Eksponencijalna raspodela imovine znači da je veoma mali broj ljudi veoma bogat, a da je velika većina ljudi veoma siromašna.

Mnogo detalja i podataka može se naći na sledećem linku:
https://en.wikipedia.org/wiki/Distribution_of_wealth

Često se navodi da 1% stanovništva sveta poseduje 50% imovine (aktive). Takođe se mogu naći podaci da 1% kontroliše 80% svetskog novca. Ti podaci variraju u zavisnosti od izvora, ali suština je tu.

Zanimljiv je podatak da 20% Amerikanaca ima negativnu neto vrednost jer su pod dugovima. To je poseban vid robovlasništva koji ja nisam ni pominjao a koji se uglavnom i naziva dužničko robovlasništvo (debt slavery ili debt *******) bez izostavljanja reči "robovlasništvo" koji je veoma čest u zemljama u kojima postoji politika da se sve kupuje na kredit čemu je Amerika reprezent.

Takođe je zanimljiv i podatak koji se lako može proveriti da 3 najbogatije osobe na planeti imaju veće bogatstvo od 700 miliona ljudi.

Od podataka treba daljom analizom doći do određenih zaključaka.

Ako u tu analizu uzmemo u obzir koliko mnogo i naporno radi niža, pa čak i srednja klasa, nismo daleko od tog prostog zaključka da je današnji ekonomski sistem jedan vid robovlasništva. Teško je izmeriti koliko neko naporno radi, osim formalnih radnih časova koji se u postindustrijskim zemljama kreće 160-200 radnih časova mesečno. Takođe treba uzeti u obzir i veličinu siromaštva onih siromašnih.

Tačno je to da u savremenom društvu postoji vertikalno kretanje na hijerarhijskoj lestvici. Sve je to tačno. Prduzetnička ekonomija i slobodno tržište omogućava ostvarenje "američkog sna". Mnogi ljudi u Americi i u drugim zemljama postanu milioneri, pa onda bankrotiraju pa onda ponovo postanu miliioneri. Donald Tramp je bio milijarder, pa je bankrotirao pa je ponovo postao milijarder. Postavlja se pitanje koliki je broj takvih ljudi, takvih preduzetnika, a koliki je broj onih koji večito rade naporno i večito vise na nuli ili grcaju u dugovima?

Ovde možemo da se opozovemo i na onu poslovicu "ne razume sit gladnog". Neka svako pođe od sebe i od svoje okoline. Većina nas ne može ni da zamisli bogatstvo od 100 miliona USD. A to čak i nije neko bogatstvo u poređenju sa milijarderima. A bogatstvo od 100 miliona dolara u neto vrednosti znači da vi, kao vlasnik tog bogatstva, ni vaša porodica nećete morati apsolutno nikad više da radite, pa čak i mnogi vaši potomci. Luksuzna kola, ferari ili lamburdžini, putovanja po celom svetu, kuće i vile iz snova, luksuzni hoteli i luksuzan život, sve to vam postaje odmah dostupno. Kada bi ste živeli 100 godina, imali bi ste novca da dnevno trošite 2700 dolara dok ne potrošite sve.

A ogromna većina ljudi uključujući i većinu nas ovde, ustaje ujutru (uglavnom nerado) odlazi na posao gde ostaje 10 sati radeći posao koji često ne voli, i tako svaki dan. Na poslu ga uglavnom čeka šef koji u ovom slučaju igra ulogu robovlasnika koji komanduje, naređuje, kritikujem, preti, upozorava i koji kod nas krši zakone jer mu se može. Na kraju meseca taj prosečan radnik primi neku platu kojom plati račune i troškove života i najčešće mu ne ostane ništa. Ako nam nešto ostane to je tako beznačajno, zapravo. Ako nam nešto ostane i ostvarimo neku ušteđevinu ona obično odlazi na neku krupniju potrebštvinu kao što su kola ili renoviranje stana ili kupovina kuće ili stana. Ako se u međuvremenu uđe u neki kredit, to onda postaje kreditno robovlasništvo, a to posebno biva slučaj kod onih koji kupuju stan. Onda ste vi rob a banka je vaš robovlasnik. Vi radite za banku jer njoj dugujete pare.

Ovaj oblik robovanja amerikanci često, veoma tačno i veoma živopisno nazivaju "trka pacova" (rat race) gde ste vi u celokopnom tom turbulentnom svetu zapravo jedan običan pacov koji trči za "američkim snom", za nekim navodno boljim životom, ulazeći u korporacijsku lestvicu i u dugove još u srednjoj školi, pa onda kredit za studije, pa onda kredit za kola, pa onda kredit za novu kuću itd. A onda kad vam prođe život u toj večitoj trci pacova vi se okrenete iza sebe i shvatite da ste sve vreme jurili samo za stvarima koje su ništa više od osnovnih potreba za život, možda malo luksuznijih, ali to je sve.

Život u kapitalizmu, u Nemačkoj, u Americi, u Srbiji se svodi na kuća-posao. Ja ovu priču hoću da svedem na jedan prost i pitak jezik za svakoga. Mislim da skoro svako shvata da je "hrčak u točku", svi smo u "trci pacova", svi smo robovi sistema.

i kako komentiraš nejednakost da ti imaš više imovine nego 10 milijuna najsiromašnijih? to nije problem jelda? kako komentiraš činjenicu da sutra dođe do poravnanja bogatsva na svijetu da bi ti imao manje? to nije problem jelda? kako komentiraš da unatoč najvećem broju ljudi na svijetu u povjesti granica ekstremnog siromaštva pada?kako komentiraš da je potpuno izbačeno iz fokusa javnosti smanjenje stope ekstremnog siromaštva a stavljen fiktivan problem nejednakosti?