Analitičari: Rusija destabilizuje Balkan
VOA 24 april, 2017
Rusija je poslednjih godina sve prisutnija na Balkanu, ali i u Srbiji. Na ovim prostorima Rusija je tradicionalno energetski div od koga zavisi dosta toga, a u poslednje vreme jasno je da Moskva i vojno sve više prisutna. S obzirom na odlične odnose, koje sa druge strane Srbija ima sa NATO i Vašingtonom, pitanje je kako Rusija gleda na to i kakve poteze povlači.
NATO je jedna od reči koja se u Srbiji izbegava ili zloupotrebljava. Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da je podrška ulasku Srbije u NATO jako mala - jedva 20 odsto građana podržava tu ideju, više od 70 odsto je protiv i to je situacija koju vrlo često voli da ističe i koristi desnica u Srbiji. Međutim, kako se pokazuje u mnogim situacijama, i Rusija zna kako da koristi, ali i podstiče takvo raspoloženje u Srbiji:
"Ovo zaleđe i sam Balkan u ovom trenutku je od najvažnijeg interesa za NATO, pre svega u smislu mira i stabilnosti. Upravo tu situaciju koriste Rusi da bi u zaleđu, odnosno iza te prve linije NATO-a izazivao određene destabilizacije i određene procese, koji možda i ne idu u prilog miru i stabilnosti na Balkanu", smatra Vlade Radulović iz Atlantaskog saveta Srbije.
"Vi imate Sputnjik, ruske diplomate koji zastrašuju građane Srbije, koji se nelegitimno mešaju u unutrašnje stvari Srbije. Ne može se porediti ruski uticaj sa uticajem Johanesa Hana. Srbija je u procesu pridruživanja EU", ocenjuje Jelena Milić iz CEAS-a.
Kako ističe Vlade Radulović iz Atlanskog saveta Srbije, pozicija Moskve u čitavom regionu, naročito poslednjih meseci u kojima se Crna Gora približavala NATO alijansi, bi se mogla opisati kao remetilačka:
"Ukoliko pogledate poslednja dešavanja u Crnoj Gori pre svega, pa zatim i kod nas po pitanju evroatlantskih integracija, pa i u Republici Srpskoj i BiH, videćete da iza toga stoje pre svega strukture iz Rusije, a ne sa zapada."
"Mislim da je ovo sa Crnom Gorom bilo izuzetno dobro, da se vidi ko je ko, šta se zaista sve dešava, ko hoće da destabilizuje Balkan, a ko ne. Pitanje je zašto je Srbija, to jest zašto je Vučić, pomogao da se zataška deo afere. Ali, isplivalo je, ne može sve o ruskom uticaju u Crnoj Gori pre i posle izbora da se zataška", ističe Jelena Milić.
Dugo vremena iz Moskve je stizala poruka da Rusija podržava, ili makar da nema ništa protiv evropskog puta, dok bi približavanje Srbije NATO-u bilo problem. Retorika Rusije počela je da se menja i na tom polju, pa nisu retke poruke ruskih diplomata da i put Srbije ka EU postaje upitan iz ugla Moskve:
"Oni nemaju pravo tako nešto da kažu. Šta to njih briga. Niti oni, niti SAD, nemaju pravo da kažu: Srbija u EU - mi smo za to, ili mi želimo Srbiju u NATO. Oni mogu da podrže naš put, kao što je američki ambasador rekao da Amerika podržava put Srbije u EU, regionalnu stabilnost itd. To je diplomatski rečnik koji je prihvatljiv. Ali da kažete - mi nemamo ništa protiv da Srbija ide u EU - ko si ti da kažeš da li imaš ili nemaš nešto protiv", kaže šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO Dragan Šormaz.
Kako smatra poslanik SNS i šef delagacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO, jačanje retorike Moskve se poklapa sa otvaranjem krize u Ukrajini, nakon čega je Rusija ostala dosta usamljena na globalnoj mapi:
"Evo vidite i čitav ovaj slučaj oko Severne Koreje, Kina i Amerika se sve dogovaraju, a Rusija mu tu dođe kao neko treće prase. Stoji sa strane i udara veto u Savetu bezbednosti UN."
Sa druge strane, svako približavanje Srbije NATO dobija negativne reakcije u Moskvi - kao u slučaju potpisivanja IPAP ili SOFA sporazuma. Kao pokušaj balansa, iz Moskve su stizale poruke da je Rusija zainteresovana da zakupi aviobazu u Vojvodini ili da traži isti status za svoje osoblje u bazi u Nišu kakav imaju i pripadnici NATO u Srbiji.
Beograd za sada ne odgovara na takve zahteve Moskve, ali je, sa druge strane evidentan i porast vojne saradnje Srbije i Rusije:
"Za sada naše vlasti nastoje da imaju, bar formalno-pravno na papiru tu saradnju sa NATO, sa Rusima blisku saradnju. Ali, nekih konkretnih dokumenata, potpisivanja nema. Vidimo da iz godine u godinu su sve brojnije i masovnije vežbe koje se obavljaju, pre svega sa pripadnicima Oružanih snaga Ruske Federacije, vidimo Belorusije, a ima nekih najava da će biti oružanih snaga nekih drugih država", podseća Vlade Radulović.
U tom kontekstu, poklon iz Rusije u vidu Migova 29 poslužio je kao dobar argument onima koji tvrde da Moskva nastoji da ojača svoje pozicije ovde i istine Ameriku i NATO. Stručnjaci tvrde da su Srbiji avioni bili preko potrebni i da su ruski Migovi bili odlična ponuda. Zna se i koliko će Srbija platiti remont aviona, a jedino što se ne zna je kolika će biti politička cena tog poklona.
