Šopi

[Casual Observer]

Ne lupaj, sagovornici sa prezimenima na “ov”, čovek iz Pirtota je lepo objasnio.

 

[Лекизан]

Što se tiče egzonima Šop, samoidentifikacije sa njim u srpskim sredinama nema, niti se uopšte koristi, pojam je bio potpuno nepoznat velikoj većini ispitanika Srba - u pitanju je kasnoromanticarska konstrukcija čija pojava nije zabeležena pre samog početka XX veka.

Odlomak iz rada/disertacije Идентитети становништва Пиротског округа od autora Dejana Krstića:


———————

У селима пиротске општине, а такође и у белопланачкој општини, становници најчешће ништа не знају о термину Шоп. Неки казивачи (Дој-2, ЛК-2, Рос-2, Пок-1) као да су нешто начули, али немају представу о томе (тр. II-112,113,114,115). У пиротској општини већи је број оних (Гос-3,4,6, Рс-2, Пок-2, Пак-3, ЛК-1, Брл-1, Рос-1, ТД-2,3,4,5) који не знају за реч Шопи и немају никакав став о томе (тр. II-116,117,118,119,120,121,122,123,124,125,126,127,128). Сличан одговор је забележен и од казивача из Беле Паланке, пореклом из села Шљивовик (Шљи-1), које је раније припадало бабушничкој а сада припада белопаланачкој општини (тр. II-129).

Више испитаника је ова реч асоцирала на неке појмове који немају везе са шопским идентитетом, што такође показује да о њему ништа не знају. Једног испитаника из села Бела (Бел-5) ова реч је асоцирала на сточну болест шап (тр. II-130). Неке казиваче из села Гостуша (Гос-7) и Бела (Бел-1) ова реч је асоцирала на дијалекатску реч шóпка, која значи: дуго уско корито уметнуто у извор воде, направљено од издубљеног дрвета или од две под углом спојене даске (тр. II-131,132). Већ неколико пута помињану казивачицу из Гостуше удату у Добановцима (Гос-1), у Војводини, за Словака, на сугестију њеног мужа, ова реч је асоцирала на Шокце, регионалну групу из Војводине (тр. II-133). Једног казивача из Топлог Дола (ТД-1) ова реч је асоцирала на реч Шок, у значењу Шиптар, Албанац (тр. II-134). Једног казивача из Засковаца (Зас-1) реч Шоп је асоцирала на нека шопска племена, али ову своју асоцијацију није објаснио прецизније (тр. II-135).

И после свега изнетог, да сумирамо и закључимо. До закључака из овог рада, као и до закључака у целој дисертацији чији је он део, дошло се применом такозваног бартовског или конструктивистичког или субјективистичког приступа етничком идентитету или етницитету, јер има више разлога због којих се овај приступ може применити и на локалне и регионалне идентитете, које већина аутора не сматра етничким (ови разлози су образложени у: Крстић, 2014, 8-9). Овај приступ заснива се на уважавању следећих одлика етничког идентитета: 1. субјективизам (он се не темељи на културним чињеницама, већ на ономе што актери мисле и верују), 2. динамика и ситуациона условљеност (у сталном је процесу – у складу са друштвеним условима непрестано настаје, мења се и нестаје), 3. производ је интеракције (услов за његово постојање је однос ми–они), 4. конструкција и инструментализам (поједини актери га конструишу и деконструишу, а, у складу са својим интересима, често и користе), 5. симболизација (заснива се на одабраним симболима, такозваним идентитетским маркерима) 6. независност етнонима и етницитетског садржаја (под једним етнонимом могу да се подразумевају различити етницитетски садржаји, а ти исти садржаји могу да се именују и другим етнонимима) и 7. манифестовање на различитим нивоима (манифестује се на индивидуалном, интерактивном и институционалном нивоу) (за првих пет одлика: Арко, 2009, стр. 189-191; Bart, 1997; Dženkins, 2001, стр. 23-27, 34-36, 73; Lapierre, 1997, стр. 7-8, 10; Nedeljković, 2007, стр. 26-28; Прелић, 1996; Прелић, 2003; Прелић, 2005, стр. 200; Прелић, 2008, стр. 21-29, 36-37; Putinja i Stref-Fenar, 1997, стр. 66-67, 125-126; за шесту одлику: Dženkins, 2001, стр. 99 и за седму одлику: Dženkins, 2001, стр. 99-100; Nedeljković, 2007, стр. 23, а све је подробније објашњено у: Крстић, 2014, стр. 10-13). Сумарно, идентитетска слика на територији Пиротског округа изгледа овако: На овој територији има примера недостатка било каквог групног идентитета. Такође, има примера јаког идентификовања са својим селом. Јављају се и идентификације са географским маркерима, на пример са уском и прилично изолованом географском облашћу Висок (без обзира на разлике у регионалним и националним идентитетима становника ове области) или са Старом Планином. Локални и регионални идентитети у пиротском крају различити су у различитим општинама. У димитровградском крају, то јест општини, преовлађујући је, и са суседним локалним идентитетима кореспондира, бугарски национални идентитет, мада у мањем броју има и становника који се изјашњавају као Срби. Основни маркер бугарског идентитета су презимена на -ов, а бугарска национална свест се преноси и у оквиру породице. У овом крају фигурира и регионални идентитет Шопи, који је у извесном односу са националним идентитетом. Иако се изјашњавају као Бугари, становници овог краја кажу да их у Србији сматрају Бугарима а у Бугарској Србима и имају свест о прелазности своје културе, пре свега говора, који називају шопским. Неки кажу да је шопски говор прелазни, неки да је особен, то јест да није ни српски ни бугарски, неки да је дијалект бугарског језика, а неки да је ближи српском.


https://scholar.archive.org/work/gy...data/pdf/0554-1956/2022/0554-19562247143K.pdf

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2022/0554-19562247143K.pdf

@Лекизан @Boris T @хан Ацо @Brđanin @veliki krang @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @Meliot @Emilia Marty @Slavan @leki1 @Старо Браничево @крсташ @Amelica

Рекао бих да је пристрасно!

 

[Casual Observer]

Рекао бих да је пристрасно!

Samo se kod Bugara sreće samoidentifikacija kao Šop, Srbi taj naziv za sebe ne koriste, a vole da tako nazivaju druge koji se po nečemu razlikuju. Valjda narcizam malih razlika, uostalom vidno je do čega sve dovodi kod izvesnih govornika tranzicionog bugarskog/trnskog govora.

 

[Лекизан]

Samo se kod Bugara sreće samoidentifikacija kao Šop, Srbi taj naziv za sebe ne koriste, a vole da tako nazivaju druge koji se po nečemu razlikuju. Valjda narcizam malih razlika, uostalom vidno je do čega sve dovodi kod izvesnih govornika tranzicionog bugarskog/trnskog govora.

Баш интересантно Шопи, и то баш живе на територији која се разликује по говору од остатка Бугарске, назваше га источнобугарским говорима!

 

[Casual Observer]

Баш интересантно Шопи, и то баш живе на територији која се разликује по говору од остатка Бугарске, назваше га источнобугарским говорима!

Naravno, bugarizacija je proces, ljudi rade postupno.

 

[Casual Observer]

Тролино неука, Руси су тражили од Србије и краља Милана да уђу у рат, да би спречили Турску да довуче појачање са југа из правца Албаније и Македоније. Српска војска је практично пресекла везе Турцима напредовањем на истоку и југу. Теби је миноран допринос ослобођење све до Сливнице, где се на пола пута српска војска састала са руском испред Софије. Споразумом о демаркационој линији Турци су српској војсци уступили Ћустендил, а са друге стране ослобођено је цело Косово до Приштине и Грачанице и Косовско поморавље. Овим су Турци малтене одсечени од територија садашње Бугарске и нису могли да довуку појачање. И ово је теби минорно?

ćovek forsira bugarsku nacionalnu mitologiju.

 

[Casual Observer]

Samo konstantujem kako je dotični forumaš iz Amerike promenio narativ za 180° i od one "Šopi su svi Srbi" stigao do "Šopi ne postoje, ima ih samo 256".

Ajde da manje lažeš, evo i onih članova zbog kojih me napadaš “da sam iz Makedonije” (u tom delu Srbije, gde se uopšte koristi član postoji ne samo trojni član kao u Makedonskom nego ceo niz oblika, sve pokazne zamenice redom mogu da se koriste kao postpozitivni član):

Ili ćete vi iz Dimitrovgrada i Bosilegrada da date strožu recenziju od Pavla Ivića, Mitra Pešikana i Asima Peca pošto nije pa nije kao u vašem maternjem bugarskom? I nije, u pitanju je stari štokavski.

https://core.ac.uk/download/pdf/225624317.pdf

@Старо Браничево @Slavan @Лекизан @Brđanin @АнаиванГорд
@Boris T @хан Ацо

 

[Nenad1331]

Ajde da manje lažeš, evo i onih članova (gde se uopšte koristi postoji ne samo trojni član kao u Makedonskom nego ceo niz oblika, sve pokazne zamenice redom:

Ili ćete vi iz Dimitrovgrada i Bosilegrada da date strožu recenziju od Pavla Ivića, Mitra Pešikana i Asima Peca pošto nije pa nije kao u vašem maternjem bugarskom? I nije, u pitanju je stari štokavski.

Pogledajte prilog 1459905

https://core.ac.uk/download/pdf/225624317.pdf

@Старо Браничево @Slavan @Лекизан @Brđanin @АнаиванГорд

To o čemu pišeš ne postoji na jugu Srbije, barem ne u 99% mesta. Ako u tvojem selu tako govore to ti govori da ste tuđinci na tom prostoru i da tu ne pripadate.

 

[Casual Observer]

To o čemu pišeš ne postoji na jugu Srbije, barem ne u 99% mesta. Ako u tvojem selu tako govore to ti govori da ste tuđinci na tom prostoru i da tu ne pripadate.

U tom delu Srbije se tako govori, al ti kao velikobugarski šovinista lepo vidiš da je u pitanju srpski jezik a ne bugarski kako bi ti hteo. Probali ste već vi na Tumbi da nas proterujete pa tvoj Dimitrovgrad i @Boris T-ov Bosilegrad završiše u Srbiji. A sve počelo zbog Makedonije.

Evo i gramatike tvog maternjeg jezika, onoga što ste ga napustili kad ste postali Bugari:

https://core.ac.uk/download/pdf/225624317.pdf

 

[Nenad1331]

U tom delu Srbije se tako govori, al tri kao velikobugarski šovinista lepo vidiš da je u pitanju srpski jezik a ne bugarski kako bi ti hteo. Probali ste već vi na Tumbi da nas proterujete pa tvoj Dimitrovgrad i @Boris T-ov Bosilegrad završiše u Srbiji. A sve počelo zbog Makedonije.

Evo i gramatike tvog maternjeg jezika, onoga što ste ga napustili kad ste postali Bugari:

https://core.ac.uk/download/pdf/225624317.pdf

Ako tako govore u tvojoj selendri to ne govore nigde drugde. U Leskovcu, Vranju i Surdulici niko ne upotrebljava tvoje makedonske članove. Ja znam da ćete vi novopočeni Srbi iz četvrtog kolena da budete ljubomorni na nas tisućljetne Srbe još od 7. veka pa morate da izmišljate svoj nepostojeći doprinos Srpstvu iako ste vi tamo samo teret i šteta Srbiji.

 

[Casual Observer]

To o čemu pišeš ne postoji na jugu Srbije, barem ne u 99% mesta. Ako u tvojem selu tako govore to ti govori da ste tuđinci na tom prostoru i da tu ne pripadate.

Ajde pokaži tu svoju gramatiku bugarskog jezika za područje Dimitrovgrada. Da vidimo kako govore starosedeoci Sofije i Vidinske Bugarske, mnogo je bio mekan Kralj Milutin.

 

[Nenad1331]

Ajde pokaži tu svoju gramatiku bugarskog jezika za područje Dimitrovgrada. Da vidimo kako govore starosedeoci Sofije i Vidinske Bugarske, mnogo je bio mekan Kralj Milutin.

Ne troluj, ja ne živim u Dimitrovgradu, a i da živim ti bi opet bio ljubomoran na uspešnije, bogatije i obrazovanije od sebe.

 

[Casual Observer]

Ako tako govore u tvojoj selendri to ne govore nigde drugde. U Leskovcu, Vranju i Surdulici niko ne upotrebljava tvoje makedonske članove. Ja znam da ćete vi novopočeni Srbi iz četvrtog kolena da budete ljubomorni na nas tisućljetne Srbe još od 7. veka pa morate da izmišljate svoj nepostojeći doprinos Srpstvu iako ste vi tamo samo teret i šteta Srbiji.

Kakav smo to mi Srbi teret i šteta Srbiji?

 

[Casual Observer]

Ne troluj, ja ne živim u Dimitrovgradu, a i da živim ti bi opet bio ljubomoran na uspešnije, bogatije i obrazovanije od sebe.

Cry me a river baby.

 

[Nenad1331]

Kakav smo to mi Srbi teret i šteta Srbiji?

Ti si prvo Amerikanac a ne Srbin. A tvoje srpsko poreklo je vrlo upitno jer zastupaš teze da Srbi govore kao Makedonci i brukaš Srbe naširoko. Ako će mi u borbi sa vama gibaničarima saveznici biti Bugari onda vrlo rado, njihove snove o velikoj Bugarskoj smo srušili, a sad ćemo i vama VelikoSrbima da slomimo kičmu i da vam zabranimo SPC da ne truje više po Balkanu.

 

[Casual Observer]

Ti si prvo Amerikanac a ne Srbin. A tvoje srpsko poreklo je vrlo upitno jer zastupaš teze da Srbi govore kao Makedonci i brukaš Srbe naširoko. Ako će mi u borbi sa vama gibaničarima saveznici biti Bugari onda vrlo rado, njihove snove o velikoj Bugarskoj smo srušili, a sad ćemo i vama VelikoSrbima da slomimo kičmu i da vam zabranimo SPC da ne truje više po Balkanu.

Šta su ti kompleksi i velikodržavne ambicije. Zanimljivo da percipiraš Srbiju kao nekakvu “bugarsku teritoriju”, drugog objašnjenja nema.

Još na drugoj temi čovek lupa da u tom kraju Srbije “ima i ženskog imena Gergana”, jeste bugarska granica blizu, al’ osim u Dimitrovgradu takvih imena tamo nema. Možda ima i Krumova i Asparuha?

Nema Nenade Nenadove, nema takvih imena, u srpskom je ‘r’u toj poziciji nosilac sloga, zapadna južnoslovenska grupa. Valjda bi bila Grgana, neki źenski oblik od Grga/Grgo i Grgur.

 

[Casual Observer]

Ti si prvo Amerikanac a ne Srbin. A tvoje srpsko poreklo je vrlo upitno jer zastupaš teze da Srbi govore kao Makedonci i brukaš Srbe naširoko. Ako će mi u borbi sa vama gibaničarima saveznici biti Bugari onda vrlo rado, njihove snove o velikoj Bugarskoj smo srušili, a sad ćemo i vama VelikoSrbima da slomimo kičmu i da vam zabranimo SPC da ne truje više po Balkanu.

Nije ovo ni volga-bolgarski ni čuvaški nego srpski:

 

[Casual Observer]

Ti si prvo Amerikanac a ne Srbin. A tvoje srpsko poreklo je vrlo upitno jer zastupaš teze da Srbi govore kao Makedonci i brukaš Srbe naširoko. Ako će mi u borbi sa vama gibaničarima saveznici biti Bugari onda vrlo rado, njihove snove o velikoj Bugarskoj smo srušili, a sad ćemo i vama VelikoSrbima da slomimo kičmu i da vam zabranimo SPC da ne truje više po Balkanu.

Da nisi ti možda neki od onih poštenih Aljbanaca kad nas tako obožavaš?

 

[Nenad1331]

Šta su ti kompleksi i velikodržavne ambicije. Zanimljivo da percipiraš Srbiju kao nekakvu “bugarsku teritoriju”, drugog objašnjenja nema.

Još na drugoj temi čovek lupa da u tom kraju Srbije “ima i ženskog imena Gergana”, jeste bugarska granica blizu, al’ osim u Dimitrovgradu takvih imena tamo nema. Možda ima i Krumova i Asparuha?

Nema Nenade Nenadove, nema takvih imena, u srpskom je ‘r’u toj poziciji nosilac sloga, zapadna južnoslovenska grupa. Valjda bi bila Grgana, neki źenski oblik od Grga/Grgo i Grgur.

Jao Cvele pa nije ti ime Gergana od Grge nego od imena Georgios.

Da nisi ti možda neki od onih poštenih Aljbanaca kad nas tako obožavaš?

Aljbanci su pošteni ljudi i iskreni borci u borbi protiv vas Velikosrba. Bugarima zameram što su skrenuli s puta i obustavili borbu protiv zla i pustili vas da divljate po Balkanu, valjda će se dozvati pameti kad vide da se od vas ne može živeti.

 

[Casual Observer]

Prema Jovanu Cvijiću, Šopluk obuhvata zapadnu Bugarsku, jugoistočnu Srbiju, istočnu Sjevernu Makedoniju i mali dio današnje Grčke.
Pogledajte prilog 1208989
Ovu teritoriju danas naseljavaju ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, Makedonci i Bugari.
Stanovništvo Šopluka je Cvijić podelio na tri celine, prvu sa etničkim Srbima, drugu sa mešovitom populacijom i treću koja je bliža Bugarima.

U knjizi "Putovanje od Moskve do Konstantinopolja" iz 1817/18. godine, autor Vilijam Makmajkl govori o zemlji Meziji (teritorija koja obuhvata ceo Šopluk), poreklu njenog stanovništva i jeziku kojim ono govori:

Starosedelačko hrišćansko stanovništvo u ovoj zemlji, ranije poznatoj kao Mezija, sada podeljenoj na dve oblasti, Srbiju i Bugarsku, kolektivno se zove Srbi i govori slovenskim jezikom. Originalni Bugari su bili tatarski narod, koji je došao u 5. veku sa obala Volge, i koji je uspešno usvojio slovenski dijalekt od njihovih novih zemljaka Srba, zadržavši samo nekoliko reči njihovog bivšeg jezika.


Svi Srbi u Šopluku govore prizrensko-timočkim dijelektom srpskog jezika. Ostali Šopi govore zapadno-bugarskim dijalektima.


Na srpskoj vikipediji sam našao članak pod nazivom Šopi i Srbi:

Šopi su oduvek smatrani za pleme unutar srpskog naroda[7], uz Brsjake i Mijake.[8] Smatralo se da su Srbi u Bugarskoj široko rasprostranjeni, a naročito ih je mnogo bilo do i oko grada Sofije (Serdike). Jedni su bili katolici (Dubrovčani), a drugi mnogobrojni pravoslavci (Šopovi). Mezijski drevni stanovnici Šopi, su jedini sačuvali svoja srpska obeležja[9], za razliku od Geta, Gorštaka i Besa - koji su pobugareni. Šopovi iz Đustendila i Samokova "nisu ništa drugo do Srbi", i "Srpsko je do reka Iskar i Meste", govorilo se 1913. godine.[10] Za razliku od Bugara, Šope kao i Srbe karakterišu porodične zadruge, kao jedno od bitnih etnoloških karakteristika.[11] Šopovima su u 19. veku označavani stanovnici Sofije.[12] Šop je po nekim izvorima i uvredljiv naziv za Srbe, koji su davali Bugari (ali i Srbi sa severa), Srbima na jugu.[13][14][15] Bugarski književnik Petko Slavejkov je ispitujući rasprostranjenje Bugara, oko Vitoše i Đustendila i svuda na teritoriji sa bugarske strane granice, nailazio samo na Šopove.[16] Oni su imalo svoje osobeno narodno osećanje, koje ih je odvajalo od Bugara i približavalo Srbima, onim preko granice. To nisu bili "dobri Bugari", i zato su bili su predmet stalne pažnje bugarskih vlasti.[17]

Srpski naučnik Jovan Cvijić opisujući psihičke varijetete kod srpskog drugog, dinarskog tipa, za peti uzima "Šopski" (torlački). Predstavnici tog varijeteta imaju osobine raje, a često duhovne živosti i sklonosti za šalu.[18] Po Cvijiću, Šopluk je jedan od primera etničke slojevitosti našeg naroda, u kojem žive Srbi dinarci, ljudi karakterističnih duševnih svojstava.[19] Stanovnici Šopluka bili su za razliku od ostalih Srba, sumorniji, sa manje veselosti i humora, vrlo slabe fantazije. Kod njih je i znatno manje taštine i prgavosti; manje su preki i žustri od sunarodnika iz susednih oblasti.[20]

Kada je bilo reči o Šopima, u zaječarskom i negotinskom okrugu, srpski i bugarski istraživači svi pokazali svojim stavovima svu složenost problema. Srbin, akademik Aleksandar Belić je smatrao u svom radu "Dijalekti Istočne i Južne Srbije", da su ti Šopi (u srpskim krajevima) sudeći po govoru više Bugari nego Srbi. Međutim pomenuti Bugarin, Slavejkov mislio je obrnuto: to su više Srbi, a manje Bugari.[21] Belićeva knjiga je izazvala revolt u srpskoj javnosti, i kao odbranu od tih "nesrpskih" stavova, sveštenik Miloš Anđelković je napisao brošuru sa opširnim naslovom u kojem se javlja i "krivopis" Belićev. Zbog te knjižice vođen je i sudski proces u Beogradu, a na njemu je bilo reči i o Šopovima - koje je lingvista Belić odvojio od Srba.[22] Čini se da Vukova reforma srpskog jezika udaljila i odbacila mnoge etničke grupe, koje su istorijski pripadale i gravitirale ka Srbima (u centralnoj Srbiji), poput Šopa.

Govorno područje srpskog jezika prema Aleksandru Beliću:

Pogledajte prilog 1209003

Našao sam i sledeći video zapis:

Uistinu, objavljen je na nalogu koju zastupa sulude teorije, ali ima kvalitetnog materijala i ne pominje se autohtonizam.

Koje je Vaše mišljenje o identitetu Šopa?

Stanovnistvo jugoistočne Srbije velikim delom potiče od Srba izbeglih sa Kosova i iz Metohije u vreme seobe Srba pod Arsenijem IV Jovanovićem Šakabentom i tokom sredine XVIII veka:

 

[NickFreakyrgios]

Сад ћу написати нешто што знам од човека који је Шоп и зна историју Шопа он говори да је то јединствено становништво које се осећало Србима до Софије.
Али многи су се разочарали после Санстефанске Бугарске Милан Обреновић је послао војску на њих.
Кажу да је то доста поделило то становништво.
Сад видим да клип садржи неке информације о томе.
Е сад ово што сам овде видео да их везују за Тимок они су били политичка целина који су послали делегацију пред Луја Побожног тражећи заштиту од Бугара.
Сад после најезде Франака и Бугара савези мањих племена нестају Тимочани ,Моравци ,Боеми , Абодрити и опстаје само српски савез.
Слично се десило и на северу са истим племенима опстао је само српски савез донекле и Чеси.
Сад хипотетички ако би Шопи или Торлаци били заиста Тимочани, остатак тог племенског савеза.

 

[NickFreakyrgios]

Да додам јер нисам видео да ли је неко писао према руском археологу Седову Тимочане је немогуће етнички дефинисати имали су класичну прашку општесловенску културу. Укључени су у државу Стефана Немање а око Пирота се још Бодин борио , жупан Вукан до Скопља чак од Милутина то становништво дефинитивно трајно остаје у саставу Србије мислим и на делове данашње северне Македоније и неке делове Грчке и Бугарске.

 

[Casual Observer]

Padeži u govorima jugoistočne Srbije:

 

[Casual Observer]

Ako tako govore u tvojoj selendri to ne govore nigde drugde. U Leskovcu, Vranju i Surdulici niko ne upotrebljava tvoje makedonske članove. Ja znam da ćete vi novopočeni Srbi iz četvrtog kolena da budete ljubomorni na nas tisućljetne Srbe još od 7. veka pa morate da izmišljate svoj nepostojeći doprinos Srpstvu iako ste vi tamo samo teret i šteta Srbiji.

budete ljubomorni na nas tisućljetne Srbe još od 7. veka

@Ellena_ @Gedeon @Старо Браничево @Frontiersman

 

[fanstebre]