Солунски фронт vs. Западни фронт - који фронт је одлучио исход Првог светског рата?

[Esad Dzudo]

Mi se sami precenjujemo, ku.cimo, pa kad dobijemo po pi.cki i tamburi kukamo. Kalimero sindrom, nedozrele nacije, sklone mitomaniji i mitologizaciji.

 

[Лички гусар]

Ajme meni Bugari da 1916 god osvoje Solun i zguraju u more Britance,Francuze,Srbei Grke...nije nego,da se pitao Putnik i nasha vrhovna komanda 1915,Mi bi bili u Sofiji prije njihove mobilizacije i koncentracije..kao shto smo i nameravali..ali nije dala Antanta..samo zato je rat trajao koliko je trajao...Videla se vrednost Bugarske Armije kada su 1918 god posle nekoliko dana cmizdrili za Mir...

Nijesu oni bas "cmizdrili za mir" nego su mudro odlucili se predati se odma da sto bezbolnije podnesu moguce gubitke. Politicka odluka da saniraju gubitke.

U vojnim operacijama nema "sigurnog dobitka". Velis, Srbi su trazili da preventivno napadnu Bugare? Dobar plan, a sta bi bilo da ne ide sve po planu? Sta da su Srbi napali i uvalili se u gowna time?
Tako isto i Bugari za Solun.
Moglo je ici i ovako i onako.

 

[cronnin]

Зашто мислиш да се ми прецењујемо? Па могли су браћа савезници из Лондона да обећају Бугарима Босфор, ако стану на страну антанте и држе нам леђа. То би им сигурно била 600x битнија економска и стратешка тачка од целе Македоније.

 

[Лички гусар]

A ko bi ti uzo Bosfor tada? Pa probali su Englezi, nije valjda da mislis da im nije to trebalo?

Mi smo uradili maksimum vojnicki. Politika je ponistila sve te rezultate automatski, za jedan dan. Braca saveznici iz Londona, Pariza i Petrograda su dali Srbima da se podmire maksimalno.

Danas nam samo preostaje da kukamo za tijem. Jer taka se prilika pruza jednom u 1000 godina, pa cak ni tada. Da je Apis ostao, zavrnuo bi on mudda majmunu 1921. ne bi se cekalo do 1934. na Hrvate.

 

[cronnin]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_у_Првом_светском_рату#Крај_неутралности

Уласком Турске у рат на страни Централних сила октобра 1914. битно је измењена политичка и војна ситуација на Балкану. Радославов је увидео да се цена Бугарске као потенцијалног савезника једне или друге ратујуће стране знатно повећала због њеног стратешко-географског положаја и приличног војног потенцијала. Статус кво довео је до повећања преговарачаке снаге Берлина и Беча у преосталим неутралним престоницама балканских земаља, али не и до побољшања ствари Антанте у преговорима са Бугарском. Све што су савезници могли да ураде јесте да предају ноту Радославову која је обећавала територијалне добитке у замену за строгу неутралност и додатне добитке ако се Бугарска придружи у рат против Аустроугарске и Турске. Суочен са истрајном одлуком Србије да не уступи земље Бугарској, председник владе Бугарске није могао да прихвати такву нејасну понуду. Увидевши своју грешку, савезници 9. децембра упутили нову изјаву у којој су јој обећавали турску Источну Тракију до линије Енос-Мидија и „поштене“ територијалне добитке у Македонији у замену за њену неутралност.

Година 1914. се окончала, а Бугарска је остала по страни у великом европском рату. Јавно мњење није имало ентузијазма за улазак у велики сукоб и подржавало је неутралност своје земље. У овом тренутку влада није могла да приушти себи предузимање беспотребног ризика, па је председник владе Радославов усвојио политику ишчекивања, а истовремено је успешно испитивао могућности ратујућих страна како би задовољио територијалне амбиције Бугарске. Коначна одлука у вези са опредељивањем могла је да се да само онда када је једна страна постигла одлучујућу војну надмоћ и чврсто гарантовала испуњавање националних идеала Бугарске.

Успеси на војном пољу били су често главни адут у дипломатској борби за придобијање наклоности Бугарске. Тако је нпр. после пада Пшемисла и англо-француског искрцавања на Дарданеле Радославов испољио веће интересовање за преговорима са Антантом. Улога Велике Британије и њене флоте у Дарданелској операцији чинила је Лондон природним покретачем за оживљавање политике привлачења Бугарске на страну Антанте.Британци су увидели да је кључ за придобијање Бугарске Вардарска Македонија, па су предложили Сазонову да приволи Србију на уступање неспорне зоне у замену за територију Аустроугарске. Премда је налазио овај предлог прилично нејасаним, руски министар спољних послова решио је да га подржава докле год је то могло да окрене Бугарску на Турску. Србија је, међутим, остала неумољива, а њен престолонаследник је чак изјавио да ће радије да одустане од Босне, него што ће Бугарској предати Македонију.



https://en.wikipedia.org/wiki/Bulgaria_during_World_War_I#Bulgaria_enters_the_war

On 1 September 1915, the Serbian prime minister agreed to cede about half of the uncontested zone, but he demanded that Serbia should keep most of the land to the west of the Vardar, including the towns of Prilep, Ohrid and Veles. In return for these territorial concessions, the Allied Powers had to allow Serbia to absorb Croatia and Slovenia and demand Bulgaria to attack the Ottoman Empire.The Serbian offer was unacceptable, and most of its demands were rejected.


___________________________________


Дакле, није било ни расправе око тога да се Бугарска укључи у дељење плена око мореуза. Британци су хтели све за себе и после дуготрајне кампање пукли. А сигурно не би било тако да је блок Русија, Румунија, Бугарска и Грчка био на истој страни. Бугари су ту свима помрсили конце.

Дакле, нису имали намеру да дају Бугарској да приђе битним стратешким тачкама, већ је идеја била да се дају српске територије, а идеја да се заузврат Србија шири на запад им је била неприхватљива.Толико о савезницима.

 

[qvey]

Ja mislim da je nasha tadashnja greshka,shto nismo prihvatili zahteve,za ustupcima Bugarskoj u Makedoniji,a tek stvaranje drzave Juznih Slovena,tzv. Jugoslavije ili kako god se to nedonosche zvalo ravno je katastrofi Srbije...Onog Megalomana Aleksandra trebalo je Srbi da smaknu josh 1918 god...

 

[qvey]

Za taj preventivni napad se slazem mogao je i da neuspe,ali imao je velike shanse i da uspe,jer je Srbija vech bila u ratu,vojska mobilisana i koncentrisana,a Bugari josh nisu...zauzimanjem Sofije Bugarska vlada bi sigurno odmah pala a mozda i pronemachka Bugarska Kraljevska kucha Koburga...Na chelo Bugarske bi doshla vlada koja bi bila naklonjenija,Srbiji i Antanti,a Srpska elita bi da je bila realistichna tada Bugarskoj uchinila izvesne ustupke u Makedoniji..Izbegla bi se tako ona Albanska katastrofa 1915-16 god...Ali...Da..to je sada u domenu spekulacija u stilu ispushtenih moguchnosti..

 

[Mackich]

Западни је важнији и доста већи али је продор извршен на Солунском, накона чега следи брзи слом Бугарске, Турске и Аустро-Угарске, што је све последица пробоја Солунског фронта.
Немачка је у ово време пре 100 година остала потпуно изолована без савезника због чега је брзо затражила прекид ратних операција.

 

[Лички гусар]

On 1 September 1915, the Serbian prime minister agreed to cede about half of the uncontested zone, but he demanded that Serbia should keep most of the land to the west of the Vardar, including the towns of Prilep, Ohrid and Veles. In return for these territorial concessions, the Allied Powers had to allow Serbia to absorb Croatia and Slovenia and demand Bulgaria to attack the Ottoman Empire.The Serbian offer was unacceptable, and most of its demands were rejected.


___________________________________


Дакле, није било ни расправе око тога да се Бугарска укључи у дељење плена око мореуза. Британци су хтели све за себе и после дуготрајне кампање пукли. А сигурно не би било тако да је блок Русија, Румунија, Бугарска и Грчка био на истој страни. Бугари су ту свима помрсили конце.

Дакле, нису имали намеру да дају Бугарској да приђе битним стратешким тачкама, већ је идеја била да се дају српске територије, а идеја да се заузврат Србија шири на запад им је била неприхватљива.Толико о савезницима.

Zasto "srpske" teritorije? Ustvari to su teritorije koje su trebale pripasti Bugarima po dogovoru 1912. i zbog toga je vodjen rat 1913. godine. Srbi su, kad nijesu mogli uzeti Skadar, "namirili se" kod Bugara.
Otuda i veliko neprijateljstvo izmedju jedni i drugi.

Ideja "da se Srbija siri na zapad" sta tacno znaci? Da li su oni Srbima osporavali sirenje na zapad na srpskom etnickom prostoru + luke, ili su osporavali sirenje na zapad na "jugoslaviju" i podmirivanje Srba Talijanskom zonom?
Ja bi rekao da ce prije biti ovo drugo.
Niko Srbima nije sporio srpske prostore. Upravo je bilo suprotno, svi su na glavi stajali da Srbi to urade. Prvi Rusi, pa Talijani, pa onda i Englezi i Francuzi.

- - - - - - - - - -

Ja mislim da je nasha tadashnja greshka,shto nismo prihvatili zahteve,za ustupcima Bugarskoj u Makedoniji,a tek stvaranje drzave Juznih Slovena,tzv. Jugoslavije ili kako god se to nedonosche zvalo ravno je katastrofi Srbije...Onog Megalomana Aleksandra trebalo je Srbi da smaknu josh 1918 god...

Veliki problem je bio sto Srbi nijesu vjerovali Bugarima (prirodnom). Mislili su, kad predaju Bugarima pola Maceodnije, ovi ce uzeti to i opet Srbe napasti. Naravno, stvaranje tzv. "jugoslavije" je uzas kakav tesko more da se zamisli.

 

[qvey]

Slazem se sa Vama,mislim da je Antanta pod Zapadom smatrala one delove koje je obecala Italiji,radi njenog stupanja u rat i tu nije zelela nikakvu umeshanost Srbije niti postojanje Srpske drzave,I ja da sam tada bio Antanta isto bih razmishljao,vodechi se idejom da je Italija tada bila jedna od velikih Evropskih Drzava i da je na papiru bar imala jaku vojsku...Druga je stvar shto su se Italjani pokazali u ratu poslovichno kilavi,kao i u svakom ratu koji su kao Italija vodili Chak je i Austro- Ugarska koja je od pochetka rata trpela bolne poraze,za Italiju bila vanvremenska ratna mashina,na kraju je Antanta morala mislim negde 1917 godine da spasava Italiju od sramnog poraza i kapitulacije..Sam Hitler je u drugom svetskom ratu izjavio da On ima najgoreg mogucheg saveznika...shto i nije bilo nimalo daleko od istine..

 

[cronnin]

Zasto "srpske" teritorije? Ustvari to su teritorije koje su trebale pripasti Bugarima po dogovoru 1912. i zbog toga je vodjen rat 1913. godine. Srbi su, kad nijesu mogli uzeti Skadar, "namirili se" kod Bugara.
Otuda i veliko neprijateljstvo izmedju jedni i drugi.

То је етнички сива зона, рецимо од Ниша према Софији. На неким местима преовлађује српски сентимент, а на некима бугарски. Једноставно је морала негде да се повуче граница, и прилично правилно је повучена. Око овога су се они расправљали са нама..
http://www.emersonkent.com/images/balkan_1912.jpg

Ideja "da se Srbija siri na zapad" sta tacno znaci? Da li su oni Srbima osporavali sirenje na zapad na srpskom etnickom prostoru + luke, ili su osporavali sirenje na zapad na "jugoslaviju" i podmirivanje Srba Talijanskom zonom?
Ja bi rekao da ce prije biti ovo drugo.
Niko Srbima nije sporio srpske prostore. Upravo je bilo suprotno, svi su na glavi stajali da Srbi to urade. Prvi Rusi, pa Talijani, pa onda i Englezi i Francuzi.

Да, ширење на запад као компензацију за Македонију. Енглезима је била потребна Бугарска да им држи леђа код Галипоља. Бугари су били располиожени и од свих њиховох захтева најупитнија је била Македонија. Срби су били расположени да се одрекну добрих делова Македоније, ако им се та територија компензује на западу, преко њихових етничких граница. Колико тачно, не могу нигде да нађем-

Veliki problem je bio sto Srbi nijesu vjerovali Bugarima (prirodnom). Mislili su, kad predaju Bugarima pola Maceodnije, ovi ce uzeti to i opet Srbe napasti. Naravno, stvaranje tzv. "jugoslavije" je uzas kakav tesko more da se zamisli.

Није толико до тога, већ до нејасно спроведених преговора и бугарске незајажњивости. Срби су пристајали да дају фин део територија али да се то изведе на начин који није понижавајући.

Ево сад читам, занимљиво, Антанта је рачунала да ће у случају рата Цариград припасти Русији. То је био и основни страх Бугара који нису имали намеру да ратују са Русима, али су се плашили да би Руси покушали да остваре копнену везу за Цариградом, наравно, на уштрб Бугарске и Румуније.

Шта се збило на крају? Бугари су имали минмалне територијалне губитке, иако су преко сваке мере преварили Савезнике, а онда су опет били на другој старни у наредном рату.

 

[zlatko01]

moje lično mišljenje, koliko god učinili Bugarima ustupke...opet bi sve bilo isto...prvom prilikom bi napali na Srbe

 

[Лички гусар]

moje lično mišljenje, koliko god učinili Bugarima ustupke...opet bi sve bilo isto...prvom prilikom bi napali na Srbe

Nije to bas tako. Ako se sjecas, Srbi su njih napali prvi bez ikakvog razloga 1885. godine. Sad, zamisli da su i sa jedne i sa druge strane bili zivi politicari i vojnici iz tih dana.
Jako malo je tu bilo medjusobnog povjerenja. I puno, puno losih poteza SA OBE STRANE.
Ni oni nijesu Srbima mogli vjerovati, ako cemo pravo.

Pa onda 1912., pa 1913. ..

- - - - - - - - - -

То је етнички сива зона, рецимо од Ниша према Софији. На неким местима преовлађује српски сентимент, а на некима бугарски. Једноставно је морала негде да се повуче граница, и прилично правилно је повучена. Око овога су се они расправљали са нама..
http://www.emersonkent.com/images/balkan_1912.jpg

Шта се збило на крају? Бугари су имали минмалне територијалне губитке, иако су преко сваке мере преварили Савезнике, а онда су опет били на другој старни у наредном рату.

Znas kako, sve to treba gleadti kao jednu veliku sliku, bez detalja na malome planu. Balans i razne druge potrebe, ovije i onije.

Ne znam kakva je to karta?
Taj potez od Krive Palanke pa do Ohrida je SRPSKA ZONA. Ni Bugari to nijesu sporili. Taj potez, tom crtom to ti je prostor dje su cetnici ratovali 1903-1913. naseljen uglavnom Srbima i prosrpskim Macedoncima.

Ispod toga je pro-bugarska zona.

 

[Gledston]

Nije to bas tako. Ako se sjecas, Srbi su njih napali prvi bez ikakvog razloga 1885. godine. Sad, zamisli da su i sa jedne i sa druge strane bili zivi politicari i vojnici iz tih dana.
Jako malo je tu bilo medjusobnog povjerenja. I puno, puno losih poteza SA OBE STRANE.
Ni oni nijesu Srbima mogli vjerovati, ako cemo pravo.

Pa onda 1912., pa 1913. ..

Не бих се сложио. Уједињење Бугарске и Источне Румелије је нарушавало и Берлински споразум, и баланс снага на Балкану. А и да није до тога, Бугарска и Србија су имале неколико спорова у то време. Колико је мени познато, кнез Александар I Батенберг и кнез Милан Обреновић су склопили споразум којим су спорна питања решена (они су били и лични пријатељи), али је бугарски парламент одбио да ратификује наведени споразум.

 

[Лички гусар]

Pa ti sporovi sigurno nijesu trazili da se odma ide u rat. Ja vjerujem da su pametniji potezi vuceni da ne bi doslo do onoga do cega je doslo. Jesu Bugare i imali apetite i svoje interese, ali su i Srbi.
Vjerujem da je bilo moguce naci rjesenje dobro i za jedne i za druge. Ne nekakvo "bratstvo i jedinstvo", ali rjesenje u obostranu korist. Sigurno se to moglo 1912. godine.

Cak i das u Bugari to odbijali, to je bilo moguce preko neke trece strane (Rusa pogotovo, a onda i drugi).

 

[cronnin]

Ne znam kakva je to karta?
Taj potez od Krive Palanke pa do Ohrida je SRPSKA ZONA. Ni Bugari to nijesu sporili. Taj potez, tom crtom to ti je prostor dje su cetnici ratovali 1903-1913. naseljen uglavnom Srbima i prosrpskim Macedoncima.

Ispod toga je pro-bugarska zona.

Ti pricas o neupitnim teritorijama. Ovo je onaj drugi deo, o kom se takođe raspravljalo pred ulazak Bugarske u Veliki rat.

 

[Vojvoda Asomije]

Један занимљив покушај демистификације Солунског фронта од стране извесног војног историчара на војно-историјском форуму www.mycity-military.com.

У случају слабе видљивости на скриншоту, додао сам линк:

https://www.mycity-military.com/Prv...esudila-pobjednika-u-Prvom-Svetskom-Ratu.html


Уједно, молим вас да се држите теме и да не саботирате ток дискусије дигресијама (Српско-бугарским ратом, краљем Миланом, Балканским ратовима, итд.) осим ако њихова сврха није индиректни допринос датој теми.

 

[cronnin]

Колико се ја сећам главни део војске су чиниле бугарске снаге. Зато ми је битно њихово ментално стање, мотивација, предисторијат и процена ситуације.

А што се тиче западног фронта, да није било страховитих губитака и укључивања САД, тешко да би се ишта померило овде доле код Солуна.

 

[Gledston]

Pa ti sporovi sigurno nijesu trazili da se odma ide u rat. Ja vjerujem da su pametniji potezi vuceni da ne bi doslo do onoga do cega je doslo. Jesu Bugare i imali apetite i svoje interese, ali su i Srbi.
Vjerujem da je bilo moguce naci rjesenje dobro i za jedne i za druge. Ne nekakvo "bratstvo i jedinstvo", ali rjesenje u obostranu korist. Sigurno se to moglo 1912. godine.

Cak i das u Bugari to odbijali, to je bilo moguce preko neke trece strane (Rusa pogotovo, a onda i drugi).

Опет се не бих сложио. Србија је имала три кључна спора са Бугарском:

1) Питање српских емиграната у Бугарској, који су били насељени уз заједничку границу.
2) Боравак митрополита Михаила у Софији.
3) Питање граница код карауле Брегово.

У децембру 1884. кнез Александар је с краљем Миланом склопио договор, да Бугарска Србији препусти караулу Брегово у замену за одговарајуће земљиште на другом делу границе, те да се емигранти не смеју настанити 50km од заједничке границе. Под руским утицајем је, међутим, влада Стојана Каравелова одбила да потврди договор два владара. Тиме је Русија постигла да поврати део изгубљеног престижа код Бугара и истовремено компромитује кнеза Александра.

Не морам посебно наглашавати да је Бугарска била у руској сфери, а Србија у аустро-угарској. Краљ Милан је веровао да Русија хоће да га подрије преко емиграције. Почетком јуна 1885, после српског одбијања да се повуче с карауле Брегово, бугарски војници су на силу заузели караулу. Бугарска је одбила да размотри ревизију граница и уклањање емиграната, и то уз подршку Русије, изазвавши прекид односа са Србијом 10. јуна. Тада се уплео у целу причу Ото фон Бизмарк, који је уплео читав Dreikaiserbund у бугарско-српски спор.

Током лета су противници краља Милана убрзали припреме за нову буну. Био је планиран истовремени напад 3000 устаника из Бугарске и 1000 Црногораца (преко Јавора) под вођством Пека Павловића. Никола Пашић је у Бугарској радио на припреми људи и оружја, а митрополит Михаило је у Русији радио на придобијању званичних и незваничних кругова. Влада Милутина Гарашанина је сазнала за ове припреме, али је руска влада одлучно демантовала икакво учешће у побуни, правдајући се да су цар Александар и министар Гирс свесни да евентуални рат може довести аустро-угарску војску у Србију, што Русија никако не жели. Српска влада је ставила у приправност војску у Зајечарском округу, али до упада није дошло.

Међутим, 18. септембра је дошло до Пловдивског преврата, када је свргнут гувернер Источне Румелије и за њеног гувернера проглашен кнез Александар, чиме је дошло до фактичког спајања Бугарске и Источне Румелије. Краљ Милан је протествовао против овог потеза, који је нарушио однос снага на Балкану и Берлински споразум. Аустроугарском министру Калнокију је рекао да уколико се ствара Велика Бугарска, и други народи морају добити оно што им припада. Британском посланику је рекао да ће Србија тражити не само надокнаде у Бугарској, већ ће са Турском, са којом има истоветне интересе, склопити савез против заједничког непријатеља - панславизма. На седници српске владе тражено је одржање status quo-a, или су бар тражене надокнаде ради одржања баланса снага.

На вест о Пловдивском преврату, Русија је повукла своје официре из Бугарске и захтевала смену кнеза Александра. Цар Александар III је тада изјавио да је за Русију битно једино питање мореуза, а све остало што се дешава на Балканском полуострву за нас је другостепено. Дана 4. октобра је сазвана конференција амбасадора шест потписница Берлинског уговора због Румелијског питања. Главно мимоилажење се десило између Аустро-Угарске и Русије. Аустро-Угарска је настојала и да Србија добије надокнаде, и да кнез Александар остане владар; Русија је захтевала одржање status quo-a и смену кнеза Александра. Дана 5. новембра нова конференција је сазвана у Цариграду, и тада је и Немачка стала иза захтева Аустро-Угарске.

Ипак све је то поништио мањи бугарски препад на граници 13. новембра, који је краљ Милан искористио као повод за рат.

 

[Zarathustra]

Солунски фронт пошто је на њему учињен одлучујући пробој који је одлучио исход рата док тога није било ни на Вердену ни на Соми. Нико не омаловажава највећи број жртава на Западном фронту ни људску жртву, али је чињеница да је рововска статика поремећена управо на Кајмакчалану пробојем бугарских положаја од стране српске војске.

 

[gost 401905]

Rovovska statika je narusena prolecnom ofanzivom Nemaca, kada su probili front, ali nisu imali dovoljno ljudi da nastave.
To je bio njihov zadnji trzaj.

 

[Esad Dzudo]

Солунски фронт пошто је на њему учињен одлучујући пробој који је одлучио исход рата док тога није било ни на Вердену ни на Соми. Нико не омаловажава највећи број жртава на Западном фронту ни људску жртву, али је чињеница да је рововска статика поремећена управо на Кајмакчалану пробојем бугарских положаја од стране српске војске.

Prika Sumadinci su se slepovali iza Vijetnamaa sa 3 tisuce mrtvijeh i Marokanaca tkoji su poklali mitraljesce iz gnezda i isto nahebali.

Ta mante se ;lazne mitomanije, jer je bilo vucenje za konjima Francuza, a ne neki Supermen fazon. Misic je satro Srbe 1914/5 uzalud. Masoncina.

 

[Gledston]

Prika Sumadinci su se slepovali iza Vijetnamaa sa 3 tisuce mrtvijeh i Marokanaca tkoji su poklali mitraljesce iz gnezda i isto nahebali.

Ta mante se ;lazne mitomanije, jer je bilo vucenje za konjima Francuza, a ne neki Supermen fazon. Misic je satro Srbe 1914/5 uzalud. Masoncina.

Занимљиво. Могу ли какви извори за ово?

 

[Zarathustra]

Franše d’Epere, francuski maršal: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trězveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora prětvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobědonosnu slobodu njihove otadžbine...”

Robert Lesing, ministar spoljnih poslova SAD: „Kad se bude pisala istorija ovog rata njen najslavniji oděljak nosiće naziv Srbija. Srpska vojska je učinila čuda od junaštva, a srpski narod prětrpěo je nečuvene muke i takvo požrtvovanje i hrabrost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju nagraditi.”

Vinston Čerčil, ministar britanske mornarice: „Što se tiče Srbije ona se zaista borila očajnički i slavno, sa strašnim poslědicama po sebe...”

Pol de Šanel, prědsědnik francuskog parlamenta: „Poslě Turske – Bugarska, poslě Bugarske – Austrija, Srbi su u Beogradu. Mi se ponosimo što smo bili na strani ovih heroja za vrěme njihovog trogodišnjeg izgnanstva i ratovanja.”

Alfred Kraus, austrijski general: „Ovom prilikom trěba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih uvěk smatrao kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, věšti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća od svih ostalih.”

Viljem Drugi, němački car, u telegramu bugarskoj Vrhovnoj komandi: „Šezdeset dvě hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!”

 

[sokolovsky.mkd]

Занимљиво. Могу ли какви извори за ово?

Mislim da se odnosi na to sto je u dejstvima na frontu u delu kod Dobrog Polja, srpska,sumadijska divizija delovala uz francusku 17 tu kolonijalnu diviziju...inace I pored obavestajnih podataka nemacki general Solc. nije preduzeo adekvatne pripreme za razliku od fronta na delu Dojrana gde su engleske I grcke divizije dozivele poraz..