Solidarnost i podrška

[Džudi S]

​

Kada se spomenu solidarnost i podrška, mnogi ljudi govore da je danas sve manje solidarnosti i podrške.

Mislim da, uprkos brzom tempu života i pojedincima koji gledaju samo u sebe i svoju porodicu, solidarnost i podrška u društvu ipak postoje.

Solidarnost i podrška ne treba da se ističu samo kada se dogodi tragedija, velika nesreća. Ona mora da postoji uvek. Postoje ljudi kojima su potrebne i solidarnost i podrška.

Psihologija pokazuje da osećaj da nismo sami u izazovima smanjuje stres, povećava otpornost i podstiče poverenje.

Podrška može biti tiha, kroz prisustvo i razumevanje ili aktivna, kroz konkretne postupke i pomoć. Podrška i solidarnost grade mostove među ljudima i daju snagu da se prevaziđu teškoće.

Solidarnost i podrška su temelj zdravih međuljudskih odnosa.

***

Šta za vas znači solidarnost u svakodnevnom životu?

Da li podrška uvek treba biti vidljiva ili može da bude i tiha, nenametljiva?

Kako se osećamo kada pružimo podršku drugima, a kako kada je primimo?

 

[Džudi S]

Solidarnost u svakodnevnom životu može da se odnosi i na pomoć i podršku ljudima koje ne poznajemo. Kada vidimo da je neko pao na ulici, zbog povrede ili neke bolesti ( moždani udar ) treba da stanemo i pozovemo Hitnu pomoć. Ukoliko je ta osoba svesna, treba da joj ponudimo flašicu vode.
Zimi, kada neko padne na ledu, odmah treba da pozovemo Hitnu pomoć ukoliko nismo dovoljno stručni da pomognemo.

Podrška može biti tiha i nenametljiva ukoliko osoba kojoj pružamo podršku, to traži od nas.

Kada vidim nekoga kome je potrebna pomoć, ponudim je jer znam da saslušam ljude. Prirodno mi je da pomažem koliko sam u mogućnosti.

Nedavno mi je bila potrebna pomoć. Dobila sam pomoć. Osećala sam tugu zbog same situacije u kojoj mi je potrebna pomoć. Istovremeno, osećala sam ogromnu zahvalnost ljudima koji su mi pritrčali u pomoć.

Kada su u pitanju tuga, melanholija, depresija, volela bih da me neko sasluša.

 

[Samsonight]

Kako se osećamo kada pružimo podršku drugima, a kako kada je primimo?

Volim da pomognem, ali se u trenutnoj garnituri ljudi osećam slobodnom da pomoć i tražim bez prenemaganja.
Mislim da ljude koji su daroviti od Boga da pomognu (zavisno od situacije i vrste problema, i tvrdim da je svako darovit da pomogne u nečemu) nije ni sramota, ni loše "upotrebiti".
Baš danas sam na poslu imala neobično običan događaj: Izuzetno uljudan gospodin je podelio sa nas nekoliko nezadovoljstvo jer se desio problem tehničke prirode u našem objektu. Potražio je razumevanje od bilo koga, i primetih da mu se pogled zaustavio na meni jer sam pomno slušala šta ga je zadesilo. Izgovorila sam bukvalno tri reči: "Izvinite zbog neprijatnosti!", i njegovo lice se momentalno izmenilo, omekšalo, i osmehnulo. Rekao je da nije ni važno, ali da pripazimo zbog drugih. Da smo bili u stripu, iznad njegove glave bi stajao oblačić sa tekstom:"Oh, ima nade!"
Gospodin je izašao, a ja sam dobila kritiku.
Rečeno mi je da ne izgleda dobro da se izvinjavamo za takve, pa i još mnogo kakve druge stvari.
Zašto?
Oni ne znaju koliko sam ljudi do sad saslušala i rekla svima vrlo malo reči, a došli su usijanih glava i želeli da pričaju sa glavnima i odgovornima i traže neki vid odštete, a otišli u fazonu:"Pa, dobro, dešava se, ali pripazite sa drugima..."

 

[Džudi S]

Oni ne znaju koliko sam ljudi do sad saslušala i rekla svima vrlo malo reči, a došli su usijanih glava i želeli da pričaju sa glavnima i odgovornima i traže neki vid odštete, a otišli u fazonu:"Pa, dobro, dešava se, ali pripazite sa drugima..."

Moja šefovica i načelnica su me pohvalile zbog načina na koji razgovaram sa nezadovoljnim građanima.

Nekad sam nezadovojnom građaninu koji je već pri ulasku u kancelariju poručivala kafu..i tako bih smirila njegovo nezadovoljstvo.

Mislim da ljude koji su daroviti od Boga da pomognu (zavisno od situacije i vrste problema, i tvrdim da je svako darovit da pomogne u nečemu) nije ni sramota, ni loše "upotrebiti".

Kako misliš "upotrebiti"?