Cime se bavio Sokrat ?
Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi, koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta ............... Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije, i filozofije uopće.
Ne mogu da verujem da je Sokrat u davnim vremenima, znao sta se to danas "d
[/IMG]
Sokrat se bavio životom na način koji nisu razumeli ni njegovi savremenici ali ni potonji sve-znalci.
Etika i moralnost nisu bili njegova opsednutost već su slušaoci i kasnije autor samo to zadržali u svojoj memoriji zato što dublju pouku nisu razumeli. Da je Platon to već razumeo i znao ne bi se ni osvrnuo na dijaloge a još manje da ih zapisuje - iznosio bi svoje originalno znanje i razumevanje.
Razlog što je u njegovim razgovorima provejavala etika je zato što je etika jedne osobe ili moralnost društvene zajednice jedini način kako se spolja može izraziti unutarnje visoko stanje svesti pojedinca odnosno društva kroz njegov moral.
Budući da je popio čašu otrova pokazao je da je etika osobe visoka onoliko koliko i njegova svest i da ne treba braniti svoj život oduzimanjem tuđih. (Oni koji su, a većina jesu, upoznati sa rečima Isusa da treba okrenuti i drugi obraz kao i samim njegovim prihvatanjem raspeća umesto da u odbranu svog života oduzima tuđe, govori nešto što ljudi ni ne pokušavaju sagledati a što je bilo prisutno u učenjima obojice. Problem je čoveka/čovečanstva što su jednog gurnuli u filozofiju a drugog u religiju iako su i jedan i drugi podučavali Istinu života ili Istinu o životu.)
Obojica su znali i podučavali o besmrtnosti Duše, ono što jesmo, pa su se tako i ponašali.
Evo reči Sokrata koje je izneo u podučavanju na unutarnjim / višim svetovima:
"Strah od života je isto što i strah od smrti. Šta se dogodi kada umreš? Sa fizičkog stanovišta imaš ne-akciju fizičkog organizma. Šta se događa kada se bojiš života? Imaš neaktivnost. Time podrediš sebe postajanju potpunog efekta ili posledica tvom okruženju.
Reakcije na strah od smrti i strah od života su iste. Suočen sa smrću pojedinac može reagovati očajničkim akcijama da spreči smrt. Kada je pojedinac sučeljen da se mora suočiti sa životom i njegovim izazovima on može reagovati potpuno isto..................
Šta je to što čini smrt tako strašnom? To je iluzija konačnosti! Suočen sa smrću pojedinac se plaši da je to konačna realnost Duše sa gubitkom fizičkog tela i da neće biti više zabave, niti ljubavi... Kada se plaši života on se boji da izbore koje nnačini njega će zaključati u određeno ograničeno stanje svesti i da neće biti više slobodan za donešenom odlukom za novi izbor mogućnosti. Boji se da će biti zamrznut u prostoru i vremenu i da će biti umrtvljen kao smrt. Umesto da se prihvati mogućnosti koje mu nudi život i postane aktivan on bira neaktivnost i time stvarno postaje mrtav "iako je živ." Nađe se upravo u onoj situaciji koje se i plašio i koju je želeo da izbegne...."
Jednostavno, Sokret je dosegao ono stanje o kojem su mnogi, slični njemu, podučavali kao što su Zoroaster, Qwecalkoatl, Pitagora... i naravno Isus. Sokrat je dosegao tu besmrtnost ili duhovnu slobodu i najvišu duhovnu realizaciju ili stanje svesti. Nešto što se ne realizuje umom i filozofijom već duhom odnosno Dušom, ono što stvarno jesmo. Ništa drugačije nije podučavao ni Isus samo je to činio drugim rečima i primerima prilagođenim auditorijumu. Jer dosezanje Kraljevstva Boga je dosezanje visokog stanja svesti kada je pojedinac slobodan i više ne dolazi u ovaj svet u procesu inkarniranja.
Zato, čak i da su ono bile reči Sokrata ništa ne bi bilo čudno kako je on to uspeo da zna. Jer, dosegnuti visoka stanja svesti znači znati tačno način kako se razvija svest čoveka i kako onan reaguje i ponaša se u raznovrsnim, usputnim, stadijumima, a humana svest je uvek prožeta istim začinima, kićankama i 'vrlinama'. Uvek ljudi koji reaguju iz stanjan nagona reaguju na istovetan način jer je to njihovo dosegnuto stanje svesti. Ljudi koji su dosegli stanje u kojem dominiraju emocije uvek su istovetni nezavisno od spoljašnih okolnosti i materijalne ili tehničke promene. Ljudi koji su dosegli stanje svog uma odnosno svest tog nivoa vide sebe vrhom mogućnosti ali ne vide kanonadu svojih pasija koja može uništiti život svoj ali i tuđ u deliću vremena. Ljudi koji su u visokim stanjima svesti ili duhovne razvijenost (isto je) oni su uvek ti koji čine da ovaj svet opstaje i prebrodi velike i teške krize i takvi ljudi su koji i dalje povezuju ovaj svet snagom svoje ljubavi. Jer ljubav je, ne bez razloga, nevidljiva i tanana nit ali tako snažna i neraskidiva.
Dok god mi kao pojedinci ne otvorimo svoja srca prema tim najvišim kvalitetima života dotle će život za ns biti tajna ili večita filozofija. Ne zato što je stvarno večito nagađanje bez sagledavanja istine već zato što mi to ne možemo videti, "nisu nam otvorene oči i uši," kako je govorio Isus.
