Imao, nažalost, negde u februaru ove godine.
Sedeo sam na klupi ispred neke apoteke, napolju bio mrak, nigde nikoga, trebao sam se naći sa devojkom, najednom se pored mene pojavio muškarac, imao nekih 25 godina, možda malo više, i pitao me koliko je sati..
Ja mu rekao, on seo pored mene, i počeo da bulji u telefon da vidi šta pišem. Pita on mene kome ti to pišeš, ja lepo kažem, nije vaš problem. I on mi se na to približi, uhvati me za ruku, i kaže mi, maco baš fino mirišeš.
Ja momentalno ustao, i krenuo, i on ustane zamnom, i ponovo me uhvati za ruku, pribije uz neki zid, i kaže mi ponovo, sviđa mi se kako mirišeš. Ja mu kažem, molim te pusti me, a on ništa. Nikada nisam bio nasilan, pomislio sam, možda je pijan, ili šta ja znam, a on je bio napucan, mnogo jači od mene. I on počeo da mi liže ruke, krenuo ka vratu i odgurnem ga od sebe počnem da trčim, i on, idiot, ponovo krene zamnom, i uhvati me za ruku. Gledao me nekim bolesnim pogledom, ja mu kažem, molim te me pusti, bukvalno sam bio na ivici plača, šta mi sve nije prolazilo kroz glavu, a on meni ponovo, maco, sviđaš mi se, i počeo dole da me hvata, da mi otkopčava šlic i da me ljubi. Na to sam ga odgurnuo, udario šakom posred face, i potrčao. Još je idiot trčao zamnom ... Nikada se nisam toliko u životu uplašio. Ko zna šta se moglo dogoditi.. Strašno.. Ima svakakvih na ovome svetu..
