Зашто се корисници социјалне помоћи критикују како су нерадници и паразити? Шта је са онима који нису способни или који јесу способни за рад али не могу да нађу посао јер нико није дужан да запошљава? Зашто се врше разноразне уцене што се тиче запослења, да ли је то нека врста контролисања људи "ако си добар и подобан можеш имати посао", нечим што је једна од најбитнијих ствари за живот?
Социјална помоћ за самог појединца месечно је 12 000, ако имаш породицу пропорционално је и мање по члану породице. Заиста срамота некога осуђивати због тога када људи за нерад или скромни рад зарађују и по 100 000, паразити су они а не корисници социјалне помоћи јер њихову плату плаћају потрошачи а то смо сви ми. Од тога се може преживети али минимално и најосновније, неки аскета може, многи су приморани.
Тих 12 000 месечно је свега 5 дневница по 8 сати месечно и то ако су плаћене нето минималцем (што је много мање од реалнијег бруто минималца), иначе се та сума заради и за много мање рада од 5 дана. То се веома лако може поштено зарадити али може ли ми неко рећи зашто готово да не постоје дугорочни послови где се може радити само 5 или мање дана месечно? Јесу ли људи дужни да зарађују више па да бирају између веће потрошње или тога да им инфлација једе (тј. да им држава краде) оно што су зарадили? Што мора неко да буде већи потрошач? Што неко мора да ставља у ризик инвестирањем онога што је зарадио па да му тако то пропадне ако већ није пропало због инфлације? Зашто би неко морао више да троши, можда неко више воли да не буде на послу који не воли макар живео скромно и више му значи мир него више новца, рецимо одвратно је трпети разноразне уцене и неправде на послу па барем да постоји могућност да се што мање ради и да се што мање троши, спашавај се ако можеш, најбитније је бити самоодржив, то су поштено зарађене паре и ни на чијој ниси грбачи. Јел треба неко да се запосли на 3 месеца па да да отказ па да се после 9 месеци опет запосли и опет ради 3 месеца и тако укруг јер не може другачије да балансира, одакле толико различитих фирми нпр. у неком мањем месту или да ли би једна фирма то дозволила?
Зашто не постоје дугорочни и сигурни послови којима се радом може зарадити иста сума као што је социјална помоћ, значи пар дана месечно, чисто да се има прилика да се поштено заради, тешко је трпети линчовање како си нерадник и паразит па постојање тако нечега би имало смисла. Ако је та сума толико премала зашто онда не повећају социјалу?
Социјална помоћ за самог појединца месечно је 12 000, ако имаш породицу пропорционално је и мање по члану породице. Заиста срамота некога осуђивати због тога када људи за нерад или скромни рад зарађују и по 100 000, паразити су они а не корисници социјалне помоћи јер њихову плату плаћају потрошачи а то смо сви ми. Од тога се може преживети али минимално и најосновније, неки аскета може, многи су приморани.
Тих 12 000 месечно је свега 5 дневница по 8 сати месечно и то ако су плаћене нето минималцем (што је много мање од реалнијег бруто минималца), иначе се та сума заради и за много мање рада од 5 дана. То се веома лако може поштено зарадити али може ли ми неко рећи зашто готово да не постоје дугорочни послови где се може радити само 5 или мање дана месечно? Јесу ли људи дужни да зарађују више па да бирају између веће потрошње или тога да им инфлација једе (тј. да им држава краде) оно што су зарадили? Што мора неко да буде већи потрошач? Што неко мора да ставља у ризик инвестирањем онога што је зарадио па да му тако то пропадне ако већ није пропало због инфлације? Зашто би неко морао више да троши, можда неко више воли да не буде на послу који не воли макар живео скромно и више му значи мир него више новца, рецимо одвратно је трпети разноразне уцене и неправде на послу па барем да постоји могућност да се што мање ради и да се што мање троши, спашавај се ако можеш, најбитније је бити самоодржив, то су поштено зарађене паре и ни на чијој ниси грбачи. Јел треба неко да се запосли на 3 месеца па да да отказ па да се после 9 месеци опет запосли и опет ради 3 месеца и тако укруг јер не може другачије да балансира, одакле толико различитих фирми нпр. у неком мањем месту или да ли би једна фирма то дозволила?
Зашто не постоје дугорочни и сигурни послови којима се радом може зарадити иста сума као што је социјална помоћ, значи пар дана месечно, чисто да се има прилика да се поштено заради, тешко је трпети линчовање како си нерадник и паразит па постојање тако нечега би имало смисла. Ако је та сума толико премала зашто онда не повећају социјалу?
Само да је лако доћи до таквог посла или да је лако балансирати а некад и да је уопште лако наћи било какав посао ако имаш неких проблема, мени тај недостатак флексибилности и права на рад највише смета, многи се јако тешко сналазе или их нико неће ни за шта.
дужан си да ми то надокнадиш. Не припадамо сви истим системима вредности нити смо сами бирали или измишљали систем, стога већина која је то бирала треба да издржава мањину (која или неће с правом или не може да се прилагоди) ако важи правило тога да су таква изопштавања и насиља над мањинама забрањени.
