Socijalna anksioznost - pomoc, saveti, blog

[Cici90]

ma podnosili bi bolje kad bi se slihtali no ja to ne umijem

Da se slihtam nekome ko me kritikuje i maltretira? U startu? Jedino i isključivo tebe? Ne krivi sebe.

 

[skriboman]

Da se slihtam nekome ko me kritikuje i maltretira? U startu? Jedino i isključivo tebe? Ne krivi sebe.

kad gledam sa strane djeluje jadno ali taj ostane na poso i postane gazdino uho za sve nove sto dodju sto pricaju mu prenese

 

[Cici90]

E to znam, to je istina , sve prenosi gazdi i taj neko i veruje toj osobi, nazalost.

kad gledam sa strane djeluje jadno ali taj ostane na poso i postane gazdino uho za sve nove sto dodju sto pricaju mu prenese

 

[Zephyr93]

Nemam problem da izadjem na neki dogadjaj, problem mi je oko kontakta sa ljudima. Ranije sam cesto izbegavao vecinu ljudi, uvek bih im nasao neku manu, a sada znam da je problem do mene. Radio sam na sebi, malo je bolje, mada me je situacija sa koronom poprilicno vratila unazad, ali me interesuju iskustva drugih. Sto se tice devojaka i veza, cesto imam preterane strahove, u smislu razmisljam:"Nisam dovoljno dobar za nju. Sta ako joj se ne svidim? Sigurno je imala bolje." itd.

Ne gledaj na to kao na problem. Pretpostavljam da si introvertna osoba, nama je potrebna samoća više nego drugim ljudima. Sad, što se djevojaka tiče, nisam neki ekspert ali to konstantno poređenje sebe sa drugima koji su jelte uvijek ljepši, samopouzdaniji, imaju tobože bolju priču ili bolji auto je nepotrebno. Ima jako ružnih muškaraca koji su bili veliki zavodnici, evo Bukovski mi prvi pada na pamet. Šta bih još rekao, ako je ta anksioznost, agorafobija, šta li već, prejaka, benzodiazepami mogu dosta da pomognu kao i razgovor sa dobrim psihologom, kažem dobrim jer ih ima svakakvih.

 

[Susan Sto Helit]

Imam 28 godina i vec duze se mucim sa socijalnom anksioznocu. Najveci problem mi je oko upoznavanja novih ljudi, posebno devojaka, kao da imam neku blokadu da pustim nekoga u svoj svet. Inace dosta stvari radim sam, nemam toliki problem da budem okruzen ljudima, jedino bih voleo da sve to radim sa nekim.
Naisao sam na blog koji izgleda korisno http://socijalna-anksioznost.blogspot.com/2009/08/uvod.html?m=1 pa me zanima da li je neko uspeo samostalno da se izbori sa anksioznoscu? Da li postoje neki forumi/chat/grupe podrske ljudi sa slicnim iskustvima?

Ja imam socijalnu anksioznost. Imam problem da izađem među ljude, a naročito da budem okružena ljudima. Inače sam introvert, tako da me ljudi ubijaju u pojam i inače, čak i bez problema koje imam.
Nisam videla neke vajde od foruma i sličnih mesta s ljudima koji imaju isti problem - uglavnom se nađemo da jedni drugima kukamo. Socijalna se anksioznost leči terapijom. Teško ili nemoguće da ćeš je izlečiti sam.

 

[Mr. Lucky]

Zdravo svima! Imam i ja ovaj problem i to godinama. Okidac za anksiozni poremecaj je bila sabotaza na prvom poslu, emotivne veze. Onda se dešava prvo pucanje i menjam se za 180 stepeni. Nakon par godina ja sam se okurazila i dosla u BG, da promenim sredinu, jer nisam imala podrsku mojih, problemi sa ocem itd, ali sta se dešava, svaki posao koji zapocnem, ja ga bataljujem za veoma kratko vreme , sve to povezujem sa mojim stanjem. Zapravo , nisam sigurna da li su bas svi ti "promasaji" zbog mog stanja ili sto biram poslove koje nisu za mene. Evo , pre dva dana dala sam otkaz na poslu zato sto sam na neki nacin trpela mobing, osecala sam gadnu tenziju od strane menadžera. Osecaj mi je bio da ne mogu da radim taj posao, mucno mi da krenem sa poslom, osecaj pritiska, nisam imala fokus, svaki novi dan sve gore. Od petog dana su krenule kritike , da pitam ono sto ne treba da pitam , da nemam fokus , ma uzas, u svoj toj mojoj nemoći sa tim stanjem i nelagodom koju imam, to ophodjenje me navodi da ja ponovo odustanem

, ne zato sto mislim da nisam za taj posao, nego eto imam to sto imam, a tenziju nisam mogla da podnesem, jer samo je vrsila atak na mene . Uglavnom ta osoba me je ubedila da je do mene i da cu imati problema na svakom poslu, sto me navodi da sumnjam u sebe. Hocu da kazem da ne mogu da rasclanim sad da li je ovo ne funkcionisanje na poslu imalo veze sa ophodjenjem ili samnom. Sticem utisak da me nisu prijateljski prihvatili. Nju boli uvo, ja sam dala otkaz, navela da mislim da sam losa u poslu , nabila sebi Jos jednu brigu kako dalje i da li cu naci brzo posao. Primetila sam da sam na svakom poslu bila na udaru od strane zena koje su nadredjene. Mozda bih se bolje nosila sa tenzijom da nemam anskiozni poremecaj. Polazim od sebe. Sada sa sobom nosim brigu sta cu dalje , kako reci svojima, ne mozes se vratiš kuci jer te ceka pakao i povukla sam se u stanu i samo o tome razmišljam , a volja mi je nula. Cini mi se i kada se obratim prijateljima , oni to ne mogu da shvate, a sad kad bih rekla da sam opet odustala , ne verujem da bi to bilo ko razumeo. Treba mi podrska, pomoc, razumevanje. Najgore je kad od bliznjih to nemas jer ne shvataju tvoju problematiku.

Ja prvi posao sa 28 godina u svom selu, jednostavan posao, sa dve dobre osobe, jedna mi i rođaka, a umiiirem na poslu svaki dan. Tek mesec dana sam izdržao, nmg ni da jedem, danas sam hteo da plačem više puta, bruka koliko me kidaju misli, anksioznost i šta već. Kad ja pomišljam da se ubijem u najboljim godinama, na najretardiranijem poslu u nekoj selendri, a i terapiju još uzimam.