-
- Popularno:
- Beogradska "elita"
- Vučić: Od nove administracije SAD...
- Zbogom pisma
- Zašto devojke više ne vrednuju dušu...
- Pogodite šta je na slici
- DRAŠKO, NIJE LEPO DA LAŽEŠ, SVI ZNAMO...
- Mogu li se ‘namirisati’ slobodne žene i...
- „Uzmem 23.000 dinara penzije, platim...
- Kakav skandal - evo šta su nam...
- Da li ste blokader, ćaci ili neutralan?
Snovi
- Začetnik teme Artinve
- Datum pokretanja
Maštom plovi jedrenjak snova
Cvjetna su mu jedra razapeta danju
Putuje u nepoznato gdje sve je nova
Noću mrežom hvata nevidljivu sanju ...
Kapetana nitko dosad ugledao nije
Iako se moreplovci tim poznanstvom kunu
Tek pokoji morski vuk tome se smije
Kao priči drevnoj o zlatnome runu ...
I putuju modri snovi
Bespućima valovitog plavetnog mora
Jedrenjak od Cvijeća nesmetano plovi
U daljini zaostaje planina i gora ...
Mirisom svojim ukrašava svaku luku
Procvjetala jedra rasprostire na suncu
Zaustavlja u njima i ponajmanju buku
Upućuje pogled ka zvjezdanom vrhuncu ...
Nevidljivi kapetan ukroćuje vjetar
Sviralom od crvenih i bijelih koralja
Dotjerava kompas i stari barometar
Zapošljava tkanjem još tisuću tkalja ...
Svaka tkalja donaša ružićasti cvijet
Onaj što izrastao je ravno iz duše
Jedrenjak od Cvijeća oplovljava svijet
Jedra pozivaju vjetar neka puše...
Maštom plovi jedrenjak snova
Cvjetna su mu jedra razapeta danju
Putuje u nepoznato gdje sve je nova
Noću mrežom hvata nevidljivu sanju ...
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Sanjala sam. Tri godine unapred. Sreću. U tebi. Videla sam budućnost. Došla sam.Na tvoj poziv.
Prve impresije - nikakve. Predgrađa i kuće... Slikam groblja, uličare. Deformacije hodaju ulicom. Čudim se. Jesam li još uvek na istoj planeti?
Sama sam. Hotelska soba. Udobna. Propadam u jastuke. Čujem sirene koje ne prestaju. Najlepše je noću. Svetle reklame i neoni kao iluzije. Vozim se. Neko mi maše. Mašem i ja njima. Ringišpil. U mraku ne vidim vrh solitera. Po danu boli me vrat, u želji da ih sagledam. Ne spavam. Ležim na travi tvojih parkova. Slobodna sam. Neprimetno se zaljubljujem.
Ti se diviš mojim plavim sandalama. Voliš moju energiju. Ista je. Vodimo ljubav u liftu između prvog i dvadeset i prvog sprata. Penjemo se na taj zadnji sprat. Posmatramo. Vrtoglavica. Odlazim videti prvog Kurosa. Pred Luj Davidom sedim pola sata. Vraćam se ponovo. Zbog realista i impresionista. I Pikasa.
Izložba Brojgelovih crteža. Gledam mostove. Odlazim na mesto incidenta. Vozi me žuti taxi... Kočija za lepoticu...
...Prilaze i nešto traže. Mrmljanje u bradu. Smešim se. Žedna sam. Rugobe služe piće. Svejedno mi je. Plešem u ritmu ludila. Gubim novac. Svi su prijatelji a niko to nije. Osim mog detektiva. Vodimo ljubav poslednji put.
Obuhvatam ga pogledom. Celog. Sa distance. Poznajem ga. Celog. Sviđa mi se. Oduzima dah. Nadima mi grudi kad se setim. San je ostvaren.
Prve impresije - nikakve. Predgrađa i kuće... Slikam groblja, uličare. Deformacije hodaju ulicom. Čudim se. Jesam li još uvek na istoj planeti?
Sama sam. Hotelska soba. Udobna. Propadam u jastuke. Čujem sirene koje ne prestaju. Najlepše je noću. Svetle reklame i neoni kao iluzije. Vozim se. Neko mi maše. Mašem i ja njima. Ringišpil. U mraku ne vidim vrh solitera. Po danu boli me vrat, u želji da ih sagledam. Ne spavam. Ležim na travi tvojih parkova. Slobodna sam. Neprimetno se zaljubljujem.
Ti se diviš mojim plavim sandalama. Voliš moju energiju. Ista je. Vodimo ljubav u liftu između prvog i dvadeset i prvog sprata. Penjemo se na taj zadnji sprat. Posmatramo. Vrtoglavica. Odlazim videti prvog Kurosa. Pred Luj Davidom sedim pola sata. Vraćam se ponovo. Zbog realista i impresionista. I Pikasa.
Izložba Brojgelovih crteža. Gledam mostove. Odlazim na mesto incidenta. Vozi me žuti taxi... Kočija za lepoticu...
...Prilaze i nešto traže. Mrmljanje u bradu. Smešim se. Žedna sam. Rugobe služe piće. Svejedno mi je. Plešem u ritmu ludila. Gubim novac. Svi su prijatelji a niko to nije. Osim mog detektiva. Vodimo ljubav poslednji put.
Obuhvatam ga pogledom. Celog. Sa distance. Poznajem ga. Celog. Sviđa mi se. Oduzima dah. Nadima mi grudi kad se setim. San je ostvaren.
LJUBAVI NEMOJ MI ULAZITI U SNOVE
Ljubavi, nemoj mi ulaziti u snove.
Bilo je tako mirno dok nista nisam sanjao
a sada ce sve opet biti nemir i jurnjava
i budit cu se ociju crvenih poput
automobilskih farova.
Ljubavi, nemoj mi ljubav
krijumicariti u snove,
ne budi slijepi putnik na tom brodu
kojeg gusari iz sazaljenja zaobilaze
u Bermudskom trokutu mojih snova
gdje sve nestaje...
Carobnice bijela,
znam da ti to mozes,
dobro su mi znane tvoje snage,
uzmi mi sve, ali ostavi mi snove,
ostavi bar jednu tocku bijegu,
poslednju oazu, uporiste iz kojeg
nece trebati opet bjezati.
Citav tvoj zivot stane u prtljaznik
starog i prasnjavog automobila
sto se stalno kvari
a ipak napreduje.
Ljubavi, ostavi barem taj san
mirne luke i potmulog slamanja
ovo nisu dani zetve ni slavlja.
Ostavi ovog covjeka u celjustima macaka,
ostavi ga na svim autobusnim stanicama
zajedno sa svim gubicima, nadama i ocajanjima.
Ostavi ga u dnu opustjelih prigradskih kavana
u drustvu sebe samog, nasamo sa strepnjama.
I pusti njegov san dubok poput biblijskih dolina,
sirok poput pustinja obecanih naroda,
pusti taj san prazan od snova,
prazan od svega, potpuno prazan,
pusti ga jer taj je san
nesto naj mirnije sto je ikad sanjao...
(Dubravko Zebic)
Ljubavi, nemoj mi ulaziti u snove.
Bilo je tako mirno dok nista nisam sanjao
a sada ce sve opet biti nemir i jurnjava
i budit cu se ociju crvenih poput
automobilskih farova.
Ljubavi, nemoj mi ljubav
krijumicariti u snove,
ne budi slijepi putnik na tom brodu
kojeg gusari iz sazaljenja zaobilaze
u Bermudskom trokutu mojih snova
gdje sve nestaje...
Carobnice bijela,
znam da ti to mozes,
dobro su mi znane tvoje snage,
uzmi mi sve, ali ostavi mi snove,
ostavi bar jednu tocku bijegu,
poslednju oazu, uporiste iz kojeg
nece trebati opet bjezati.
Citav tvoj zivot stane u prtljaznik
starog i prasnjavog automobila
sto se stalno kvari
a ipak napreduje.
Ljubavi, ostavi barem taj san
mirne luke i potmulog slamanja
ovo nisu dani zetve ni slavlja.
Ostavi ovog covjeka u celjustima macaka,
ostavi ga na svim autobusnim stanicama
zajedno sa svim gubicima, nadama i ocajanjima.
Ostavi ga u dnu opustjelih prigradskih kavana
u drustvu sebe samog, nasamo sa strepnjama.
I pusti njegov san dubok poput biblijskih dolina,
sirok poput pustinja obecanih naroda,
pusti taj san prazan od snova,
prazan od svega, potpuno prazan,
pusti ga jer taj je san
nesto naj mirnije sto je ikad sanjao...
(Dubravko Zebic)
jedrenje je duga u snovima
Jedrenje je duga u snovima
jedrenje su bijela jedra iznad vas
vjetar koji ponekad i miluje lice
i miris mora je u kosi
jedrenje je radost kad ugledate obalu
jedrenje je vecernje caskanje uz pice
jedrenje je pravi nacin da saznate tko ste
Jedrenje su i pocijepana jedra i izgubljeno sidro
jedrenje je vjencanje sa morem i nebom
jedrenje je ljubav koja nema lijeka
jedrenje je cvrsto stisnuta mornarska ruka
Jedrenje je ljubavnica-mazi vas ,ljubi i grli
a ponekad ljuti
al vam ne da da ostarite
Zato jedrite snovima svojim
i dodirnite
modru boju duge
on mercury
Poznat
- Poruka
- 8.731
Sam, u tihoj noći, sedim na krevetu.
Tužan kao jesen, ko opali list.
Gledam tebe kao nebesku kometu
i tvoj mili pogled, tako nežan, čist.
Ne , ja te ne vidim, to su samo sanje,
umorni od bola moji stari sni.
Sedim tako, nemo, sve do zore plave
ne bi li se meni odazvala ti.
Ali, tebe nema, pa prazno je veče.
Zalud iskre gore sad u srcu mom.
Ono što je prošlo vrtiti se neće,
Osta samo tuga da se hranim njom.
Monotono šumi vetar ove noći.
Zvezde mi svedoče - neće skoro dan.
Još vremena ima, a ja nemam moći
da odagnam misli i prekinem san.
Danilo Adamović
Tužan kao jesen, ko opali list.
Gledam tebe kao nebesku kometu
i tvoj mili pogled, tako nežan, čist.
Ne , ja te ne vidim, to su samo sanje,
umorni od bola moji stari sni.
Sedim tako, nemo, sve do zore plave
ne bi li se meni odazvala ti.
Ali, tebe nema, pa prazno je veče.
Zalud iskre gore sad u srcu mom.
Ono što je prošlo vrtiti se neće,
Osta samo tuga da se hranim njom.
Monotono šumi vetar ove noći.
Zvezde mi svedoče - neće skoro dan.
Još vremena ima, a ja nemam moći
da odagnam misli i prekinem san.
Danilo Adamović
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
on mercury
Poznat
- Poruka
- 8.731
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Gde_se_andjeli_igraju...
Domaćin
- Poruka
- 3.391
Sanjam i kad volim...smenjuju se maglicaste slichice kao u filmovima
pa na svom platnu u glavi snimam drame, slatkaste, tuznjikave sa happyendom
bude tu i i krishtanja i vrishtanja i krvi i neduznih zrtava..
...pa se i opustim uz neku komediju uz koju zajedno grickamo semenke ..koje inace ne volim..eto i za to posluze snovi...volish i shto ne volish...
pa na svom platnu u glavi snimam drame, slatkaste, tuznjikave sa happyendom
bude tu i i krishtanja i vrishtanja i krvi i neduznih zrtava..
...pa se i opustim uz neku komediju uz koju zajedno grickamo semenke ..koje inace ne volim..eto i za to posluze snovi...volish i shto ne volish...
SANJAM TE
Jedan dio svoga srca,
Jedan dio svojih želja,
S povjerenjem ja ću otkrit
Ispred starih prijatelja,
Ali nekih stvari ima
Što ne govore se svima,
Što se samo nekom šapnu,
Ti znaš...
Nekog moraš, nekog moraš i da sanjaš,
Nekog ljubiš i za njega zivot stvaraš.
Nekog mora, netko treba da te čeka,
Da ti piše izdaleka
I da pisma tvoja prima sad.
Ti si tajna, ti si smisao mog puta
I u tami zadnja svjetiljka dok lutam.
Da te nema, ti što nikad me ne kriviš,
Da te nema, da ne živiš,
Svi bi putevi bez kraja bili, znaj…
Jedan dio svoga srca,
Jedan dio svojih želja,
S povjerenjem ja ću otkrit
Ispred starih prijatelja,
Ali nekih stvari ima
Što ne govore se svima,
Što se samo nekom šapnu,
Ti znaš...
Nekog moraš, nekog moraš i da sanjaš,
Nekog ljubiš i za njega zivot stvaraš.
Nekog mora, netko treba da te čeka,
Da ti piše izdaleka
I da pisma tvoja prima sad.
Ti si tajna, ti si smisao mog puta
I u tami zadnja svjetiljka dok lutam.
Da te nema, ti što nikad me ne kriviš,
Da te nema, da ne živiš,
Svi bi putevi bez kraja bili, znaj…
- Poruka
- 406.606
Hemisfera u kosi
Dopusti mi da udišem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe lađe
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmesan s' opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene...
Charles Baudelarie
Dopusti mi da udišem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe lađe
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmesan s' opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene...
Charles Baudelarie