sto se snova tice,ja imam svoja dva koja nikad necu zaboraviti
1.spavam i polusvestan sam gde sam ,u svojoj sobi,znam da tu lezim i spavam na desnom boku,i cini mi se kao da se neko vrzma po kuci i pomalo se uplasim,al smirujem sebe jer znam da spavam i mozda sve to sanjam,nakon pet sekundi,na levom uvetu(posto sam spavao na desnoj strani) cujem sapat svog imena,ali onako da ti se sledi krv u venama,kao iz najgorih filmova,glas da se useres...ali tako stvarno,kao da su usne tik iznad mog uveta
ja su tu uplasim samo tako,i resim
da se probudim,ali...ne mogu!
tu se jos vise uplasim,krenem da ustanem,da pomerim nogu,ne mogu,tu nastaje jos veca panika,pokusam da pomerim ruku,sake,oci...celo telo trni...zatim pokusavam da se proderem,ali ne uspevam. To stanje traje pola minuta,trni mi telo,pokusavam i pokusavam da se derem,i na kraju uspevam da se probudim ,a umesto AAA!! mog dranja,budeci se iz usta uspevam samo da izbacim aaa(kao dah,sapat)
najezim se svaki put kad se setim sna
2.opet spavam u svojoj sobi i polusvestan,san traje relativno kratko,znam gde sam,kako spavam(kako sam okrenut,opet na desnom boku,cini mi se)
i vidim sebe kako spavam,postepeno sve vise i vise se udaljavam od sebe,nastavljajuci da gledam sebe kako spavam...kad "sam" se udaljio vec dva metra od sebe,pomislim,mozda se ovako umire,daj da se probudim,i kako krecem da se budim,tako se BRZO vracam u svoje telo i budim se(ali taj trenutak kad odlucim da se probudim preko "vracanja" u svoje telo,do budjenja traje manje od sekunde)
eto...te snove nikad necu zaboraviti
