SMRT

[Giovanna]

Rasplakah se...

 

[Only Beer]

Rasplakah se...

Lakse je kad se bol podeli sa nekim.

 

[gost 36952]

Posle smrti dragih ljudi, osecam da imam obavezu prema onome sta bi oni zeleli.
Uglavnom se trudim da postujem to sto bi oni zeleli i osecam se tada jako dobro.

 

[Ванда]

...али је тешко околини то да поднесе.. Кад је мој брат умро, ја сам са радошћу причала о њему, он би то волео, сећала се сјајних његових фазона... а мама и тетка су ме прекорно гледале и замерале ми што с осмехом причам...

 

[_Ata_]

Skoro sam bila kod mojih... i u jednoj prilici, kada mu je naišlo, krene ćalac da priča šta i kako želi da bude jednog dana, kada umre... auuuuu, ala me je steglo u grlu, knedla stala pa guši A pričao je normalne stvari, ono što ljudi obično kažu - šta da mu se obuče, na koje bi groblje hteo i slično... Samo sam se stresla i pomislila - hbt, pa ovo će se jednog dana i desiti... brrrrrr...

 

[Zadovoljna domacica]

Upravo sam saznala da je umro neko koga sam samo odavde poznavala, ali neko kome sam se divila, i mislila da je besmrtan. Otišla je jedna žena sa ovog Foruma, puna života i planova za budućnost, ali nažalost, bolest je bila jača.

Umrli su mi dve bake i deda, baba mm sa kojom sam živela 15 godina, ali to mi nije bilo traumatično. Bili su stari, jeste mi bilo žao, ali to je prirodan tok. Ono što me šokiralo prošle godine je smrt moje komšinice, relativno mlade žene, za koju sam mislila da i kada bi iz aviona ispala, ne bi joj ništa bilo, a nju je ubila krava. Probila joj arteriju, ona se verovatno onesvestila od bola, iskrvarila i umrla. Našli je kada je već bilo kasno. Još uvek joj se nadam, još uvek u nekim situacijama kažem:"Sada bi Milica rekla/uradila ovo.." i baš mi nedostaje.

S obzirom da imam stare roditelje, srećna sam što su još živi. Često razmišljam o njihovoj smrti, i ne znam kako ću se sa tim izboriti. Dosta sam vezana za njih, zaista smo bliski, a znam da je rastanak neminovan.

Ono što je EliNS rekla za smrt dece, o tome ne smem ni da mislim.

 

[red riding hood]

Mozda ce zvucati krajnje odvratno i sebicno,ali sto se smrti tice nadam se da nece ici po redu,da ce doci po mene pre nego po moje roditelje,bracu i rodjake.Uzasnije je ono sto osecas kada umre neko koga volis celi zivot.Taj bol je sam po sebi jedna vrsta smrti.Svoje se ni malo ne plasim,o njoj sam razmisljala od malih nogu i ni sama neznam zasto ali od kada znam za sebe verujem u Boga.Moji su ateisti nikada nisu ni spominjali sve to,veru i sl.i pojma nemam odakle mi to sa Bogom,tako cvrsta vera da mi je smrt..nista.

 

[Only Beer]

...али је тешко околини то да поднесе.. Кад је мој брат умро, ја сам са радошћу причала о њему, он би то волео, сећала се сјајних његових фазона... а мама и тетка су ме прекорно гледале и замерале ми што с осмехом причам...

To je bas bezveze, to njihovo cutanje ili pricanje iskljucivo u fazonu kukanja itd.

Skoro sam bila kod mojih... i u jednoj prilici, kada mu je naišlo, krene ćalac da priča šta i kako želi da bude jednog dana, kada umre... auuuuu, ala me je steglo u grlu, knedla stala pa guši A pričao je normalne stvari, ono što ljudi obično kažu - šta da mu se obuče, na koje bi groblje hteo i slično... Samo sam se stresla i pomislila - hbt, pa ovo će se jednog dana i desiti... brrrrrr...

Covek svakodnevno vitla neke stvari i nema previse vremena da razmislja o tome....sto mozda i nije lose. Ali kad pocne da razmislja, to je gadno uglavnom.

Upravo sam saznala da je umro neko koga sam samo odavde poznavala, ali neko kome sam se divila, i mislila da je besmrtan. Otišla je jedna žena sa ovog Foruma, puna života i planova za budućnost, ali nažalost, bolest je bila jača.

Umrli su mi dve bake i deda, baba mm sa kojom sam živela 15 godina, ali to mi nije bilo traumatično. Bili su stari, jeste mi bilo žao, ali to je prirodan tok. Ono što me šokiralo prošle godine je smrt moje komšinice, relativno mlade žene, za koju sam mislila da i kada bi iz aviona ispala, ne bi joj ništa bilo, a nju je ubila krava. Probila joj arteriju, ona se verovatno onesvestila od bola, iskrvarila i umrla. Našli je kada je već bilo kasno. Još uvek joj se nadam, još uvek u nekim situacijama kažem:"Sada bi Milica rekla/uradila ovo.." i baš mi nedostaje.

S obzirom da imam stare roditelje, srećna sam što su još živi. Često razmišljam o njihovoj smrti, i ne znam kako ću se sa tim izboriti. Dosta sam vezana za njih, zaista smo bliski, a znam da je rastanak neminovan.

Ono što je EliNS rekla za smrt dece, o tome ne smem ni da mislim.

Zivot je cudo. Danas te ima, sutra te nema.
Smrt dece - najgora stvar na svetu otprilike. To nikom ne zelim. Strasno nesto.

Mozda ce zvucati krajnje odvratno i sebicno,ali sto se smrti tice nadam se da nece ici po redu,da ce doci po mene pre nego po moje roditelje,bracu i rodjake.Uzasnije je ono sto osecas kada umre neko koga volis celi zivot.Taj bol je sam po sebi jedna vrsta smrti.Svoje se ni malo ne plasim,o njoj sam razmisljala od malih nogu i ni sama neznam zasto ali od kada znam za sebe verujem u Boga.Moji su ateisti nikada nisu ni spominjali sve to,veru i sl.i pojma nemam odakle mi to sa Bogom,tako cvrsta vera da mi je smrt..nista.

I ja sam nekad u tom fazonu da me prosto zaboli, kao nek´ crknem sutra, pa sta? Ali onda....pomislim na drage mi ljude, na decu...

 

[Giovanna]

Slušaj deci ćeš najviše faliti. Žena, muž će se snaći, možda ponovo preudati, oženiti, a najgore je onom koga nema.

 

[Only Beer]

Slušaj deci ćeš najviše faliti. Žena, muž će se snaći, možda ponovo preudati, oženiti, a najgore je onom koga nema.

Nisam siguran u ovo. Najgore je onima koji ostaju....a taj kog vise nema, taj mozda vise ni ne zna nista. Jednostavno, nema ga, i sve nestaje. Ako je to tako uopste, ko zna...

 

[Zadovoljna domacica]

Preksinoć smo sedeli jedno preko puta drugog, smejali se, zezali, pričali ozbiljno kao i svaki put kada smo zajedno. On se sa porodicom spremao u četvrtak da putuje u Nemačku kod sestre, na nedelju dana. Rastali smo se uz "Srećan put, i donesite nam nešto lepo".

Noćas, oko 1:30h me starije dete probudilo, i reklo: "Javio Laki da je umro Zoran!"

Znači, ne mogu da se sastavim. Ne znam gde je levo. Tugujem. Bio je dobar čovek, u najboljim godinama. Ostale iza njega dve odrasle ćerke iz prvog, i jedna od 8 godina iz drugog braka. U stvari, sve je ostalo, samo njega nema.

Nestao je kao kocka leda na današnjem suncu.

 

[Nastasa]

uh.. gde nabasah danas bas na ovu temu..
danas je rodjendan dvema osobama kojih vise nema..
jednu nikada nisam upoznala, al me njena smrt boli kao da je pored mene zivela, druga me odgajila , gledala me kako rastem a ja nju kako stari, muci se u bolesti.. uskoro joj dajemo pola godine..
ipak najvise me potresla smrt mog jedinog, najboljeg, najvoljenijeg dede.. i posle 10 godina ja svaki dan mislim na njega stegne mi se grlo, i krenu suze..
procitah jedva prvu stranu, dalje nisam imala snage.. ne danas...
smrti svoje se ne bojim.. samo se nadam da ce biti brza..
bojim se smrti svojih roditelja koji idu na starost..
ubi me pivo temom sunce ti...

 

[K aja]

...................... smrti svoje se ne bojim.. samo se nadam da ce biti brza..
bojim se smrti svojih roditelja koji idu na starost..
ubi me pivo temom sunce ti...

Potpuno te razumem.
Pre mnogo godina jedna prijateljica mi je rekla: "Mnogo sam volela svoju majku i bilo mi je strašno kada je umrla, ali sada mi je ipak lakše. Ne brinem stalno kako joj je...".
Bila mi je čudna takva izjava, ali sada kada ni mojih više nema vidim da je to živa istina.

 

[fabos]

Za one kojima je zivot pakao, smrt je najveci dar!
Da li ste se nekad zapitali, sta tera ljude u logorima
da ostanu smireni i bez trunke borbe cekaju cas kad
ce im neko oduzeti zivot. Cekaju jer znaju da je smrt
spas od agonije zvane Umiranje.

Ja sam izgubio puno dragih ljudi, retki od njih su umrli
mirnim nacinom, nema gore kazne od gledanja dragih
kako umiru bez mogucnosti da im pomognes.
Vremenom su emocije otupele, sve sto ostane je
gorak ukus realnosti.

Ne plasim se puno smrti, samo se nadam kada
kucne cas da ce sve u trenu da prodje i da je to
apsolutni kraj, sve i da postoji nesto posle smrti,
ja bih izabrao potpuni kraj, tj vecni mir.

Sve i da postoji bog i raj, da mi ponude mesto
u tom savrsenom svetu, ja bih tako slatko odbio!
Ne zelim nikakvu nagradu od onog ko te stvorio
da bi te patio i uzimao voljene na tako surov nacin.

 

[muzjak]

Smrt je odlazak za one koji ostaju.