Slučaj Novak Kilibarda

[scot]

Ko to reče da ja ne znam za Milovana Đilasa?

pa onda znas da je dan kad se rodila crnogorska nacija 1.maj 1945,mjesto rodenja komunisticke novine Borba,otac Dijlas majka Josp Broz

 

[scot]

Doduše, donekle si bio u pravu u vezi "odricanja". Evo iz njegove posljednje knjige, ne tako davno:



Ono što je interesantno - i što ne znaju niti dukljani, niti srpski mrsci komunističke "izdaje" - jeste da su se svi crnogorski komunisti i partizani smatrali Srbima, odnosno tvrdili da si u Crnogorci Srbi još 1945. godine. Njihov lider godinama kasnije Blažo Jovanović daje izjavu kako su Crnogorci Srbi, a partizanska skupština u svojim proglasima o crnogorskoj naciji još davne '45. godine:



Što je najsmješnije, autor ove rečenice gore je sveštenik-partizan Srbo-katolik. Sačuvaj bože koliko je interesantna crnogorska povijest i politika.

Djilas je uvidio svoju gresku, i to ispravio u svom romanu Crna Gora, posvecenog mojkovackoj bitki, kroz usta glavnog junaka,to je bilo jedno od najdivnijih svjedocanstava o Srpstvu Crnogoraca.

 

[Pumpaj Dinstanović]

pa onda znas da je dan kad se rodila crnogorska nacija 1.maj 1945,mjesto rodenja komunisticke novine Borba,otac Dijlas majka Josp Broz

Ne. Nijedna nacija nije nastala za jedan dan, pa ni crnogorska.

Milovan Đilas nije uvidio grešku, već se šokirao misinterpretacija njihovog djela od strane pojedinaca - pogotovo misleći na ove što danas zovu "dukljano-montenegrini". Nikada nije mogao zamisliti da će se njegovo / njihovo djelo pretvoriti u neku "zvijer koja odiše srbofobijom" kako je ovaj pokret nazvao Milo Đukanović. Ono što se rodilo je ultra-nacionalistička "elita" koja sa naukom nema veze, koja je počela tragati crnogorskom narodu porijeklo ne u Srbima, već i u Ilirima, kromanjoncima, a za dlaku i izvanzemaljcima. U pitanju je grupica kvazi-istoričara ništa drukčija od velikosrpskih propagandista, a zajednička stvar je obje ta što su uvjereni da je stav one druge samo propaganda i da su oni "u pravu". Puka nacionalistička kratkovidnost. Isto se, naravno, može reći i za poštovaoce tzv. "dukljano-montenegrinske" nacional-političke ideologije.

Nije Milovan Đilas jedini. Praktično svi stariji koji su tada još bili živi, ustali su protiv prekrajanja povijesti, započetih pamfletima Sava Brkovića i Špire Kulišića. Najveći crnogorski historik komunističkoga perioda (pa i imajući na umu istoriografiju koja se javila poslije njega, najveći do današnjega dana), lider cetinjskih partizana, akademik dr Dimitrije Vujović je prvi ustao žestoko protiv takvih ideologija i organizovao brojne rasprave - a kada je vidio zloupotrebe od strane dukljansko-montenegrinske struje (tada grupica crnogorskih nacionalista-luđaka koje nijedan normalan Crnogorac nije slušao), citirajući njegovo djelo o Podgoričkoj skupštini, o Božićnoj pobuni, selektivno izdvajajući iz njegovih djela, pa i otvoreno ga falsifikujući, i on revidirao pojedine svoje stavove o crnogorskom nacionalnom pitanju i istoriji, odnosno, "pojasnio" ih.

I tako do svih drugih - čovjek koji je najviše obradio istoriju komunističkog pokreta u Crnoj Gori i ideologije komunizma, Batrić Jovanović (od sjevernijih dijelova), revidira brojne svoje stavove i evo danas je čvrsti srpski nacionalista (po nekima i velikosrpski). Itd. sve se isto desilo većini 'starijih' Crnogorcaca, koji su bili živi aktivisti Drugog svjetskog rata, početaka Socijalističke Revolucije i dijelom komunističke Jugoslavije, kada su vidjeli kako idu stvari.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slavene ovde nisi u pravu,mi jesmo braca i isti narod ali ne vjerujem da bi Srbi sa ovu stranu Drine prihvatili unitarnu drzavu kad bi imali slobodu izbora ,pre bi to bila neka federacija,cisto sumnjam da bi neko iz Banjaluke danas kad je Republika Srpska u boljem ekonomskom polozaju nego Srbija prihvatio da se pare odljevaju u Beograd,jesmo braca ali nam novcanici nisu,a ta bosanska nacionalna struje ti je utopija i tesko da ce takav projekat ikada zaziviti sa ovu stranu Drine pa nijsmo mi crnogorci pa da se tako lako odricemo svog identiteta

Možda ti ne bi, ali većina bi:

1) Nedostatak Republiko-Srpstva

2) Nedostatak istorijskih poziva

3) Snaga nacionalizma (koji je vrlo blizu romatničarskom nacionalizmu iz 19. stoljeća)

Ekonomski razlozi nisu dovoljni, pogotovo kada se vrlo lako mogu narodu oči zamagliti nacionalnim idejama.

Naravno, možda bude (kao i uvijek) oni koji bi se poslije pokajali (u Vojvodini, Jaša Tomić - radikal koji se borio za ujedinjenje, pokajao se pred smrt; u Crnoj Gori mnogi se pokajaše što su svedušno i većinski podržali ujedinjenje 1918. godine - nije slučajno što su obojica crnogorskih separatista - Sekule Drljević i Savić Marković (ovaj drugi je i jurišao sa puškama za Beograd) bili su unionistički bjelaši, koji su godinama kasnije postali lideri separatističkog pokreta [ovaj prvi prozelenaških seljačkih federalista]), ali, i imajući i neimajući na umu da će Srbija krenuti u ekonomski razvoj snažnijim tempom, pokret nikako ne bi bio snažan - a pogotovo ne stvorio "Srpsko pitanje" na tom mjestu (jer ipak je ključno i u imenima - zove se "Republika Srpska" - dok drugi Srbi su se svi mogli poistovetiti sa svojim regionalnim oblastima, Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Vojvodina, Vojna Krajina, Makedonija,..).

 

[zike]

pa onda znas da je dan kad se rodila crnogorska nacija 1.maj 1945,mjesto rodenja komunisticke novine Borba,otac Dijlas majka Josp Broz

Znam ja dobro kad se rodila crnogorska nacija, nego ti ne znaš

 

[Pumpaj Dinstanović]

Potpunu evoluciju, na svim poljima

Pa dobro zike, da se podsjetimo i tvoje evolucije:

Колико само знам Никшићана који су за опозицију... Колико само знам људи који су били против самосталности, па ето, изгледа да све покрадоше

Надајмо се да ће и црногорска опозиција гласати за њега (Andrija Mandić, prim. Slavenova). Боље он него ДПС

Такво куповање гласова је срамота за читаву нацију, за читав Балкан. Чујем да овај пут (засад) ДПС нуди око 150 еура, а ПзП око 80. Кажу даваће и више

Медојевић ти је "мали Мило". Лопов и лажов. Можда би био и већи од Мила да му се може

Косово јесте Србија. Зашто би се ико увредио?? Црна Гора је увек била српска земља у којој су живели Срби. То говоре и и историјски списи. Ове друге пароле и скандирања нећу да коментаришем.

..Вива Монтенегро. Зар је могуће да не постоји неки слоган на "црногорском", него баш узесте италијански??

Гласао би за ДПС??? Зашто је овај податак за плакати??? Шта је то ДПС добро урадио у Црној Гори, осим Мугоше у Подгорици коме скидам капу??

Моје мишљење о кандидатима:
1. Филип Вујановић - ДПС: За овога човека бих једино гласао када би у другом кругу био са Медојевићем. Ианаче, типичан лажов, лопов и обмањивач народа.
2. Андрија Мандић - СЛ: Најбољи кандидат за мене и моје мишљење. Само напред, до победе!
3. Небојша Медојевић - ПзП: Лопов, обмањивач народа, једном речју, гори од Мила и Филипа.
4. Срђан Милић - СНП: Чини ми се као одговоран политичар, мада сам чуо низ ствари о њему које ме копкају. Ипак, када не би било никога из СЛ-а он би вероватно био мој кандидат.
5. Драган Хајдуковић - независни кандидат: Чини ми се као добар политичар и одговоран човек. Ипак, он је нова-стара личност политичке сцене Црне Горе
6. Благота Митрић - независни кандидат: Није ни чудо што је одустао. Ни луди за њега не би гласао.

Onda, poslije transoformacije u DPSovca, zike je i dalje pisao ćirilicom, ali se počeo izjašnjavati za crnogorski polako. Pa je potom poslije jednog vremena i prešao na latinicu i polako počeo podržavati CPC (do jučer je SPC MCP), a jedno vrijeme je i bio čvrsti crnogorski nacionalista.

U svakom slučaju - zasližan imena DPS CG!

 

[gradac5]

prilikom osnivanja na osnivackoj skupstini dss a u sava centru novak kilibarda je sedeo do kostunice kao veliki srbin.
kilibarda posle nekog vremena posta veliki crnogorac a covek koji se nama iz sumadije u predizbornim kampanjama obracao sa dragi zemljaci, okruzi se u svojoj stranci ne sa nama iz sumadije,vojvodine i... nego crnogorcima.

 

[zike]

Pa dobro zike, da se podsjetimo i tvoje evolucije:
















Onda, poslije transoformacije u DPSovca, zike je i dalje pisao ćirilicom, ali se počeo izjašnjavati za crnogorski polako. Pa je potom poslije jednog vremena i prešao na latinicu i polako počeo podržavati CPC (do jučer je SPC MCP), a jedno vrijeme je i bio čvrsti crnogorski nacionalista.

U svakom slučaju - zasližan imena DPS CG!

E, dobar si zaista. Ja mislim da sam objasnio moje predstavljanje kao velikosrpskog nacionaliste, da "opipam teren". Inače, i tada sam bio za DPS

 

[zike]

E, dobar si zaista. Ja mislim da sam objasnio moje predstavljanje kao velikosrpskog nacionaliste, da "opipam teren". Inače, i tada sam bio za DPS

A priznaj, bio sam dobar, niko nije posumnjao.

Tako mogu da se ubačim i u kancelarije magistrata u Zemunu

 

[Marty Misterija]

Znam ja dobro kad se rodila crnogorska nacija, nego ti ne znaš

Јес...1945 одлуком савеза комуниста милогоре..а потврђена избором мила за президентеа!

 

[gost 16798]

...sad imaju drzavu i mogu sebe nazivati kako hoce samo imaju i problem... svi ostali su ono sto su bili i ranije samo su neki srbi postali crnogorci

 

[Pumpaj Dinstanović]

A priznaj, bio sam dobar, niko nije posumnjao.

Tako mogu da se ubačim i u kancelarije magistrata u Zemunu

Jesam: ja.

Optužio sam te da si obični Srbijanac koji zajebava Crnogorce, pa sam potom pomislio da si ipak neki LSVovac ili LDPovac koji je došao na ideju da zajebava radikale.

E, dobar si zaista. Ja mislim da sam objasnio moje predstavljanje kao velikosrpskog nacionaliste, da "opipam teren". Inače, i tada sam bio za DPS

Milo je samo bio u zabludi zbog Beograda, Kilibarda je bio zabludi zbog Mila, Štedimlija je samo bio u zabludi zbog beogradske propagande, Krsto je bio u zabludi zbog Nikole, Plamenac je samo očuvavao pravni poredak, Sveto je samo išao "kako vrijeme ide", Nikola je samo htio srbijanski prijesto, Miraš je samo isprobavao kako ide tim smjerom, ti si samo opipavao teren.

 

[zike]

Jesam: ja.

Optužio sam te da si obični Srbijanac koji zajebava Crnogorce, pa sam potom pomislio da si ipak neki LSVovac ili LDPovac koji je došao na ideju da zajebava radikale.



Milo je samo bio u zabludi zbog Beograda, Kilibarda je bio zabludi zbog Mila, Štedimlija je samo bio u zabludi zbog beogradske propagande, Krsto je bio u zabludi zbog Nikole, Plamenac je samo očuvavao pravni poredak, Sveto je samo išao "kako vrijeme ide", Nikola je samo htio srbijanski prijesto, Miraš je samo isprobavao kako ide tim smjerom, ti si samo opipavao teren.

Da, śetio sam se toga. Ali, glavno je da patriJote nijesu ništa posumnjale.

 

[D U K Lj A N I N]

Kolumne - Petak, 10. jun 2011. godine

Ex katedra

Moji Banjani

Moji Banjani su granični kraj. Kroz njih se prožimala Crna Gora i Turska, preko Banjana su išle crnogorske čete da plijene Turke, a Turci su ih smatrali crnogorskijem povjerenicima. Kad kažem Turci odužujem se banjskoj leksici, a mislim na osmansku vlast i muslimanski živalj koji ne pripada ni turskom etnosu ni turskom jeziku. To su naši Muslimani, odnosno Bošnjaci.

Banjani kao bezvodni i krševiti kraj nijesu privlačili Turke da se naseljavaju, niti je, pak, banjsko stanovništvo bilo u prilici da se prevjerava. To što su Turci pokušali da na Velimlju zasnuju porodično stanište nije ostavilo značajnijega traga u tradiciji zato što je ta naseobina kratko trajala.

Od davnina

Sama periferija Banjana, bolje reći njihov jugozapadni dio, to je oblast manastira Kosijerevo, đe ima vode i bolje ziratne zemlje, nudila je trajnji opstanak islamskijem porodičnim naseljima koja su se održala sve do vremena knjaza Danila. Ostavilo je to traga u priči i tradiciji.

Banjsko stanovništvo, koje su činili samo pravoslavci, danas bi se to reklo Banjani su etnički i vjerski čisti, imali su prastari dio stanovništva, stari, srednji i novi. Legenda neke porodice veže za preslovensko pleme Mataruge. Smatra se da su neka bratstva starija od Kosova. I srednji doseljenici svakako su bliži starijoj feli stanovništva nego najmlađoj doseljenoj populaciji, kojoj upravo pripadam ja i moji preci.

Stigoše Kilibarde

Neđe krajem vladavine vladike Petra I Petrovića, ili Svetoga Petra Cetinjskoga, moji su se doselili iz samoga srca Katunske nahije, s Velestova, i naselili se na Tupanu. To je granično selo prema Grahovskom plemenu, južna strana banjskog plemenskog pravougaonika. Kako je Petar I ocjenjivao da se turska vlast na graničnijem porubinama prema Crnoj Gori ne kontroliše iz Stambola, tako je s njom uspostavljao interesne veze. Konkretno travničkom, a kasnije mostarskome veziru trebalo je raje koja plaća daciju, ne pitajući se šta doseljenici nose sa sobom kad ih vezir pušta na prigranične opušćele prostore. Cetinjski politički mudrac, Petar I, ubacivao je osmanskoj vlasti infiltrate svježega življa iz Crne Gore, ubacivao je na tursku teritoriju one Crnogorce koji su imali više đece no koza. Tako su banjski nenaseljeni prostori, kakav je bio moj Tupan, naseljeni Crnogorcima koji su sredili tapijske stvari s turskijem vlastima. Plaćali ono što se od njih tražilo, a polako se pretvarali u opasnu guju koja će upečiti onoga ko ih je primio na svoj atar. Ostala je legenda da je mostarski vezir od novog naseljenika, bolje reći od predvodnika doseljene bratstveničke grupe, tražio mrtvu glavu kao dokaz njegova moranja da bježi iz Crne Gore, i kao garanciju za svoju lojalnost turskijem vlastima. Ostala je, dakle, priča o takvijem glavama, a refleksi te priče koji su se tajno pričali možda su i jedini istiniti. Naime, znao je takav doseljenik donijeti glavu „božjeg čovjeka“ za čijim životom niko ne žali, ili pak donijeti nečiju glavu iz groba.

Utapanje u banjski mentalitet

I tako je krenulo utapanje mojijeh predaka u banjski mentalitet. Oštri katunski akcent dugo se kod Tupanjana održavao, tek od generacije moga oca nije se po govoru razlikovao doseljeni Velestovac od Banjanina koji je odavno tu. Interesantno je to da se otpor protiv turskijeh vlasti nije dogodio kod najnovijih doseljenika, ni kod najstarijih i starijih, nego kod srednjaka. Moji preci, velestovski doseljenici na Tupan, ponašali su se, kako bi se to izrekom reklo – zecu bježi, hrtu drži! S Turcima su bili ulijepo, a s Crnogorcima uiskreno. Kako je Crna Gora snažila, posebno poslije Grahovačke bitke 1858. godine, moji Tupanjani, bolje reći bratstva Kilibarde i Erakovići, sve su više zaznačivali u samopouzdanju. Kao što rekoh, vladika Petar I nije raseljavao koljenoviće, i odžakoviće, nego siromašni, zdravi i frekventno popularni živalj. Tako mu nekako dođe da su kompleks maloga, s kojijem su došli iz Katunske nahije, pretvarali u drčnost velikoga, pa su se tako i ponašali. Upravo pretpotencijalni mentalitet koji nijesu agonalno ispoljili u katunskoj Crnoj Gori razbuktali su u prilikama kad grupice Crnogoraca, koji idu u plijen kroz Banjane, zamjenjuje prestiž Crne Gore nad Banjanima. Knjaževi Danilo i Nikola, razumije se, davali su više povjerenja nama doseljenicima nego bratstvima s istaknutijem pedigreom vlasti i prošlosti u Banjanima. Bolje reći, dobijali smo mnogo više povjerenja nego što smo ga bili objektivno zaslužili. Prvi crnogorski oficir u Banjanima bio je velestovac. Za našeg mladića udaje se Njegoševa sestrična, kasnije će i izvanja svastika knjaza Nikole poći za Velestovca u Banjane. Tako forsirani doseljenici nijesu izazvali kakvu zavist kod starih i zrelijeh bratstava u Banjanima, jer je autoritet Crne Gore bio obavio Banjsko pleme kao svoju teritoriju bez ostanka. Sve te diskrepance između starijih naseljenika i najnovijeh kretale su se u prosedeu humora s rijetkijem detaljima cinizma.

Kuća uz drum

Moja kuća je na glavnom drumu kojim se iz Crne Gore pristiže u Banjane. Nije to bio nikakav značajniji put, samo je malo poboljšan kad je knjaz Nikola poveo vojsku na Vučji Do 1876. godine. Ali, kakav je da je, taj put je za mene mnogo značio. Njim su prolazili, i otuda i odovuda putnici namjernici koji su svraćali u našu kuću da piju vodu. Banjani su apsolutno bezvodni kraj, niđe izvora ni potoka, najbliža je mome Tupanu rijeka Trebišnjica, udaljena nekoliko sata i ljudskoga i konjskoga hoda. Tijem putem su prolazili i svatovi i prosjaci, jedni i drugi bili su mi neobični, dok su kiridžije i drugi prolaznici nekako svi nalikovali jedni na druge. Da sam rođen na Velestovu, odnosno u Katunskoj nahiji, bolje reći u staroj Crnoj Gori, koja rađa velike pjesnike i slikare, ne bih kao prozni pisac imao materijala za priču o prošlosti. Tamo se jednoznačno živjelo u romantičnijem oblacima junaštva i pljenidbe. Ali, moji Banjani, stvorili su od mene proznoga pisca. Za mene kao proznog pisca značajno je i to što je moja porodica bila i seljačka i zanatlijska. Otac je imao manufakturu za proizvodnju stvari od kože – crevalja, čizama, sedala, uzda i oglavi. Ja pamtim šegrte, kalfe i majstore koji su se ponašali drukčije od čobana. Sjećam se da jedan pjevaše nekako drukčije no, što sam čujao da se pjeva na svadbama. Prvu kravatu, odnosno mašnu, sam vidio na jednome od kalfi. Išli su oni, recimo, do Risna, Trebinja i Dubrovnika i poprimali detalje ponašanja i oblačenje koji su za mene bili neobični. To su moji utisci iz najranijeg đetinjstva. To je bilo uoči Drugog svjetskog rata. Otac mi je umro 1940. godine, što jedva pamtim, a njegova manufaktura ostala je još jednu godinu, dok se nije zaratilo.

Šamar

Pamtim jedan šamar, bolje reći, brljošku, od majke. Dobio sam je stoga što sam krivio lice rugajući se jednome starcu koji je došao u manufakturu za neku potrebu. Kao da ga i sada gledam: bio je pogrbljen i mršav, bijeli mu brci s krajeva, a uglavom čađavi od duvana. Nokti mu žuti, kažiprst i prva dva, od istog duvana. Sjećam se, pričao je s radnicima, uzdignutijem tonom, kao da nazdravlja. Jedan kalfa mu je iza leđa pravio grimase rugajući se epskom tonu toga siromašnog starca. Meni se dopao kalfa, kad je starac izašao ja sam stao na vrata i pravio grimase, krivio lice, kako je to kalfa maločas radio. Majka je to sve odnekud viđela, prišla mi je, potegnula me za uvo, opalila jedan šamarčić i rekla: „Ne valja se sprdati starome čovjeku!“ Moj humorni odnos prema epskom iskazivanju prošlosti u prilikama đe nema prostora za epiku, možda se začeo u grimasi onoga kalfe. A možda je moj humani odnos prema ljudima koje obuhvatam humorom začet u onom majčinom šamaru da se ne rugam starome čovjeku.

Piše: Prof. dr Novak Kilibarda

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-06-10&id=211122

 

[eremita]

Samo, gledajući ovaj intervju, ovdje još mi ispadne najobjektivniji i najnormalniji u cijeloj svojoj karijeri.

Znači nije kao početkom 1990.-ih godina kada je podržavao Veliku Srbiju, a niti je moderni Dukljano-Montenegrin...

Сећам га се почетком 1990. како се мувао по Београду нон-стоп око опозиције... ма љига над љигама... смрад ћелави...

 

[D U K Lj A N I N]

Društvo

Naša tema, Dr Novak Kilibarda: Vojislav – najznačajniji vladar dukljanskog perioda

Crna Gora ima dva prethodna naziva. To su Duklja i Zeta

O ovoj temi smo razgovarali sa profesorom dr Novakom Kilibardom, bivšim stranačkim prvakom, poslanikom u parlamentu Crne Gore, poznatim profesorom, oratorom, vrsnim poznavaocem Crne Gore i njene istorije. Posebnu pažnju posvetili smo knezu Vojislavu, zetskom vladaru Mihailu, knezu Vladimiru, Ivanu Crnojeviću, Balšićima, vladici Danilu, Petru I Petroviću, Petru II Petroviću Njegošu, knjazu, odnosno kralju Nikoli, Veljku Milatoviću…

Papa Grgur VII


Po njegovim riječima, knez Vojislav je najznačajniji crnogorski vladar iz dukljanskog perioda Crne Gore. Prije njega najznačajniji među vladarima Duklje je knez Vladimir. Knez Vojislav vladao je državom Dukljom prvo kao vizantijski vazal, a onda je bitkom kod Bara 1042. godine pobijedio Vizantiju i oslobodio Duklju od vazalstva.Vladao je Dukljom oko 25 godina. Ta njegova pobjeda dovešće i do prerastanja Duklje u Kraljevinu, a to se desilo 1078. godine. Papa Grgur VII te godine se zetskom vladaru Mihailu obraća kao kralju. Dakle, knez Vojislav je najznačajniji crnogorski vladar iz dukljanskog perioda Crne Gore. Prije njega najznačajnije ime vladara Duklje je knez Vladimir.

Dvije svjetske sile


Iz zetskog perioda Crne Gore, najznačajniji državnik je Ivan Crnojević, koji je i utemeljio statitku crnogorskog imena. Imao je sposobnost da se izuzetnim državničkim vještinama održava između tadašnje dvije svjetske sile – Mletačke Republike i Osmanskog carstva. Stolovao je na Žabljaku do 1478, a onda se preselio na Obod i ubrzo na Cetinje. I na Cetinju je podigao dvor 1482. i manastir 1484. On se titulisao kao gospodar zetski. Njegov nasljednik Đurađ osnovao je 1493. štampariju, što je veliki kulturni događaj u istoriji Crne Gore. Današnje stanje istorijskog Žabljaka je zaista žalosno – kaže Kilibarda.

Državnost Zete


- Ne treba zaboraviti dinastiju Balšića koja je prethodila dinastiji Crnojevića. Balšići su vratili državnost Zete, odnosno Crne Gore, koju je pokorio raški župan Stevan Nemanja 1186. godine i pokorena Crna Gora ostaće pod Nemanjićima sve do smrti srpskoga cara Dušana 1355. godine. Dakle, prvo osvajanje Duklje, odnosno Zete, odnosno Crne Gore, bilo je od Nemanje 1186. godine, a drugo će biti 1499. godine od Osmanske imperije – kaže dr Novak Kilibarda.

Ujedinjavanje plemena


Tokom vjekova pod Osmanskom imperijom najznačajniji državnici bili su vladika Danilo i vladika Petar I Petrović. Poslije poraza Turaka pod Bečom 1683. godine, i pod uticajem Rusije, počeće crnogorska neposlušnost prema Osmanskom carstvu. Može se reći da to počinje 1697. godine kad je Danilo Petrović sjeo na tron vladike i crnogorskog poglavara. A Petar I Petrović će pobjedom Turske na Martinićima i Krusima 1796. godine otpočeti ujedinjavanje brdskijeh plemena i nahijske Crne Gore. Onda će on donijeti Zakonik opšti crnogorski i brdski 1798. godine. Tada počinje ranije poremećena državna statika Crne Gore da se učvršćuje. A to je značilo postepeno stvarnje uslova da Crna Gora preraste u kneževinu i da kao država dobije međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. godine – ističe on.

Njegoš

Petar II Petrović Njegoš nedostignut je u crnogorskom književnom stvaralaštvu, ali kao državnik on ima osrednje mjesto u crnogorskoj istoriji. Knjaževe Danila i Nikolu ne treba zaobići ni kad su u pitanju dobijene bitke ni kad se govori o zakonima koji učvršćuju autokefalnost crnogorske crkve – kaže dr Kilibarda.

Milatović najveća crnogorska ličnost titovske Jugoslavije

- Od ličnosti iz vremena titovske Jugoslavije ja stavljam na prvo mjesto narodnog heroja Veljka Milatovića. On se prvi zauzeo za vraćanje onijeh dimenzija Crnoj Gori koje su joj poništene Podgoričkom skupštinom 1918. godine. Ali, nažalost, još se nije pojavila knjiga koja bi rasvijetlila značaj Veljka Milatovića za nacionalno osvješćenje Crne Gore – kaže dr Kilibarda.


D.Cvijović i J.Stamatović

http://www.pobjeda.me/2013/04/07/na...lav-najznacajniji-vladar-dukljanskog-perioda/

 

[Перута]

Вучић, Килибарда, Љушић 2005. године о историји Црне Горе, статусу Косова и будућем референдуму у ЦГ.

Мислим да је у емисији интересантнији Вучић, него ли Килибарда.