Da li postoje neki staroslovenski topimini u Rumuniji?
Poslednja izmena od moderatora:
-
- Popularno:
- Zašto Srbi Rusima opraštaju genocid...
- Zašto četnici nisu pokušali da oslobode...
- Opanci: Obuća koja je koračala kroz...
- Indija napala? Pokrenuta akcija protiv...
- Sergej Lavrov: Citava Evropska Unija je...
- Opozicionar obelodanio istinu:...
- Vucic i Soros? Aaaaa
- Vučićev put do Moskve sa preprekama:...
- Kardinal Nemet kandidat za Papu, prvi...
- Odlaskom u Moskvu, Vucic je razvalio...
Словенски топоними у Румунији
- Začetnik teme ikomiko
- Datum pokretanja
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
bas staroslovenski ne znam ali slovenski postoje i to u ogromnom broju.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.101
"Porimljeni Srbi", tako piše Miloš Milojević o današnjim Rumunima
http://serbdom.wikifoundry.com/page/Срби+ђермански+на+Балтичком+мору
Na ovoj mapi nisu bas svi podvuceni, treba još podvlačiti (napr od Bokor izvedeno Bokor-ešt)
http://serbdom.wikifoundry.com/page/Срби+ђермански+на+Балтичком+мору
Na ovoj mapi nisu bas svi podvuceni, treba još podvlačiti (napr od Bokor izvedeno Bokor-ešt)
Poslednja izmena:
Han-Solo
Aktivan član
- Poruka
- 1.810
Лом и Михаjловград нису у Румуниja. 
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.101
Prilog sa druge teme>
Treba samo proveriti kakav su oblik imali ovi toponimi i da li su pojavljivali u sednjevekovnim tekstovima.
Nisam ja podvlacila kartu, nasla sam je u ovom obliku na netu
Имена "неких" села у Румунији данас:
• Sârbi (Arad),
• Sârbi (Bacău),
• Sârbi (Bihor),
• Sârbi (Botoșani),
• Sârbi (Galați),
• Sârbi (Hunedoara),
• Sârbi (Budești),
• Sârbi (Fărcașa),
• Sârbi (Sălaj),
• Sârbi (Vaslui),
• Sârbi (Vâlcea),
• Sârbi (Vrancea),
• Sârbii-Măgura, Sârbii-Sfințești,
• Băleni-Sârbi, e
• Sârbi (Fluss),
• Șerbănești (Olt),
• Șerbănești (Poienarii de Muscel),
• Șerbănești (Rociu),
• Șerbănești (Suceava),
• Șerbănești (Lăpușata),
• Șerbănești (Păușești),
• Șerbănești (Sălătrucel),
• Șerbănești (Ștefănești),
• Șerbănești (Vrancea),
• Sârbii-Măgura
A ceo lanac danasnjih Karpata zvao se Srpske planine
Roman historian Ammianus Marcellinus (325-391) referred to the Carpathians as "Montes Serrorum" in his works,.
Vukcevich (2001), p. 73: "Zupanic believes that the montes Serrorum can be traced to early Serb settlements in Dacia: Since we have shown that Serri is the same as Serb, the montes Serrorum mentioned by Marcellinus confirms the presence of Serbs"..
Dobra knjiga
http://www.scribd.com/doc/14697557/Relja-Novakovic-Karpatski-i-Likijski-Srbi
Iz te knjige
Srbi u rimskoj Dakiji
Srpske planine, prethodno ime celog Karpatskog venca
ZAGORJE je naziv za Transilvaniju (Erdelj)
Sava Tekelija u autobiografiji (Letopis Matice Srpske, 1875)
Po zapisima iz 1703.godine stolni grad Karavlaške je Bokorešte, gde je ugro-vlaški vojvoda Jon Konstantin Basarab, a u "Zemlji muntanskoj" boravi i naš Sava Branković, (Zbornik za istoriju SKA iz 1903 )
Treba samo proveriti kakav su oblik imali ovi toponimi i da li su pojavljivali u sednjevekovnim tekstovima.
Da, nisu u Rumuniji.Лом и Михаjловград нису у Румуниja.
Nisam ja podvlacila kartu, nasla sam je u ovom obliku na netu
Poslednja izmena:
Румунија је препуна словенских топонима (насеља, река, планина). Пример су ти Букурешт, Крајова (=Краљево, од речи краљ, на влашком крај) па тако у бесконачност.
Иначе књижевни језик Влашке државе до новијег доба је био старословенски српске редакције.
Иначе још нешто занимљиво: Румуни Бугаре са десне обале Дунава називају Србима (и данас), а оно што ми зовемо влашком музиком Румуни зову српском и популарна је у целој Румунији (види сарба).
Иначе оснивач Влашке је Тихомир, Молдавије Богдан, румунски народни јунак је Јован Јоргован итд.
Те везе су веома дубоке и до данас нису разјашњене, нити се могу објаснити савременим схватањима историје
Иначе књижевни језик Влашке државе до новијег доба је био старословенски српске редакције.
Иначе још нешто занимљиво: Румуни Бугаре са десне обале Дунава називају Србима (и данас), а оно што ми зовемо влашком музиком Румуни зову српском и популарна је у целој Румунији (види сарба).
Иначе оснивач Влашке је Тихомир, Молдавије Богдан, румунски народни јунак је Јован Јоргован итд.
Те везе су веома дубоке и до данас нису разјашњене, нити се могу објаснити савременим схватањима историје
Meni je zagonetka kako je Vlaski jezik prevladao Slovenski u Rumuniji, a pogotovo u Moldaviji koja nikad nije imala bilo kakvi kontakt sa Rimom.
Vecina toponima je slovenskog porekla u Rumuniji.
Vecina toponima je slovenskog porekla u Rumuniji.
Jebivet@r
Domaćin
- Poruka
- 4.546
Oblast Bukovina recimo.
Rumunski i srpski imaju dosta zajedničkog. Rekao bih, ne samo preko Slovea, već i iz starog dakomezjskog jezika.
Evo nekih Rumunskih reči prelatinskog porekla, neke su tipičo južnoslovenske iliti srpske. Treća kolona, moja sugestija
abur - para, struja - burno
balaur - ala
barba - brada
barza - breza
bard - pin, igala - opet brada
carling - udica - kačiti
catun - selo
cioban - čobanin
copil - dete - kople
gard - ograda
graoapa - ograda
grai - brdo - gora
mamaliga - kačamak
mant - ždrebe - mali at
matura - metla
obraz - obraz
parau - potok
parleaz - deo na ogradi - parlak
Panza - platno
prunc - malo dete - rod, pastorak
ridica - gore, nagore - dići
sambure - seme
stejar - hrast - cer
tare - težak - trenje, otpor
traista - torba
vatra - vatra
viscol - mećava - vejavica
vodza - vođa
zana - anđeo
...
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
Evo nekih Rumunskih reči prelatinskog porekla, neke su tipičo južnoslovenske iliti srpske. Treća kolona, moja sugestija
abur - para, struja - burno
balaur - ala
barba - brada
barza - breza
bard - pin, igala - opet brada
carling - udica - kačiti
catun - selo
cioban - čobanin
copil - dete - kople
gard - ograda
graoapa - ograda
grai - brdo - gora
mamaliga - kačamak
mant - ždrebe - mali at
matura - metla
obraz - obraz
parau - potok
parleaz - deo na ogradi - parlak
Panza - platno
prunc - malo dete - rod, pastorak
ridica - gore, nagore - dići
sambure - seme
stejar - hrast - cer
tare - težak - trenje, otpor
traista - torba
vatra - vatra
viscol - mećava - vejavica
vodza - vođa
zana - anđeo
...
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romanian_words_of_possible_Dacian_origin
Poslednja izmena:
То је и главни проблем историје. Одговор на ово питање је суштински не само за румунску, већ и српску (словенску) и албанску историју.
Иначе стварно нема логике: да у Румуније за око 100 година римске власти имамо романско становништво, а у Србији (и уопште јужно од Дунава) за 500 година римске власти имамо данас Словенске језике. Прича да су Словени дошли на празан простор (јужно од Дунава) не стоји, јер имамо континуитет топонима. С друге стране у Румунији словенски топоними су старији. Логички следи да су пред Словенима Власи побегли са Балкана у Румунију (само што немамо историјских записа о томе).
Koji kontinuitet ??? Koji toponimi slovenskog jezika su bila juzno od Dunava pre 5og veka ?
Puno vas imate revolucionarna otkrica, koji su vredni nobela, ali nikako da stignete do dokaza.
Stariji od cega ? Jeste, logicno je, Od raznih najezda, Vlasi presli Dunav i sklonili se na Karpate. Ono sto je manje logicno, sklonili se u zemlji naseljenoj Slovenima (toponimi) i uspeli da prevladaju jezikom, i ako je u srednjem veku slovenski bio drzavni jezik. Taj drugi deo mi teze razumeti, ali nemam drugih objasnjenja.
Не знам о чему причаш? Какви словенски топоними јужно од Дунава, постоји континуитет топонима: на пример: Тимок, Ниш, Дукља, Скадар, Скопље, Липљан, Пек, Сава, Срем. То је доказ да није било прекида становништва. Па нису Словени узели мапе и читали називе места, већ су их чули од староседеоца. Не знам што си оптерећен Словенима, нико и не каже да су топоними из римског доба словенски, већ да постоји њихов континуитет до данас, са савременим словенским.
Није у питању Нобел, то је само здрава логика и питање на које се труде да одговоре сви историчари. Од румунских имаш Флорина Курту, од мађарских Пишпеки Нађа... Одговор на та питању су суштинска за наше историје
А словенски у Влашкој су старији од влашких топонима.
То су чињенице.
А то и јесте цака, како је у земљи насељеној Словенима, где ј словенски језик државе (и што је тада битније цркве) преовладава језик потлачених-
са друге теме: Имаш лепе радове на ову тему од Марка Пијoвића (http://www.scribd.com/doc/91983806/Marko-Pijovic-Etimologija-naziva-vlah) и Драгице Премовић Алексић (http://www.rastko.rs/arheologija/srednjivek/dpremovic-humke_c.html )
Ok, nisam bio najbolje razumeo, mislio sam da si pricao o slovenskom korenu toponima. Kad si rekao da se prica da su Sloveni dosli na prazni prostor i da to ne stoji, mislio sam da si mislio da ne stoji to sto su dosli, a ne na prazni prostor.
Da su slovenski toponimi stariji od valskih u Rumuniji je logicno.
Hvala na linkove.
Kad prevlada vlaski nad slovenski jezik u Rumuniji ? Ili kad nestao slovenski u Rumuniji (ne govorim o srpskoj ili bugarskoj manijini) nego o asimilaciji slovena u vlahe. U Srbiji i juznije su ostali vlaski "dzepovi", istocna Srbija, arumuni, cincari. Cudno je to da u Rumuniji, a jos cudnije u Moldaviji i Erdelju, da nisu ostali neki dzepovi slovenskog govora.
Predpostavljam da se asimilacija desavala najvise kada su Turci vladali, zbog seoba slovenskog stanovnistva, vlasti i crkve.
Predpostavljam da se asimilacija desavala najvise kada su Turci vladali, zbog seoba slovenskog stanovnistva, vlasti i crkve.
Preko Vlaske nizije stradalo stanovnistvo od Bugara, Madjara, Petchenega, Kumana. Prazne prostore posle naselili Vlasi, zato i Vlaska nizija.
Mape od rimskog carstva ne postoje?
Ja se pitam koji jezik su ti ljudi pricali pre nego sto su ih rimljani asimilirali.
rumunski nationalisti kazu da su dacani pricali pre rimljana romansko zato stu su indoevropski plemena bili "italiker" dosli iz istocne evrope. to je bilo oko 1200-1100 bc. mi znamo danas, da su drugi indoevropljani ziveli u istocnoj evropi i to dugo pre "latinskim" plemenima.
rumunski nationalisti kazu da su dacani pricali pre rimljana romansko zato stu su indoevropski plemena bili "italiker" dosli iz istocne evrope. to je bilo oko 1200-1100 bc. mi znamo danas, da su drugi indoevropljani ziveli u istocnoj evropi i to dugo pre "latinskim" plemenima.
По Срејовићу кроз целу праисторију исторују, од краја леденог доба, простор од Скопља до Будимпеште и Софије на истоку чини једну културно целину. Ту се формита дакомезијска група.
Тезу о постојању дакомезијског језика заступа и бугарин В Георгијев, мада нисам детаљније упознат са његовим радом.
Гети су нешто друго, они су сродни са Трачанима.
По Павлу Ивићу, у време великих сеоба дошлу је до неке вресте размене становништва. Словени су дошли на Балкан, а романизовано становништво се повукло у данашњу Румунију.
Тезу о постојању дакомезијског језика заступа и бугарин В Георгијев, мада нисам детаљније упознат са његовим радом.
Гети су нешто друго, они су сродни са Трачанима.
По Павлу Ивићу, у време великих сеоба дошлу је до неке вресте размене становништва. Словени су дошли на Балкан, а романизовано становништво се повукло у данашњу Румунију.
To kazu... Zato postoji lingvisti (ljudi koji su specijalisti evolucije jezika) koji kazu da je rumunski evoluirao od latinskog, a ne suprotno. Iskreno, prolazilo i meni to kroz glavu, da rimljani su poreklom sa karpata, pa doneli jezik u Italiji, medjutim, nije tako, jezik rumunski je od latinskog.
Opet si se izgubio u cetvrtu dimenziju = vreme, kako mozes da vezes kulturu neku od pre ledenog doba, sa predrimljanskom svetom ?
Po gore navedenom clanku,
Izgleda da je bila slicna situacija kao u Engleskoj, da je vladajuci sloj govorio francuski a narod svoj jezik. Medjutim, za razliku od Engleske, i narod je bio dobrim delom slovenskog porekla.
Izgleda da je bila slicna situacija kao u Engleskoj, da je vladajuci sloj govorio francuski a narod svoj jezik. Medjutim, za razliku od Engleske, i narod je bio dobrim delom slovenskog porekla.
Прочитај Срејовића.
Култура се развијала, често падала, али се поново рађала на темељима старије, уз одређене нове утицаје.
Poslednja izmena:
I jos ovo :
E sad, preko 8000 reci nije nikako malo. Pogotova ako se iskljuce sve moderne reci uvezene iz francuskog ili engleskog zadnjih 200 godina. Onda nije postotak 16%, nego mnogo vise.
A koji je % vlaskih reci u srpskom ?
E sad, preko 8000 reci nije nikako malo. Pogotova ako se iskljuce sve moderne reci uvezene iz francuskog ili engleskog zadnjih 200 godina. Onda nije postotak 16%, nego mnogo vise.
A koji je % vlaskih reci u srpskom ?
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.101
Rumunski jezik stvoren je u takoreci laboratorijskim uslovima, u 19.veku kad su Velike sile formirale novu drzavu za svog vladara germanske krvi.
Ucestvovalo je mnogo lingvista u tome, najvise francuskog maternjeg jezika, pa je ub)aceno u novogovor mnogo latinskih korena ne bi li se zatro trag narodnom vlaskom jeziku , u kome je mnogo srbizama.
