Quantcast

Slobodan Jarčević, in memoriam

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.184
Rođen je u Ravnom 1942. godine u vreme najvećih ratnih stradanja. Koji mesec posle njegovog rođenja na Kuprešku visoravan, u srpska spaljena sela, stigle su partizanske proleterske brigade komunistčkog antifašističkog pokreta u čijem sastavu je bilo i pravoslavnih popova. Ravno je zaposela Druga proleterska brigada čiji je sveštenik Vlado Zečević služio opela nad neopojanim grobovima i krštavao novorođenu decu, među kojom je bio je i Slobodan Jarčević.


Posle svršetka rata „vozovima bez voznog reda“ krenule su u kolonizaciju u Vojvodinu mnoge srpske kupreške porodice, a među njima i porodica Slobodana Jarčevića. Zaustavili su se u Novim Kozarcima, selu blizu Kikinde i rumunske granice. Predeli u koje su se naselili bosanski kolonisti, reljef klima i način života u potpunosti su se razlikovali od života na bosanskim kraškim poljima i visijama. Među novopridošlim kolonistima raširila se tuberkuloza koja je 1949. godine odnela Slobodanovog oca Marinka, demobilisanog partizanskog borca Devete krajiške brigade. Brigu o trojici sinova, Slobodanu, Stevi i Mlađi preuzela je majka Ljubica, rođena Svitlica. Hranila ih je i školovala radiće teške poslove u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi. Živeo se novi život u banatskoj ravnici, ali nije bilo dana kada se nije pričalo o starom kupreškom zavičaju.


Posle završene osmogodišnje škole u Novim Kozarcima Slobodan je pohađao srednju školu u Kikindi, gde su mu istorija i srpski jezik bili omiljeni predmeti. Za pismene sastave redovno je dobijao odlične ocene. Posle završene srednje škole jedno vreme proveo je u Novim Kozarcima povremeno radeći u zemljoradničkoj zadruzi. Počeo se tada baviti novinarstvom, bio je dopisnik novosadskog „Dnevnika“.


U to vreme ondašnje Ministarstvo inostranih poslova raspisalo je konkurs za prijem mladih ljudi koji bi, posle određenih priprema, stupili u diplomatsku službu. Konkursna komisija razgovarala je sa kandidatima i odabrala najbolje, među kojima je bio i Slobodan Jarčević. Tako je počela njegova diplomatska karijera, službovao je u Keniji, Kuvajtu, Grčkoj, Rumuniji i Belorusiji. U međuvremenu je završio i Fakultet političkih nauka u Beogradu.


Celoga života Jarčević je bio čovek sa dva zavičaja, planinskim kupreškim koga je najviše znao iz priča majke Ljubice i banatskim zavičajem u kome je odrastao. Kad god mu se pružila prilika, dolazio je u Ravno i Vukovsko. Bio je tamo i u drugoj polovini avgusta 1990. godine kada su iz jame na Borovom polju vađene kosti pobijenih Srba. Došao je sa kamerom i pomno beležio šta se sve događalo nad velikom otvorenom grobnicom na Borovom polju, njegove „žive slike“ svedoče o velikoj pogrebnoj koloni koja se kretala preko Kupreškog polja, o sahrani posmrtnih ostataka pobijenih Srba kod vukovske Crkve Blagoveštenja presvete Bogorodice. Na sreću, sačuvan je taj njegov snimak u trajanju od oko dva sata.


Kupreška visoravan i kupreški Srbi našli su se u vrtlogu versko-građanskog rata koji je u Bosni i Hercegovini izbio u proleće 1992. godine. Ponovila su se stradanja iz Drugog svetskog rata, pogibije, ranjavanja, paljevine i razaranja. Kupreški Srbi koji su živeli u Beogradu i Srbiji, među njima je prednjačio Slobodan Jarčević, nastojali su, koliko su mogli, da se nađu na usluzi kupreškim izbeglicama prispelim u Srbiju. Posebna pažnja poklanjana je ranjenicima i bolesnicima kojima je pomagano da se lakše i brže smeste u bolnice.


Borba za opstanak srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, tokom ratova koji su trajali od 1991. do 1995. godine, zahtevala je, koliko se to moglo u onako složenim uslovima, i diplomatsko delovanje. Za takvu vrstu posla tražilo se diplomatsko znanje i iskustvo. Toga teškog i rizičnog posla prihvatio se Slobodan Jarčević, odrekavši se spokojnog života u nekom od diplomatskih predstavništava u svetu ondašnje krnje jugoslovenske države. Bio je i svedok odbrane Slobodana Miloševića pred sudom u Hagu. Na tom suđenju Jarčević je briljantno branio Miloševića i srpsku istinu.


Posle promena u Srbiji, koje su se desile 5. oktobra 2000. godine Jarčević se povukao iz Ministarstva inostranih poslova, kada se mogao posvetiti svojoj staroj ljubavi, istoriji srpskog naroda. Bio je pristalica stare srpske autohtonističke istorijske škole koja je nudila dokaze da su Srbi najstariji narod na Balkanu i da su na ovim prostorima bili oduvek. Dvadesetak godina bavio se ovim poslom. U autorskom katalogu Narodne biblioteke Srbije, zabeleženo je oko sto pedeset bibliografskih jedinica (članaka i knjiga) koje je objavio Slobodan Jarčević, od toga oko trideset knjiga. Neke knjige pisane su u tradicionalnom srpskom desetercu, gde se epski kazivač javlja pod imenom Vid Malivuk.


Jarčević je bio darovit pisac, dobar stilista, znao je majstorski da uobliči svoje izlaganje, da upotrebi dokaze kako bi potkrepio svoje tvrdnje. Njegova rečenica je lepršava, nalazio je prave izraze. Takva je bio i na naučnim i političkim tribinama, umeo je da zanimljivo besedi.


Na ispraćaju Slobodana Jarčevića na beogradskom groblju Lešće okupila se Jarčevićeva rodbina, saborci prijatelji i poštovaoci koji su prisustvovali opelu u grobljanskoj kapeli, a zatim su ga ispratili do večnog počivališta. Nad otvorenim grobom govorila su trojica Jarčevićevih prijatelja koji su ukazivali na jedan uzbudljiv i častan život koji se upravo završio.





Jovo Bajić



1601400276848.png


Вјечнаја памјат.
 

Prilozi

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.184
Gospodo,
Spisi Porfirogenita su cist falsifikat Vatikana. Pisani su krajem 16. ili pocetkom 17. stoleca - da bi se dao znacaj nekakvoj hrvatskoj drzavnosti, na racun srpske istorije i srpske bastine. Pisani su na grckom, a koriscena su grcka slova kojih nije bilo u 10. stolecu - kad je ziveo Porfirogenit. To je uverljiv podatak da je rec o falsifikatu. Drugo, Porfirogenit spominje Tursku, kad te drzave nije bilo. Nasi istoricari iz SANU spasavaju taj navod, pa kazu da je Porfirogenit mislio na Ugarsku - kad je spomenu Tursku. A u vreme Porfirogenita (umro 959) nije bilo ni Ugarske. Osnovana je tek 997. godine, pa nije Porfirogenit mogao predvideti da ce se stvoriti nekakva drzava - 39 godina posle njegove smrti.
Sta jos da se navede? Ne treba nista vise.
U Sankt Peterburgu je bio naucni istorijski skup - od 11. do 14. maja 2008. Ucestvovalo je cetrdesetdvoje istrazivaca anticke i srednjevekovne istorije. Zakljuceno je da Porfirogenitov spis nema istorijsku vrednost i da su Sloveni (Srbi) starosedoeci Balkana i egejskih ostrva - mnogo pre Grka.
Dovidjenja, Jarcevic
:hvala:

https://forum.krstarica.com/search/182177/
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.