Slike ustaških zločina „Fejsbuk” vidi kao govor mržnje

[црна брада]

Malo morgen...
U Srbiji početkom 1944. ima svega 20 000 partizana od čega nisu svi Srbi po nacionalnosti. I još važnije NULA OSLOBOĐENOG PROSTORA. Eto to ti je slika i prilika Srba u partizanima. Bez Hrvata NULA U VOJNOM SMISLU. Tamo gdje nije bilo Hrvata ništa partizani nisu mogli napravit i Srbija je najbolji primjer toga. Na kraju rata kad je crvena armija ušla u Beograd Srbi su se u Srbiji kolektivno upisali u partizane pa je brojka preko noći postala 200 000 samo iz Srbije. Srbi se ničeg ne stide pa ni toga da se oće naknadno predstavit kao veliki partizani iako su se cijelo vrijeme rata skrivali pa se sada čude kako to da su malobrojniji Hrvati odnijeli primat u partizanima i došli vladat u Beograd, a Srbima u Hrvatskoj partizani su oduzeli čak i autonomiju koju su im ustaše davale...

A ovi GLAVNI TITOVI PARTIZANI u Hrvatskoj bili su primarno Hrvati kada je riječ o VOJNICIMA, krajem 1993. bilo ih je već oko 100 000 Hrvata u partizanima ukupno u Hrvatskoj i Bosni i samostalno su oslobodili velik teritorij, a Srbi im se krenuli pridruživat kako su Hrvati širili slobodan teritorij od dalmacije prema srpskim dijelovima Bosne. Iz ustaške autonomije prelazili su na titovu opet hrvatsku opciju, ali srpski partizani su imali puno tajnovitih seoskih pomagača koji su poslije rata svi dobili status prvoboraca, a bili su obični civili koji su potajice davali hranu i dojavljivali partizanima, ili se povlačili po brdima skupa sa partizanima traumatizirani nakon ustaškog terora. Tito je htio napumpat brojku Srba u partizanima što više da dobije značaj hrvatsko-srpskog jedinstva pa ispada da je Srba u hrvatskim partizanima bilo duplo više nego što ih je tu bilo tada živih vojno sposobnih. Jednostavno su masu srpskih civila pomagača pobrojali kao partizane, pa ispada da je početkom 1944. bilo i oko 100 000 Srba partizana u Bosni i Hrvatskoj, (iako po jasenovačkim komunističkim brojkama istodobno ne bi trebalo uopće biti živih Srba u NDH, a kamoli vojnika) no dobro, kako god da su bili svi Srbi preko Drine bili su podređeni Hrvatima i taj hrvatski partizanski pokret nametnuo se kao glavni jer nije imao konkurencije u Srbiji...

Al kako takvi poput tebe vole lupat da su 90 posto Srba bili partizani onda Srbi sami sebe najzad uvjere da je to upravo tako pa kad 1991. krenu u taj svoj srpski partizanluk... hmm...glavom u stup... kako nejde ?... pa tata mi je rekao da smo mi partizani...

Srpski partizani nemaju niti jednu briljantnu pobjedu nad nacistima (i četnicima) poput dalmatinskih partizana u Kninu 1945. kada je prvi puta oslobođen od četnika i nacista hrvatski Knin. Razbijena je grupa od 60 000 nacističkih vojnika. Kada su partizani u Beogradu čuli za to došli su lizat dupe titu pošto su oni istovremeno na sremskom frontu doživjeli katastrofu i poslali srpsku mladost kolektivno u smrt kao i 1991. na istom mjestu...


Tako da ne mješaj vojni uspjeh hrvatskih partizana sa vojnim neuspjehom srpskih
partizana jer 1945. POBJEDILA JE STRANA KOJA JE POVUKLA GRANICE KOJE MI BRANIMO 1995.

Koju granicu su Srbi htjeli vidjeli smo 1991.


.
.

Према документима насталим у току рата (извештаји и бројном и националноим саставу партизана), а објављеним након рата у Зборнику докумената, том V, књига 30 национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942. је био:

• Шеста личка дивизија - 96% Срба;
• Седма банијска дивизија - 92% Срба
• Осма кордунашка дивизија - 95% Срба
• Дванаеста славонска дивизија - 85% Срба

У далматинским бригадама састав је био мешовит мада углавном са хрватском већином од око 70-80% осим у бригадама са севера Далмације које су имале већи проценат Срба.

Према записнику у свом говору на Другом засједању Авноја хрватски комуниста и представник НОП-а Хрватске Владимир Бакарић је између осталог рекао: „На првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП Хрватске." (извор-С. Нешовић-Прво и Друго засједање Авноја. pp. 281)

Партизански отпор, а у много мањој мјери четнички[тражи се извор], спасио је Србе на територији НДХ од потпуне пропасти. На хиљаде Срба, особито млађих, суочених с алтернативом: или под усташки нож или у шуму, отишло је у шуму гдје их се већина придружила партизанима. Све до 1943. већина партизана на територију усташке државе чинили су Срби с тих подручја, и ако су истовремено други Срби из усташке државе прилазили четницима.[3]

Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби,

 

[Droid]

Nije Facebook mesto gde te slike treba da se postavljaju. Izrael je napravio Yad Vashem. Srbija pravi kuvac.

 

[HEFESTOS 1]

Према документима насталим у току рата (извештаји и бројном и националноим саставу партизана), а објављеним након рата у Зборнику докумената, том V, књига 30 национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942. је био:

• Шеста личка дивизија - 96% Срба;
• Седма банијска дивизија - 92% Срба
• Осма кордунашка дивизија - 95% Срба
• Дванаеста славонска дивизија - 85% Срба

У далматинским бригадама састав је био мешовит мада углавном са хрватском већином од око 70-80% осим у бригадама са севера Далмације које су имале већи проценат Срба.

Према записнику у свом говору на Другом засједању Авноја хрватски комуниста и представник НОП-а Хрватске Владимир Бакарић је између осталог рекао: „На првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП Хрватске." (извор-С. Нешовић-Прво и Друго засједање Авноја. pp. 281)

Партизански отпор, а у много мањој мјери четнички[тражи се извор], спасио је Србе на територији НДХ од потпуне пропасти. На хиљаде Срба, особито млађих, суочених с алтернативом: или под усташки нож или у шуму, отишло је у шуму гдје их се већина придружила партизанима. Све до 1943. већина партизана на територију усташке државе чинили су Срби с тих подручја, и ако су истовремено други Срби из усташке државе прилазили четницима.[3]

Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби,

Сви ови подаци могу се проверити у архиви СУБНОР-а.

 

[Droid]

Сви ови подаци могу се проверити у архиви СУБНОР-а.

A gde da proveris SUBNOR?

 

[HEFESTOS 1]

A gde da proveris SUBNOR?

У националним архивама у Лондону, Паризу, Москви, Вашингтону, Тиму, Бечу, Берлину, Прагу; схватио си...

 

[црна брада]

У националним архивама у Лондону, Паризу, Москви, Вашингтону, Тиму, Бечу, Берлину, Прагу; схватио си...

Ali uvek je zanimljivo videti kako su Hrvati u SFRJ imali paralelnu stvarnost u kojoj su živeli sa fratrima i bez podataka šta su radili njihovi preci.A Tito je to dozvolio i još im pripojio teritorije koje nisu nikad bile njihove.

 

[црна брада]

.





Naveo si podatak za TOTALNO NEBITNU 1942. godinu kada ti partizani su u smješno malim brojkama, kada nemaju nikakvih pobjeda, kada nemaju nikakvog oslobođenog teritorija u Hrvatskoj i kada ih ustaše razbijaju u atome skupa sa četnicima, a zbog gerilskog stila rata povukli su u propast sa sobom i civile tako da četnici uskoro moraju tražit sporazume s Hrvatima i priznaju NDH...

1943. Hrvati kreću masovno u partizane i tada to postaje pobjednička vojska koja širi oslobođeni prostor od Dalmacije prema Bosni. Uoči da Srbi u Hrvatskoj i Bosni nisu mogli samostalno predstavljati vojno bitnu komponentu jer su vojno sposobni pravi Srbi bili uvelike u četnicima (TO ZNA SVAKI PRAVI SRBIN), a uvelike su vojno sposobne pobile ustaše 1941. Ostaci prekodrinskih Srba u partizanima morali su Hrvatima titrat jajca...

A Srbi iz Srbije ostaju totalno pasivni cijelo vrijeme...



.

Nemam vremena i volje da se zaebavam s tobom.Jedini partizani Hrvati su bili u većem broju iz Dalmacije, svi ostali su iskočili iz ustaških i domobranskih uniformi 1944. i '45.Četnici nisu prebegli u partizane '44. i '45.

 

[Droid]

У националним архивама у Лондону, Паризу, Москви, Вашингтону, Тиму, Бечу, Берлину, Прагу; схватио си...

Shvatio ali od toga nema nista. Podaci su vrlo proizvoljni.

Kao na primer sto u udzbenicima retko nalazis informaciju da su glavne ubice Srba u I svetskom ratu bile bolesti. No to nikada nije smetalo sovinistima da ukazuju na zrtve naroda. A drzava je mahom zbog prljavstine i neorganizacije sama bila dobrim delom za to kriva.

Prosta logika jeste da su vecinu partizanskih odreda cinili Srbi jer je to bio ustanak Srba protiv ustaskog tj hrvatskog terora. Ali su partizani bili malobrojni. Mnogi podaci su falsifikovani od UDBE kako bi se za NOP pribavile sto vece zasluge. Itd dugacka tema a tako prosta.

Sada posto su Srbi, Rankovic i slicni ulozili sve u jugoslovenstvo, obrisali sopstvene zrtve, sada imamo problem pa nam drugi krivi.

 

[Vaša Visost...]

Nemam vremena i volje da se zaebavam s tobom.Jedini partizani Hrvati su bili u većem broju iz Dalmacije, svi ostali su iskočili iz ustaških i domobranskih uniformi 1944. i '45.Četnici nisu prebegli u partizane '44. i '45.

Pa ti dalmatinski partizani bili su i jedini koji su su predstavljali nekakvu cjelinu u cijeloj bivšoj jugi. Bez njih ne bi ni krenulo oslobađanje jugoslavije. Ovo sve ostalo su bili neorganizirani, razbacani čobani po brdima koji su uvelike mislili da aprilski rat još traje...


.

 

[nesko101]

Ok...
Onda i ja sad idem napravit facebook stranicu o zločinima balkanskih vlaha nad Hrvatima pa ću s tom stranicom zahtjevom tražiti friendse među srpskom djecom...


.

Kako razmišljaš samo govori da ti u zlu nema ravna.

 

[LeoneMontana]

banujte ga

ispričavan se
banirajte ga

 

[ScipioAfricanus]

Takve slike ne prolaze na fb. Cak neke algoritam automatski blokira.

 

[Dе Sisti]

То је ствар политике Фејсбука. Ако ти се не свиђа, игнориши га, нико није пупчаном врпцом везан за Фејсбук.

Što je ujedno i obrazloženje zašto tema nema veze sa Politikom.
A ujedno je odlutala u već viđena istorijska prepucavanja