Slike iz života

[sofffy]

tako je,glupane,pojavi se kad pomislim da mi je svejedno.
vrijeme prolazi.
shto ti ne prolazish?
odlazi! naredjujem ti!!!

 

[kraljica sabe]

tako je,glupane,pojavi se kad pomislim da mi je svejedno.
vrijeme prolazi.
shto ti ne prolazish?
odlazi! naredjujem ti!!!

mozemo da ga vredamo i da ga teramo ali on se na to neosvrce.ovo je vise slika iz virtualnog sveta.nadam se da ce ovo da procita i da shvati da nepati samo ON:-(

 

[Nemir]

Mojim rukama tisina Te grli,
u tamnici pitanja zarobljenog,
u istinu okovanog,
neizrecivo samog.
Sve sene surove koje misli Ti lome,
na pola dele
Zaplovi mojim mislima
veceras,
smejuci se bolima uprkos
svemu meni tako slican;

i sanjajmo o ljubavi
jer za ljubav ziveti se treba.

 

[*pustinjakinja]

Slagali su te,
ja umro nisam.

Ne vjerujes?

Pogledaj oko sebe,
dok te proljece dodiruje
zivotom
dok te necija poruka budi
iz sna u kojem nisam bio ja,
pogledaj...vidjeces da sam tu
u tvom oku sa iskrama ljubavi,
u tvojoj kosi sto mirise
na ljeta.

Zaviri u razbacane listove,
cujes li kako sapucu
poznato ti ime...ime prvih poljubaca,
prve suze, prvog uzdaha...
i ako me nema tu,
tad im vjeruj da sam
zauvijek otisao.

Slagali su te,
ja nisam umro...
jos me ima u prasnjavom kutu
tvoje sobe...gledam te
dok spavas
i kako se budis topla od sna
u kojem nisam bio ja.

Ne vjerujes?

Zar bih te bez pozdrava
ostavio ja,
bez poljubca...zagrljaja...
pogledaj, jos me ima u kutu
tvojih rumenih usana
dok citas
pozutjele listove
svojih sjecanja.

Onda kada me ne bude tu,
tad znaj...umro sam, najdraza.

 

[Nemir]

Kad uz mene nisi ti nije lako
vijeruj mi al moram bol prespavati
i dok cekam te ljubim sve sto tvoje je
i suzu koja pobjegne jer je pala za tebe
dusu dotakne sve sto na te sjeca me
ipod kisnih oblaka svoje sunce cekam ja

I sad zivim za tebe samo mi nedostaje dodir
tvoje ljubavi da me zagrli
cekam te doci ces znam da ti opet svu
ljubav dam uvijek neko odlazi ja te molim nemoj ti,
cekam te pred vratima znaj udji tiho na prstima
kad me probudis ti reci da ces ostati.

Kad uz mene nisi ti nije lako
vijeruj mi al moram bol prespavati
i dok cekam te ljubim sve sto tvoje je
i suzu koja pobjegne jer je pala za tebe
dusu dotakne sve sto na te sjeca me
ipod kisnih oblaka svoje sunce cekam ja

I sad zivim za tebe samo mi nedostaje dodir
tvoje ljubavi da me zagrli
cekam te doci ces znam da ti opet svu
ljubav dam uvijek neko odlazi ja te molim nemoj ti,
cekam te pred vratima znaj udji tiho na prstima
kad me probudis ti reci da ces ostati.

 

[Nemir]

JEDNOM ĆE NEKO

with Goran Milošević


Osmeh plav što nema dom
uvek prolazi ulicom
sasvim sam, sa svojim snom
još priča sa oblakom

Sreću ga ljudi crni k'o noć
Oni se čude što oblak je tu
Osmeh plav što nema dom
Moli ljude da pevaju

Jednom će neko
Morati sve da oprosti
Tuge i žalosti
Možda ja i ti

Jednom će neko
Morati sve da preboli
Srcu da objasni
gde smo grešili

Osmeh plav bez lica svog
Vara zoru rumenu
Nestao je, iz života mog
K'o da nikada nije tu

Sreću ga ljudi crni k'o noć
Oni znaju da osmeh je moj
Osmeh plav poklanja im
Našu pesmu da pevaju

Jednom će neko
Morati sve da oprosti
Tuge i žalosti
Možda ja i ti

Jednom će neko
Morati sve da preboli
Srcu da objasni
gde smo grešili

Možda ja i ti...

Jednom će neko...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

"Danas sam te sahranio.
U malog grobnici, sa crnim spomenikom, bez slike, vec samo sa imenom tvojim, prekriven ruzama, punih ostrih seciva, napopljene krvlju. Krvlju tom pisem ovu zakletvu:

Kunem ti se
Nikada vise...
necu pomisliti na tebe
necu vise vristati tvoje ime, cak ni u snu
necu vise pustiti ni jednu suzu jer ih vise i nemam
necu dozvoliti opet pakao, jer se i njega vise ne bojim
necu pasti nikada vise na tvoje reci i suze
necu dozvoliti da me molis

Poslednje zelje nema
Sve je nestalo u nistavilu, kao da nikada nije ni bilo nista lepo, nadahnuto...
Ovog puta nema vise suza
Bol je nestala

Ko je pobednik u ovoj prici?"


Napisano juce, 06. aprila 2008
20:00h

 

[Nemir]

Slika u kojoj prica dusa


Ehhhh ... slika tuzna
slika ruzna nemam vazduha
sve je kod tebe
a bez tebe ja nisam Ja
I u pepeo da se ljubav stvori
letece oko tebe
A moze li ljubav da predje u pepeo ???
svaki dan bez tebe put je do pakla
a sta cu bez tebe tamo
a necu ni raj
necu nigde gde te nema.
Trebam da poletim za
koji sat a ja ???
Nista mi nije vazno sem let ka tebi
mora da sam luda nacisto
ali ko bi bio u ovakvoj ogromnoj
ljubavi jos pametan.
Odrekla sam se razuma davno
jos onog dana kada se sve pomesalo
i vise se ne zna granica
onoga dana kada sam te srela
ja za druge letove ne znam
sem prema tebi.
Boze sta si uradio
i to malo pameti si mi uzeo.
Eto me klecim na tom putu
i verujem Tebi
verujem u NAS ....
Boze ja ne vidim spas
sem sa njim,pored njega
Ako pakao postoji ja sam u njemu
kada ga nema ... i gorim
a nikako da izgorim
ni to ne mogu kada ga nema.
Slika tuzna
slika
na kojoj vristi dusa rastrzana
otrgnuta,ne znam postoji li
jeli naslikana ako je niko nije
crtao sigurno cu ja uspeti.
Boze molim ti se
kad si znao da nas sastavljas
ne dopusti djavolu da nas rastavlja
ne mogu da disem bez njega
nemam vazduha ,
nemam vise sebe .
Boli me dusa . boli me srce
bole me suze,bolim me ja
boli me on.
Gde cu ja bez njega ?
Gde ce on bez mene ?
Ne mogu da zamislim da
moj put ide nekom precicom
nekim drugim putem.
Da , oprosti mi Gospode na mislima
ali ja ne zelim da disem bez njega
to je strasna presuda
beznadje u kome nema svrhe
nastaviti korake sa ovolikom
boli u sebi, ne mogu i pored sve
snage koju posedujem
pocepana sam bez njega
i ne znam ko sam,lutalica
bez stanice ...
Ne, to nikako ne mogu da prihvatim.
Pomozi nam,molim te.
Samo ti znas istinu da on nije moja ljubav
vec mnogo, MNOGO VISE OD TOGA .
Ehhhh .... kakava slika .
Jedini vrati se molim te
vrati se kuci

 

[Nemir]

Jutro jedno od mnogih
jos jedan pucanj sunca
nije prvi ...
navikla sam
da slusam odjeke

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Gledam svoje telo. Prekriveno je oziljcima. Mnogi su vec srasli, ostarili, vecina zarasta u krastama. Nekoliko njih je jos uvek u krvi.
Pitam se, odakle mi toliki oziljci?
Stojim potpuno nag. U ogledalu ispred sebe, vidim telo koje jeste u oziljcima ali svaki oziljak je kao napisana rec. Gledajuci oziljak do ozljka, svhatam da je to prica koja se pise. Koja jos nije napisana jer nigde ne vidim oziljak gde pise "kraj".
Cudan oblik imaju oziljci na mom telu. Jeste da su mnogi srasli, bledi ali se i kod njih nazire isti oblik kao i kod ovih koji su u krastama i nekoliko njih u krvi.
Zagledam se u njih i vidim nesto poznato. Vidim tragove zuba. Ugrizi. Da, mora da su oni. Svi oziljci na mom telu su u stvari oziljci od ugriza zuba.
Pokusavam da shvatim ciji su? Odakle su? Sta znace?
Pojavljuju se iznenada, sami od sebe. A nesto u meni govori da su to ugrizi "Stigmate ljubavi".
Ti oziljci, cini mi se ranije, da su me boleli. Toliko jako da sam vristao, plakao, kukako i molio... ali nisu prestajali da se pojavljuju, ponovo i ponovo.
Ko mi ih nanosi? I hoce li ti ugrizi zuba prestati da se pojavljuju na mom telu.
A svaki ugriz, cini mi se da u njenu mogu da vidim ljudsku osobinu.
"Pohlepa, pozuda, greh, preljuba, laz..."
Ukupno, cini mi se da oziljci, cine jednu celinu, pricu koju pise zivot vec jedno izvesno vreme.
Pokusavam da shvatim:
Svaki oziljak je ugriz ljubavi koja me boli. Da, to je to.
Ali oni vise ne bole. Sada samo osetim grc, peckanje i vidim krv. Novi oziljak se pojavi na telu, tamo gde ima mesta za njega.

Evo ga novi...
Prvi koji se pojavljuje na licu. Krvarim. Bola nema. Ugriz dobija oblik zuba koji grizu i utiskuju se na mom obrazu i usnama.

Opet si me ujela...

Napisano
09. aprila 2008.

 

[Nemir]

U dzepu nadjoh jedan stari osmeh svoj ...

 

[plavi andeo]

"Danas sam te sahranio.
U malog grobnici, sa crnim spomenikom, bez slike, vec samo sa imenom tvojim, prekriven ruzama, punih ostrih seciva, napopljene krvlju. Krvlju tom pisem ovu zakletvu:

Kunem ti se
Nikada vise...
necu pomisliti na tebe
necu vise vristati tvoje ime, cak ni u snu
necu vise pustiti ni jednu suzu jer ih vise i nemam
necu dozvoliti opet pakao, jer se i njega vise ne bojim
necu pasti nikada vise na tvoje reci i suze
necu dozvoliti da me molis

Poslednje zelje nema
Sve je nestalo u nistavilu, kao da nikada nije ni bilo nista lepo, nadahnuto...
Ovog puta nema vise suza
Bol je nestala

Ko je pobednik u ovoj prici?"


Napisano juce, 06. aprila 2008
20:00h

Ti dobro znas ko je pobednik u tvom boluda nisi opet bunto preterao andeli bi hteli da ti pomognu a ti ni da se javis:mad:ipak nisam ljuta na tebe

 

[Nemir]

Ugasi mi oci ja mogu da te vidim
baci mi usi :;ja mogu da te čujem
i bez nogu ja idem ka tebi
i bez usta ja ti se molim

Polomi mi ruke,ja ću te dodirnuti
sa mojim srcem kao sa rukom
drzi mi srce zatvoreno,moj mozak će kucati
bacis li u moj um vatru
ja ću te u krvi nositi...

 

[*kiki*]

Ponovni susret​

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali časovi sreće ostaju,
njihov je sjaj u nama.​

(Hesse)​

 

[plavi andeo]

Ugasi mi oci ja mogu da te vidim
baci mi usi :;ja mogu da te čujem
i bez nogu ja idem ka tebi
i bez usta ja ti se molim

Polomi mi ruke,ja ću te dodirnuti
sa mojim srcem kao sa rukom
drzi mi srce zatvoreno,moj mozak će kucati
bacis li u moj um vatru
ja ću te u krvi nositi...

da zivot je cudo ,i polumrtvi mi zivimo da bi nekoga dodirnuli zivot i price iz zivota su one kje su najbolnije .samo ponekad zna da i bude radost .sve to treba pronaciljubav ipak uvek pobedi

 

[Zena s greskom]

“Kada gledamo tragičan film i vidimo smrt i patnju na platnu, možemo otići uz reči:”Kako dobar film!” Zašto onda to isto ne možemo reći i za ovaj film života? Jer istina je da smo mi tek glumci – senke na platnu života. Mi smo besmrtnici poslani na ovu zemlju da odigramo svoje uloge i odemo. Ne bismo smeli da uzimamo ovu dramu za ozbiljno. Bez obzira na to koji se film prikazuje, ne bismo smeli da dopustimo da nam uznemiri um. Recimo zato: “To je dobar film. Mnogo toga učim iz ovog iskustva.” Ako možete da se sa takvim stavom suočite sa životom, videćete kako svetlo beskonačnog blaženstva pleše kroz sva vaša životna iskustva.”

Paramahansa Yogananda

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Zeljko Joksimovic
Devojka

Odavno ne idem za zivotom
za ljubav lenj sam o tom potom
jer znam, tu negde postojis ti

Jos svojom bodris me lepotom
za druge slep sam o tom potom
jer znam, zauvek blizu si

I sve je kao pre
jos si moj andjeo
u srcu devojka sa polja zelenih
koju sam voleo

I vraca mi se sve
daleki mali grad
i moja devojka sa polja zelenih
sto ne znam gde je sad

Jos svojom bodris me lepotom
za druge slep sam otom potom
jer znam, zauvek blizu si

Sto ne znam gde je sad

Sve je ko pre, moj si andjeo
jedina si koju sam voleo


...i sve je kao pre
jos si moj andjeo...

 

[Nemir]

Ugasi mi oci ja mogu da te vidim
baci mi usi :;ja mogu da te čujem
i bez nogu ja idem ka tebi
i bez usta ja ti se molim

Polomi mi ruke,ja ću te dodirnuti
sa mojim srcem kao sa rukom
drzi mi srce zatvoreno,moj mozak će kucati
bacis li u moj um vatru
ja ću te u krvi nositi...

Prolecni vetar
nemir u kosi
pustinje
sobom odnosi.
Brisu se oblaci
sive olujne kise
brise se sve
urezana cveta
brazda
poljubaca
i trag
ljubavi ostaje.
Nemir

 

[tanja_bg]

proljece bez tebe

proljece je otpocelo s vjetrom
kao da je znalo da nas dijeli
i dok drugi zajedno su bili
mi se nismo pogledati smijeli

proljece je otpocelo s kisom
s vlakovima koji kasno stizu
i dok dani umorno se nizu
mi se opet pozdravljamo krisom

i pamtit cu dugo ono vrijeme
kad jos nismo znali sto nas ceka
kad su sume ostajale nijeme
kad je modra nosila nas rijeka

i pamtit cu dugo one sate
sto ne mogu vise da se vrate

proljece je otpocelo s nadom
da ce jednom drugacije biti
da od ljudi necemo se kriti
i bez rijeci lutat cemo gradom

i pamtit cu dugo one sate
sto ne mogu vise da se vrate
sve mi kaze, uzalud te volim
ali sama jos uvijek se borim​

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Od nemila do nedraga Mars Venus
Kroz kapiju snova u dubinu vremena
povela me bela ptica cuvar svemira
spustila me meko bas na izvor ljubavi
od davnina cuvaju ga vredni ratnici

Zbog zlatnog se srca uvek vode ratovi
a jos niko ne zna gde se stvarno nalazi
gde izvire ljubav tu je izvor svetlosti
otkriva mi zlatni sapat tajnu vecnosti

 

[opijum]

VOLIM TE

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...
Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa,
bez zvuka, svjetla.

A nisam ti rekao:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinio sve za tebe
ljubavi moja.

(Iskra Tanodi)

 

[opijum]

Zivot je razlicit svakome od nas
Nekome obesan kao pomahnitala reka,
nekome opet setan kao nocna muzika Sopena
a nekome neuhvatljiv kao po noci senka'
Kao voz bez voznogreda, kao plima i oseka.

 

[Nemir]

 

[opijum]

...sat zvoni shta li dan nosi... ustati
ili odustati.. jedan put kolko sudbina...tuga,
stres, komika... zona sumraka
ili samo zivot igra igru..

 

[opijum]

Ponekada je mozda bolje cutati , pustiti rechi da u dubini dushe zubore.
Nekada je bolje pustiti , da ne bi izgubio sebe u svitanju nove zore.
Ostaviti pitanja neka se sama pitaju , odgovori neka sami odgovaraju.
Zatvoriti ochi i sanjati sopstvenu paletu boja i zvukova,
Jedriti po talasima nade i milovati zrake prvog jutarnjeg sunca shto snagu svetu daje.
Nekada tako , a nekada ne.
Kako god , srce retko greshi . Kraj je uvek pochetak , suza je samo tu da spere gorchinu.
Praznina nastaje da bi bila popunjena , pitanje je samo da li smo kadri da to uvidimo.
Ponekada je zvezdana prashina nash jedini adut.
Svetiljka na ulici probija maglu , mozda ne skroz ali opet dovoljno da nastavimo put.
Ptice ce leteti , ribe ce plivati , chovek ce se uvek pitati.
Nekada je bolje pustiti , da pricha samu sebe ispricha i pesma samu sebe otpeva.